Kanadska sorta šljive krupnog ploda i veoma kasnog sazrevanja

 

Vision je kanadska sorta evropske šljive, Prunus domestica L., stvorena u poznatom oplemenjivačkom programu u Vinelandu, u kanadskoj provinciji Ontario. Nastala je ukrštanjem sorti Pacific i Albion, a kao nova sorta imenovana je i uvedena 1967. godine. Pripada grupi krupnoplodnih i kasno sazrevajućih evropskih šljiva, sa tamnoplavim plodom, žutim mesom i košticom koja se dobro odvaja.

Vision je posebno zanimljiva zbog kombinacije veoma krupnog ploda, dobrog kvaliteta, kasnog cvetanja i veoma kasne berbe. Zvanični izvori iz Ontarija navode početak oktobra kao tipično vreme sazrevanja u Vinelandu, čime Vision značajno produžava sezonu evropskih šljiva.

Savremeno višegodišnje istraživanje u Poljskoj dodatno je pokazalo da Vision u povoljnim uslovima može davati plodove prosečne mase veće od 60 g i sadržaj rastvorljivih suvih materija oko 18–21 °Brix. Istovremeno, sorta je pokazala relativno malu osetljivost prema virusu šarke šljive u dugogodišnjem ogledu sa visokim infekcionim pritiskom, ali se ne može smatrati imunom ili potpuno otpornom.

Poreklo sorte Vision

Vision je nastala u Kanadi, u Horticultural Research Institute of Ontario u Vinelandu.

Roditeljska kombinacija je Pacific × Albion.

Oplemenjivački program evropskih šljiva u Vinelandu započeo je još 1913. godine i tokom 20. veka dao je čitavu grupu sorti čija imena često počinju slovom V. Među njima su Valor, Verity, Vision, Veeblue, Voyageur, Victory, Valerie, Vanette, Vibrant i Violette.

Vision je kao imenovana sorta uvedena 1967. godine.

U kolekciji Nordic Genetic Resource Center vodi se kao Prunus domestica subsp. domestica poreklom iz Ontarija.

Pacific × Albion

Roditelji Visiona su sorte Pacific i Albion.

Albion pripada starijem severnoameričkom sortimentu evropskih šljiva, dok je Pacific korišćen u kanadskom oplemenjivačkom programu kao izvor korisnih proizvodnih osobina.

Cilj Vineland programa nije bio stvaranje samo jedne osobine, već kombinovanje krupnoće ploda, dobrog ukusa, produktivnosti, prilagođenosti hladnijoj klimi i produženja sezone berbe.

Kod Visiona se posebno izdvojila kasna zrelost, krupnoća i kvalitet ploda.

Vision nije američka sorta

Vision se ponekad pogrešno opisuje kao američka sorta.

To nije tačno. Nastala je u Vinelandu u Ontariju, u Kanadi, i pripada kanadskom programu oplemenjivanja evropskih šljiva. Zvanični Vineland Research & Innovation Centre i stručna literatura poreklo sorte nedvosmisleno vezuju za Ontario.

To je važno jer se u severnoameričkoj literaturi često zajedno navode kanadske i američke evropske šljive, pa lako dolazi do pogrešnog pripisivanja porekla.

Botanička pripadnost

Vision pripada vrsti Prunus domestica L. odnosno evropskoj domaćoj šljivi.

NordGen je vodi preciznije kao Prunus domestica L. subsp. domestica. To je ista velika botanička grupa kojoj pripadaju Stanley, Požegača, Valjevka, President, Valor i brojne druge evropske sorte šljive.

Vision nije japanska šljiva Prunus salicina niti međuvrsni hibrid.

Stablo

Vision može razviti prilično snažno stablo.

Kanadsko istraživanje različitih podloga pokazalo je da je među ispitivanim sortama Vision pripadao grupi sa najvećim stablima, zajedno sa Italian Prune i Veeblue. Konačna bujnost je, međutim, veoma zavisila od podloge.

U savremenom devetogodišnjem organskom ogledu u centralnoj Poljskoj Vision je, zajedno sa Čačanskom najboljom, imao najveću površinu poprečnog preseka debla među deset ispitivanih sorti.

