Aromatična sorta živih kiselina i izrazito različitih stilova

Sauvignon Blanc ukratko

Boja sorte: bela vinska sorta
Naziv u Srbiji: Sauvignon Blanc, Sovinjon ili Sovinjon beli
Drugi nazivi: Sauvignon, Blanc Fumé, Fumé Blanc, Zeleni sauvignon, Sauvignon bianco i Muskatni silvanac
Poreklo: centralna ili jugozapadna Francuska; tačno mesto nastanka nije konačno utvrđeno
Genetičko poreklo: blisko je povezan sa sortom Savagnin, koja se u stručnim izvorima najčešće smatra jednim od njegovih roditelja
Najvažnija područja u svetu: dolina Loare, Bordo, Marlborough na Novom Zelandu, Čile, Južna Afrika, Kalifornija, Australija i severna Italija
Najvažniji rejoni u Srbiji: rejon Tri Morave, Sremski i Šumadijski vinogradarski rejon
Najčešće arome: limun, grejpfrut, limeta, zelena jabuka, ogrozd, marakuja, zova, pokošena trava, list crne ribizle, šimšir i zelena paprika
Telo: lagano do srednje, kod vina iz drveta i sa taloga punije
Kiseline: izražene
Alkohol: najčešće približno 11,5–14,5%, u zavisnosti od položaja, berbe i stila
Potencijal odležavanja: od nekoliko godina kod svežijih vina do deset i više godina kod ozbiljnih primeraka
Temperatura serviranja: 8–13 °C, prema stilu
Dekantiranje: uglavnom nije potrebno; može prijati punijim i zrelijim vinima
Najbolje uz: kozji sir, ribu, školjke, piletinu, špargle, salate, povrće, testenine sa lakšim sosovima i začinjena jela

Šta je Sauvignon Blanc?

Sauvignon Blanc jedna je od najprepoznatljivijih belih vinskih sorti na svetu. Njegova vina najčešće imaju izražene kiseline, intenzivan miris i aromatski profil koji se može kretati od limuna, grejpfruta i zelene jabuke do marakuje, guave, ogrozda, pokošene trave i lista crne ribizle.

Malo sorti tako jasno pokazuje razliku između klime, trenutka berbe i načina proizvodnje.

U hladnijim uslovima Sauvignon Blanc obično razvija više citrusa, biljnih tonova, zelenog voća i čvrstih kiselina. U toplijim područjima češće se pojavljuju zrela breskva, dinja, ananas, marakuja i guava, dok je osećaj kiselina nešto blaži.

Ako se bere prerano, vino može biti oštro, tanko i previše zeleno. Ako se bere prekasno, može izgubiti prepoznatljivu svežinu i postati teško, alkoholno i aromatski zrelo. Pravi trenutak berbe zato predstavlja jednu od najvažnijih odluka u proizvodnji Sauvignon Blanca.

Najveći broj vina proizvodi se u inoxu i namenjen je uživanju dok su voćnost i svežina najizraženije. Međutim, sorta može dati i ozbiljna vina fermentisana ili sazrevana u hrastu, na finom talogu ili u betonu. U Bordou učestvuje i u suvim kupažama sa Semillonom, kao i u slatkim vinima od grožđa zahvaćenog plemenitom plesni.

Poreklo Sauvignon Blanca

Tačno mesto nastanka Sauvignon Blanca nije potpuno razjašnjeno. Francuski PlantGrape navodi centralnu i jugozapadnu Francusku kao dve moguće oblasti porekla. Genetička istraživanja pokazuju njegovo veoma blisko srodstvo sa sortom Savagnin, poznatom i kao Traminer, koja se u pojedinim stručnim izvorima navodi kao njegov roditelj.

Zbog toga nije sasvim precizno bez rezerve tvrditi da je Sauvignon Blanc nastao isključivo u Bordou ili isključivo u dolini Loare. Obe oblasti imaju dugu istoriju njegovog gajenja i predstavljaju dva najvažnija tradicionalna izraza sorte.

