Gotovo zaboravljena srpska crna sorta iz Negotinske Krajine

 

Začinak ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta
Drugi nazivi: Začinjak, Negotinsko crno
Poreklo: Srbija
Roditeljske sorte: nisu pouzdano utvrđene
Status: stara autohtona srpska sorta
Posebna osobina: bojadiser – daje veoma intenzivno obojenu širu i vino
Najvažnija područja u Srbiji: Negotinska Krajina i rejon Tri Morave
Status u Srbiji: izuzetno retka, ali zvanično priznata sorta
Vreme sazrevanja: treća epoha
Najčešći aromatski profil: tamno bobičasto voće, višnja, šljiva, diskretne začinske i zemljane nijanse; sortna aromatika još nije dovoljno sistematski istražena
Telo: srednje do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanini: srednji do izraženi
Boja vina: veoma duboka crvena do gotovo crveno-crna
Potencijal odležavanja: srednji do dobar kod ozbiljnijih sortnih vina
Temperatura serviranja: 16–18 °C
Dekantiranje: može prijati mladim i strukturiranim vinima
Najbolje uz: junetinu, jagnjetinu, divljač, gulaše, roštilj, patku, pečurke i zrelije sireve

Šta je Začinak?

Začinak je veoma retka stara crna sorta vinove loze iz Srbije, danas najviše povezana sa Negotinskom Krajinom i manjim delom sa rejonom Tri Morave.

Njegova najpoznatija osobina jeste izuzetno snažna boja.

Za razliku od većine crnih sorti, kod kojih je sok gotovo bezbojan i pigment se tokom maceracije najvećim delom izvlači iz pokožice, šira Začinka već može biti delimično obojena. Upravo zbog toga sorta pripada grupi takozvanih bojadisera.

Tradicionalno se nije uvek cenila kao samostalna vinska sorta.

Njena uloga bila je da u kupažama popravi:

• boju,
• ekstrakt,
• strukturu,
• intenzitet vina.

Posebno je bila korisna uz sorte koje prirodno daju svetlije vino, poput Prokupca.

Savremeni vinari, međutim, ponovo istražuju šta Začinak može da pruži kada se proizvede kao sortno vino ili kada dobije znatno važniju ulogu u kupaži.

Poreklo Začinka

Začinak se smatra autohtonom srpskom sortom.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije navodi ga kao autohtonu sortu čije precizno poreklo nije proučeno.

Savremeno veliko genetičko istraživanje starih srpskih vinograda, objavljeno 2024. godine, takođe vodi Začinak kao sortu poreklom iz Srbije.

U istraživanju su četiri stara čokota genetički identifikovana kao Začinak, odnosno VIVC 13400.

To potvrđuje da je Začinak zaseban genotip, a ne samo lokalni naziv neke druge poznatije sorte.

Njegovi roditelji, međutim, još nisu pouzdano utvrđeni.

Da li je Začinak povezan sa Prokupcem?

Istorijski – veoma. Genetički – za sada nema dovoljno dokaza da bi se tvrdilo da postoji neposredan odnos roditelj–potomak.

Začinak i Prokupac vekovima su rasli u istim vinogradarskim područjima i često završavali u istom vinu.

Razlog je bio praktičan.

Prokupac može dati vino:

• živih kiselina,
• crvenog voća,
• srednje boje,
• relativno svetlijeg pigmenta.

Začinak donosi:

• mnogo više boje,
• ekstrakt,
• dodatnu strukturu.

Zbog toga je mala količina Začinka mogla značajno promeniti izgled i karakter vina od Prokupca.

Ovo tradicionalno partnerstvo ne treba mešati sa genetičkim srodstvom. Savremena genetička istraživanja potvrđuju oba kao stare srpske genotipove, ali nisu utvrdila da je jedan neposredni roditelj drugog.

Začinak i Skadarka

I Začinak i Skadarka pripadaju starom sortimentu srpskih vinograda.

Zanimljiv istorijski podatak dolazi iz 1889. godine, kada je na Prvom narodnom javnom skupu vinogradara u Srbiji, održanom nakon pojave filoksere, preporučivano razmnožavanje i sadnja domaćih sorti.

Među preporučenim sortama bile su:

• Začinak,
• Skadarka,
• Kameničarka, odnosno Prokupac,
• Smederevka,
• Dinjka.

