Stara domaća šljiva ranog sazrevanja i tradicionalna sorta za rakiju

 

Turgunja je stara domaća sorta šljive koja pripada tradicionalnom voćarskom nasleđu Srbije. Danas je veoma retka u komercijalnim zasadima, ali je sačuvana u starim voćnjacima i kolekcijama lokalnog genofonda. Njene najvažnije osobine su redovna i dobra rodnost, sitniji plod plavoljubičaste pokožice, veoma sočno žuto meso i rano sazrevanje, uglavnom u drugoj polovini jula.

Pouzdan savremeni opis Turgunje nalazi se u stručnoj publikaciji „Sorte i selekcije voćaka iz istočne Hrvatske i sjeverozapadne Srbije“, nastaloj u okviru projekta CROSS TREE, čiji je vodeći partner bio Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Autori Turgunju izričito opisuju kao staru domaću sortu šljive, umerene bujnosti, piramidalne krošnje, visokog i redovnog prinosa, čiji se plod prvenstveno koristi za proizvodnju rakije.

Kod Turgunje je posebno važno pitanje identiteta. U starijoj literaturi i narodnom govoru njeno ime zapisivano je na nekoliko načina, a pod sličnim imenima mogu se pronaći i morfološki različite stare šljive. Zbog toga podatke o sorti treba vezivati za konkretno opisani domaći genotip, a ne automatski spajati sve istorijske nazive koji zvuče slično.

Turgunja je stara domaća sorta

Stručna publikacija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Turgunju opisuje jednostavno i jasno stara domaća sorta šljive.

Nije poznato da je nastala planskim ukrštanjem, niti postoji dokumentovan oplemenjivački program iz kojeg potiče. To je tipično za stare lokalne sorte koje su nastajale, opstajale i širile se mnogo pre razvoja savremenog organizovanog oplemenjivanja voćaka.

Takve sorte najčešće su opstajale zato što su lokalni voćari prepoznavali korisne osobine pojedinih stabala i dalje ih vegetativno razmnožavali.

Kod Turgunje su to verovatno bili:

• redovna rodnost
• rana berba
• dobra sočnost ploda
• pogodnost za preradu
• mogućnost proizvodnje rakije.

Njeno današnje prisustvo zato predstavlja ostatak mnogo raznovrsnijeg sortimenta šljive koji je nekada postojao u Srbiji.

Istorija imena Turgunja

Naziv Turgunja nije nov.

Jezička istraživanja starih rečnika pokazuju da su još početkom 20. veka beležene veoma slične varijante imena za jednu vrstu rane šljive.

U Parčićevom hrvatsko-italijanskom rečniku iz 1901. godine zabeleženi su oblici koji odgovaraju nazivima Turgunja i Turgulja, uz objašnjenje da se radi o vrsti rane šljive. Ovo pokazuje da naziv ima znatno dužu istoriju od savremenih stručnih publikacija.

Istovremeno pokazuje i zašto je kod starih sorti neophodan oprez: isti ili veoma sličan naziv mogao se vekovima koristiti u različitim krajevima za genotipove koji nisu potpuno identični.

Turgunja i problem starih lokalnih naziva

Stare sorte voćaka često nemaju nomenklaturu kakvu danas očekujemo od registrovanih sorti.

Jedna sorta može imati više lokalnih imena, dok isto ime u dva udaljena područja može označavati dve različite šljive. Kod Turgunje upravo postoji takav problem.

Savremena CROSS TREE publikacija pod imenom Turgunja opisuje:

• sitan
• okrugao
• plavoljubičast plod
• tanku pokožicu
• žuto meso
• sazrevanje u drugoj polovini jula.

U drugim naučnim radovima pojavljuje se veoma sličan naziv za staru šljivu koja ima drugačiju boju pokožice, veću prosečnu masu ploda i kasnije vreme sazrevanja.

Zato ove podatke nije opravdano automatski spojiti u jednu sortu.

Za opis Turgunje najpouzdanije je koristiti karakteristike genotipa koji je pod tim tačnim nazivom dokumentovan u savremenom projektu Univerziteta u Novom Sadu.

Botanička pripadnost

Turgunja pripada šljivama roda Prunus.

Tačan botanički status lokalnih šljiva sa sličnim imenima nije sasvim jednostavan, jer se u stručnoj literaturi deo starih genotipova svrstava u Prunus domestica L., a deo u Prunus insititia L.

