Drevna gruzijska sorta za bela i amber vina

 

Rkaciteli je stara autohtona bela sorta vinove loze poreklom iz Gruzije i jedna od najvažnijih sorti u istoriji vinogradarstva Kavkaza. Njeno prirodno središte je Kahetija, na istoku Gruzije, gde je i danas vodeća bela sorta i osnova velikog broja tradicionalnih i savremenih vina.

U međunarodnoj literaturi najčešće se piše Rkatsiteli, dok se u Srbiji koristi oblik Rkaciteli. Sorta je zanimljiva zbog neobične kombinacije osobina: može da dostigne dobru količinu šećera, a da istovremeno sačuva izraženu prirodnu kiselost. Upravo zbog toga od nje mogu nastati vrlo sveža klasična bela vina, ali i snažna, ekstraktivna i taninska amber vina proizvedena tradicionalnom gruzijskom metodom u kvevriju.

Rkaciteli nije samo gruzijska zanimljivost. Tokom XX veka proširio se širom nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, istočne i jugoistočne Evrope, a stigao je i u Srbiju, gde se gaji već nekoliko decenija.

Poreklo sorte Rkaciteli

Rkaciteli potiče iz istočne Gruzije, odnosno istorijske vinogradarske oblasti Kahetija.

Tačno vreme nastanka sorte nije poznato.

Često se može pročitati da je Rkaciteli jedna od „najstarijih sorti grožđa na svetu“, pa se njegov nastanak ponekad smešta i u antičko doba. Takve tvrdnje treba posmatrati oprezno. Gruzija zaista ima izuzetno dugu tradiciju vinogradarstva i arheološke dokaze proizvodnje vina stare više hiljada godina, ali to samo po sebi ne dokazuje da je današnji genotip Rkacitelija postojao tokom čitavog tog perioda.

Pouzdano je da Rkaciteli pripada veoma starom gruzijskom sortimentu i da je duboko povezan sa vinogradarskom tradicijom Kahetije.

Njegovo tačno roditeljstvo još nije potpuno razjašnjeno, pa nije opravdano navoditi konkretne roditeljske sorte kao sigurnu činjenicu.

Šta znači ime Rkaciteli?

Naziv Rkatsiteli dolazi iz gruzijskog jezika.

Reč „rka“ odnosi se na lastar odnosno jednogodišnju rozgvu vinove loze, dok „tsiteli“ znači crveno. Ime se zato najčešće prevodi kao „crvena rozgva“ ili „crveni lastar“.

Naziv se odnosi na karakterističnu crvenkastu boju sazrelih jednogodišnjih lastara, a ne na boju bobice. Rkaciteli je bela sorta grožđa.

Sinonimi i drugi nazivi

Zbog veoma širokog istorijskog rasprostranjenja Rkaciteli je tokom vremena dobio veliki broj lokalnih naziva.

U međunarodnim bazama mogu se pronaći oblici kao što su Rkatsiteli, Rkatziteli, Rkaciteli, Rkatiteli, Rkachiteli, ali i istorijski lokalni nazivi poput Kukura, Budashuri, Topolek, Korolek i drugih.

U Srbiji je zvanično evidentiran kao Rkaciteli, dok se kao međunarodni sinonim navodi Rkatziteli.

Veliki broj istorijskih naziva nije neuobičajen kod sorti koje su vekovima putovale kroz različite jezike i vinogradarske oblasti.

Rkaciteli i Gruzija

Rkaciteli je danas najvažnija bela sorta Gruzije.

Prema podacima gruzijske Nacionalne agencije za vino, zauzima približno 20.000 hektara, odnosno oko 43% ukupnih vinogradarskih površina zemlje.

Najvažniji region je Kahetija, posebno dolina Alazani i područja kao što su Tsinandali, Kondoli, Kisiskhevi, Vazisubani, Mukuzani i Akhmeta.

Rkaciteli se gaji i u Kartliju i drugim gruzijskim područjima.

