Srpska sorta šljive visokog rodnog potencijala i odlične upotrebne vrednosti

 

Valjevka je domaća sorta evropske šljive, Prunus domestica L., stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku planskim ukrštanjem francuske sorte Agen 707 i američke sorte Stanley. Ukrštanje je obavljeno 1959. godine, sorta je tokom ispitivanja nosila oznaku I/6 ZDR, a zvanično je priznata 1985. godine. U domaćem programu oplemenjivanja predstavlja jednu od sorti stvorenih sa ciljem da spoji visoku i redovnu rodnost, dobar kvalitet ploda, pogodnost za preradu i bolju tolerantnost prema virusu šarke šljive.

Valjevka je samooplodna, rano ulazi u rod i može da daje veoma visoke prinose. Plod je srednje krupan, tamnoplave pokožice sa obilnim pepeljkom, žutog, čvrstog i sočnog mesa. Posebno je cenjena zbog visokog sadržaja rastvorljivih suvih materija, zbog čega je pogodna za sušenje, ali i za druge vidove prerade, uključujući proizvodnju rakije.

Savremena istraživanja potvrđuju da Valjevka ima jasno izražen sortni potencijal i kao sirovina za šljivovicu. U istraživanju rakija proizvedenih u proizvodnim uslovima destilat od Valjevke imao je veoma dobar senzorni rezultat i izdvojio se među proučavanim sortama po više jedinjenja povezanih sa prijatnim voćnim aromama.

Poreklo Valjevke

Valjevka je stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku.

Roditelji su Agen 707 i Stanley. Ukrštanje je izvršeno 1959. godine. Tokom selekcionog rada hibrid je vođen pod oznakom I/6 ZDR.

Za sortu je priznata 1985. godine, a oplemenjivačka prava odnosno zaštita sorte ostvareni su 1991. godine. Kao selekcionari Valjevke u stručnim izvorima navode se:

• dr Dobrivoje Ogašanović
• Vojin Bugarčić, dipl. inž.
• dr Ljubica Janda
• dr Milojko Ranković
• dr Staniša A. Paunović.

Time Valjevka pripada velikoj grupi sorti šljive nastalih dugogodišnjim oplemenjivačkim radom u Čačku.

Valjevka u zvaničnom sortimentu Srbije

Valjevka se i dalje nalazi u zvaničnom sortimentu Republike Srbije.

U registru priznatih sorti navedena je kao domaća sorta Prunus domestica, sa godinom priznavanja 1985. godine.

Ministarstvo poljoprivrede nastavilo je ažuriranje Registra priznatih sorti i tokom 2026. godine.

Valjevka zato nije samo istorijska sorta iz nekadašnjeg jugoslovenskog oplemenjivačkog programa, već deo savremenog domaćeg sortimenta šljive.

Roditelji Valjevke

Agen 707 pripada grupi francuskih šljiva tradicionalno značajnih za sušenje.

Stanley je američka sorta izuzetno velike međunarodne rasprostranjenosti, poznata po dobroj rodnosti i širokoj upotrebi ploda.

Kombinacija Agen 707 × Stanley nije slučajno odabrana. Cilj je bio stvaranje sorte koja može da kombinuje tehnološki kvalitet ploda i pogodnost za sušenje sa visokom i pouzdanom rodnošću.

Valjevka je upravo po ovim osobinama kasnije postala interesantna i izvan Srbije. U Češkoj se, na primer, nalazi u sortnom sistemu od 2004. godine.

Stablo Valjevke

Stablo Valjevke najčešće se opisuje kao srednje bujno.

Krošnja je piramidalna, relativno gusta i dobro razgranata.

Grane formiraju relativno velike uglove grananja i dobro su obrasle rodnim drvetom. U punoj rodnosti bujnost može postati slabija jer veliki rod snažno opterećuje stablo. Kod stabala koja prerode primećuju se čak i sitniji listovi, što pokazuje koliko visok rodni potencijal može uticati na vegetativni rast.

To je veoma važna osobina Valjevke: sorta može roditi toliko obilno da odnos između roda i vegetativne mase postane ograničavajući faktor kvaliteta ploda.

Rodno drvo

Valjevka rađa na majskim kiticama i jednogodišnjim granama.