Zato je preciznije Vision opisati kao srednje bujnu do bujnu sortu, a ne kao univerzalno „srednje bujnu“.

Podloga i uslovi zasada snažno menjaju vegetativni rast.

Podloge i bujnost

U kanadskom istraživanju Vision je ispitivan na podlogama Pixy, St. Julien A, Brompton i Myrobalan B.

Vision je razvijao posebno velika stabla na bujnijim podlogama St. Julien A, Brompton i Myrobalan B. Pixy je značajno smanjivao veličinu stabla.

Zanimljivo je da je Vision u tom ogledu imao vrlo dobru rodnost i produktivnost na različitim podlogama.

Autori su ga za uslove Annapolis Valley u Novoj Škotskoj posebno izdvojili kao veoma produktivnu sortu čija se bujnost može ograničiti odgovarajućom podlogom.

Rano stupanje u rod

Vision se u kanadskim ogledima izdvojio kao sorta koja relativno rano počinje da rađa.

U poređenju više Vineland sorti, Vision, Vanette, Victory, Voyageur i Valerie pripadali su grupi sa najranijim stupanjem u rod. Rano prorodevanje je značajna proizvodna osobina jer omogućava brži povrat ulaganja u zasad.

Ipak, brzina ulaska u punu rodnost zavisi i od podloge, uzgojnog oblika, rezidbe, zemljišta i klimatskih uslova.

Rodnost

Vision ima visok proizvodni potencijal.

Kanadsko istraživanje sorti na različitim podlogama pokazalo je da je Vision ostvario najveći prinos i najveću efikasnost prinosa među ispitivanim sortama na svim korišćenim podlogama.

To je vrlo jak dokaz njegovog proizvodnog potencijala.

Međutim, rezultati iz drugih područja pokazuju da kasno sazrevanje može predstavljati ograničenje u hladnijim ili organskim zasadima, naročito ako su plodovi duže izloženi štetočinama i truleži.

Zato visoki genetski potencijal rodnosti ne znači da će u svakom klimatu stvarni prinos biti jednako visok.

Cvetanje

Vision spada među pozno cvetajuće sorte.

U devetogodišnjem istraživanju u centralnoj Poljskoj Vision je svrstan u grupu sorti koje cvetaju kasnije, zajedno sa Jubileumom, Tophitom i Tophit Plusom. Te sorte su uglavnom počinjale da cvetaju jedan do pet dana posle ranih i srednje ranih sorti.

Poznije cvetanje može predstavljati prednost u područjima u kojima postoji rizik od kasnih prolećnih mrazeva. Međutim, ono ne garantuje potpunu zaštitu od mraza.

Ekstremno kasni mraz može oštetiti i sorte koje inače kasnije cvetaju.

Trajanje cvetanja

U poljskom organskom ogledu Vision je među deset sorti imao najkraći prosečni period cvetanja.

Trajanje cvetanja značajno je variralo između godina zbog vremenskih uslova. Ovo je posebno važno kod Visiona zato što sorta nije pouzdano samooplodna.

Kratak period cvetanja povećava značaj dobrog preklapanja sa sortom koja daje kompatibilan polen.

Da li je Vision samooplodan?

Kontrolisani naučni podaci pokazuju da Vision treba smatrati samobesplodnom sortom.

U klasičnom istraživanju kompatibilnosti evropskih šljiva u Ontariju Vision, Valor, Verity i selekcija V.33028 pokazali su potpunu samonekompatibilnost. Savremena zvanična tabela oprašivanja Ministarstva poljoprivrede Ontarija takođe pokazuje da kombinacija Vision × Vision nije kompatibilna.

Pojedini komercijalni izvori sortu opisuju kao delimično samooplodnu, ali kontrolisana istraživanja oprašivanja predstavljaju pouzdaniju osnovu.

Oprašivači za Vision

Zvanična ontarijska tabela kompatibilnosti pokazuje da Vision može uspešno primiti polen više evropskih sorti.

Među kompatibilnim izvorima polena navode se Stanley, Valor, Victory, Vanette i Vibrant. Stanley je posebno značajan jer se već dugo preporučuje kao praktičan oprašivač u komercijalnim zasadima.