Istraživanja autohtonih šljiva zapadne Srbije pokazala su da su pojedini genotipovi sa veoma sličnim tradicionalnim nazivima svrstavani u Prunus insititia.

Međutim, zbog već pomenutih razlika u morfologiji nije dovoljno samo na osnovu sličnosti imena zaključiti da je Turgunja iz severozapadne Srbije genetički identična svakom materijalu koji je u drugom kraju svrstan u Prunus insititia.

Pouzdana genetička identifikacija Turgunje zahtevala bi molekularno poređenje konkretnog sadnog materijala.

Stablo Turgunje

Turgunja formira stablo umerene bujnosti.

Krošnja je:

• piramidalna
• relativno pravilna
• srednje razvijena.

CROSS TREE opis navodi umerenu bujnost i piramidalnu krošnju kao glavne osobine stabla.

To je važno jer je kod starih sorti šljive često prisutna veoma velika bujnost i široka, neujednačena krošnja.

Umeren rast Turgunje može doprineti lakšem održavanju stabla u tradicionalnom voćnjaku.

Redovna rodnost

Jedna od najvažnijih osobina Turgunje jeste dobra i redovna rodnost.

Stručni opis navodi visok prinos po stablu i redovno rađanje.

Za ovu sortu trenutno nema dovoljno kvalitetnih višegodišnjih oglednih podataka koji bi omogućili da se navede univerzalna vrednost prinosa u kilogramima po stablu ili tonama po hektaru.

Zbog toga je odgovornije zadržati kvalitativnu ocenu visoke i redovne rodnosti nego navoditi broj koji nije eksperimentalno potvrđen.

Alternativna rodnost

Kod mnogih starih šljiva problem može biti smenjivanje veoma rodne i slabo rodne godine.

Za Turgunju savremeni stručni opis upravo naglašava redovno rađanje. To je značajna osobina, naročito u tradicionalnim zasadima sa manje intenzivnom rezidbom i prihranom.

Redovnost prinosa doprinosila je opstanku sorte u domaćinstvima jer je omogućavala sigurniju godišnju količinu voća za jelo i preradu.

Plod Turgunje

Plod Turgunje je sitan.

Oblik je okrugao. Šav je plitak. Ova kombinacija daje plodu relativno jednostavan, pravilan izgled. Turgunja ne pripada krupnoplodnim šljivama savremenog tržišnog sortimenta.

Njena vrednost zato nije u veličini ploda, već u:

• ukusu
• sočnosti
• ranom sazrevanju
• rodnosti
• pogodnosti za preradu.

Koliko je veliki plod?

Za Turgunju iz CROSS TREE publikacije nije navedena precizna prosečna masa ploda.

Opisuje se kao sitnoplodna sorta. U naučnoj literaturi postoje podaci za genotip veoma sličnog tradicionalnog naziva, sa prosečnom masom ploda od približno 20,9 g. Međutim, taj materijal imao je drugačiju boju pokožice i drugačije vreme sazrevanja, pa taj broj nije bezbedno automatski pripisati Turgunji opisanoj u severozapadnoj Srbiji.

Zato se za Turgunju ne može pouzdano navesti jedna prosečna masa ploda dok se ne potvrdi identitet konkretnog ispitivanog materijala.

Pokožica

Pokožica Turgunje je:

• tanka
• plavoljubičasta
• prekrivena izraženim pepeljkom.

Voštani pepeljak predstavlja prirodni zaštitni sloj na plodu šljive.

On može doprineti smanjenju gubitka vode i predstavlja tipičnu osobinu mnogih tradicionalnih plavih šljiva.

Kod potpuno zrelih plodova osnovna plavoljubičasta boja može izgledati svetlije upravo zbog sloja pepeljka.

Meso ploda

Meso Turgunje je žute boje.

Opisuje se kao veoma sočno i umereno čvrsto. Velika sočnost predstavlja važnu osobinu i za svežu potrošnju i za preradu.

Kod rakije ona sama po sebi ne određuje alkoholni randman, jer je za njega mnogo važnija koncentracija fermentabilnih šećera, ali utiče na strukturu kljuka i lakoću prerade.

Umerena čvrstina znači da plod nije izrazito tvrd, ali ni vrlo mekan neposredno pri tehnološkoj zrelosti.

Ukus

Savremena CROSS TREE publikacija ne daje numeričku senzornu ocenu ukusa Turgunje.