Naziv Sauvignon najverovatnije se povezuje sa francuskom rečju sauvage, u značenju divlji. Takvo tumačenje moglo bi da se odnosi na snažan rast vinove loze ili na njene osobine koje su podsećale na divlju lozu, ali potpuno pouzdano poreklo naziva nije dokazano.

Sauvignon Blanc imao je važnu ulogu i u nastanku drugih sorti. Prirodnim ukrštanjem Sauvignon Blanca i Cabernet Franca nastao je Cabernet Sauvignon, jedna od najpoznatijih crnih sorti na svetu. Ovo roditeljstvo potvrđeno je analizom DNK tokom poslednje decenije 20. veka.

Sauvignon Blanc u dolini Loare

Dolina Loare predstavlja najpoznatiji evropski prostor za proizvodnju sortnih vina od Sauvignon Blanca.

Posebno se vezuje za apelacije:

• Sancerre,
• Pouilly-Fumé,
• Menetou-Salon,
• Quincy,
• Reuilly,
• Coteaux du Giennois.

U ovim područjima proizvode se uglavnom suva vina izraženih kiselina, citrusa, belog cveća i biljnih nijansi. Najbolji primerci mogu pokazivati veliku preciznost, složenost i sposobnost sazrevanja.

Sancerre se često povezuje sa limunom, grejpfrutom, cvećem i čvrstim, svežim završetkom. Na njegov stil utiču krečnjačka, glinovita i silikatna zemljišta, ekspozicije vinograda i relativno sporo sazrevanje grožđa.

Pouilly-Fumé proizvodi se isključivo od Sauvignon Blanca, koji se lokalno naziva Blanc Fumé. Vina su poznata po citrusima, cveću i mirisima koji se tradicionalno opisuju kao dim, kremen ili kamen nakon udarca. Izraz „fumé“ povezuje se i sa sivkastom prevlakom na zrelim bobicama i sa karakterom pojedinih vina.

Ne treba ipak svaku aromu dima ili kamena automatski pripisivati samom zemljištu. Na miris vina utiču sazrevanje grožđa, fermentacija, reduktivni uslovi, rad sa talogom i brojna aromatska jedinjenja.

Sauvignon Blanc u Bordou

U Bordou je Sauvignon Blanc jedna od najvažnijih belih sorti. Koristi se u suvim i slatkim vinima, najčešće u kupaži sa Semillonom, dok se u manjim količinama može dodavati i Muscadelle.

Sauvignon Blanc u kupažu donosi:

• kiseline,
• citrusni i biljni karakter,
• aromatsku intenzivnost,
• svežinu i živost.

Semillon obično doprinosi punoćom, teksturom, zrelijim voćem i većom sposobnošću razvoja mednih i voštanih tonova.

Suva bela vina iz područja Graves, Pessac-Léognan i Entre-Deux-Mers mogu biti sveža i voćna, ali i fermentisana ili sazrevana u hrastu. Ozbiljniji primerci mogu imati više tela, kremastu teksturu i znatno duži potencijal odležavanja nego što se obično očekuje od Sauvignon Blanca.

U Sauternesu i Barsacu Sauvignon Blanc učestvuje u proizvodnji slatkih vina od grožđa zahvaćenog plemenitom plesni. Semillon je najčešće glavna sorta, dok Sauvignon doprinosi kiselinama, aromatičnošću i svežinom koja uravnotežuje visok sadržaj šećera.

Novi Zeland i savremeni stil Sauvignon Blanca

Sauvignon Blanc je na Novom Zelandu prvi put komercijalno značajnije proizveden tokom sedamdesetih godina 20. veka. Danas je najzastupljenija sorta ove zemlje, a najveći deo zasada nalazi se u oblasti Marlborough.