To pokazuje da Začinak krajem 19. veka nije bio nepoznata ili beznačajna loza, već deo sortimenta koji su vinogradarski stručnjaci želeli da sačuvaju u obnovljenim vinogradima.

Koliko dugo se Začinak gaji u Srbiji?

Tačan trenutak nastanka sorte nije poznat. Savremeno istraživanje tradicionalnih sorti Srbije navodi da se Začinak, zajedno sa Prokupcem, Plovdinom i Smederevkom, smatra sortom koja se u Srbiji gaji vekovima.

To je važnije od pokušaja da mu se pripiše neka neproverena antička ili srednjovekovna godina.

Pouzdano znamo da je već u 19. veku bio dovoljno značajan da bude među sortama preporučenim za obnovu srpskog vinogradarstva.

Tokom 20. veka njegov značaj naglo opada.

Sa prelaskom na:

• internacionalne crne sorte,
• nove domaće sorte,
• savremenije načine vinifikacije,

potreba za posebnim sortama bojadiserima postajala je sve manja.

Začinak je zato ostao uglavnom u starim i malim vinogradima.

Negotinska Krajina – glavni dom Začinka

Danas je Začinak najčvršće povezan sa Negotinskom Krajinom.

Prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, najveće komercijalne površine nalaze se u:

• Negotinskoj Krajini,
• rejonu Tri Morave.

Negotinska Krajina je posebno važna jer su se u starim vinogradima duže održale lokalne sorte koje su u drugim delovima Srbije gotovo nestale.

Začinak se tradicionalno gajio zajedno sa drugim sortama, pa stari vinograd nije nužno predstavljao čist zasad jedne sorte. Takvi mešoviti zasadi bili su normalna pojava.

Različite sorte međusobno su dopunjavale:

• boju,
• kiseline,
• alkohol,
• aromu,
• rodnost.

Začinak je u tom sistemu imao veoma jasnu ulogu – donosio je boju i ekstrakt.

Koliko Začinka danas ima?

Veoma malo. Prema podacima CEVVIN-a, Začinak se nalazi na 78. mestu po površinama u komercijalnim vinogradima Srbije.

U bazi koju Centar koristi evidentirano je svega približno 0,08 hektara komercijalnih zasada.

Najviše tih površina nalazi se na nadmorskim visinama između 100 i 200 metara.

Najzastupljenije ekspozicije su:

• istočna,
• jugoistočna.

Ovako mala evidentirana površina najbolje pokazuje koliko je sorta ugrožena.

Treba ipak imati u vidu da se pojedinačni čokoti i mali stari zasadi ne moraju nužno pojavljivati u statistici komercijalnih vinograda.

Začinak u savremenoj Srbiji

Poslednjih godina Začinak ponovo privlači pažnju malog broja vinara.

Posebno je značajno što se više ne posmatra isključivo kao dodatak drugim sortama.

Postoje:

• potpuno sortna vina,
• kupaže sa Prokupcem,
• kupaže sa Crnom tamjanikom,
• roze vina u kojima učestvuje Začinak.

Jedan od najznačajnijih projekata oživljavanja sorte povezan je sa Negotinskom Krajinom, gde su se pojedini stari čokoti i vinogradi sačuvali uprkos gotovo potpunom nestanku sorte iz komercijalne proizvodnje.

Za savremeno srpsko vinarstvo ovo je veoma važno i na njegovoj komercijalnoj vrednosti trenutno se najviše trude vinarija Matalj i vinarija Aglaja.

Sorta koja je nekada imala pomoćnu ulogu dobila je priliku da pokaže da može biti i glavni nosilac vina.

Vinogradarske karakteristike

Začinak je sorta srednje bujnosti.

Jednogodišnji lastari su srednje debeli ili tanji, sa karakterističnom ljubičastom korom i relativno kratkim internodijama.

List je:

• srednje velik do mali,
• trodelan ili petodelan,
• tamnozelen,
• sa glatkim licem,
• gusto maljav sa naličja.

Sorti odgovaraju sistemi uzgoja koji omogućavaju:

• kratku rezidbu,
• mešovitu rezidbu.

Kod kratke rezidbe kondiri se mogu ostavljati sa približno četiri do pet okaca, dok se kod mešovite rezidbe koriste i duži lukovi.

