Krupnoplodna kajsija avganistanskog porekla

Roksana (Roxana) je sorta kajsije avganistanskog porekla, koja je zahvaljujući krupnim plodovima, dobroj rodnosti i privlačnom izgledu pronašla svoje mesto i u voćarstvu Srbije. Iako se najviše ceni kao stona sorta kajsije, njeni plodovi mogu se koristiti i za različite vrste prehrambene prerade.

Prepoznatljiva je po krupnim, ovalnim plodovima narandžaste boje, sa izraženim crvenim rumenilom koje često prekriva znatan deo pokožice. Meso je narandžasto, srednje čvrsto i sočno, prijatnog slatko-nakiselog ukusa, sa umereno izraženom aromom.

Posebna vrednost Roksane ogleda se u tome što stablo relativno male bujnosti može da ostvari veoma dobar prinos, uz plodove koji su znatno krupniji od plodova mnogih tradicionalnih sorti.

Domaća istraživanja potvrdila su njenu dobru prilagođenost uslovima beogradskog područja, ali i pokazala da rodnost može znatno da varira između godina.

Poreklo i istorija sorte Roksana

Roksana vodi poreklo iz Avganistana, dok je njeno dalje proučavanje i širenje povezano sa Bugarskom.

Prema pojedinim pomološkim opisima, sortu je 1966. godine pronašao S. Serafimov kao spontani sejanac u Avganistanu. Nakon introdukcije i ispitivanja u Bugarskoj dobila je ime Roksana, a u stručnoj literaturi navodi se i 1978. godina kao vreme njenog priznavanja.

Roksana se zbog toga u pojedinim međunarodnim pregledima vodi među sortama poreklom iz Bugarske, iako je njeno izvorno genetičko poreklo vezano za Avganistan.

Nije poznato pouzdano dokumentovano roditeljstvo ove sorte. Tokom druge polovine XX veka širila se kroz voćarski sortiment jugoistočne Evrope, uključujući prostor nekadašnje Jugoslavije.

U Srbiji je privukla pažnju prvenstveno zbog velikih plodova, dobre transportabilnosti i visokog proizvodnog potencijala.

Naziv i sinonimi

Najčešće korišćeni nazivi su:

• Roksana, naziv u Srbiji.
• Roxana, međunarodno rasprostranjen oblik.
• Rocsana, oblik koji se pojavljuje u pojedinim sortnim katalozima.

Botanički pripada vrsti Prunus armeniaca L., porodici ruža (Rosaceae).

U pojedinim regionalnim katalozima pojavljuju se i složeni nazivi koji Roksanu povezuju sa starim mađarskim sortama. Takve nazive treba posmatrati oprezno, jer nema dovoljno osnova da se Roksana poistoveti sa Kečkemetskom ružom.

Roksana u Srbiji

Roksana nije autohtona srpska sorta, ali je deo introdukovanog sortimenta koji je decenijama ispitivan i korišćen u domaćem voćarstvu.

Njene proizvodne osobine proučavane su na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, posebno na oglednom dobru Radmilovac, gde su upoređivane različite sorte kajsije u istim agroekološkim uslovima.

U šestogodišnjim ispitivanjima, tokom perioda 2009–2014, Roksana se izdvojila kombinacijom dobre rodnosti i velike krupnoće ploda. Rezultati su pokazali da pripada sortama koje mogu biti pogodne za gajenje u beogradskom području.

Roksana je poznata i u vojvođanskom voćarstvu, a korišćena je i kao kontrolna sorta u istraživanjima kajsije na području Čačka.

Njeno prisustvo u domaćim ogledima potvrđuje značaj koji ima u proučavanju proizvodnih osobina kajsije u kontinentalnim uslovima Srbije.

Stablo i krošnja

Stablo Roksane je slabo do srednje bujno, u zavisnosti od podloge, zemljišta i uslova gajenja.

Formira široku, razvedenu krošnju, sa granama koje često imaju tendenciju povijanja prema zemlji. Ta osobina postaje posebno uočljiva kada je stablo opterećeno velikim brojem krupnih plodova.