Zbog toga nije opravdano pripisivati joj tačno definisane arome ili tvrditi da je posebno slatka bez hemijskih analiza.

Pouzdano je potvrđena:

• velika sočnost
• žuto meso
• tradicionalna upotreba u svežem stanju i preradi.

Odsustvo laboratorijskih podataka o šećerima i kiselinama ne umanjuje istorijsku vrednost sorte, ali ograničava preciznost njenog tehnološkog opisa.

Koštica

U savremenom opisu Turgunje nije navedena prosečna masa koštice niti način njenog odvajanja od mesa.

Zbog toga nije pouzdano tvrditi da je Turgunja cepača ili glođuša. Kod starih lokalnih sorti ova osobina može biti veoma važna za preradu, ali mora biti potvrđena na konkretnom genotipu.

Podatak iz druge lokalne populacije sa sličnim imenom ne treba automatski prenositi na Turgunju.

Rana sorta

Turgunja spada među rane šljive.

Plod sazreva u drugoj polovini jula. To je jedna od najvažnijih proizvodnih osobina sorte. U tom periodu mnoge poznate rakijske sorte još nisu dostigle punu zrelost.

Požegača, Trnovača, Stenlej i brojne druge sorte sazrevaju znatno kasnije.

Turgunja zato pripada ranom delu sezone šljive.

Značaj ranog sazrevanja

Rano sazrevanje istorijski je moglo biti velika prednost.

Domaćinstvo je dobijalo zrelo voće tokom leta, mnogo pre glavne sezone šljive krajem avgusta i tokom septembra.

To je omogućavalo:

• ranu svežu potrošnju
• raniju preradu
• raspoređivanje poslova tokom sezone
• produžen period proizvodnje rakije i drugih prerađevina kada je bilo više sorti.

U starom poljoprivrednom sistemu ovakve osobine bile su veoma važne.

Turgunja i stare rane šljive

Istorijski je naziv Turgunja povezivan upravo sa ranom šljivom.

Lingvistička analiza Parčićevog rečnika iz 1901. godine beleži Turgunju kao naziv za vrstu rane šljive. To se dobro uklapa sa savremenim opisom sazrevanja u drugoj polovini jula.

Ovo predstavlja zanimljivu vezu između starog narodnog naziva i savremeno dokumentovane fenologije sorte.

Cvetanje

Za Turgunju iz severozapadne Srbije trenutno nisu dostupni dovoljno pouzdani višegodišnji podaci o:

• početku cvetanja
• punom cvetanju
• završetku cvetanja.

Zbog toga nije opravdano navoditi konkretan datum.

Kod lokalnih šljiva vreme cvetanja zavisi od:

• genotipa
• nadmorske visine
• ekspozicije
• temperature tokom zime i proleća.

Rano sazrevanje takođe ne znači nužno da sorta mora cvetati najranije.

Fenologija cvetanja i fenologija sazrevanja jesu povezane, ali nisu ista osobina.

Samooplodnost

Za Turgunju nema dovoljno pouzdanih kontrolisanih istraživanja kojima bi se jednoznačno utvrdilo da li je:

• samooplodna
• delimično samooplodna
• samobesplodna.

Ovu osobinu zato ne treba navoditi kao potvrđenu.

Kod starih lokalnih šljiva u voćnjacima je često istovremeno raslo više genotipova, pa je međusobno oprašivanje bilo moguće čak i kada voćari nisu poznavali biološki status pojedinačne sorte.

Turgunja kao sorta za svežu potrošnju

Iako se prvenstveno povezuje sa rakijom, Turgunja se koristi i u svežem stanju.

CROSS TREE publikacija izričito navodi svežu potrošnju kao jednu od namena. Rana berba čini ovu osobinu posebno logičnom. U drugoj polovini jula ponuda domaćih šljiva tradicionalno je znatno manja nego tokom glavne sezone.

Sitan plod ograničava savremenu komercijalnu atraktivnost, ali u tradicionalnom domaćinstvu veličina nije bila presudan kriterijum.

Sušenje

Turgunja se može koristiti za sušenje, ali stručni opis navodi da se za tu namenu koristi ređe.

Za kvalitetnu suvu šljivu poželjne su sorte sa:

• mnogo suve materije
• dosta šećera
• povoljnim odnosom mesa i koštice
• odgovarajućom čvrstinom.