Cvetni pupoljak najčešće sadrži oko dva cveta. Dobra obraslost krošnje rodnim drvetom jedan je od razloga visoke produktivnosti. Istovremeno, ako se rodno drvo ne obnavlja rezidbom, može doći do preopterećenja, smanjenja veličine ploda i slabljenja vegetativnog rasta.

Kod Valjevke je zato odnos između visoke rodnosti i mase pojedinačnog ploda naročito izražen.

Rano stupanje u rod

Valjevka rano počinje da rađa.

Tradicionalni sortni opis Instituta za voćarstvo navodi da može stupiti u rod već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje. Rano prorodevanje predstavlja važnu komercijalnu osobinu jer smanjuje period od podizanja zasada do početka ozbiljnije proizvodnje.

Međutim, kod mladih stabala preveliko opterećenje rodom može usporiti formiranje krošnje, pa je ravnoteža vegetativnog rasta i rodnosti važna i kod ove sorte.

Rodnost

Valjevka ima veoma visok potencijal rodnosti.

U domaćoj stručnoj literaturi dosledno se opisuje kao vrlo rodna, redovna i rano rodna. U novijem četvorogodišnjem ogledu u regionu Trojan u Bugarskoj Valjevka je prosečno davala 19,0 kg po stablu, dok je Stanley u istim uslovima dao 21,25 kg, a Kystendilska 16,75 kg.

Rod Valjevke po godinama u istom ogledu iznosio je:

• 2019. – 32 kg po stablu
• 2020. – 21 kg
• 2021. – 19 kg
• 2022. – 4 kg.

Veoma nizak prinos 2022. godine povezan je sa kasnim prolećnim mrazevima, visokim letnjim temperaturama i dugotrajnom sušom.

Ovi rezultati pokazuju i veliku zavisnost stvarnog prinosa od vremenskih uslova.

Zašto plod može postati sitniji?

Valjevka lako može da prerodi.

Zbog toga masa ploda snažno zavisi od:

• količine roda
• rezidbe
• ishrane
• vode
• lokaliteta
• klimatskih uslova godine.

Standardni sortni opis navodi prosečnu masu oko 30 g, uz raspon približno 22–40 g.

U četvorogodišnjem ogledu u Trojanu prosečne godišnje mase ploda bile su:

• 30,98 g
• 24,24 g
• 28,90 g
• 19,83 g.

Razlika od skoro 11 g između najpovoljnije i najnepovoljnije godine jasno pokazuje koliko okruženje i rodno opterećenje utiču na veličinu Valjevke.

Plod

Plod Valjevke je srednje krupan.

Tipičan oblik je ovalan, izdužen i nešto uži prema peteljci.

Standardne dimenzije iz domaćeg opisa iznose približno:

• visina 46,5 mm
• širina 32,5 mm
• debljina 31,6 mm.

Novije istraživanje iz Trojana dalo je veoma slične vrednosti u boljim proizvodnim godinama, čime je potvrđeno da je klasični pomološki opis Valjevke dobro utemeljen.

Pri velikom rodu dimenzije i masa značajno opadaju.

Pokožica

Pokožica Valjevke je:

• plava do tamnoplava
• srednje debela
• čvrsta
• prekrivena obilnim voštanim pepeljkom.

Intenzivan pepeljak plodu daje karakterističan svetloplav, gotovo srebrnast izgled. Čvrsta pokožica i čvrsto meso omogućavaju dobru manipulaciju i transport.

Ova osobina razlikuje Valjevku od brojnih starih rakijskih sorti koje mogu imati odličan tehnološki kvalitet, ali znatno slabiju transportabilnost.

Meso ploda

Meso je:

• žuto
• čvrsto
• sočno
• slatko-nakiselog ukusa.

U domaćem stručnom opisu ukus je ocenjen kao veoma dobar. Čvrsta tekstura naročito je važna za sušenje i transport. Kod potpuno zrelog ploda istovremeno se razvija dovoljna sočnost za preradu.

U istraživanju u Trojanu Valjevka i Kystendilska imale su približno istu čvrstinu mesa, dok je Stanley bio znatno čvršći.

Koštica

Koštica je srednje krupna i potpuno se odvaja od mesa.

Valjevka je, dakle cepača. Standardni sortni opis navodi masu koštice oko 1,47 g. U ogledu 2019–2022. masa koštice kretala se približno od 1,19 do 1,60 g. Udeo koštice u ukupnoj masi ploda u tom eksperimentu varirao je približno između 4,84 i 6,00%.