Njegov značaj je toliko veliki da se pojavljuje u brojnim gruzijskim zaštićenim oznakama porekla i tradicionalnim stilovima vina.

Rkaciteli izvan Gruzije

Tokom XX veka sorta se intenzivno širila kroz tadašnji Sovjetski Savez.

Gajila se u Rusiji, Ukrajini, Moldaviji i drugim republikama, a proširila se i u Rumuniju, Bugarsku, zemlje Balkana i druge vinogradarske oblasti.

Njena popularnost bila je posledica kombinacije dobre prilagodljivosti, relativno visokog kvaliteta grožđa, dobre sposobnosti zadržavanja kiselina i mogućnosti proizvodnje različitih stilova vina.

Rkaciteli se koristio za suva bela vina, desertna i fortifikovana vina, vinske destilate, sokove, a ponegde i kao grožđe za svežu potrošnju.

Rkaciteli u Srbiji

Rkaciteli se u Srbiji počeo značajnije gajiti tokom sedamdesetih godina XX veka.

Danas je zvanično evidentiran među sortama za proizvodnju belih vina, pod oznakom B16.

Prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, Rkaciteli se nalazi među značajnijim introdukovanim sortama u komercijalnim zasadima Srbije.

Najveće površine nalaze se u rejonu Tri Morave, Južnobanatskom vinogradarskom rejonu i Negotinskoj Krajini.

Zanimljivo je da se više od polovine evidentiranih komercijalnih površina nalazi na nadmorskim visinama između 300 i 400 metara.

Prisutan je i na različitim ekspozicijama, što potvrđuje njegovu sposobnost prilagođavanja različitim lokalitetima.

Ipak, zbog kasnog sazrevanja, Rkaciteli je posebno zanimljiv za toplija vinogradarska područja Srbije u kojima može pouzdano da dostigne punu tehnološku zrelost.

Bujnost čokota

Rkaciteli je uglavnom srednje bujna sorta, iako stvarna bujnost dosta zavisi od podloge, plodnosti zemljišta i dostupnosti vode.

Jedna od njegovih karakterističnih osobina jeste veoma uspravan rast lastara.

Lastari prirodno rastu gotovo vertikalno, pa čokot može formirati izrazito pravilan i relativno uzak zeleni zid. Upravo je takav habitus jedna od osobina prema kojoj se Rkaciteli može prepoznati u vinogradu.

Prevelika bujnost ipak može povećati zasenjivanje grozdova i smanjiti provetrenost zone roda, pa je pravilno upravljanje zelenom masom veoma važno.

Lastari

Mladi vrh lastara je otvoren i prekriven dlačicama.

Jednogodišnja rozgva nakon sazrevanja dobija karakteristične crvenkaste i braonkastocrvene tonove, po kojima je sorta i dobila ime.

Lastari sazrevaju relativno dobro, što je značajno u područjima sa hladnijim zimama.

Uspravan položaj lastara olakšava određene operacije u špalirskom sistemu, ali može dovesti do previše zbijenog zelenog zida ukoliko se čokot ne uređuje pravilno.

List Rkacitelija

List je uglavnom srednje veličine, okruglastog do blago izduženog oblika.

Može biti gotovo ceo ili podeljen na tri do pet režnjeva. Urezi između režnjeva uglavnom nisu izrazito duboki. Naličje lista može biti različito obraslo dlačicama, a peteljkin sinus je otvoren.

Kao i kod mnogih starih sorti, unutar populacije Rkacitelija postoji određena morfološka varijabilnost, pa svi klonovi ne izgledaju potpuno identično.

Cvet

Rkaciteli ima hermafroditan odnosno dvopolan cvet.

To znači da cvet poseduje funkcionalne muške i ženske organe i da sorti nije potreban poseban oprašivač da bi normalno zametala grozdove.

Vremenski uslovi tokom cvetanja ipak mogu značajno uticati na oplodnju, zametanje bobica i konačnu strukturu grozda.

Grozd

Grozd Rkacitelija je najčešće srednje veličine, cilindričan do cilindrično-koničan, ponekad sa jednim ili više krilaca.