Marlborough Sauvignon Blanc najčešće je veoma intenzivnog mirisa. U njemu se mogu prepoznati:

• marakuja,
• grejpfrut,
• ogrozd,
• guava,
• limeta,
• pokošena trava,
• zeleni začinski tonovi.

Razlike postoje i unutar samog Marlborougha. Vina iz doline Awatere često su izraženije biljna, čvršća i mineralnija, dok dolina Wairau češće daje zrelije tropsko voće i snažniju aromatsku punoću.

Savremeni novozelandski proizvođači ne prave samo izrazito aromatična vina iz inoxa. Sve češće se koriste spontane fermentacije, duži kontakt sa talogom, beton i fermentacija ili sazrevanje u starom i novom hrastu. Rezultat su mirnija, slojevitija i teksturalno punija vina.

Gde se Sauvignon Blanc još gaji?

Sauvignon Blanc danas se gaji u gotovo svim važnim vinskim zemljama sa umerenom klimom.

Značajne rezultate daje u:

• Čileu,
• Južnoj Africi,
• Kaliforniji,
• Australiji,
• severnoj Italiji,
• Austriji,
• Sloveniji,
• Hrvatskoj,
• Srbiji.

U Čileu stil zavisi od blizine Pacifika i nadmorske visine. Hladnija područja mogu sačuvati citrus, kiseline i biljne tonove, dok topliji položaji daju više zrelog i tropskog voća.

U Južnoj Africi mogu se javiti citrus, zova, trava, mineralne i tropske note, uz stilove koji se kreću od potpuno svežih do vina sa ozbiljnijim radom na talogu.

U Kaliforniji se naziv Fumé Blanc često koristi za Sauvignon Blanc, naročito kada je vino fermentisano ili odležavano u drvetu. To nije posebna sorta, već naziv stila ili tržišni naziv vina.

Sauvignon Blanc u Srbiji

Sauvignon Blanc je jedna od najvažnijih internacionalnih belih sorti u Srbiji.

Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo nalazi se na osmom mestu prema površinama u komercijalnim vinogradima Srbije. Najveće površine nalaze se u:

• rejonu Tri Morave,
• Sremskom vinogradarskom rejonu,
• Šumadijskom vinogradarskom rejonu.

Najveći deo evidentiranih površina nalazi se na nadmorskim visinama između 100 i 200 metara. Najzastupljenije su južne i istočne ekspozicije, dok se najveći deo vinograda nalazi na blagim nagibima između jednog i pet stepeni. Prosečna komercijalna parcela pod ovom sortom ima približno 0,42 hektara.

U Srbiji se Sauvignon Blanc najčešće proizvodi kao suvo sortno vino iz inoxa. Takva vina obično naglašavaju citrus, zovu, zelenu jabuku, travu, ogrozd i tropsko voće.

Postoje i puniji stilovi proizvedeni radom na finom talogu, fermentacijom u buretu ili kombinovanjem vina iz inoxa i drveta. U manjim količinama Sauvignon Blanc koristi se i u kupažama sa sortama kao što su Semillon, Chardonnay, Grašac ili druge bele sorte.

Rejon Tri Morave

Rejon Tri Morave ima dovoljno toplote za pouzdano sazrevanje, ali se stil znatno menja između nižih i viših položaja.

Na toplijim položajima vina češće pokazuju zrelu breskvu, dinju, ananas i marakuju. Viši, provetreniji položaji mogu sačuvati više citrusne svežine i biljnih tonova.

Najveći izazov predstavlja izbor trenutka berbe. Predugo čekanje može dovesti do visokog alkohola i gubitka svežine, dok prerana berba daje oštra i nedovoljno razvijena vina.

Sremski rejon

Na Fruškoj gori Sauvignon Blanc može dati vrlo različite stilove zahvaljujući razlikama u ekspoziciji, zemljištu i nadmorskoj visini.