Za Turgunju ne postoje objavljeni hemijski podaci koji bi pokazali da se po ovim parametrima može meriti sa tradicionalno važnim sortama za sušenje poput Požegače.

Zato je sušenje sporedna, a ne glavna namena.

Turgunja i proizvodnja rakije

Proizvodnja rakije predstavlja najvažniju tehnološku namenu Turgunje u savremenom stručnom opisu.

Autori CROSS TREE publikacije navode da se plodovi uglavnom koriste za proizvodnju rakije. To je važan podatak jer dolazi iz publikacije nastale upravo tokom sakupljanja i evaluacije lokalnog genofonda na prostoru severozapadne Srbije.

Turgunja se zato može svrstati među stare domaće šljive čija je praktična vrednost u velikoj meri očuvana kroz tradicionalno rakijaštvo.

Koliko šećera ima Turgunja?

Za Turgunju trenutno nisu pronađeni dovoljno pouzdani objavljeni laboratorijski podaci na osnovu kojih bi se jedna vrednost ukupnih šećera mogla navesti kao sortna osobina.

Zato nije opravdano napisati da Turgunja sadrži, na primer, 12%, 15% ili 18% šećera samo na osnovu podataka drugih starih šljiva.

Sadržaj šećera ima presudan uticaj na potencijalni alkoholni randman i mora biti izmeren na tačno identifikovanom sadnom materijalu.

Bez takvog podatka može se pouzdano govoriti o tradicionalnoj pogodnosti za rakiju, ali ne i o preciznom randmanu.

Alkoholni randman

Ne postoji pouzdan kontrolisani eksperiment koji bi za Turgunju dao standardizovanu količinu rakije na 100 kg ploda.

Takav broj zato ne treba izmišljati niti preuzimati od druge sorte. Stvarni alkoholni randman zavisi od:

• sadržaja šećera
• pune zrelosti ploda
• zdravlja sirovine
• toka fermentacije
• efikasnosti destilacije
• konačne jačine destilata na koju se rezultat preračunava.

Turgunja je potvrđena kao tradicionalna rakijska sorta, ali njenu ekonomiku destilacije nije moguće izraziti jednom pouzdanom brojkom bez dodatnog eksperimentalnog rada.

Kakvu rakiju daje Turgunja?

Za Turgunju ne postoje savremena detaljna GC-MS i senzorna istraživanja kakva postoje za Požegaču, Crvenu ranku ili Trnovaču.

Zato nije naučno opravdano tvrditi da rakija od Turgunje ima tačno određene arome ili da je kvalitetnija od drugih domaćih šljiva. Pouzdano je potvrđeno da se sorta tradicionalno koristi za rakiju.

Njena:

• velika sočnost
• redovna rodnost
• rana zrelost

predstavljaju praktične proizvodne osobine.

Konačni senzorni karakter destilata zavisi i od zrelosti, fermentacije, prisustva koštica, načina destilacije i sazrevanja.

Rana berba i rakija

Turgunja se po vremenu berbe razlikuje od većine klasičnih rakijskih šljiva.

Berba u drugoj polovini jula znači da prerada počinje mnogo ranije nego kod Požegače ili Trnovače. Rano voće sazreva u toplom delu godine.

To znači da je kod fermentacije posebno važna kontrola temperature jer previsoka temperatura kljuka može:

• ubrzati fermentaciju
• povećati gubitak poželjnih aroma
• podstaći razvoj neželjene mikroflore ako se prerada ne vodi pravilno.

Ovo je opšta tehnološka osobina prerade ranih šljiva, a ne specifična mana Turgunje.

Turgunja u tradicionalnim voćnjacima

Turgunja pripada grupi sorti koje su opstale zahvaljujući tradicionalnim zasadima.

CROSS TREE projekat posebno je bio usmeren na sakupljanje, identifikaciju i očuvanje lokalnog genofonda u severozapadnoj Srbiji i istočnoj Hrvatskoj.

Tokom terenskog rada prikupljene su sorte i genotipovi koji su bili na ivici nestanka iz proizvodnje. Turgunja je među sortama koje su izdvojene i posebno predstavljene u stručnoj publikaciji. Njeno dokumentovanje zato nije samo pomološko pitanje.

Ono predstavlja deo očuvanja genetičke i kulturne raznovrsnosti domaćeg voćarstva.