Može biti srednje zbijen do zbijen. U Srbiji se kao prosečna masa grozda navodi približno 220 grama.

U istraživanju sprovedenom u vinogradima Tikveša prosečna masa iznosila je oko 235 grama, što dobro pokazuje da veličina grozda zavisi od lokaliteta, godine, opterećenosti čokota i vinogradarske prakse.

Bobica

Bobica je srednje krupna, ovalna do blago izdužena.

Osnovna boja je zelenkastožuta do žuta.

Kada potpuno sazri i bude dobro izložena suncu, pokožica može dobiti zlatnu, sivkastu ili blago ružičastu nijansu.

Ova ružičasta nijansa ne znači da se radi o crvenoj sorti.

Pokožica je relativno čvrsta i debela, dok je meso sočno.

Čvršća pokožica posebno je zanimljiva kod tradicionalne gruzijske vinifikacije jer tokom dužeg kontakta sa pokožicom vino dobija znatno više fenolnih jedinjenja i strukture.

Kada Rkaciteli pupi?

Rkaciteli se smatra sortom kasnijeg kretanja vegetacije.

U Kahetiji pupoljci se najčešće otvaraju krajem aprila.

Kasnije pupanje može predstavljati određenu prednost u područjima izloženim ranim prolećnim mrazevima, jer pupoljci duže ostaju u fazama koje su otpornije prema niskim temperaturama.

Ipak, termin pupanja zavisi od klime, ekspozicije i konkretne godine.

Kada sazreva Rkaciteli?

Rkaciteli je kasna sorta.

U Gruziji najčešće sazreva početkom oktobra, a u Srbiji se svrstava na prelaz iz treće u četvrtu epohu sazrevanja.

U hladnijim vinogradarskim područjima kasno sazrevanje može predstavljati ograničenje jer postoji rizik da se šećeri, kiseline, aroma i fenolna zrelost ne razviju u odgovarajućem odnosu pre jesenskog zahlađenja.

U toplim područjima upravo dugo vegetaciono razdoblje omogućava Rkaciteliju da dostigne dobru koncentraciju šećera, a da pritom sačuva značajnu količinu prirodnih kiselina.

To je jedna od njegovih najvažnijih osobina.

Šećeri i kiseline

Rkaciteli je poznat po sposobnosti da istovremeno razvije relativno visok sadržaj šećera i sačuva izraženu kiselost.

U jednom višegodišnjem istraživanju u Tikvešu šira je prosečno sadržala oko 223 g/L šećera i približno 6,4 g/L ukupnih kiselina.

Te brojke ne treba posmatrati kao fiksnu osobinu sorte.

Hemijski sastav grožđa menja se u zavisnosti od klime, zemljišta, opterećenja čokota, količine vode, trenutka berbe i godine.

Važnija karakteristika sorte jeste sama sposobnost da u toplim uslovima relativno dobro sačuva kiselinu i kada grožđe postigne visoku zrelost.

Prinos

Podaci o rodnosti Rkacitelija mogu izgledati kontradiktorno jer veoma zavise od uslova gajenja.

U Srbiji se tradicionalno opisuje kao sorta osrednjeg do dobrog prinosa, uz relativno nizak koeficijent rodnosti pojedinih lastara.

U drugim područjima može davati visoke prinose.

Ova razlika pokazuje koliko su kod Rkacitelija važni pravilna rezidba, položaj rodnih pupoljaka i ukupno opterećenje čokota.

Prevelik rod može usporiti sazrevanje i smanjiti koncentraciju grožđa, što je posebno važno kod sorte koja prirodno kasno sazreva.

Rezidba Rkacitelija

Rkaciteli zahteva srednje dugu do dugu rezidbu.

Razlog je slabija rodnost bazalnih pupoljaka, pa kratka rezidba može značajno smanjiti prinos.

U praksi se zato ostavljaju duži rodni lastari, u zavisnosti od uzgojnog oblika, bujnosti čokota i lokalnih uslova.