U poređenju sa izrazito bujnim sortama, Roksana može imati povoljan odnos između veličine stabla i količine roda.

U domaćim ogledima utvrđen je visok koeficijent rodnosti u odnosu na površinu poprečnog preseka debla, što potvrđuje njen dobar proizvodni potencijal.

Rodno drvo

Roksana značajan deo roda formira na kratkim rodnim grančicama, poznatim kao majski buketići.

Pored njih, rod se može pojaviti i na odgovarajućim delovima jednogodišnjih mešovitih grančica. Kratko rodno drvo ima važnu ulogu u održavanju produktivnosti stabla. Pošto Roksana može formirati veliki broj plodova, važno je održavati ravnotežu između vegetativnog porasta i rodnosti.

Preopterećenje rodom može dovesti do slabijeg vegetativnog rasta, sitnijih plodova i slabijeg formiranja cvetnih pupoljaka za narednu godinu.

Cvetanje

Roksana se u domaćim opisima najčešće svrstava među srednje kasno do kasnije cvetajuće sorte kajsije.

Ipak, njeno cvetanje nije toliko kasno da bi bila potpuno zaštićena od prolećnih mrazeva. U šestogodišnjem ogledu u beogradskom području zabeleženi su sledeći prosečni datumi:

• Početak cvetanja: 27. mart.
• Puno cvetanje: 30. mart.
• Završetak cvetanja: 4. april.
• Prosečno trajanje cvetanja: 8 dana.

Roksana je u tom ogledu počinjala da cveta približno istovremeno sa Mađarskom najboljom. Datumi predstavljaju višegodišnji prosek jednog lokaliteta, a ne nepromenljiv kalendar cvetanja.

U toplijim prolećima cvetanje može početi ranije, dok ga hladnije vreme odlaže.

Da li je Roksana samooplodna?

Roksana je samooplodna sorta.

Njena samooplodnost potvrđena je i istraživanjima kompatibilnosti polena, u kojima je ispitivana sposobnost sopstvenog polena da obezbedi oplodnju.

Molekularna istraživanja svrstavaju je među samooplodne sorte sa genotipom S₂Sᴄ. U pojedinim regionalnim opisima Roksana se ipak navodi kao stranooplodna, ali takva tvrdnja nije u skladu sa rezultatima navedenih istraživanja. Samooplodnost znači da sorta može da zametne plodove i bez druge sorte koja služi kao oprašivač.

To, međutim, ne garantuje obilan rod svake godine. Na uspešnost oplodnje i zametanja utiču vremenske prilike, vitalnost cvetnih organa i aktivnost insekata tokom cvetanja.

Rodnost

Jedna od najvažnijih proizvodnih osobina Roksane jeste visok potencijal rodnosti.

U istraživanju sprovedenom na području Beograda od 2009. do 2014. godine, prosečan prinos tokom svih šest godina iznosio je približno 12,2 kilograma po stablu, računajući i početni period rodnosti mladih stabala.

U periodu pune rodnosti prosečan prinos iznosio je oko 16,4 kilograma po stablu. Istovremeno, utvrđeno je veliko variranje prinosa između godina. U pojedinim godinama prinos je bio veoma mali, dok je u najrodnijoj godini ogleda dostigao 36,3 kilograma po stablu.

Takve razlike jasno pokazuju da Roksana ima veliki proizvodni potencijal, ali se ne može smatrati sortom čiji je prinos potpuno stabilan.

Povoljni vremenski uslovi tokom cvetanja, dobro zdravstveno stanje stabla i odgovarajuća nega imaju presudan uticaj na ostvarivanje roda.

Plod Roksane

Plod je krupan do veoma krupan, što predstavlja jedno od glavnih obeležja sorte.

U domaćim pomološkim opisima često se navodi masa od približno 60–80 grama. U šestogodišnjim ogledima beogradskog područja dobijene su prosečne vrednosti od 70,4 i 74,1 grama, u zavisnosti od obuhvata i načina prikazivanja istraživanja. Pojedinačni plodovi mogu biti znatno krupniji od proseka, naročito kada stablo nije preopterećeno rodom.