Kada sazreva Začinak?

Začinak sazreva tokom treće epohe.

To znači da mu je potrebna dovoljno duga vegetaciona sezona da bi grožđe dostiglo odgovarajuću tehnološku i fenolnu zrelost.

Negotinska Krajina sa toplim letima i dugom jeseni može mu u tom smislu veoma dobro odgovarati.

Sazrevanje je posebno važno zbog ravnoteže:

• šećera,
• kiselina,
• tanina,
• boje.

Nedovoljno zrelo grožđe može dati vino sa:

• previše izraženom kiselinom,
• grubim taninima,
• zelenijim karakterom.

Kod pune zrelosti vino postaje znatno zaokruženije.

Grozd i bobica

Grozd Začinka je:

• mali,
• cilindričan,
• zbijen.

Peteljka je kratka i delimično odrvenela.

Bobice su:

• male do srednje veličine,
• okrugle,
• tamnoplave,
• sa izraženim voštanim slojem.

Mala bobica i snažno pigmentisana pokožica doprinose visokom sadržaju bojenih materija. Posebno je zanimljivo što je i sama šira delimično obojena.

Upravo je to osobina koja Začinak svrstava među bojadisere.

Šta je sorta bojadiser?

Većina crnog grožđa ima gotovo bezbojan sok. Crvena boja vina nastaje zato što tokom fermentacije sok ostaje u kontaktu sa pokožicom, iz koje prelaze antocijani.

Kod sorti bojadisera pigmentacija može biti prisutna i u većem delu bobice, odnosno šira već nakon muljanja može biti primetno obojena. Začinak je jedan od takvih primera.

To znači da relativno mala količina grožđa može značajno povećati boju kupaže.

Zbog toga se tradicionalno koristio kao prirodni „korektor“ vina mnogo pre postojanja savremenih enoloških tehnologija.

Šećeri i kiseline

Prema klasičnom stručnom opisu, šira Začinka obično ima približno:

Šećer: 18–22%
Ukupne kiseline: 7–9 g/L

To pokazuje da sorta može istovremeno postići pristojnu zrelost i sačuvati dobru količinu kiselina.

Stariji opisi vina često navode niži alkohol, približno 10–11%.

Međutim, takve brojke treba posmatrati u istorijskom kontekstu.

Savremena proizvodnja sa:

• manjim prinosom,
• boljim položajima,
• kasnijom berbom,
• selekcijom grožđa,

može dati i znatno snažnija vina.

Savremeni sortni primerci iz Negotinske Krajine pokazuju da Začinak može preći i 13% alkohola, što jasno pokazuje koliko način gajenja i trenutak berbe utiču na njegov karakter.

Otpornost na bolesti

Začinak nije sorta naročito velike prirodne otpornosti.

CEVVIN navodi da je:

slabo otporan prema plamenjači,
srednje otporan prema pepelnici,
srednje otporan prema sivoj plesni.

To znači da zahteva redovnu vinogradarsku zaštitu.

Zbijeni grozdovi dodatno mogu predstavljati problem u vlažnim godinama jer slabija cirkulacija vazduha povećava rizik od pojave truleži.

Dobro vođenje lisne mase i provetravanje zone grozda zato mogu biti veoma važni.

Otpornost na niske temperature

Začinak nije među najotpornijim crnim sortama prema zimskim temperaturama.

Prema domaćim stručnim podacima, okca mogu izmrzavati pri temperaturama približno između –16 i –18 °C.

Ovo je posebno važno pri izboru položaja.

Treba izbegavati:

• mrazišta,
• zatvorene doline,
• depresije u kojima se zadržava hladan vazduh.

Topliji, dobro osunčani i provetreni položaji Negotinske Krajine logičan su izbor za ovu sortu.

Kakvo vino daje Začinak?

Klasični stručni opis Začinka prvenstveno govori o boji i strukturi, a mnogo manje o konkretnim aromama.

To treba poštovati.

Začinak nema dovoljno veliki broj savremenih sortnih vina da bi se odgovorno tvrdilo da postoji potpuno utvrđen i univerzalan aromatski profil.

Najsigurnije osobine su:

• veoma duboka boja,
• mnogo ekstrakta,
• primetna taninska struktura,
• dobra kiselinska osnova.