Pravilno horizontalno raspoređivanje rodnog drveta takođe može poboljšati raspored lastara, osvetljenost i provetrenost zone grožđa.

Podloge

Za Rkaciteli ne postoji jedna univerzalno najbolja podloga.

Izbor treba prilagoditi tipu zemljišta, sadržaju aktivnog kreča, raspoloživosti vode, bujnosti položaja i željenom proizvodnom cilju.

Na plodnim položajima treba izbegavati kombinacije koje dodatno podstiču preteranu bujnost, dok na suvim i siromašnijim zemljištima podloga mora imati dovoljno razvijen korenov sistem i dobru prilagođenost nedostatku vode.

Zbog toga se izbor podloge mora vršiti na nivou konkretnog vinograda, a ne samo prema nazivu sorte.

Zemljište i položaj

Rkaciteli je relativno prilagodljiv različitim tipovima zemljišta.

Ipak, najbolji kvalitet postiže kada čokot nije izložen ni preteranoj bujnosti ni ozbiljnom nedostatku vode.

Previše plodna i vlažna zemljišta mogu pojačati vegetativni rast, zasenjivanje i produžiti sazrevanje.

Kod kasne sorte to može biti poseban problem.

Topli položaji, dobra insolacija i dovoljno dugo vegetaciono razdoblje veoma su važni za postizanje pune zrelosti.

U Srbiji je zato Rkaciteli posebno interesantan za toplija vinogradarska područja.

Otpornost prema niskim temperaturama

Jedna od tradicionalno cenjenih osobina Rkacitelija jeste dobra otpornost prema zimskim temperaturama.

U domaćoj literaturi navodi se kao sorta sa vrlo dobrom otpornošću na hladnoću.

Ta osobina je bila jedan od razloga njegovog širenja u kontinentalnim područjima istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza.

Ipak, otpornost nijedne sorte nije apsolutna.

Stepen oštećenja zavisi od minimalne temperature, trajanja hladnog perioda, stanja čokota, sazrelosti rozgve i naglosti zahlađenja.

Rkaciteli i suša

Rkaciteli može dobro da se prilagodi različitim lokalitetima, ali to ne znači da je izrazito otporan na jaku i dugotrajnu sušu.

Na veoma suvim položajima nedostatak vode može ograničiti fotosintezu, sazrevanje grožđa i ukupnu ravnotežu čokota.

Posebno kod visokog roda potrebno je obezbediti dovoljno vode da bi grožđe moglo da sazri do kraja duge vegetacione sezone.

Plamenjača, pepelnica i siva trulež

Otpornost na bolesti dosta zavisi od klime.

U suvoj Kahetiji Rkaciteli pokazuje relativno dobru toleranciju prema plamenjači, dok se u vlažnijim regionima ta prednost smanjuje.

Otpornost prema pepelnici nije toliko izražena i sorta zahteva redovno praćenje i zaštitu.

Zbog relativno čvrste pokožice i osobina grozda može pokazivati dobru otpornost prema sivoj truleži, što je navedeno i u domaćim opisima sorte.

Ipak, Rkaciteli nije PIWI sorta i ne treba ga predstavljati kao vinovu lozu kojoj nije potrebna zaštita.

Klonovi i varijacije

Kao veoma stara i široko rasprostranjena sorta, Rkaciteli pokazuje značajnu unutarsortnu varijabilnost.

Tokom vremena izdvajani su različiti klonovi i selekcije sa razlikama u rodnosti, obliku grozda i bobice, bujnosti i drugim osobinama.

Posebno je zanimljiv Rkatsiteli Vardisperi, ružičasto obojena mutacija Rkacitelija koja je selekcionisana u Gruziji sredinom XX veka.

Genetička istraživanja potvrdila su veoma blisku, praktično klonsku vezu između Rkacitelija i ove ružičaste forme.

Kod novih zasada zato je važan izbor sertifikovanog i zdravstveno ispravnog sadnog materijala poznatog klonskog porekla.

Kakvo vino daje Rkaciteli?