Turgunja u severozapadnoj Srbiji

U CROSS TREE projektu opisivani su genotipovi sa teritorije:

• Severnobačkog
• Zapadnobačkog
• Južnobačkog
• Sremskog
• Mačvanskog okruga.

Turgunja je uključena u grupu sorti sa projektnog područja Srbije.

To predstavlja pouzdanu potvrdu njenog prisustva u tradicionalnom voćarskom genofondu severozapadnog dela zemlje. Tačna savremena površina pod Turgunjom nije poznata.

Sorta nema značaj komercijalnih šljiva poput Stenleja ili Čačanske rodne, pa se njen današnji značaj pre svega odnosi na stare zasade i očuvanje genofonda.

Turgunja i slični istorijski nazivi

U starim voćarskim područjima mogu se sresti vrlo slični nazivi.

Jezički izvori potvrđuju da je i pre više od jednog veka postojala varijabilnost u pisanju imena Turgunje. Istovremeno, savremena pomološka istraživanja pokazuju da materijal sa sličnim imenom u zapadnoj Srbiji i Crnoj Gori može imati:

• ćilibarnu pokožicu
• plod od oko 20,9 g
• kasnije sazrevanje u avgustu.

To se ne poklapa sa plavoljubičastom Turgunjom koja sazreva u drugoj polovini jula. Najverovatnije objašnjenje jeste postojanje više lokalnih genotipova i istorijsko preplitanje njihovih imena.

Bez DNK poređenja ne može se tvrditi da su svi ti materijali ista sorta.

Zašto je ovo važno?

Kod starih sorti greška nastaje kada se podaci iz više sličnih naziva spoje u jedan prividno precizan opis.

Tada sorta može istovremeno dobiti plavu i ćilibarnu pokožicu, julsko i avgustovsko sazrevanje, sitan i srednje krupan plod. Takav opis bi bio netačan. Za Turgunju je zato najpouzdanija osnova savremeni stručni opis Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu:

• stara domaća sorta
• umereno bujno stablo
• piramidalna krošnja
• visoka i redovna rodnost
• sitan okrugao plod
• plavoljubičasta pokožica
• veoma sočno žuto meso
• sazrevanje u drugoj polovini jula
• pretežna upotreba za rakiju.

Razlika između Turgunje i Trnovače

Turgunju ne treba mešati sa Trnovačom.

Trnovača koju smo prethodno opisali u savremenim istraživanjima zapadne Srbije može imati ekstremno sitan plod od oko 6,8 g i sazreva znatno kasnije, čak sredinom septembra.

Turgunja sazreva već u drugoj polovini jula. Dakle, radi se o potpuno drugačijem fenološkom profilu.

Iako obe pripadaju starom domaćem sortimentu i obe imaju značaj u preradi, nisu ista sorta.

Razlika između Turgunje i Crvene ranke

Crvena ranka takođe pripada važnim tradicionalnim rakijskim šljivama Srbije.

Međutim, ona ima mnogo bolje dokumentovan hemijski i senzorni profil i istorijski je bila znatno zastupljenija u proizvodnji šljivovice. Turgunja je ranija sorta i danas je mnogo ređa. Njena vrednost je više lokalna i genetička, dok Crvena ranka ima širi nacionalni rakijski identitet.

Bez direktnog kontrolisanog poređenja nije moguće tvrditi da jedna daje kvalitetniju rakiju od druge.

Razlika između Turgunje i Požegače

Požegača je kasnija, poznatija i mnogo detaljnije proučena šljiva.

Tradicionalno je cenjena zbog:

• visokog sadržaja šećera
• intenzivne arome
• pogodnosti za rakiju
• sušenje.

Turgunja sazreva mnogo ranije i ima drugačiju proizvodnu ulogu. Njena rana berba i redovna rodnost omogućavale su upotrebu u domaćinstvu pre početka glavne sezone Požegače.

Turgunju zato ne treba posmatrati kao zamenu za Požegaču, već kao zaseban element tradicionalnog sortimenta.

Šarka šljive

Za Turgunju nisu pronađeni dovoljno pouzdani rezultati kontrolisanih istraživanja koji bi omogućili ocenu njene otpornosti ili osetljivosti prema Plum pox virusu.

Zato je ne treba opisivati kao:

• otpornu
• tolerantnu
• osetljivu

Kod starih sorti često se u usmenoj tradiciji kaže da „ne traže zaštitu“, ali takva tvrdnja nije isto što i potvrđena genetička otpornost prema virusu ili gljivičnim bolestima.