Stariji ogled ručnog oprašivanja pokazao je da pronalaženje idealnog oprašivača za Vision nije bilo jednostavno, pa je kasnije dugogodišnje terensko iskustvo bilo važno za formiranje današnjih preporuka.

Vision i Victory

Vision je imao ulogu i u daljem kanadskom oplemenjivanju.

Sorta Victory nastala je ukrštanjem Vision × Valor.

Victory je uveden 1992. godine.

To pokazuje da Vision nije ostao samo završni proizvod Vineland programa, već je korišćen i kao roditelj za stvaranje nove sorte.

Zanimljivo je da kompatibilnost polena između sorti nije uvek simetrična i jednostavna, zbog čega roditeljstvo u kontrolisanom ukrštanju ne znači automatski da je svaka kombinacija jednako pogodna za oprašivanje u komercijalnom zasadu.

Plod Visiona

Plod je jedna od glavnih prednosti sorte.

Zvanični Ontario opis Vision definiše kao veliku, izduženu, tamnoplavu šljivu odličnog kvaliteta. Oblik je najčešće izdužen do ovalan. Kod pojedinih plodova može biti prisutna blaga asimetrija.

U evropskim pomološkim opisima Vision se često opisuje kao vrlo krupna šljiva sa izraženim suženjem prema vrhu.

Masa ploda

Savremeno višegodišnje istraživanje iz centralne Poljske daje veoma kvalitetne podatke o stvarnoj krupnoći Visiona.

Prosečna masa ploda tokom sedam godina iznosila je 61,2 g.

Po godinama su zabeležene vrednosti:

2018. – 52,2 g
2019. – 54,7 g
2020. – 56,8 g
2021. – 67,2 g
2022. – 68,8 g
2023. – 70,7 g
2024. – 58,1 g.

Ovo predstavlja vrlo dobar primer koliko masa istog genotipa može varirati između godina.

Istovremeno potvrđuje da Vision zaista spada među krupnoplodne evropske šljive.

Pokožica

Pokožica je tamnoplava do plavoljubičasta.

Zvanični Vineland opis jednostavno navodi dark blue skin. Na površini se razvija prirodan voštani pepeljak koji plodu može dati svetliju, modroplavu nijansu.

Tamna boja i velika dimenzija daju Visionu veoma atraktivan izgled za tržište svežeg voća.

Zbog toga je sorta u Severnoj Americi prvenstveno razvijana i promovisana kao kvalitetna stona šljiva.

Meso

Meso Visiona je žuto do zlatnožuto.

Ontario i Vineland izvori potvrđuju žutu boju mesa, dok američki ogledni izvori dodatno opisuju meso kao gusto i slatko. U evropskim rasadničkim i pomološkim opisima meso je najčešće:

• čvrsto
• sočno
• slatko
• prijatnog kvaliteta.

Čvrstina je važna za transport i produženo čuvanje, ali i za preradu.

Koštica

Vision pripada cepačama.

Zvanični Ontario opis navodi freestone fruit, što znači da se koštica kod zrelog ploda dobro odvaja od mesa. Ovo predstavlja značajnu prednost kod sveže potrošnje, prerade, sušenja i uklanjanja koštice pre fermentacije.

Kod rakijske proizvodnje uklanjanje koštice može omogućiti veću kontrolu nad karakterom fermentisanog kljuka i količinom jedinjenja poreklom iz jezgra.

Kada sazreva Vision?

Vision je pozna do veoma pozna sorta.

U svom izvornom području Vineland u Ontariju tipično sazreva oko 1. oktobra. Drugi severnoamerički izvori navode kraj septembra, odnosno nekoliko dana pre vrlo kasnog Presidenta.

Zato je pogrešno Vision generalno opisivati kao sortu koja standardno sazreva krajem avgusta.

To se može desiti u toplijem području ili izrazito ranoj godini, ali nije njen osnovni fenološki identitet.

Koliko klima menja vreme berbe?

Veoma mnogo.

Sedmogodišnje istraživanje u centralnoj Poljskoj pokazalo je sledeće datume berbe Visiona:

2018. – 30. avgust
2019. – 10. septembar
2020. – 10. septembar
2021. – 10. septembar
2022. – 27. septembar
2023. – 7. septembar
2024. – 15. avgust.