Rkaciteli može dati potpuno različita vina u zavisnosti od načina vinifikacije.

Kod savremene proizvodnje belog vina, gde se pokožica brzo odvaja od šire i fermentacija obavlja bez dužeg kontakta sa čvrstim delovima grožđa, nastaju svetla, sveža i čvrsta bela vina sa naglašenom kiselinom.

Tipične arome mogu podsećati na zelenu jabuku, dunju, citruse, belu breskvu i diskretno cveće.

Rkaciteli nije izrazito aromatična sorta poput tamjanike ili sauvignona.

Njegova snaga je više u svežini, strukturi, mineralnosti i sposobnosti da sačuva kiselost.

Rkaciteli i kvevri

Potpuno drugačiji izraz dobija tradicionalnom gruzijskom vinifikacijom u kvevriju.

Kvevri je velika glinena posuda koja se tradicionalno ukopava u zemlju.

Kod kahetijske metode fermentacija može uključivati ne samo sok već i pokožice, semenke i deo peteljki, uz veoma dug kontakt vina sa čvrstim delovima grožđa.

Rkaciteli je za takav način proizvodnje posebno pogodan.

Vino dobija ćilibarnu odnosno amber boju, znatno veću strukturu, fenolnost i tanine nego klasično belo vino.

Arome mogu ići prema sušenoj kori pomorandže, kajsiji, suvom voću, dunji, medu, začinima, čaju i drugim složenim tonovima.

Takva vina po strukturi mogu više podsećati na crveno vino nego na klasično belo.

Amber vino nije posebna sorta

Važno je napraviti razliku između sorte i stila vina.

Rkaciteli nije „narandžasto grožđe“.

Amber odnosno orange vino nastaje zbog načina vinifikacije belog grožđa, prvenstveno dužeg kontakta šire sa pokožicom.

Od istog Rkacitelija može se napraviti veoma bledo, sveže belo vino ili duboko ćilibarno, taninsko vino.

Razlika je pre svega posledica tehnologije proizvodnje.

Rkaciteli u kupažama

U Gruziji se Rkaciteli tradicionalno kombinuje sa drugim domaćim sortama.

Posebno je poznata kupaža sa Mtsvane Kakhuri.

Rkaciteli u takvoj kombinaciji donosi kiselinu, strukturu i telo, dok Mtsvane može doprineti intenzivnijoj aromatici i mekoći.

Jedan od najpoznatijih primera je tradicionalno belo vino iz zaštićenog područja Tsinandali, u kojem Rkaciteli ima vodeću ulogu uz Mtsvane.

Gruzijske apelacije

Rkaciteli učestvuje u nizu gruzijskih vina sa zaštićenim poreklom.

Među poznatijim primerima su Tsinandali, Gurjaani, Vazisubani, Kotekhi, Tibaani, Tsarapi i Kakheti.

Neka od tih vina proizvode se savremenijom belom vinifikacijom, dok druga predstavljaju tradicionalne kahetijske i amber stilove.

To pokazuje koliko je sorta tehnološki prilagodljiva.

Potencijal za odležavanje

Visoka prirodna kiselost daje kvalitetnom Rkaciteliju dobar potencijal za razvoj u boci.

Klasično proizvedena bela vina mogu tokom odležavanja razvijati kompleksnije voćne, cvetne, voštane i medne tonove.

Kvevri vina imaju dodatnu prednost u fenolnoj strukturi i taninima, što kvalitetnim primercima može omogućiti veoma interesantan razvoj tokom više godina.

Potencijal odležavanja ipak zavisi od prinosa, zrelosti grožđa, načina vinifikacije, mikrobiološke stabilnosti i konkretnog proizvođača.

Rkaciteli i hrana

Klasično belo vino Rkaciteli zbog izražene kiseline dobro funkcioniše uz ribu, morske plodove, piletinu, sveže sireve i jela sa povrćem.

Amber verzije su znatno snažnije.

Njihova struktura i tanini omogućavaju kombinovanje sa pečenim mesom, jačim sirevima, začinjenim jelima i tradicionalnom kavkaskom kuhinjom.