Mlađa vina najčešće naglašavaju limun, grejpfrut, zovu i sveže bilje. Na toplijim položajima i u zrelijim godinama mogu se pojaviti breskva i tropsko voće.

Fruškogorska vina mogu imati dovoljno kiselina za nekoliko godina razvoja, naročito kada su prinosi umereni i kada se vino duže čuva na finom talogu.

Šumadijski rejon

Šumadija ima veliki raspon nadmorskih visina i mikroklimatskih uslova. Sauvignon Blanc sa viših položaja može sačuvati čvrstu kiselinsku strukturu, dok topliji vinogradi donose više zrelog voća i punoće.

U ovom rejonu sorta može dati i veoma sveža vina iz inoxa i složenije etikete sa delimičnom fermentacijom ili sazrevanjem u hrastu.

Vinogradarske karakteristike

Sauvignon Blanc je veoma bujna sorta koja može razviti veliku količinu lisne mase. Bujnost je potrebno kontrolisati izborom položaja, podloge, rezidbe i uzgojnog oblika, kao i pravovremenim radovima u zelenoj rezidbi.

Previše lišća oko grozdova može usporiti sazrevanje, povećati vlažnost i pojačati zelene arome. Potpuno i naglo otkrivanje grozdova na jakom suncu, sa druge strane, može izazvati ožegotine i prebrz gubitak aromatske svežine.

Grozdovi su mali, zbijeni, valjkasti ili sa ramenom. Bobice su male do srednje, žućkastozelene i imaju relativno debelu pokožicu. Sorta sazreva u srednjem periodu.

Sauvignon Blanc može dati relativno niske prinose, naročito kada snažna bujnost poremeti ravnotežu između vegetativnog rasta i rodnosti. Zbog slabije rodnosti bazalnih okaca često zahteva dužu rezidbu.

Veoma je osetljiv na sivu trulež zbog zbijenih grozdova. Osetljiv je i na pepelnicu i bolesti drveta, dok prema plamenjači najčešće nije među najosetljivijim sortama.

Kakvo vino daje Sauvignon Blanc?

Sauvignon Blanc najčešće daje suva bela vina svetložute ili zelenkastožute boje, izraženog mirisa i živih kiselina.

U hladnijim uslovima dominiraju:

• limun,
• limeta,
• zelena jabuka,
• ogrozd,
• zova,
• pokošena trava,
• list crne ribizle,
• šimšir,
• zelena paprika.

U umerenim i toplijim uslovima češće se pojavljuju:

• grejpfrut,
• bela breskva,
• dinja,
• ananas,
• marakuja,
• guava.

Zvanični francuski opis među karakterističnim nijansama navodi cvet žuke, crnu ribizlu i šimšir, uz napomenu da profil zavisi od položaja, godine i uslova gajenja.

Sauvignon Blanc je aromatičan, ali ne pripada istoj grupi kao klasične muskatne sorte. Njegove prepoznatljive arome nastaju kombinacijom jedinjenja iz grožđa i jedinjenja koja se oslobađaju ili stvaraju tokom fermentacije.

Odakle potiču arome Sauvignon Blanca?

Za aromatski karakter sorte posebno su značajne dve grupe jedinjenja:

Isparljivi tioli

Najvažniji tioli u Sauvignon Blancu jesu:

• 4MMP,
• 3MH,
• 3MHA.

Oni su povezani sa mirisima grejpfruta, marakuje, ogrozda, guave, šimšira i lista crne ribizle. Veliki deo njihovih prekursora u širi nema izražen miris, a aromatična jedinjenja oslobađaju se tokom fermentacije delovanjem kvasaca.

Zbog toga izbor kvasca, temperatura fermentacije, zaštita šire od oksidacije i način prerade grožđa snažno utiču na intenzitet tropskog i citrusnog karaktera.

Metoksipirazini

Metoksipirazini su povezani sa zelenom paprikom, lišćem, svežim biljem i drugim biljnim nijansama. Najznačajniji je IBMP, jedinjenje koje se prirodno nalazi u grožđu i može doprineti sortnom karakteru u umerenoj količini.