Monilija i druge bolesti

Isto ograničenje važi i za moniliju, rđu, šupljikavost lista i druge bolesti šljive.

Pouzdani savremeni sortni opis Turgunje ne daje specifične ocene osetljivosti. Zbog toga nema osnova da se sorti pripiše posebna otpornost.

Dug život u tradicionalnim voćnjacima pokazuje određenu praktičnu prilagođenost lokalnim uslovima, ali to nije isto što i kontrolisano testirana otpornost na patogene.

Otpornost prema mrazu

Ni za otpornost Turgunje prema zimskim mrazevima nema dovoljno preciznih eksperimentalnih podataka.

Ne treba je automatski opisivati kao vrlo otpornu samo zato što je stara domaća sorta. Lokalne sorte jesu tokom vremena opstajale u klimatskim uslovima područja na kojima su gajene, ali to ne daje tačnu kritičnu temperaturu za cvetne pupoljke ili drvo.

Takve brojke mogu se navoditi samo kada postoje kontrolisana merenja.

Zahtevi prema zemljištu

Za Turgunju nema dovoljno pouzdanih podataka koji bi potvrdili specifičnu sklonost određenom tipu zemljišta.

Kao stara lokalna sorta opstala je u tradicionalnim zasadima severozapadne Srbije, ali iz toga se ne može zaključiti da podjednako dobro podnosi:

• teška zemljišta
• visoku podzemnu vodu
• sušu
• krečna zemljišta.

Specifične tvrdnje ove vrste nisu dovoljno dokumentovane.

Turgunja kao genetički resurs

Možda je najveći savremeni značaj Turgunje upravo u očuvanju genetičke raznovrsnosti šljive.

CROSS TREE projekat bio je zasnovan na ideji da se lokalni genetički resursi:

• pronađu
• sačuvaju
• opišu
• ponovo uvedu u stručnu pažnju.

Stare sorte mogu sadržati osobine koje nisu prisutne u uskom modernom sortimentu.

To mogu biti:

• specifičan ukus
• vreme sazrevanja
• redovna rodnost
• prilagođenost lokalnoj klimi
• osobine zanimljive za buduće oplemenjivanje.

Turgunja je upravo zbog takvog statusa vredan deo domaćeg voćarskog nasleđa.

Zašto je nestajala iz proizvodnje?

Savremena proizvodnja zahteva krupan plod, ujednačenu robu, dobru transportabilnost, standardizovan sadni materijal, poznate prinose i jasno definisanu otpornost na bolesti.

Turgunja je sitnoplodna i danas slabo poznata sorta.

Zbog toga je tokom razvoja intenzivnog voćarstva potisnuta sortama koje bolje odgovaraju velikoj proizvodnji i tržištu svežeg voća.

Međutim, razvoj zanatskih rakija i interesovanje za stare sorte ponovo povećavaju vrednost upravo onih osobina koje industrijska proizvodnja nije smatrala važnim – lokalni identitet, retkost i istorijska autentičnost.

Turgunja i rakija danas

Kod savremenih rakija od starih sorti posebno je važno precizno sortno poreklo sirovine.

Za Turgunju postoji čvrsta stručna potvrda da je tradicionalno korišćena za proizvodnju rakije. Istovremeno, nema dovoljno analitičkih radova da bi joj se pripisao poseban „hemijski potpis“ destilata kao kod nekih bolje proučenih sorti.

Turgunja je istorijski potvrđena domaća rakijska sorta, ali njen savremeni aromatski i tehnološki potencijal još nije dovoljno detaljno naučno ispitan.