Kod uparivanja je zato važnije znati stil konkretnog vina nego samo sortu grožđa.

Rkaciteli kao stono grožđe

Iako je prvenstveno vinska sorta, Rkaciteli se tradicionalno koristi i za konzumaciju u svežem stanju.

Bobice imaju relativno čvrstu pokožicu i sočno meso.

Ipak, po krupnoći, teksturi i izgledu ne može se porediti sa savremenim namenskim stonim sortama.

Njegov glavni značaj ostaje proizvodnja vina.

Rkaciteli za destilate

Grožđe Rkacitelija koristilo se i za proizvodnju vinskih destilata.

Sposobnost sorte da dostigne dobru količinu šećera uz relativno neutralan do diskretno voćni aromatski profil može biti pogodna za vino namenjeno destilaciji.

U zemljama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza sorta je imala značaj i kao sirovina za proizvodnju različitih jakih alkoholnih pića i vinskih destilata.

Zašto je Rkaciteli važan?

Rkaciteli je odličan primer sorte čija vrednost ne može da se objasni samo intenzitetom mirisa ili veličinom grozda.

Njegove najveće prednosti su visoka prirodna kiselost, dobra sposobnost akumulacije šećera, kasno sazrevanje, dobra otpornost prema zimskim temperaturama i ogromna tehnološka prilagodljivost.

Od iste sorte mogu nastati lagana i sveža bela vina, ozbiljna odležala bela vina, tradicionalna amber vina, kupaže, fortifikovana vina i baza za destilate.

U Gruziji je Rkaciteli jedan od stubova nacionalnog vinskog identiteta.

U Srbiji nema takav značaj, ali predstavlja zanimljiv deo introdukovanog sortimenta i dokaz jednog perioda u kojem su se sorte iz različitih delova istočne Evrope i Kavkaza intenzivno ispitivale i širile kroz domaće vinograde.

Rkaciteli u srpskim vinogradima danas

Rkaciteli danas nije među nekoliko vodećih sorti Srbije, ali je i dalje prisutan u komercijalnim vinogradima.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo svrstava ga približno na 13. mesto prema zastupljenosti u komercijalnim zasadima, a najveća koncentracija nalazi se u Tri Morave, Južnom Banatu i Negotinskoj Krajini.

Zvanični šifarnik Ministarstva poljoprivrede Srbije i dalje ga vodi kao sortu za bela vina pod nazivom Rkaciteli.

To potvrđuje da Rkaciteli kod nas nije samo istorijska sorta koja je nekada pokušajno sađena, već deo postojećeg srpskog vinogradarskog sortimenta.

Najvažnije osobine Rkacitelija

• Autohtona bela sorta poreklom iz Gruzije
• Prirodno središte sorte je Kahetija
• Međunarodni naziv Rkatsiteli
• Ime znači „crvena rozgva“ odnosno „crveni lastar“
• Vodeća bela sorta Gruzije
• U Srbiji se gaji od približno sedamdesetih godina XX veka
• Zvanično evidentirana kao bela vinska sorta B16
• Srednje bujan čokot sa izrazito uspravnim lastarima
• Hermafroditan cvet
• Srednje veliki cilindrični grozdovi
• Ovalne zelenkastožute bobice
• Relativno čvrsta pokožica
• Kasnije pupanje
• Kasno sazrevanje
• Zahteva srednje dugu do dugu rezidbu
• Može postići visok sadržaj šećera uz dobro očuvanu kiselost
• Dobra otpornost prema zimskim temperaturama
• Relativno dobra otpornost prema sivoj truleži
• Nije sorta otporna na sve gljivične bolesti
• Pogodna za klasična bela vina
• Jedna od najvažnijih sorti za tradicionalna gruzijska amber vina
• Koristi se i u kupažama, fortifikovanim vinima i vinskim destilatima

Česta pitanja o Rkaciteliju

Odakle potiče Rkaciteli?