Kada ih ima previše, vino može delovati nedovoljno zrelo i agresivno zeleno. Njihov nivo zavisi od osunčanosti grožđa, temperature, bujnosti čokota i trenutka berbe.

Biljne arome zato nisu automatski mana. U dobrom vinu one mogu doprineti svežini i prepoznatljivosti, ali moraju biti u ravnoteži sa voćem, kiselinama i teksturom.

Telo, kiseline i alkohol

Tipičan Sauvignon Blanc ima:

Telo: lagano do srednje
Kiseline: izražene
Alkohol: najčešće približno 11,5–14,5%
Zaostali šećer: najčešće suvo, ali postoje polusuvi i slatki stilovi

Vina iz hladnijih područja obično imaju manje alkohola, više kiselina i izraženiji citrusno-biljni karakter.

Topliji položaji donose više alkohola, zrelog voća i punoće. Ako su temperature previsoke ili se berba odloži, vino može izgubiti svežinu i delovati teško.

Punija tekstura može nastati i bez kasne berbe. Rad na talogu, fermentacija u buretu, malolaktička fermentacija ili sazrevanje u betonu mogu znatno promeniti osećaj vina u ustima.

Inox, beton ili hrast?

Sauvignon Blanc iz inoxa

Inox se najčešće koristi za očuvanje:

• citrusnih i tropskih aroma,
• izraženih kiselina,
• svežine,
• čistog i neposrednog sortnog karaktera.

Fermentacija se obično vodi na nižim temperaturama kako bi se sačuvala aromatika. Ovakva vina najčešće su namenjena ranijem uživanju.

Sazrevanje na finom talogu

Kontakt sa finim talogom može doprineti:

• punijoj teksturi,
• kremastijem osećaju,
• ublažavanju oštrine kiselina,
• aromama testa, hleba i orašastih plodova.

Ovaj pristup posebno odgovara vinima sa dobrih položaja koja imaju dovoljno kiselina i koncentracije.

Beton

Beton omogućava postepen razvoj vina bez izraženih aroma drveta. Može sačuvati voćni i biljni karakter, a istovremeno dati nešto zaokruženiju teksturu.

Hrastovo bure

Fermentacija ili sazrevanje u hrastu može doneti:

• vanilu,
• tost,
• dim,
• kedar,
• puniju teksturu,
• složeniji razvoj.

Drvo mora biti pažljivo odmereno. Previše novog i jako paljenog bureta lako prekriva citrus, zovu i sortnu aromatiku Sauvignon Blanca.

Malolaktička fermentacija

Malolaktička fermentacija kod Sauvignon Blanca najčešće se sprečava kada je cilj izrazito svež, citrusan i aromatičan stil.

Kod punijih vina može se sprovesti delimično ili potpuno kako bi se:

• ublažile kiseline,
• dobila mekša tekstura,
• razvile kremastije nijanse.

Ako se koristi bez dovoljno pažnje, može smanjiti živost i prikriti prepoznatljivu aromatiku sorte. Zato se češće primenjuje kod vina fermentisanih u buretu ili namenjenih dužem sazrevanju.

Suvi, slatki i penušavi Sauvignon Blanc

Suvo vino

Najrasprostranjeniji stil. Može biti lagano i izrazito aromatično, ali i puno, složeno i odležavano.

Slatko vino

U odgovarajućim uslovima grožđe može biti zahvaćeno plemenitom plesni ili ostavljeno za kasnu berbu. Takva vina razvijaju kajsiju, med, kandirani citrus i tropsko voće, dok Sauvignonove kiseline održavaju ravnotežu.

Penušavo vino

Sauvignon Blanc može se koristiti i za proizvodnju penušavih vina. U ovom stilu naglašava kiseline, citrus i biljnu svežinu, ali je znatno manje zastupljen od Chardonnayja, Chenin Blanca ili klasičnih šampanjskih sorti.