Odvajanje koštice predstavlja važnu prednost kod prerade, naročito kada se koštice žele odstraniti pre fermentacije ili sušenja.

Cvetanje

Tradicionalni domaći opis Valjevku svrstava među srednje pozno cvetajuće sorte i navodi da cveta nešto posle Stanleyja.

Novije četvorogodišnje istraživanje u Bugarskoj pokazalo je da su Valjevka i Stanley imale veoma slično vreme cvetanja. Tokom 2021. i 2022. Stanley je počinjao da cveta nekoliko dana ranije. Autori su na osnovu višegodišnjih rezultata Valjevku svrstali među pozno cvetajuće sorte.

Razlika u formulaciji „srednje pozna“ i „pozna“ nije neobična.

Klasifikacija zavisi od regiona, referentnog sortimenta i klimatskih uslova.

Veliki uticaj temperature na cvetanje

U ogledu 2019–2022. početak cvetanja istih sorti pomerao se između godina čak 17 dana.

To je veoma važan rezultat. Pokazuje da kalendarski datum cvetanja ne treba predstavljati kao stalnu sortnu osobinu. Temperatura krajem zime i početkom proleća može imati veći uticaj na konkretan datum nego razlika između dve sorte slične fenologije.

Kod Valjevke je zato pouzdanije koristiti relativnu oznaku pozno cvetanje nego navoditi jedan fiksni datum.

Samooplodnost

Valjevka je samooplodna sorta.

Ova osobina je dugo navođena u domaćim stručnim opisima, a potvrđena je i savremenim kontrolisanim istraživanjem reproduktivne biologije sorti stvorenih u Institutu za voćarstvo u Čačku.

U radu objavljenom 2025. godine Valjevka je svrstana među jasno samooplodne sorte, zajedno sa Čačanskom lepoticom, Čačanskom rodnom, Valerijom, Mildorom, Borankom, Krinom, Zlatkom i Poznom plavom.

To znači da nije zavisna od prisustva druge kompatibilne sorte radi redovnog zametanja plodova.

Prisustvo drugih sorti i oprašivača ipak može doprineti opštem kvalitetu oprašivanja u zasadu.

Sazrevanje

Valjevka sazreva krajem avgusta i početkom septembra.

U domaćem opisu navodi se da sazreva nešto pre Požegače. U istraživanju iz Trojana bila je najranija od tri ispitivane sorte:

• Valjevka – kraj avgusta i početak septembra
• Stanley – prva i druga dekada septembra
• Kystendilska – druga polovina septembra, a pojedinih godina i početak oktobra.

Stvarni datum berbe, naravno, zavisi od regiona.

U toplijim područjima Srbije može sazrevati ranije nego u planinskim uslovima Bugarske.

Hemijski sastav ploda

Jedna od najvažnijih tehnoloških osobina Valjevke je relativno visok sadržaj rastvorljivih suvih materija.

Klasični domaći sortni opis navodi približno:

20,5% rastvorljivih suvih materija

10,5% ukupnih šećera

1,07% ukupnih kiselina.

Razloženi sadržaj šećera u istom opisu približno je:

• glukoza 4,95%
• fruktoza 1,1%
• saharoza 4,0%.

Ove vrednosti predstavljaju karakterističan rezultat iz domaćih istraživanja i ne treba ih posmatrati kao fiksni sastav svakog ploda Valjevke.

Noviji podaci o hemijskom sastavu

Četvorogodišnje istraživanje 2019–2022. u Trojanu dalo je nešto niže vrednosti.

Prosečan sadržaj bio je:

• rastvorljive suve materije – 18,00%
• ukupni šećeri – 9,20%
• invertni šećeri – 5,70%
• saharoza – 3,33%
• ukupne kiseline – 0,87%
• odnos šećera i kiselina – 10,57.

Valjevka je u tom ogledu imala i najviši sadržaj taninskih materija među tri proučavane sorte:

0,187%.

Sadržaj antocijana iznosio je 5,32 mg/100 g sveže mase.

Zašto se hemijski podaci razlikuju?

Razlika između približno 20,5% rastvorljivih suvih materija u domaćem sortnom opisu i 18% u novijem bugarskom ogledu nije nikakva kontradikcija.