Godina 2024. bila je izuzetno rana i sazrevanje čitavog sortimenta pomerilo se dve do četiri nedelje unapred. U Ontariju je referentni datum oko 1. oktobra.

Ovi podaci jasno pokazuju zašto kod Visiona nije dobro navesti jedan univerzalni datum berbe bez navođenja lokaliteta.

Vision je sorta za produženje sezone

Upravo veoma kasno sazrevanje bilo je jedna od glavnih prednosti sorte.

U klimatskim područjima gde jesen ostaje dovoljno topla, Vision može produžiti sezonu kvalitetnih stonih šljiva nakon Stanleyja i brojnih drugih sorti. Američki ogledni izvori Vision upravo izdvajaju kao veoma dobru sortu za produžavanje sezone svežih evropskih šljiva.

Kasna berba, međutim, donosi i rizike dužu izloženost jesenjim padavinama, insektima, truleži i ranom mrazu.

Rastvorljive suve materije

Vision može akumulirati veoma dobru količinu rastvorljivih suvih materija.

U poljskom istraživanju prosečna vrednost tokom četiri godine iznosila je 18,6 °Brix. Po godinama:

2021. – 18,8 °Brix
2022. – 21,0 °Brix
2023. – 18,2 °Brix
2024. – 16,4 °Brix.

Razlika od 4,6 °Brix između godina pokazuje veoma veliki uticaj vremenskih uslova i vremena berbe.

Da li °Brix znači isto što i procenat šećera?

Ne potpuno.

°Brix meri ukupne rastvorljive materije soka i koristi se kao dobar praktičan pokazatelj koncentracije šećera, ali rastvorene materije nisu isključivo šećeri. Kod zrele šljive najveći deo svakako čine šećeri, pa je Brix veoma koristan za procenu zrelosti i potencijalne namene ploda.

Prosečnih 18,6 °Brix u poljskom višegodišnjem ogledu pokazuje da Vision može postići dobru tehnološku zrelost.

Uticaj godine na šećer

Vision je 2022. godine dostigao 21,0 °Brix, dok je 2024. imao samo 16,4 °Brix.

Istraživači navode da je veoma rano sazrevanje 2024. generalno bilo nepovoljnije za akumulaciju šećera kod ispitivanih sorti. To je veoma važan primer za razumevanje rakijske sirovine. Kasna sorta ne treba da se bere samo zato što je pokožica dobila punu boju.

Za preradu je važno pratiti stvarnu tehnološku zrelost i sadržaj rastvorljivih materija.

Senzorni kvalitet ploda

Vision se u međunarodnim izvorima uglavnom ocenjuje kao sorta veoma dobrog kvaliteta.

Zvanični Ontario opis koristi izraz excellent quality.

U jednom rumunskom istraživanju Vision je imao veoma visoku ukupnu senzornu ocenu 9,1 od mogućih 10 bodova, sa 4,8 bodova za spoljašnji izgled i 4,3 za ukus. U tom konkretnom ogledu sadržaj rastvorljivih materija iznosio je 14,8 °Brix.

To ponovo potvrđuje da koncentracija šećera nije jedini faktor senzornog kvaliteta svežeg ploda.

Sveža potrošnja

Primarna namena Visiona jeste sveža potrošnja.

Za tu upotrebu ima nekoliko važnih prednosti veliki plod, atraktivnu tamnoplavu boju, žuto meso, dobar ukus, čvrstu strukturu i kasno sazrevanje. Upravo kao kvalitetna sorta za sveže tržište Vision je razvijana i promovisana u severnoameričkom sortimentu.

Krupnoća od preko 60 g u višegodišnjem poljskom ogledu dodatno potvrđuje njen vrlo dobar stoni potencijal.

Pogodnost za preradu

Vision nije ograničen samo na svežu potrošnju.

Zbog čvrstog mesa, dobre koncentracije rastvorljivih materija i lake separacije koštice pogodan je i za različite vrste prerade. U hortikulturnim izvorima navodi se upotreba za kompote, konzervisanje i sušenje.