Da li Sauvignon Blanc može da odležava?

Može, ali potencijal zavisi od stila.

Jednostavnija i izrazito aromatična vina uglavnom su najbolja tokom prve dve do četiri godine, dok su citrus, tropsko voće i zelena svežina najizraženiji.

Ozbiljnija vina sa dobrih položaja, dovoljno kiselina i rada na talogu ili u drvetu mogu sazrevati deset i više godina.

Tokom razvoja u boci mogu se pojaviti:

• med,
• vosak,
• suvo cveće,
• lešnik,
• dim,
• seno,
• suvo bilje.

Vino koje se oslanja samo na intenzivnu aromu tropskog voća ne mora imati veliki potencijal odležavanja. Za dug razvoj potrebni su kiseline, koncentracija, struktura i ravnoteža.

Sauvignon Blanc i Semillon – glavne razlike

Sauvignon Blanc obično ima više kiselina, izraženiju aromatiku, citrus, biljke i tropsko voće.

Semillon najčešće ima manje prodoran miris, više teksture, blaže kiseline i veću sklonost razvoju mednih, voštanih i orašastih tonova.

U kupaži se dobro dopunjuju: Sauvignon daje svežinu i aromu, dok Semillon doprinosi punoćom i sposobnošću sazrevanja.

Uz koju hranu ide Sauvignon Blanc?

Svež Sauvignon Blanc iz inoxa dobro se slaže sa:

• kozjim i mladim sirevima,
• školjkama,
• škampima i lignjama,
• pastrmkom i smuđem,
• sušijem,
• zelenim salatama,
• šparglama,
• tikvicama,
• mladim graškom,
• testeninama sa pestom,
• jelima sa svežim začinskim biljem.

Izražene kiseline i biljne arome čine ga posebno pogodnim uz povrće koje nije lako spojiti sa drugim vinima.

Puniji Sauvignon Blanc iz hrasta može pratiti:

• losos,
• pečenu piletinu,
• ćuretinu,
• svinjski file,
• rižoto sa pečurkama,
• testenine sa kremastim sosom,
• dimljenu ribu,
• polutvrde sireve.

Tropski i aromatičniji stilovi mogu se dobro slagati sa tajlandskom, vijetnamskom i drugim začinjenim kuhinjama, naročito kada jelo ima limetu, korijander, đumbir ili blagu ljutinu.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mlad i svež Sauvignon Blanc najbolje je služiti na približno 8–10 °C.

Puniji primerci, naročito oni sa taloga ili iz hrasta, bolje pokazuju teksturu na 10–13 °C.

Previše hladno vino deluje zatvoreno i pokazuje manje aroma. Previsoka temperatura naglašava alkohol i umanjuje osećaj svežine.

Dekantiranje uglavnom nije potrebno. Mlad, ozbiljan Sauvignon Blanc iz drveta može imati koristi od kratkog provetravanja, dok je kod zrelih vina dovoljno pažljivo otvaranje pre služenja.

Zašto je Sauvignon Blanc važan za Srbiju?

Sauvignon Blanc je važan jer je jedna od najprepoznatljivijih belih sorti među domaćim potrošačima i jedna od najzastupljenijih internacionalnih sorti u srpskim vinogradima.

Može dati veoma različita vina u rejonu Tri Morave, na Fruškoj gori i u Šumadiji. Upravo te razlike pružaju mogućnost da se domaća vina ne prepoznaju samo kao „Sauvignon Blanc iz Srbije“, već kao vina konkretnog rejona i položaja.

U toplijim domaćim uslovima najveći izazov jeste očuvanje kiselina i precizne aromatike. Najbolji rezultati ne moraju dolaziti iz najkasnije berbe, već iz pravilnog odnosa zrelosti, prinosa, osunčanosti i temperature.