Hemijski sastav šljive snažno zavisi od:

• klime
• količine roda
• količine padavina
• zemljišta
• datuma berbe
• stepena zrelosti
• agrotehnike.

Autori istraživanja iz Trojana upravo naglašavaju veliku zavisnost karakteristika Valjevke od uslova pojedinačne godine.

Kod preopterećenog stabla moguće je istovremeno dobiti i sitniji plod i nešto nižu koncentraciju rastvorljivih materija.

Valjevka za sušenje

Sušenje je jedna od najvažnijih namena Valjevke.

Sorta je stvarana upravo uz značajan tehnološki fokus na kvalitet ploda za preradu. Visoke rastvorljive suve materije, čvrsto meso i lako odvajanje koštice čine je veoma pogodnom za proizvodnju suve šljive.

Prema sortnom opisu Instituta za voćarstvo, od približn 3,3 kg svežeg ploda može se dobiti 1 kg suve šljive.

Ovaj odnos zavisi od zrelosti i sadržaja vode u sirovini, ali pokazuje dobru tehnološku vrednost sorte.

Kvalitet suve šljive

Suva šljiva od Valjevke u domaćim opisima ocenjuje se kao veoma kvalitetna.

U odnosu na Požegaču može dati znatno krupniji osušen plod. To je jedan od razloga zbog kojih je Valjevka interesantna kao moderna domaća zamena ili dopuna tradicionalnim sortama za sušenje.

Njena prednost nije samo hemijski sastav. Važni su i:

• relativno pravilna veličina ploda
• čvrsto meso
• cepača
• dobra manipulativnost.

Sveža potrošnja

Iako se Valjevka posebno ističe u preradi, plod je kvalitetan i za svežu potrošnju.

Slatko-nakiseli ukus, čvrsto i sočno meso i atraktivna tamnoplava pokožica daju joj dobar stoni kvalitet. U Češkoj se opisuje kao sorta veoma dobrog ukusa sa univerzalnom upotrebom. U tržišnoj proizvodnji njen glavni problem može biti smanjenje krupnoće pri prevelikom rodu.

Zato plod sa dobro izbalansiranih stabala može imati znatno veću stonu vrednost od ploda sa preopterećenih stabala.

Transportabilnost

Valjevka veoma dobro podnosi manipulaciju i transport.

To je posledica:

• čvrste pokožice
• čvrstog mezokarpa
• relativno dobre otpornosti ploda na mehanička oštećenja.

Ova osobina joj daje širu upotrebnu vrednost.

Plod može biti namenjen svežoj prodaji, preradi ili transportu do sušare i destilerije bez istog nivoa osetljivosti koji karakteriše mekše lokalne sorte.

Valjevka za rakiju

Valjevka ima vrlo ozbiljan potencijal za proizvodnju šljivovice.

U domaćoj rakijskoj literaturi navodi se kao sorta koja daje rakiju visokog kvaliteta i kompleksnog senzornog karaktera. Ova reputacija danas ima i savremenu eksperimentalnu potvrdu.

U radu objavljenom 2024. godine analizirane su rakije od četiri sorte:

• Presenta
• Valjevka
• Čačanska lepotica
• Čačanska rodna.

Sve sorte uzgajane su u istom području Moravske, a fermentacija i destilacija izvedene su u kontrolisanim proizvodnim uslovima.

Savremeno istraživanje rakije od Valjevke

U istraživanju iz 2024. identifikovano je između 71 i 85 različitih isparljivih jedinjenja u sortnim destilatima.

Rakija od Valjevke imala je visok sadržaj više jedinjenja povezanih sa prijatnom voćnom aromatikom, među kojima su bili:

• 1-oktanol
• dietil-sukcinat
• etil-benzoat
• pojedini drugi estri i alkoholi.

Geraniol, jedinjenje sa cvetnim karakterom, bio je najzastupljeniji kod sorte Presenta, a zatim kod Valjevke.

U senzornom rangiranju sa 60 ocenjivača Valjevka je bila druga najbolje ocenjena rakija među četiri proučavane sorte.

Kakvu aromu daje rakija od Valjevke?

Istraživanje pokazuje da sortni potencijal Valjevke može doprineti:

• voćnim mirisima
• cvetnim nijansama
• voskastim tonovima
• složenijem estarskom karakteru.

Međutim, nije pravilno definisati jednu jedinu „aromu rakije od Valjevke“.