Rkaciteli je autohtona gruzijska sorta poreklom iz Kahetije, istorijske vinogradarske oblasti istočne Gruzije.

Da li je Rkaciteli jedna od najstarijih sorti grožđa na svetu?

Rkaciteli pripada veoma starom gruzijskom sortimentu, ali tačna starost sorte nije poznata. Gruzijska tradicija proizvodnje vina stara je više hiljada godina, ali to ne dokazuje da je današnji genotip Rkacitelija jednako star.

Šta znači ime Rkaciteli?

Gruzijsko ime Rkatsiteli najčešće se prevodi kao „crvena rozgva“ ili „crveni lastar“. Naziv se odnosi na boju sazrelih lastara, a ne na bobice.

Da li je Rkaciteli bela sorta?

Da. Rkaciteli je bela vinska sorta, iako potpuno zrele bobice na osunčanim položajima mogu dobiti žućkastu, sivkastu ili blago ružičastu nijansu.

Kada sazreva Rkaciteli?

Rkaciteli je kasna sorta. U Gruziji najčešće sazreva početkom oktobra, dok se u Srbiji svrstava na prelaz iz treće u četvrtu epohu sazrevanja.

Kakvo je vino Rkaciteli?

Kod klasične bele vinifikacije vino je sveže, sa izraženom kiselinom i aromama koje mogu podsećati na zelenu jabuku, dunju, citruse i belo koštičavo voće. Tradicionalna kvevri vina su amber boje, snažnija, fenolnija i mogu imati izražene tanine.

Da li je Rkaciteli aromatična sorta?

Nije izrazito aromatična sorta poput tamjanike. Njegova prednost je više u kiselosti, strukturi, svežini i sposobnosti da različitim načinima vinifikacije daje veoma različite stilove vina.

Šta je kvevri vino od Rkacitelija?

Kvevri je tradicionalna gruzijska glinena posuda ukopana u zemlju. Kada Rkaciteli fermentiše uz produženi kontakt sa pokožicom i drugim čvrstim delovima grožđa, nastaje duboko obojeno amber vino sa više strukture i tanina.

Da li se Rkaciteli gaji u Srbiji?

Da. U Srbiji se gaji od približno sedamdesetih godina XX veka i zvanično je registrovan među sortama za bela vina.

Gde se Rkaciteli najviše gaji u Srbiji?

Najveće površine nalaze se u vinogradarskim rejonima Tri Morave, Južnog Banata i Negotinske Krajine.

Da li je Rkaciteli otporan na mraz?

Rkaciteli pokazuje vrlo dobru otpornost prema niskim zimskim temperaturama u poređenju sa mnogim drugim sortama Vitis vinifera. Ipak, ekstremne temperature mogu oštetiti svaki čokot.

Da li je Rkaciteli otporan na bolesti?

Ne u potpunosti. Može pokazivati relativno dobru toleranciju prema plamenjači u suvim uslovima i dobru otpornost prema sivoj truleži, ali je otpornost slabija u vlažnijim područjima i potrebna je redovna zaštita vinograda.

Zašto Rkaciteli zahteva dužu rezidbu?

Bazalni pupoljci nisu uvek dovoljno rodni, pa se ostavljanjem dužih rodnih lastara omogućava veći broj plodnih pupoljaka i sigurniji prinos.

Da li Rkaciteli ima visoku kiselost?

Da. Jedna od najvažnijih osobina sorte jeste sposobnost da sačuva dobru prirodnu kiselost čak i kada grožđe dostigne relativno visok sadržaj šećera.

Da li Rkaciteli može dugo da odležava?

Kvalitetna vina mogu imati dobar potencijal za odležavanje. Visoka kiselost pomaže klasičnim belim vinima, dok kvevri vina dodatno dobijaju fenolnu strukturu i tanine koji mogu omogućiti dug razvoj u boci.

Da li se Rkaciteli koristi samo za vino?

Ne. Pored belih i amber vina, koristio se za fortifikovana vina, vinske destilate i sokove, a grožđe se tradicionalno konzumira i sveže.