Najvažnije karakteristike sorte Turgunja

• Naziv: Turgunja
• Status: stara domaća sorta šljive
• Područje dokumentovanja: severozapadna Srbija
• Istorija naziva: varijante imena beležene najmanje početkom 20. veka
• Genetičko poreklo: nije utvrđeno
• Plansko ukrštanje: nije poznato
• Bujnost: umerena
• Krošnja: piramidalna
• Rodnost: visoka
• Rađanje: redovno
• Plod: sitan
• Oblik: okrugao
• Šav: plitak
• Pokožica: tanka
• Boja pokožice: plavoljubičasta
• Pepeljak: prisutan
• Meso: žuto
• Sočnost: veoma visoka
• Čvrstina mesa: umerena
• Precizna masa ploda: nije pouzdano utvrđena za ovaj dokumentovani genotip
• Koštica: nema dovoljno pouzdanih podataka
• Odvajanje koštice: nije pouzdano dokumentovano
• Vreme sazrevanja: druga polovina jula
• Fenološki tip: rana sorta
• Samooplodnost: nije pouzdano utvrđena
• Šećeri: nema dovoljno pouzdanog laboratorijskog podatka
• Kiseline: nema dovoljno pouzdanog laboratorijskog podatka
• Alkoholni randman: nije pouzdano eksperimentalno utvrđen
• Glavna tradicionalna namena: proizvodnja rakije
• Sveža potrošnja: da
• Sušenje: ređe
• Druge prerađevine: da, u manjoj meri
• Otpornost na šarku: nije pouzdano potvrđena
• Otpornost na gljivične bolesti: nije dovoljno istražena
• Savremeni značaj: očuvanje lokalnog genofonda i tradicionalnog rakijskog sortimenta

Česta pitanja o Turgunji

Šta je Turgunja?

Turgunja je stara domaća sorta šljive dokumentovana u tradicionalnom sortimentu severozapadne Srbije.

Da li je Turgunja autohtona sorta?

Stručna CROSS TREE publikacija opisuje je kao staru domaću sortu. Njeno precizno genetsko poreklo nije utvrđeno.

Odakle potiče Turgunja?

Tačno mesto nastanka nije poznato. Savremeno je dokumentovana u genofondu severozapadne Srbije.

Da li je naziv Turgunja star?

Da. Slične varijante imena beležene su u rečnicima još početkom 20. veka i odnosile su se na ranu šljivu.

Da li postoji samo jedna Turgunja?

Pod sličnim istorijskim imenima opisivani su morfološki različiti genotipovi, pa nije sigurno da sav stari materijal sa sličnim nazivom predstavlja jednu genetički identičnu sortu.

Kakvo je stablo?

Umereno bujno, sa piramidalnom krošnjom.

Da li dobro rađa?

Da. Savremeni stručni opis navodi visok prinos po stablu i redovnu rodnost.

Kakav je plod?

Sitan, okrugao i sa plitkim šavom.

Koje je boje?

Pokožica je plavoljubičasta i prekrivena pepeljkom.

Kakvo je meso?

Žuto, veoma sočno i umereno čvrsto.

Koliko je težak plod?

Za Turgunju opisanu u savremenom projektu severozapadne Srbije nije objavljena pouzdana prosečna masa ploda.

Kada sazreva Turgunja?

U drugoj polovini jula.

Da li je rana sorta?

Da. Turgunja pripada ranim šljivama.

Da li se jede sveža?

Da. Koristi se u svežem stanju, mada se najveći značaj pripisuje preradi.

Da li može da se suši?

Može, ali se za sušenje koristi ređe.

Da li je dobra za rakiju?

Turgunja je u stručnoj publikaciji izričito navedena kao sorta čiji se plod uglavnom koristi za proizvodnju rakije.

Koliko šećera ima?

Za Turgunju trenutno nema dovoljno pouzdanog laboratorijskog podatka koji bi se mogao navesti kao univerzalna sortna vrednost.

Koliko rakije daje 100 kg Turgunje?

Nema kontrolisanih podataka koji bi opravdali jednu standardnu vrednost alkoholnog randmana.

Kakvu aromu ima rakija od Turgunje?

Za sada nema dovoljno detaljnih hemijskih i senzornih istraživanja sortne rakije da bi se pouzdano definisao jedinstven aromatski profil.

Da li je Turgunja otporna na šarku?

Nema dovoljno pouzdanih eksperimentalnih dokaza da se sorta proglasi otpornom ili tolerantnom prema Plum pox virusu.

Da li je otporna na bolesti?

Nema dovoljno podataka za pouzdanu opštu ocenu otpornosti.

Da li je Turgunja isto što i Trnovača?

Nije. Trnovača ima potpuno drugačije vreme sazrevanja i drugačije dokumentovane pomološke osobine.

Zašto je Turgunja danas retka?

Sitniji plod i nestanak tradicionalnih zasada doveli su do njenog potiskivanja modernim komercijalnim sortama.

Zašto je važno sačuvati Turgunju?

Zato što predstavlja deo lokalnog genofonda, tradicionalnog voćarstva i istorije proizvodnje šljivovice u Srbiji.