Posebno je zanimljiva mogućnost sušenja jer se radi o krupnom plodu sa čvrstim mesom i relativno visokim Brixom.

Ipak, Vision nije klasična sitnija „prune“ sorta specijalizovana prvenstveno za sušenje poput pojedinih starih evropskih kultivara.

Vision za rakiju

Vision se može koristiti kao sirovina za rakiju, ali njegovu rakijsku vrednost treba opisati precizno.

Za ovu sortu nisu pronađena ozbiljna kontrolisana istraživanja destilata kakva postoje za Požegaču, Crvenu ranku, Trnovaču, Valjevku ili pojedine čačanske sorte.

Zbog toga nema naučne osnove da se Vision proglasi vrhunskom rakijskom sortom ili da mu se pripiše tačno određen aromatski profil destilata.

Ono što jeste pouzdano poznato jeste da Vision može postići visok sadržaj rastvorljivih materija – prosečno 18,6 °Brix u četvorogodišnjem poljskom ogledu, sa maksimumom od 21 °Brix.

To predstavlja dobru osnovu za fermentaciju, ali samo po sebi ne određuje kvalitet buduće rakije.

Krupan plod i rakija

Vision je selekcionisan prvenstveno kao velika kvalitetna stona šljiva.

To ga razlikuje od tradicionalnih sitnoplodnih rakijskih sorti Srbije.

Veliki plod nije ni prednost ni mana sam po sebi kada je u pitanju destilacija. Za rakiju su važniji zrelost, sadržaj fermentabilnih šećera, kiseline, aromatski prekursori, odnos mesa i koštice i zdravstveno stanje ploda.

Vision ima vrlo dobar potencijal šećera, ali njegov sortni aromatski profil u destilatu nije dovoljno naučno proučen da bi se mogao rangirati uz klasične rakijske sorte.

Berba za preradu

Kod Visiona je puna zrelost posebno važna.

Pošto je sorta veoma pozna, prerana berba može dati veliki i lepo obojen plod koji još nije dostigao puni sadržaj šećera i aromatsku zrelost. Višegodišnji podaci pokazuju koliko Brix može da varira. Za preradu treba razlikovati tržišnu zrelost za transport od pune tehnološke zrelosti za fermentaciju.

Kod rakije je druga mnogo važnija.

Šarka šljive

Vision je veoma zanimljiv sa stanovišta virusa šarke šljive, Plum pox virus – PPV.

U poljskom eksperimentu stabla su sedam do osam godina bila izložena visokom prirodnom infekcionom pritisku. Kod Visiona se zarazilo manje od 30% stabala, zbog čega je svrstan među sorte sa relativno malom osetljivošću.

U istom ogledu neke sorte bile su osetljive čak više od Požegače, koja je korišćena kao izrazito osetljiva referentna sorta.

Vision se zato pokazao vrlo interesantno, ali nije ostao potpuno nezaražen.

Vision nije imun na šarku

Izraz „relativno mala osetljivost“ ne znači otpornost u apsolutnom smislu.

Deo stabala Visiona ipak se zarazio PPV-om.

Evropski istraživački projekat SHARCO takođe je Vision izdvojio kao sortu sa obećavajućim ponašanjem pri prirodnoj infekciji, a ne kao dokazano imun genotip.

Zato su najprecizniji izrazi relativno mala osetljivost ili obećavajuća tolerantnost prema šarki, uz jasno razlikovanje od potpune otpornosti.

Simptomi šarke na plodu

U širem evropskom ispitivanju 207 sorti i hibrida Vision se nalazio među genotipovima kod kojih nisu uočeni simptomi PPV-a na plodovima nakon veštačkog izlaganja infekciji.

Ovaj rezultat je veoma značajan za tržišni kvalitet.

Kod šarke je jedan od najvećih problema upravo deformacija, prevremeno opadanje i pogoršanje kvaliteta ploda.

Ipak, odsustvo vidljivih simptoma na plodu nije isto što i odsustvo virusa iz biljke.

Crni rak šljive – black knot

Zvanični Vineland Research za Vision navodi dobru tolerantnost prema black knot, bolesti koju izaziva gljiva Apiosporina morbosa.