Isti naučni rad naglašava da sastav rakije zavisi i od:

• zrelosti sirovine
• mikroorganizama tokom fermentacije
• temperature fermentacije
• konstrukcije kazana
• načina odvajanja frakcija.

Sorta postavlja osnovu aromatskog potencijala, ali tehnologija snažno određuje krajnji rezultat.

Da li Valjevka daje bolju rakiju od Stanleyja?

Za direktan naučni zaključak ove vrste potreban je kontrolisan eksperiment u kojem bi obe sorte bile proizvedene potpuno istom tehnologijom.

Domaća stručna literatura generalno bolje ocenjuje Valjevku kao rakijsku sortu nego Stanley, dok se Stanley često bira zbog sigurnije i stabilnije rodnosti.

Valjevka ima prednost u:

• visokom sadržaju rastvorljivih materija
• dobrom sortnom aromatskom potencijalu
• pogodnosti za višenamensku preradu.

Stanley ostaje jedna od najpouzdanijih komercijalnih sorti, ali njihova rakijska vrednost nije identična.

Berba za rakiju

Za proizvodnju rakije Valjevka treba da dostigne punu tehnološku zrelost.

Sadržaj šećera raste tokom završnog sazrevanja, dok se kiselost postepeno smanjuje i razvija se potpuniji aromatski profil. Berba samo prema kalendarskom datumu nije dovoljna. Posebno kod sorte koja može izrazito da prerodi treba pratiti:

• rastvorljive suve materije
• ukus
• omekšavanje mesa
• lako odvajanje od peteljke
• zdravstveno stanje ploda.

Za rakiju je mnogo važniji kvalitet potpuno zrelog ploda nego maksimalna količina roda po stablu.

Plod i virus šarke šljive

Valjevka se smatra tolerantnom prema virusu šarke šljive, Plum pox virusu – PPV.

U standardnom domaćem opisu navodi se da na plodovima ne ispoljava simptome. Istraživanje srpskih sorti u Rumuniji takođe je pokazalo veoma slabu ili odsutnu vizuelnu pojavu simptoma na lišću i plodovima Valjevke u uslovima prirodnog infekcionog pritiska.

Veliko evropsko ispitivanje sorti prema simptomima na plodovima takođe je svrstalo Valjevku među genotipove sa vrlo dobrom reakcijom prema PPV-u.

Tolerantnost nije isto što i otpornost

Kod šarke je veoma važno koristiti preciznu terminologiju.

Tolerantna sorta može biti inficirana virusom, ali:

• simptomi mogu biti veoma blagi
• plod može ostati tržišno upotrebljiv
• šteta može biti manja nego kod izrazito osetljivih sorti.

To nije isto što i potpuna genetska otpornost na infekciju.

Zato je za Valjevku najprecizniji izraz tolerantna prema virusu šarke šljive.

Plamenjača i rđa

Domaći sortni opis navodi srednju osetljivost prema:

plamenjači šljive – Polystigma rubrum i rđi šljive – Puccinia pruni-spinosae. To znači da Valjevka nije sorta koju je opravdano opisati kao posebno otpornu na glavne gljivične bolesti lista.

Intenzitet infekcije zavisi od:

• količine padavina
• temperature
• gustine krošnje
• zdravstvenog stanja voćnjaka.

Gusta krošnja i veoma visoka rodnost dodatno mogu otežati provetravanje stabla.

Monilija

Valjevka pokazuje različitu reakciju na pojedine oblike monilije.

Domaći opis navodi osetljivost prema moniliji cveta, Monilinia laxa, ali relativno dobru otpornost ploda prema truleži. Ova razlika je važna.

Sorta može pokazivati dobar kvalitet i čvrstinu ploda, a ipak biti ugrožena tokom cvetanja u hladnim i vlažnim uslovima povoljnim za infekciju cvetova i mladara.

Podloge

Valjevka pokazuje dobru kompatibilnost sa nizom ekonomski važnih podloga za šljivu.

U domaćem sortnom opisu među njima se navode sejanac džanarike, GF 655/2, Ishtara, Fereley i GF 8/1.

Izbor podloge utiče na bujnost, ulazak u rod, krupnoću ploda, ponašanje na različitim zemljištima i trajnost zasada.

Zato karakter stabla Valjevke nije potpuno nezavisan od podloge na kojoj se gaji.