U savremenim sortnim vinima i kupažama mogu se pojaviti:

• kupina,
• borovnica,
• višnja,
• šljiva,
• crna ribizla,
• začinske nijanse,
• zemljani tonovi.

Ali ove arome treba posmatrati kao karakter savremenih vina, a ne kao definitivno utvrđenu sortnu aromatsku „formulu“.

Zašto je vino toliko tamno?

Glavni razlog je visok sadržaj bojenih materija. CEVVIN vino Začinka opisuje kao veoma obojeno, tamnocrvene do crveno-crne boje.

Ovo je jedna od osobina po kojima se sorta najlakše razlikuje od Prokupca.

Prokupac može dati lepu rubinsku boju, ali obično nema toliko snažnu koncentraciju pigmenta.

U tradicionalnoj kupaži Začinak je zato delovao kao prirodno pojačanje boje.

Telo, kiseline i tanini

Tipičan Začinak može imati:

Telo: srednje do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanine: srednje do izražene
Boju: veoma intenzivnu
Ekstrakt: visok

Starija literatura vino opisuje kao tek blago trpko uprkos velikoj količini ekstrakta.

Savremeni stil ipak može značajno zavisiti od:

• zrelosti grožđa,
• dužine maceracije,
• temperature fermentacije,
• rada sa pokožicom,
• sazrevanja.

Agresivna ekstrakcija kod ovako pigmentisane sorte nije nužno potrebna.

Inox, beton ili hrast?

Začinak iz inoxa

Inox može biti dobar izbor kada je cilj očuvanje:

• voćnosti,
• kiselina,
• čistog sortnog karaktera.

Takvo vino može pokazati manje uticaja tehnologije i jasnije otkriti šta sama sorta može da pruži.

Beton

Beton može omogućiti postepeno sazrevanje bez aromatskog uticaja drveta.

Kod veoma obojenog vina sa dosta ekstrakta to može biti zanimljiv način za omekšavanje teksture.

Hrast

Začinak ima dovoljno strukture da može podneti sazrevanje u drvetu.

Hrast može dodati:

• duvan,
• kakao,
• tost,
• dim,
• začine.

Kod ozbiljnijih vina posebno je važno da drvo ne prekrije karakter sorte.

Korišćena ili veća burad mogu biti veoma dobar izbor kada je cilj razvoj strukture bez previše vanile i tosta.

Začinak i Prokupac – tradicionalna kupaža

Ovo je verovatno najlogičnija kupaža za razumevanje Začinka.

Prokupac donosi:

• crveno voće,
• višnju,
• kiseline,
• pitkost,
• karakter centralne i istočne Srbije.

Začinak donosi:

• dubinu boje,
• tamnije voće,
• ekstrakt,
• dodatnu strukturu.

Jedan od savremenih primera jeste Matalj Bukovski Cuvée, u kojem se kombinuju Prokupac i Začinak.

Odnos sorti razlikovao se između pojedinih berbi, što pokazuje da Začinak ne mora imati samo simboličnu ulogu od nekoliko procenata.

U ovakvoj kupaži on može biti ravnopravan deo strukture vina.

Može li Začinak biti sortno vino?

Da. To je jedan od najvažnijih pomaka u savremenom odnosu prema sorti.

Istorijski opisivanje Začinka samo kao bojadisera stvorilo je utisak da samostalno ne može dati dobro vino.

Savremeni primeri iz Negotinske Krajine pokazuju da to nije nužno tačno.

Matalj i Aglaja su među proizvođačima koji su u novijoj istoriji ozbiljnije radili sa sortnim Začinkom, dok Pimnica Perić takođe proizvodi vino od ove sorte.

Ovi primeri još nisu dovoljni da se definiše jedan „klasičan stil“ Začinka.

Ali jesu dovoljni da se postavi važno pitanje: da li je Začinak vekovima bio samo bojadiser zato što nije mogao više – ili zato što mu nikada nije ni data prilika?

Začinak i roze vino

Intenzivna boja ne znači da od Začinka nije moguće napraviti roze.

Naprotiv, uz veoma kratak kontakt sa pokožicom može se dobiti dovoljno pigmenta za izraženo obojen roze stil.

U Negotinskoj Krajini postoje primeri gde se Začinak kombinuje sa Merlotom za proizvodnju rozea.