Krupnoća ploda zavisi od količine roda, raspoloživosti vode, podloge i uslova tokom njegovog razvoja.

Oblik ploda

Plod je ovalan do izduženo ovalan, često blago spljošten sa strane.

Uzdužna brazda je srednje izražena i deli plod na dve približno simetrične polovine.

Oblik je relativno pravilan, što dodatno doprinosi njegovom privlačnom izgledu.

Boja pokožice

Osnovna boja pokožice je narandžasta do narandžastožuta.

Na osunčanoj strani razvija se izrazita crvena dopunska boja, koja kod dobro osvetljenih plodova može zahvatiti veliki deo površine. Intenzitet rumenila zavisi od stepena zrelosti, osunčanosti i uslova gajenja.

Upravo kombinacija narandžaste osnovne boje i izraženog crvenog rumenila čini Roksanu jednom od vizuelno prepoznatljivijih sorti kajsije.

Meso ploda

Meso je narandžasto, srednje čvrsto i srednje sočno.

Ukus je slatko-nakiseo, sa umerenim aromatskim intenzitetom. U odnosu na neke tradicionalne sorte kajsije, posebno Mađarsku najbolju, Roksana se više izdvaja izgledom i krupnoćom nego izuzetno snažnom aromom. To ne znači da je njen ukus slab, već da pripada sortama kod kojih su izgled, čvrstina i odnos slatkoće i kiselosti posebno značajni.

U domaćem istraživanju dobila je veoma visoku ocenu za izgled ploda, dok je ocena ukusa bila nešto skromnija.

Koštica i jezgro

Koštica Roksane je relativno krupna, ali njen udeo u ukupnoj masi ploda nije preterano visok.

U domaćim ogledima zabeležena je prosečna masa koštice od približno 4,3 grama, odnosno oko 5,8% ukupne mase ploda. Koštica se relativno lako odvaja od mesa. Takva osobina je povoljna za prehrambenu preradu, posebno kada je potrebno izdvojiti koštice, a sačuvati što veći deo mesa.

U sortnim opisima jezgro se najčešće navodi kao slatko. Ipak, ukus jezgra nije pouzdan pokazatelj njegove bezbednosti za ishranu, jer jezgra kajsije mogu sadržati cijanogene materije.

Kada sazreva Roksana?

Roksana pripada sortama koje u uslovima Srbije uglavnom sazrevaju tokom jula.

U šestogodišnjem istraživanju na području Beograda prosečan datum berbe bio je 7. jul. U istom ogledu Mađarska najbolja prosečno je sazrevala 3. jula, što znači da je Roksana dospevala približno četiri do pet dana kasnije. U pojedinim regionalnim sortnim opisima navode se i druga dekada ili druga polovina jula, pa čak i kasniji termini sazrevanja.

Takve razlike delom potiču od različitih klimatskih uslova, nadmorske visine, opterećenja stabla rodom i načina određivanja berbenog termina.

Za proizvodne uslove beogradskog područja početak jula predstavlja pouzdaniji orijentir od opštih kataloških navoda.

Klimatski uslovi i zemljište

Roksani odgovaraju položaji koji obezbeđuju dovoljno sunčeve svetlosti, dobru provetrenost i povoljne uslove za cvetanje i sazrevanje.

Kajsija kao vrsta posebno je osetljiva na položaje na kojima se tokom prolećnih noći zadržava hladan vazduh. Zbog toga su blago uzdignuti tereni, sa dobrim oticanjem hladnog vazduha, često pogodniji od zatvorenih udolina. Najbolje rezultate daje na dovoljno dubokim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima.

Dugotrajno zadržavanje vode u zoni korena može povećati rizik od slabljenja i propadanja stabla.

Roksana ima visok potencijal rodnosti, pa je ravnomerna snabdevenost vodom posebno značajna tokom porasta plodova.

Otpornost na niske temperature

Roksana se u pomološkoj literaturi opisuje kao sorta sa relativno dobrom otpornošću prema niskim temperaturama.