Otpornost prema mrazu

Međunarodni sortni opisi Valjevke navode dobru otpornost drveta i cveta prema mrazu.

Poznije cvetanje dodatno može smanjiti rizik od pojedinih ranih prolećnih mrazeva. Ipak, nijedna sorta nije zaštićena od ekstremnog mraza u kritičnoj fazi.

Ogled u Trojanu pokazao je da su kasni mrazevi početkom maja 2022. godine drastično smanjili prinos svih ispitivanih sorti, uključujući Valjevku.

To je dobar primer razlike između relativne sortne tolerantnosti i stvarnih vremenskih ekstrema.

Lokalitet veoma utiče na Valjevku

Kod Valjevke je više istraživanja pokazalo veliku zavisnost kvaliteta i rodnosti od lokaliteta.

Doktorska literatura posebno navodi da uspešnost gajenja Valjevke može znatno zavisiti od mesta proizvodnje. I istraživanje u Trojanu potvrdilo je veliku međugodišnju promenljivost:

• prinosa
• mase ploda
• dimenzija ploda
• hemijskog sastava.

To je važno za pravilno razumevanje svih brojčanih podataka o sorti.

Jedna vrednost iz jednog ogleda ne predstavlja „genetski fiksiranu“ masu ili sadržaj šećera.

Valjevka van Srbije

Valjevka je jedna od čačanskih sorti koja je našla mesto i izvan zemlje porekla.

Proučavana je i gajena u:

• Bugarskoj
• Češkoj
• Rumuniji
• drugim evropskim zemljama.

Bugarsko istraživanje iz 2024. zaključilo je da se Valjevka može uspešno preporučiti za komercijalno gajenje u regionu Trojan.

Češki izvori opisuju je kao kvalitetnu kasnu šljivu pogodnu za:

• svežu potrošnju
• sušenje
• destilaciju.

To pokazuje da Valjevka nije samo sorta lokalnog značaja.

Najvažnije karakteristike sorte Valjevka

• Vrsta: evropska šljiva, Prunus domestica L.
• Naziv: Valjevka
• Zemlja porekla: Srbija
• Mesto stvaranja: Institut za voćarstvo u Čačku
• Godina ukrštanja: 1959.
• Roditelji: Agen 707 × Stanley
• Selekciona oznaka: I/6 ZDR
• Godina priznavanja: 1985.
• Godina zaštite: 1991.
• Selekcionari: Dobrivoje Ogašanović, Vojin Bugarčić, Ljubica Janda, Milojko Ranković i Staniša A. Paunović
• Bujnost: srednja
• Krošnja: piramidalna, relativno gusta
• Rodno drvo: majske kitice i jednogodišnje grane
• Stupanje u rod: rano
• Samooplodnost: samooplodna
• Savremena potvrda samooplodnosti: istraživanje iz 2025. godine
• Rodnost: veoma visoka i uglavnom redovna
• Rizik pri prerodu: smanjenje veličine ploda i slabljenje vegetativnog rasta
• Cvetanje: srednje pozno do pozno
• Sazrevanje: kraj avgusta i početak septembra
• Plod: srednje krupan
• Standardna prosečna masa: oko 30 g
• Uobičajeni raspon u domaćem opisu: približno 22–40 g
• Oblik: ovalan, sužen prema peteljci
• Pokožica: plava do tamnoplava
• Pepeljak: veoma izražen
• Meso: žuto, čvrsto i sočno
• Ukus: slatko-nakiseli, veoma dobar
• Koštica: srednje krupna
• Odvajanje koštice: potpuno – cepača
• Rastvorljive suve materije u domaćem opisu: oko 20,5%
• Ukupni šećeri u domaćem opisu: oko 10,5%
• Ukupne kiseline: oko 1,07%
• Rastvorljive suve materije u ogledu 2019–2022: 18,0%
• Ukupni šećeri u istom ogledu: 9,20%
• Ukupne kiseline u istom ogledu: 0,87%
• Transportabilnost: veoma dobra
• Sveža potrošnja: dobra
• Sušenje: jedna od glavnih namena
• Rakija: veoma dobar potencijal
• Savremeno istraživanje rakije: Valjevka bila među najbolje senzorno ocenjenim sortama
• Virus šarke šljive: tolerantna
• Simptomi šarke na plodovima: vrlo slabi ili odsutni u više istraživanja
• Polystigma rubrum: srednje osetljiva
• Rđa šljive: srednje osetljiva
• Monilinia laxa na cvetu: osetljiva
• Trulež ploda: relativno dobra otpornost
• Podloge: dobra kompatibilnost sa većim brojem standardnih podloga

Česta pitanja o Valjevki

Da li je Valjevka srpska sorta?