Sauvignon Blanc u Srbiji ne mora da kopira Marlborough, Sancerre ili Bordo. Najveću vrednost ima kada zadrži prepoznatljivu sortnu svežinu, ali istovremeno pokaže karakter domaćeg položaja.

Vina od Sauvignon Blanca na OURS-u

U ponudi OURS-a mogu se pronaći različiti stilovi domaćeg Sauvignon Blanca – od mladih i veoma svežih vina iz inoxa do punijih etiketa sa dužim radom na talogu ili sazrevanjem u hrastu.

Neka vina naglašavaju limun, grejpfrut, zovu i zelenu jabuku. Druga pokazuju marakuju, breskvu, guavu i puniju teksturu.

Razlike između vina iz rejona Tri Morave, Srema, Šumadije i drugih delova Srbije pokazuju koliko klima, nadmorska visina, berba i način proizvodnje menjaju karakter iste sorte.

Da li ste znali?

• Sauvignon Blanc je jedan od roditelja Cabernet Sauvignona, zajedno sa Cabernet Francom.
• Naziv Fumé Blanc najčešće označava Sauvignon Blanc proizveden u punijem stilu ili uz upotrebu drveta, a ne posebnu sortu.
• Tropske arome grejpfruta, marakuje i guave u velikoj meri povezane su sa isparljivim tiolima koji se oslobađaju tokom fermentacije.
• Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, Sauvignon Blanc je osma najzastupljenija sorta u komercijalnim vinogradima Srbije.

Ako vam se dopada Sauvignon Blanc, probajte i

Semillon – više teksture, zrelog voća, meda i voska.
Chenin Blanc – visoke kiseline i veliki raspon od suvih do slatkih vina.
Morava – domaća aromatična sorta sa citrusnim i biljnim karakterom.
Tamjanika – intenzivnija cvetna i muskatna aromatika.
Verdejo – citrus, biljni tonovi i karakteristična završna gorčina.

Sve što treba da znate o Sauvignon Blancu

Odakle potiče Sauvignon Blanc?

Najverovatnije potiče iz centralne ili jugozapadne Francuske. Tačno mesto nastanka nije konačno potvrđeno.

Da li su Sauvignon Blanc i Sovinjon ista sorta?

Da. Sovinjon i Sovinjon beli domaći su oblici naziva Sauvignon Blanc.

Da li je Muskatni silvanac posebna sorta?

Naziv Muskatni silvanac korišćen je kao sinonim za Sauvignon Blanc, ali sorta nije ni muskat niti Silvanac.

Koje su najčešće arome Sauvignon Blanca?

Limun, grejpfrut, limeta, zelena jabuka, ogrozd, zova, marakuja, guava, pokošena trava, šimšir i zelena paprika.

Zašto neka vina mirišu više na travu, a druga na tropsko voće?

Na profil utiču klima, osunčanost grožđa, zrelost, trenutak berbe, kvasci i način fermentacije. Metoksipirazini doprinose zelenim aromama, dok su tioli važni za citrusno i tropsko voće.

Da li Sauvignon Blanc mora biti veoma kiseo?

Prirodno ima izražene kiseline, ali njihov osećaj zavisi od zrelosti, alkohola, zaostalog šećera i teksture vina.

Gde se najviše gaji u Srbiji?

Najveće površine nalaze se u rejonu Tri Morave, Sremskom i Šumadijskom vinogradarskom rejonu.

Da li Sauvignon Blanc može da odležava u hrastu?

Može. Hrast može doneti više punoće, vanile, tosta i dimnih nijansi, ali ne bi trebalo da prekrije sortnu svežinu.

Da li Sauvignon Blanc može dugo da odležava?

Može. Većina svežih vina pije se mlađa, dok ozbiljniji primerci sa taloga ili iz drveta mogu sazrevati deset i više godina.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz kozji sir, ribu, školjke, piletinu, špargle, salate, povrće, pesto, suši i aromatična, blago začinjena jela.