Ipak, treba razlikovati zimsku otpornost drveta i pupoljaka od otpornosti otvorenih cvetova na prolećni mraz. U domaćim ogledima Roksana je i nakon nepovoljnih vremenskih uslova u pojedinim godinama uspevala da ostvari dobar rod. Međutim, u drugim godinama dolazilo je do izraženog smanjenja prinosa. Zato se ne može smatrati sortom koja je sigurna od izmrzavanja.

Kao i kod drugih kajsija, prolećni mraz tokom cvetanja i neposredno nakon zametanja može predstavljati ozbiljan rizik.

Osetljivost na bolesti

Za Roksanu je posebno značajna njena reakcija na virus šarke šljive (Plum pox virus – PPV).

U pojedinim stručnim opisima navodi se kao tolerantna prema ovom virusu. Tolerantnost, međutim, nije isto što i potpuna otpornost ili imunost. Sorta koja pokazuje manju osetljivost može i dalje biti zaražena, a intenzitet simptoma zavisi od soja virusa, zdravstvenog stanja stabla i uslova gajenja.

Zato ni Roksanu ne treba predstavljati kao sortu potpuno otpornu na šarku. Pored virusnih bolesti, značajni problemi mogu biti monilija cveta i grančica, smeđa trulež plodova i kompleks prevremenog sušenja stabala poznat kao apopleksija kajsije.

Dobra provetrenost krošnje, zdravstveno ispravan sadni materijal i odgovarajuća nega imaju važnu ulogu u očuvanju zasada.

Rezidba i opterećenje rodom

Zbog relativno slabe bujnosti i visokog potencijala rodnosti, kod Roksane je posebno važno održavanje ravnoteže između rasta i prinosa.

Ukoliko stablo formira previše plodova, može doći do njihovog sitnjenja i slabijeg razvoja mladog rodnog drveta. Povijene grane, naročito kada nose veći broj krupnih plodova, mogu dodatno promeniti oblik krošnje. Rezidba ima zadatak da očuva dobro osvetljenu unutrašnjost krošnje, obnovi rodno drvo i održi stabilnu strukturu stabla.

Kod snažno opterećenih stabala značaj ima i proređivanje plodova, jer omogućava povoljniji odnos broja plodova i raspoloživih hranljivih materija.

Hemijski sastav ploda

Roksana ima zanimljiv odnos rastvorljivih suvih materija i organskih kiselina.

U šestogodišnjem ispitivanju na području Beograda zabeležene su sledeće prosečne vrednosti:

• Rastvorljive suve materije: 15,8%.
• Ukupne kiseline: 1,27%, izraženo kao jabučna kiselina.
• Odnos rastvorljivih suvih materija i kiselina: približno 12,5.

Ove vrednosti ukazuju na izraženu slatkoću, ali i dovoljno kiselosti da ukus ostane svež.

Važno je naglasiti da rastvorljive suve materije nisu isto što i ukupan sadržaj šećera. Najveći deo rastvorljivih suvih materija u zreloj kajsiji čine šećeri, ali u njihov sastav ulaze i organske kiseline i druge rastvorljive supstance. Zbog toga se vrednost od 15,8% ne može bez dodatne analize prikazivati kao 15,8% čistog šećera.

Sadržaj šećera i kiselina menja se sa zrelošću ploda, vremenskim prilikama i količinom roda.

Aromatski profil

Roksana pripada sortama kajsije sa umereno izraženom, prijatnom voćnom aromom.

U sortnim opisima najčešće se ističu karakterističan miris zrele kajsije i uravnotežen slatko-nakiseli ukus. U pojedinim opisima pominje se i specifičan začinski utisak, ali takvu osobinu ne treba predstavljati kao univerzalno potvrđen aromatski marker sorte. Aromatski intenzitet zavisi od zrelosti, osunčanosti i uslova tokom razvoja ploda.

U poređenju sa sortama poznatim po veoma snažnom mirisu, Roksana nije uvek među najizraženijima, što je važno kada se procenjuje njena pogodnost za različite vrste prerade.

Roksana za svežu potrošnju

Roksana je prvenstveno stona sorta kajsije.