Kod ovakve sorte kontrola vremena kontakta sa pokožicom posebno je važna.

Nekoliko dodatnih sati maceracije može veoma brzo povećati intenzitet boje.

Varijacije Začinka

Začinak nije potpuno uniformna populacija.

Domaća stručna literatura navodi više tradicionalnih varijacija, među kojima su:

• Sitnozrni Začinak,
• Krupnozrni Začinak,
• Plemeniti Začinak.

Postojanje različitih tipova je očekivano kod stare sorte koja se vekovima vegetativno razmnožavala u lokalnim vinogradima. Takva unutrašnja raznovrsnost može biti veoma važna.

Među starim čokotima mogu postojati razlike u:

• rodnosti,
• veličini grozda,
• veličini bobice,
• koncentraciji boje,
• otpornosti prema bolestima,
• kvalitetu vina.

Zbog toga očuvanje starog materijala nije samo pitanje istorije, već i potencijalni izvor buduće klonske selekcije.

Da li Začinak može da odležava?

Potencijal postoji, ali još uvek nema dovoljno velikog broja dugovečnih sortnih vina da bismo ga precizno definisali.

Za sazrevanje mu idu u prilog:

• mnogo ekstrakta,
• snažna boja,
• dobre kiseline,
• taninska struktura.

Kod kvalitetnog grožđa i pažljive vinifikacije vino može razvijati:

• zrelu šljivu,
• suvo crveno i tamno voće,
• duvan,
• kožu,
• zemljane tonove,
• začine.

Najbolji savremeni primerci tek treba da pokažu koliki je stvarni maksimum potencijala sorte.

Uz koju hranu ide Začinak?

Zbog tamne boje, ekstrakta i kiselina Začinak prirodno odgovara snažnijoj hrani.

Dobro se može slagati sa:

• junećim gulašem,
• biftekom,
• jagnjetinom,
• patkom,
• divljači,
• svinjskim rebarcima,
• kobasicama,
• roštiljem,
• pečurkama,
• zrelim tvrdim sirevima.

Voćniji i manje ekstraktivan stil može dobro funkcionisati uz:

• testenine sa mesnim sosom,
• patku sa voćnim sosom,
• polutvrde sireve.

Kod kupaže sa Prokupcem življe kiseline posebno dobro prate masnija domaća jela.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Sortni Začinak najbolje je služiti na približno 16–18 °C.

Mlađi i voćniji primerci mogu se služiti nešto hladniji, oko 15–16 °C.

Previše visoka temperatura dodatno naglašava alkohol.

Veoma mlado i strukturirano vino može imati koristi od približno 30 do 60 minuta provetravanja.

Starija vina treba otvarati pažljivije.

Zašto je Začinak važan za Srbiju?

Začinak je važan upravo zato što je gotovo nestao. Srbija ima Cabernet Sauvignon, Merlot i Syrah kao i veliki broj drugih zemalja.

Ali Začinak je deo vinske priče koju Srbija može da ispriča kao svoju.

Savremeno genetičko istraživanje potvrđuje ga kao poseban tradicionalni genotip Srbije, a istorijski dokumenti pokazuju da je još krajem 19. veka smatran dovoljno važnim da bude preporučen za obnovu domaćih vinograda.

Njegova vrednost danas nije samo u boji.

Začinak može doprineti:

• očuvanju genetičke raznovrsnosti,
• obnovi istorijskih kupaža,
• stvaranju autentičnih sortnih vina,
• prepoznatljivosti Negotinske Krajine,
• razvoju vinskog identiteta Srbije.

Posebno je važno što njegovo ponovno otkrivanje dolazi upravo kroz male vinare i stare vinograde.

Vina od Začinka na OURS-u

Začinak je najzanimljiviji kada se proba u nekoliko različitih uloga.

Može se pojaviti kao:

• potpuno sortno vino,
• deo kupaže sa Prokupcem,
• deo tradicionalne ili savremene kupaže sa drugim lokalnim sortama.

Posebno je zanimljivo porediti sortni Začinak sa vinom poput Matalj Bukovski Cuvée, gde Začinak zajedno sa Prokupcem gradi boju, strukturu i karakter vina.

Kod kupaže nije moguće svaku aromu precizno pripisati jednoj sorti, ali poređenje sa sortnim Začinkom može veoma lepo pokazati šta on donosi u zajedničkom vinu.