Ova bolest je naročito značajna u Severnoj Americi i dovodi do stvaranja karakterističnih crnih zadebljanja na granama. Dobra reakcija Visiona predstavljala je važnu osobinu u kanadskom programu oplemenjivanja.

Intenzitet bolesti u evropskim uslovima nije svuda isti, pa njen praktični značaj zavisi od regiona.

Bakterijski rak

Vineland Research takođe navodi dobru tolerantnost Visiona prema bakterijskom raku.

Bakterijski rak kod koštičavog voća povezuje se sa bakterijama iz kompleksa Pseudomonas syringae. Može prouzrokovati sušenje pupoljaka, nekroze kore, rak-rane i propadanje grana.

Dobra tolerantnost ne znači da Vision ne može oboleti, ali predstavlja korisnu osobinu u područjima sa povoljnim uslovima za razvoj bolesti.

Trulež ploda

Kod veoma kasnih sorti zdravstveno stanje ploda predstavlja poseban izazov.

Savremeno devetogodišnje organsko istraživanje u Poljskoj pokazalo je da su plodovi kasnih sorti, među kojima je Vision, bili češće izloženi truležima nego rane sorte.

Razlog nije nužno samo genetska osetljivost. Kasni plod znatno duže ostaje na stablu i tokom sezone je duže izložen kiši, insektima, povredama pokožice i infekcionom pritisku.

Zato isti Vision u konvencionalnom i organskom zasadu može pokazati znatno drugačije zdravstveno stanje.

Šljivin smotavac

Isto poljsko istraživanje pokazalo je veći rizik od napada šljivinog smotavca, Grapholita funebrana, kod kasno sazrevajućih sorti. Vision je pripadao toj grupi.

Ovo predstavlja logičnu posledicu dužeg prisustva ploda u voćnjaku.

Rane sorte mogu biti obrane pre završetka dela generacija štetočine, dok kasne ostaju izložene znatno duže.

Zato kasna zrelost predstavlja veliku tržišnu prednost, ali istovremeno povećava određene fitosanitarne rizike.

Otpornost na hladnoću

Vision je nastao i selekcionisan u Ontariju, a uspešno je ispitivan i u drugim hladnijim područjima Kanade i Evrope.

Hortikulturni izvori ga opisuju kao sortu dobre zimske otpornosti, a dugogodišnji uzgoj u Kanadi, Poljskoj i drugim kontinentalnim područjima potvrđuje njegovu prilagođenost hladnijoj klimi.

Nije, međutim, dobro navoditi jednu univerzalnu kritičnu temperaturu za sortu bez kontrolisanog eksperimentalnog ispitivanja.

Stvarna zimska otpornost zavisi i od stanja drveta, podloge, dužine mraza i trenutka tokom zimskog mirovanja.

Vision u Poljskoj

Vision je imao značajan istraživački i proizvodni interes u Poljskoj.

U poljskim ogledima proučavan je kao kasna, krupnoplodna sorta i svrstavana u grupu sorti zanimljivih kao alternativa izrazito osetljivim tradicionalnim šljivama.

U novom organskom ogledu 2016–2024. Vision je potvrđen kao pozno cvetajuća, pozno sazrevajuća, bujna i krupnoplodna sorta.

Prosečna masa ploda od 61,2 g bila je među višim vrednostima u celom sortimentu.

Vision u organskoj proizvodnji

Dugogodišnje poljsko istraživanje pokazalo je da sama dobra sortna genetika nije dovoljna da kasna sorta automatski bude idealna za organsku proizvodnju.

Vision je davao velike i kvalitetne plodove, ali su kasno sazrevajuće sorte generalno bile više izložene šljivinom smotavcu i gljivičnim truležima.

Autori su zbog toga za organsku proizvodnju pod svojim uslovima generalno bolje ocenili rane sorte.

Ovo nije dokaz da Vision nije pogodan za organsku proizvodnju, već pokazuje da pozna berba povećava vreme tokom kojeg je plod izložen pritisku štetočina i bolesti.

Vision i Stanley

Stanley i Vision imaju različitu proizvodnu ulogu.

Stanley je srednje kasna do kasna sorta ogromne međunarodne rasprostranjenosti, dok Vision sazreva kasnije i formira znatno veći plod.