Da. Valjevka je stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku.

Koji su roditelji Valjevke?

Agen 707 i Stanley.

Kada je stvorena?

Ukrštanje je izvedeno 1959. godine.

Kada je Valjevka priznata kao sorta?

Zvanično je priznata 1985. godine.

Ko je stvorio Valjevku?

Na oplemenjivanju i selekciji radili su Dobrivoje Ogašanović, Vojin Bugarčić, Ljubica Janda, Milojko Ranković i Staniša A. Paunović.

Da li je Valjevka samooplodna?

Da. Savremeno kontrolisano istraživanje iz 2025. godine potvrdilo je Valjevku kao samooplodnu sortu.

Da li joj treba oprašivač?

Za zametanje roda nije zavisna od druge sorte jer je samooplodna.

Kada počinje da rađa?

Rano, često već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje.

Da li je rodna?

Veoma. Visok rodni potencijal jedna je od glavnih osobina Valjevke.

Zašto nekada ima sitniji plod?

Zbog veoma velikog roda. Preopterećeno stablo može formirati znatno sitnije plodove, što potvrđuju i višegodišnji ogledi.

Koliko je težak plod?

Standardno oko 30 g, ali u zavisnosti od roda i uslova može biti približno 20–40 g.

Kakvog je oblika?

Ovalnog i nešto izduženog, suženog prema peteljci.

Koje je boje?

Tamno plave, sa obilnim svetlim pepeljkom.

Kakvo je meso?

Žuto, čvrsto, sočno i slatko-nakiselo.

Da li se koštica odvaja?

Da. Valjevka je cepača.

Kada sazreva?

Krajem avgusta i početkom septembra, u zavisnosti od regiona i godine.

Da li sazreva pre Stanleyja?

U pojedinim područjima da. U četvorogodišnjem ogledu u Trojanu sazrevala je pre Stanleyja.

Koliko šećera ima?

Domaći sortni opis navodi oko 10,5% ukupnih šećera, dok je u ogledu 2019–2022. u Bugarskoj prosečna vrednost bila 9,20%. Razlika pokazuje veliki uticaj lokaliteta i godine.

Koliko ima rastvorljivih suvih materija?

Tradicionalni domaći podatak je oko 20,5%, dok je u novijem četvorogodišnjem ogledu prosečna vrednost bila 18%.

Da li je Valjevka dobra za sušenje?

Da. To je jedna od njenih glavnih tehnoloških namena.

Koliko svežeg ploda je potrebno za kilogram suve šljive?

U sortnom opisu Instituta navodi se približno 3,3 kg sveže Valjevke za kilogram suve šljive.

Da li je Valjevka dobra za rakiju?

Da. Tradicionalna domaća literatura je visoko ocenjuje kao rakijsku sortu, a savremeno istraživanje iz 2024. potvrdilo je veoma dobar senzorni potencijal destilata od Valjevke.

Kakvu rakiju daje?

Može dati kompleksan i voćan destilat. U jednom savremenom istraživanju rakija od Valjevke imala je značajne količine jedinjenja povezanih sa voćnim, cvetnim i voskastim aromama.

Da li je Valjevka otporna na šarku?

Preciznije je reći da je tolerantna prema virusu šarke šljive. U više istraživanja plodovi su pokazivali vrlo slabe ili nikakve vidljive simptome.

Da li tolerantnost znači da ne može da se zarazi virusom?

Ne. Tolerantna sorta može biti zaražena, ali pokazuje znatno manje štete i simptoma.

Da li je osetljiva na moniliju?

Prema domaćem sortnom opisu osetljiva je na moniliju cveta, dok je relativno otpornija prema truleži ploda.

Da li dobro podnosi transport?

Da. Čvrsta pokožica i meso omogućavaju vrlo dobru manipulaciju i transport.

Da li je pogodna samo za preradu?

Ne. Može se koristiti i kao kvalitetna stona šljiva, ali joj najveću tehnološku vrednost daju sušenje, različiti vidovi prerade i proizvodnja rakije.