Njene najvažnije prednosti za svežu potrošnju su velika krupnoća, privlačna obojenost, relativno čvrsto meso i dobra transportabilnost. Čvrstina ploda omogućava lakšu manipulaciju tokom berbe, sortiranja i transporta. U domaćim istraživanjima Roksana je za izgled ploda ocenjena prosečnom ocenom 4,5 od mogućih 5, dok je ocena ukusa iznosila 3,8.

Ovi rezultati potvrđuju da je atraktivnost ploda jedna od njenih najvećih prednosti.

Roksana za prehrambenu preradu

Iako je prvenstveno namenjena svežoj potrošnji, Roksana se može koristiti za različite proizvode od kajsije.

Narandžasta boja mesa, krupnoća ploda i relativno lako odvajanje koštice korisne su osobine za proizvodnju voćnih kaša, sokova, nektara, kompota i džemova. Može se koristiti i za sušenje ili zamrzavanje, uz odgovarajuću procenu kvaliteta plodova. Ipak, treba razlikovati mogućnost prerade od toga da je određena sorta najbolja za konkretnu namenu.

U domaćim istraživanjima pojedine sorte imale su izraženije osobine značajne za pojedine vidove prehrambene prerade.

Roksana se pre svega izdvaja kao sorta kombinovane namene, sa naglašenom vrednošću za svežu potrošnju.

Roksana i proizvodnja rakije od kajsije

Roksana se u regionalnoj voćarskoj literaturi navodi i kao jedna od sorti čiji se plodovi koriste u proizvodnji kajsijevače.

Za procenu sorte kao sirovine važni su njen hemijski sastav, sadržaj šećera i kiselina, zdravstveno stanje i aromatske osobine. Roksana ima odgovarajući voćni karakter i može biti deo sortimenta namenjenog različitim oblicima prerade. Ipak, ne postoje dovoljno obimni i uporedivi podaci na osnovu kojih bi se moglo tvrditi da Roksana daje aromatičniju rakiju od Mađarske najbolje, Novosadske rodne ili drugih sorti kajsije.

Takođe, krupnoća ploda sama po sebi nije dokaz bolje pogodnosti za proizvodnju voćnih destilata.

Njen značaj zato treba predstavljati objektivno: Roksana je prvenstveno kvalitetna stona kajsija, sa mogućnošću korišćenja i u proizvodnji voćnih prerađevina.

Roksana i Mađarska najbolja

Mađarska najbolja dugo je bila jedna od najvažnijih sorti kajsije u Srbiji i često se koristi kao standard u pomološkim istraživanjima.

Poređenje sa Roksanom pokazuje nekoliko značajnih razlika.

Roksana ima krupniji plod, intenzivniju dopunsku crvenu boju i u domaćim ogledima često ostvaruje veći prinos. Mađarska najbolja ima dugu tradiciju gajenja i poznata je po dobrom ukusu i karakterističnoj aromi.

U šestogodišnjem istraživanju u beogradskom području prosečna masa ploda Roksane bila je 74,1 gram, a Mađarske najbolje 51,7 grama.

Ovo poređenje pokazuje da krupniji i atraktivniji plod ne mora automatski imati i izraženije organoleptičke osobine.

Značaj Roksane za srpsko voćarstvo

Roksana je primer sorte koja pokazuje koliko je važno razlikovati poreklo sorte od njene stvarne proizvodne vrednosti u određenom području.

Iako nije nastala u Srbiji, domaća istraživanja potvrdila su da u pojedinim našim agroekološkim uslovima može ostvarivati vrlo dobre rezultate. Posebno je zanimljiva kombinacija krupnog ploda, visokog potencijala rodnosti i relativno slabe bujnosti stabla.

Upravo takve osobine imaju značaj pri izboru sortimenta za proizvodne zasade.

Roksana takođe pokazuje da nije svaka krupnoplodna kajsija prvenstveno namenjena preradi. Kod ove sorte najveća vrednost ostaje u kvalitetu i izgledu svežeg ploda, dok je mogućnost prerade dodatna osobina.