Vision je u kanadskim i poljskim ogledima posebno cenjen zbog krupnoće i produženja sezone. Stanley je, sa druge strane, veoma važan kao kompatibilan oprašivač za Vision.

Za razliku od samooplodnog Stanleyja, Vision zahteva unakrsno oprašivanje za pouzdan rod.

Vision i President

President pripada najkasnijim klasičnim evropskim šljivama.

Vision se u severnoameričkoj literaturi opisuje kao sorta koja sazreva nekoliko dana pre Presidenta.

Ove dve sorte zato pripadaju veoma kasnom segmentu sezone.

Vision u odnosu na President ima važnu prednost u pojedinim istraživanjima šarke, gde je pokazao relativno manju osetljivost. U poljskom PPV ogledu President je bio među izrazito osetljivim sortama, dok je Vision imao manje od 30% zaraženih stabala.

Vision u Srbiji

Vision je poznat i prisutan u sortimentu koji se sreće na prostoru Srbije i okolnih zemalja, ali nema komercijalni značaj Stanleyja, Čačanske lepotice, Čačanske rodne ili drugih vodećih sorti.

U dostupnim ozbiljnim izvorima nema dovoljno reprezentativnih nacionalnih podataka na osnovu kojih bi se mogla navesti tačna površina Visiona u Srbiji.

Zbog toga nije opravdano iznositi procene o broju hektara ili tvrditi da je sorta kod nas široko rasprostranjena.

Njene osobine – naročito kasno cvetanje, krupan plod, pozno sazrevanje i relativno dobra reakcija prema PPV-u – ipak objašnjavaju zašto je privukla pažnju evropskih proizvođača i istraživača.

Najvažnije karakteristike sorte Vision

• Vrsta: evropska šljiva, Prunus domestica L.
• Originalni naziv: Vision
• Poreklo: Ontario, Kanada
• Mesto stvaranja: Vineland
• Oplemenjivački program: Horticultural Research Institute of Ontario
• Roditelji: Pacific × Albion
• Godina uvođenja: 1967.
• Selekciona oznaka u savremenim Vineland izvorima: V37011
• Bujnost: srednje jaka do jaka, zavisno od podloge
• Stupanje u rod: relativno rano
• Rodnost: visok potencijal
• Cvetanje: pozno
• Samooplodnost: samobesplodna
• Važan oprašivač: Stanley
• Ostali kompatibilni oprašivači prema Ontario tabeli: Valor, Victory, Vanette i Vibrant
• Plod: krupan do veoma krupan
• Oblik: izdužen, ovalan
• Prosečna masa u sedmogodišnjem poljskom ogledu: 61,2 g
• Raspon godišnjih proseka u istom ogledu: 52,2–70,7 g
• Pokožica: tamnoplava
• Pepeljak: izražen
• Meso: žuto do zlatnožuto
• Tekstura: čvrsta i sočna
• Koštica: dobro se odvaja – cepača
• Vreme sazrevanja: pozno do veoma pozno
• Referentna berba u Vinelandu: oko 1. oktobra
• Berba u Poljskoj: od avgusta do kraja septembra u zavisnosti od godine
• Prosečne rastvorljive suve materije 2021–2024: 18,6 °Brix
• Najviša vrednost u istom ogledu: 21,0 °Brix
• Sveža potrošnja: jedna od glavnih namena
• Sušenje: pogodan
• Konzervisanje i prerada: pogodan
• Rakija: tehnološki moguć i interesantan, ali nedovoljno direktno istražen kao rakijska sorta
• Plum pox virus: relativno mala osetljivost u dugogodišnjem poljskom ogledu; nije imun
• Simptomi PPV-a na plodu: vrlo povoljna reakcija u pojedinim evropskim ogledima
• Black knot: dobra tolerantnost prema Vineland Research
• Bakterijski rak: dobra tolerantnost prema Vineland Research
• Trulež i šljivin smotavac: povećan rizik u organskim zasadima zbog kasnog sazrevanja
• Poseban značaj: veoma krupan plod i produžavanje sezone evropskih šljiva

Česta pitanja o Visionu

Kako se pravilno zove sorta?