Za ljubitelje srpskih autohtonih sorti Začinak nije samo još jedna retka etiketa.

To je prilika da se proba sorta koja je nekada imala jasno mesto u vinogradima Srbije, gotovo nestala, a danas ponovo pokušava da pronađe sopstveni identitet u boci.

Da li ste znali?

• Začinak je u aktuelnom Registru priznatih sorti Srbije naveden zajedno sa sinonimima Začinjak i Negotinsko crno.
• Savremeno genetičko istraživanje starih vinograda Srbije identifikovalo je Začinak kao poseban genotip poreklom iz Srbije.
• U Srbiji se smatra sortom koja se gaji vekovima.
• Još 1889. godine bio je među domaćim sortama preporučenim za sadnju prilikom obnove srpskih vinograda nakon pojave filoksere.
• Šira Začinka može biti delimično obojena, zbog čega se sorta svrstava među bojadisere.
• CEVVIN navodi tamnocrvenu do gotovo crveno-crnu boju njegovog vina.
• Prema podacima Centra, evidentirane komercijalne površine Začinka izuzetno su male i najvećim delom se nalaze u Negotinskoj Krajini i rejonu Tri Morave.
• Postoje najmanje tri tradicionalno opisane varijacije: Sitnozrni, Krupnozrni i Plemeniti Začinak.

Ako vam se dopada Začinak, probajte i

Prokupac – više crvenog voća, višnje i elegantnije boje, sa dugom tradicijom zajedničkog gajenja sa Začinkom.
Crna tamjanika – aromatičnija domaća crna sorta sa cvetnim i začinskim karakterom.
Vranac – duboka boja, tamno voće i snažna struktura.
Probus – domaća sorta veoma snažne boje i dobrog potencijala odležavanja.
Bagrina – još jedna veoma retka stara sorta istočne Srbije, ali potpuno drugačijeg, belog vinskog karaktera.

Sve što treba da znate o Začinku

Odakle potiče Začinak?

Začinak se smatra autohtonom sortom Srbije i posebno je istorijski povezan sa istočnom i centralnom Srbijom.

Koji su drugi nazivi Začinka?

Začinjak i Negotinsko crno.

Koje su roditeljske sorte Začinka?

Još nisu pouzdano utvrđene.

Da li je Začinak genetički isto što i neka druga poznata sorta?

Savremena genetička istraživanja potvrđuju ga kao zaseban sortni genotip.

Da li je Začinak povezan sa Prokupcem?

Istorijski jesu veoma povezani jer su se zajedno gajili i koristili u kupažama. Za sada nema dovoljno dokaza da se tvrdi da između njih postoji neposredan roditeljski odnos.

Šta znači da je Začinak bojadiser?

To znači da ima izuzetno mnogo bojenih materija i da već šira može biti delimično obojena, pa se tradicionalno koristio za povećavanje boje drugih crvenih vina.

Kakvu boju daje?

Veoma duboku tamnocrvenu do gotovo crveno-crnu.

Gde se danas najviše gaji?

Najviše preostalih komercijalnih zasada nalazi se u Negotinskoj Krajini i rejonu Tri Morave.

Koliko ga danas ima?

Veoma malo. CEVVIN u svojim podacima o komercijalnim zasadima navodi ukupno približno 0,08 hektara.

Kada sazreva?

U trećoj epohi.

Kakve su kiseline?

Šira tradicionalno ima približno 7–9 g/L ukupnih kiselina, pa sorta može sačuvati dobru svežinu.

Da li od Začinka može da se napravi sortno vino?

Da. Savremeni primeri pokazuju da sorta može dati potpuno samostalno crveno vino, iako je istorijski mnogo češće korišćena u kupažama.

Da li se koristi sa Prokupcem?

Da. To je jedna od njegovih najpoznatijih istorijskih i savremenih kombinacija.

Da li može da odležava?

Ozbiljniji primerci imaju dobar potencijal zbog boje, ekstrakta, tanina i kiselina, ali još uvek nema dovoljno savremenih sortnih vina da bi se pouzdano odredio maksimalan potencijal sazrevanja.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz junetinu, jagnjetinu, divljač, patku, roštilj, gulaše, pečurke i zrele sireve.