Najvažnije osobine Roksane

• Sorta kajsije avganistanskog porekla.
• Dalje proučavana i imenovana u Bugarskoj.
• Međunarodni naziv Roxana.
• Poznata i pod nazivom Rocsana.
• Slabo do srednje bujno stablo.
• Široka, razvedena krošnja sa povijenim granama.
• Značajan deo roda formira na majskim buketićima.
• Samooplodna sorta.
• Srednje kasno cvetanje u domaćim opisima.
• Veoma dobar potencijal rodnosti.
• Prinos nije potpuno stabilan između godina.
• Plod krupan do veoma krupan.
• Prosečna masa u domaćim ogledima približno 70–75 grama.
• Ovalan, blago izdužen oblik ploda.
• Narandžasta pokožica sa izraženim crvenim rumenilom.
• Narandžasto, srednje čvrsto i srednje sočno meso.
• Slatko-nakiseli ukus.
• Umereno izražena aroma.
• Koštica se relativno lako odvaja od mesa.
• U beogradskom području prosečno sazreva početkom jula.
• U domaćim ogledima utvrđeno 15,8% rastvorljivih suvih materija i 1,27% ukupnih kiselina.
• U pojedinim opisima navodi se tolerantnost prema virusu šarke.
• Prvenstveno namenjena svežoj potrošnji.
• Pogodna i za više vrsta prehrambene prerade.
• Introdukovana sorta sa potvrđenim proizvodnim potencijalom u Srbiji.

Česta pitanja o sorti Roksana

Odakle potiče kajsija Roksana?

Roksana vodi poreklo iz Avganistana. Njeno dalje proučavanje i imenovanje povezano je sa Bugarskom, odakle se proširila u druge evropske zemlje.

Da li je Roksana domaća sorta kajsije?

Ne. Roksana je introdukovana sorta stranog porekla koja se gaji i proučava u Srbiji.

Kada sazreva Roksana?

U uslovima beogradskog područja prosečno sazreva početkom jula. U šestogodišnjem istraživanju prosečan datum berbe bio je 7. jul. U drugim područjima vreme sazrevanja može biti kasnije.

Da li je Roksana samooplodna?

Da. Naučna istraživanja kompatibilnosti polena potvrđuju da je Roksana samooplodna.

Koliko je krupan plod Roksane?

Plod je krupan do veoma krupan. U domaćim višegodišnjim istraživanjima prosečna masa iznosila je približno 70–75 grama.

Kakvog je ukusa Roksana?

Meso je slatko-nakiselo, srednje sočno, sa prijatnom i umereno izraženom aromom kajsije.

Da li je Roksana rodna sorta?

Da. Ima visok potencijal rodnosti, ali se prinos može znatno razlikovati između godina.

Da li je Roksana otporna na prolećni mraz?

Roksana se u pojedinim opisima navodi kao relativno otporna na niske temperature, ali njeni cvetovi mogu stradati od poznih prolećnih mrazeva.

Da li je Roksana otporna na šarku šljive?

U pojedinim stručnim opisima navodi se kao tolerantna, što ne znači da je imuna na virus šarke.

Koliki je sadržaj šećera u Roksani?

U domaćem višegodišnjem istraživanju utvrđeno je prosečno 15,8% rastvorljivih suvih materija. To nije isto što i tačan sadržaj šećera, jer rastvorljive suve materije obuhvataju i druge sastojke ploda.

Za šta se Roksana najviše koristi?

Prvenstveno za svežu potrošnju, ali se koristi i za sokove, kompote, džemove i druge proizvode od kajsije.

Da li se Roksana koristi za kajsijevaču?

Da. U regionalnim opisima navodi se i kao sirovina za tradicionalne voćne destilate. Međutim, nema dovoljno uporedivih istraživanja da bi se proglasila boljom od drugih sorti namenjenih toj vrsti prerade.

Po čemu se Roksana najviše razlikuje od drugih kajsija?

Pre svega po kombinaciji veoma krupnih plodova, izraženog crvenog rumenila, dobre rodnosti i relativno slabe bujnosti stabla.