Originalni naziv je Vision.

Da li je Vision isto što i Vižn?

Vižn je samo fonetsko prenošenje engleskog naziva. Zvanični i međunarodni naziv sorte je Vision.

Odakle potiče Vision?

Iz Ontarija u Kanadi, iz oplemenjivačkog programa u Vinelandu.

Da li je američka sorta?

Ne. Vision je kanadska sorta.

Koji su roditelji Visiona?

Pacific i Albion.

Kada je uvedena kao sorta?

1967. godine.

Da li je Vision evropska ili japanska šljiva?

Evropska. Pripada vrsti Prunus domestica L.

Da li je samooplodna?

Ne. Kontrolisana istraživanja pokazala su samonekompatibilnost Visiona.

Koji je dobar oprašivač?

Stanley je jedan od pouzdano kompatibilnih oprašivača. Ontario tabela navodi i Valor, Victory, Vanette i Vibrant.

Da li je Vision rodna?

Da. U kanadskom istraživanju na više podloga imala je veoma visok prinos i efikasnost rodnosti.

Koliko je krupan plod?

Veoma krupan za evropsku šljivu. U sedmogodišnjem poljskom ogledu prosečna masa bila je 61,2 g.

Koliko veliki plod može biti?

Godišnji prosek u pomenutom ogledu dostizao je 70,7 g. Pojedinačni plodovi mogu biti i krupniji.

Koje je boje?

Tamno plave do plavoljubičaste, sa voštanim pepeljkom.

Kakvo je meso?

Žuto, čvrsto, sočno i slatko.

Da li se koštica odvaja?

Da. Vision je cepača.

Kada sazreva?

Veoma kasno. U Vinelandu u Kanadi referentni termin je oko 1. oktobra.

Da li može sazreti ranije?

Da. Klima veoma snažno utiče na Vision. U poljskom ogledu berba se između godina pomerala od sredine avgusta do kraja septembra.

Koliko šećera ima?

Nema jednu fiksnu vrednost. U četvorogodišnjem poljskom istraživanju rastvorljive suve materije prosečno su iznosile 18,6 °Brix, uz godišnje vrednosti od 16,4 do 21,0 °Brix.

Da li je dobra za jelo?

Da. Vision je prvenstveno poznata kao kvalitetna krupnoplodna stona sorta.

Da li može da se suši?

Da. Čvrsto meso, dobra količina rastvorljivih materija i odvajanje koštice omogućavaju korišćenje za sušenje i druge vrste prerade.

Da li je Vision dobra za rakiju?

Može biti tehnološki interesantna zbog dobre akumulacije šećera, ali za Vision nema dovoljno kontrolisanih istraživanja sortne rakije da bi se proglasila vrhunskom ili klasičnom rakijskom sortom.

Koliko rakije daje 100 kg Visiona?

Ne postoji dovoljno pouzdan kontrolisan podatak za sortu da bi se jedna vrednost navela kao standardni randman.

Da li je otporna na šarku?

Nije potpuno otporna. U dugogodišnjem poljskom ogledu pokazala je relativno malu osetljivost, sa manje od 30% zaraženih stabala pod visokim infekcionim pritiskom.

Da li šarka oštećuje plod Visiona?

U pojedinim evropskim ogledima na plodovima nisu primećeni vidljivi simptomi, što pokazuje veoma povoljnu tolerantnost ploda. To ipak ne znači da biljka ne može biti zaražena.

Da li je otporna na bolesti?

Ne postoji univerzalna otpornost na sve bolesti. Vineland Research navodi dobru tolerantnost prema black knot bolesti i bakterijskom raku, dok kasno sazrevanje povećava izloženost truleži ploda u pojedinim proizvodnim sistemima.

Da li dobro podnosi hladnoću?

Vision je uspešno gajen i istraživan u hladnijim delovima Kanade i centralne Evrope i generalno se smatra sortom dobre zimske prilagođenosti.

Zašto je Vision značajna sorta?

Zbog kombinacije krupnog i kvalitetnog ploda, kasnog cvetanja, vrlo kasnog sazrevanja, dobrog rodnog potencijala i relativno povoljne reakcije prema virusu šarke.