Domaća kajsija iz Zaklopače, krupnog ploda i snažne arome

 

Zaklopačka ruža je domaća sorta kajsije, Prunus armeniaca L., nastala kao spontani sejanac u selu Zaklopača kod Beograda. Stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu izdvojili su je iz lokalne populacije, detaljno ispitali i uveli u zvanični sortiment Srbije. Sorta je 2014. godine priznata pod zvaničnim nazivom Ruža.

Naziv Zaklopačka ruža, pod kojim je bila poznata u proizvodnji i rasadničkoj praksi pre i nakon priznavanja, neposredno upućuje na mesto njenog pronalaska. U stručnim i zvaničnim izvorima nakon priznavanja koristi se jednostavno ime Ruža, ali se naziv Zaklopačka ruža i dalje veoma često sreće među proizvođačima.

Zaklopačka ruža se izdvaja kasnim cvetanjem, samooplodnošću, dobrom rodnošću, veoma krupnim plodom, intenzivnom narandžastom bojom sa izrazitim crvenim rumenilom, čvrstim i sočnim mesom i naročito snažnom aromom. U originalnom trogodišnjem ogledu imala je prosečno 16,3% rastvorljivih suvih materija i dala 34% veći prinos od Mađarske najbolje, koja je korišćena kao standardna sorta.

Zaklopačka ruža i zvanični naziv Ruža

Najvažnije je razjasniti ime sorte.

Zvanični naziv u Registru priznatih sorti Republike Srbije je Ruža.

Sorta je priznata 31. marta 2014. godine kao domaća sorta kajsije. U registru se i dalje vodi pod imenom Ruža. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu takođe je predstavlja pod nazivom Ruža i navodi da je nastala kao spontani sejanac nepoznatih roditelja.

Naziv Zaklopačka ruža potiče od činjenice da je genotip pronađen i selekcionisan u Zaklopači kod Beograda. U stručnim radovima koji su prethodili i pratili njeno priznavanje takođe se sreće naziv Zaklopačka ruža.

Zato Zaklopačka ruža i zvanična sorta Ruža predstavljaju isti selekcionisani genotip.

Da li je Begaljička ruža isto što i Zaklopačka ruža?

U domaćoj rasadničkoj i trgovačkoj praksi za Zaklopačku ružu sreće se i naziv Begaljička ruža. Ovaj naziv verovatno je povezan sa susednom Begaljicom i širim područjem Grocke, gde se ovaj tip kajsije dugo gajio.

Međutim, zvanični registar i naučni radovi sortu ne registruju pod nazivom Begaljička ruža.

Zbog toga je najpreciznije Begaljičku ružu posmatrati kao lokalni i komercijalni naziv koji se koristi za Zaklopačku ružu, dok je zvanični naziv priznate sorte Ruža.

Poreklo Zaklopačke ruže

Zaklopačka ruža nije nastala planskim ukrštanjem dve poznate sorte.

Ona je spontani sejanac nepoznatih roditelja. To znači da je nastala iz semena prirodnim oprašivanjem, nakon čega je prepoznata kao genotip sa vrednim osobinama i vegetativno razmnožavana.

U prošlosti je u Srbiji razmnožavanje kajsije semenom bilo veoma rasprostranjeno. Zbog toga je nastao veliki broj lokalnih sejanaca koji su se međusobno razlikovali u vremenu cvetanja, rodnosti, veličini i kvalitetu ploda. Takve populacije predstavljale su dragocen izvor materijala za domaću selekciju.

Zaklopačka ruža upravo je jedan od najboljih primera sorte izdvojene iz takve prirodne populacije.

Zaklopača i Grocka

Zaklopača pripada području beogradskog Podunavlja, koje ima dugu tradiciju proizvodnje kajsije.

Ministarstvo poljoprivrede pri priznavanju sorte navelo je da je šira populacija kajsije Ruža kao spontanog sejanca bila prisutna na teritoriji opštine Grocka duže vreme. Stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta pratili su materijal, izdvojili perspektivni genotip i prijavili ga za priznavanje.

Nakon ispitivanja proizvodnih i upotrebnih osobina na dva lokaliteta Komisija za priznavanje koštičavih voćnih vrsta jednoglasno je predložila njeno priznavanje.

Tako je lokalni genotip iz beogradskog Podunavlja postao zvanična domaća sorta Srbije.

Priznavanje sorte

Zaklopačka ruža priznata je kao Ruža 2014. godine.

Ministarstvo poljoprivrede navodi da je to bila prva nova domaća sorta kajsije priznata u Srbiji nakon deset godina. Pre priznavanja sprovedena su DUS i proizvodno-upotrebna ispitivanja prema pravilima koja se koriste za priznavanje novih sorti.

Poljoprivredni fakultet u Beogradu navodi sledeće selekcionare Tihomir Nikolić, Milica Fotirić Akšić, Dejan Đurović i Dragan Milatović.

Originalno naučno ispitivanje

Jedno od najvažnijih istraživanja Zaklopačke ruže sprovedeno je upravo u Zaklopači tokom perioda 2012–2014.

Kao kontrolna sorta korišćena je Mađarska najbolja, odnosno Hungarian Best. Ogled je podignut 2009. godine. Kao osnovna podloga korišćen je sejanac džanarike, Prunus cerasifera Ehrh., dok je Čačanska lepotica korišćena kao posrednik.

Razmak sadnje bio je 4 × 3,5 m.

Ogled je uključivao pet ponavljanja sa po šest stabala, što je omogućilo ozbiljno statističko poređenje sorti.

Ovo je posebno značajno zato što veliki deo podataka koji se danas prenosi o Zaklopačkoj ruži nije nastao iz trgovačkih opisa, već iz kontrolisanog višegodišnjeg eksperimenta.

Cvetanje Zaklopačke ruže

Zaklopačka ruža spada u kasnije cvetajuće sorte kajsije.

U originalnom ogledu cvetala je približno jedan dan posle Mađarske najbolje. Poljoprivredni fakultet ovaj podatak navodi i u zvaničnom sortnom opisu.

Novije istraživanje sprovedeno u čačanskom području tokom 2017–2019. takođe je pokazalo kasniji početak cvetanja Zaklopačke ruže. Počinjala je da cveta približno dva do tri dana nakon Mađarske najbolje.

Razlika od jednog ili nekoliko dana zavisi od lokaliteta i godine, ali oba istraživanja potvrđuju istu osnovnu osobinu:

Zaklopačka ruža cveta relativno kasno.

Zašto je kasnije cvetanje važno?

Kajsija je jedna od voćnih vrsta koje mogu veoma rano da izađu iz zimskog mirovanja.

Zbog toga cvetni pupoljci i cvetovi često stradaju od kasnih zimskih i ranih prolećnih mrazeva.

Kasnije cvetanje ne čini Zaklopačku ružu otpornom na mraz, ali može smanjiti rizik jer pupoljci u trenutku hladnog talasa mogu biti u manje osetljivoj razvojnoj fazi.

U jednom ogledu sa više sorti kajsije oštećenje pupoljaka Zaklopačke ruže nakon jakog mraza bilo je približno 22–25%, slično Mađarskoj najboljoj i NS-4. Kod nekoliko ranocvetajućih sorti oštećenje je u istom događaju dostizalo gotovo 100%.

Ovaj rezultat ne dokazuje univerzalnu genetičku otpornost Zaklopačke ruže na niske temperature.

Pokazuje koliko kasnija fenologija može biti važna u određenoj mraznoj godini.

Samooplodnost

Zaklopačka ruža je samooplodna sorta.

To je potvrđeno ispitivanjem rasta polenovih cevčica i zvanično se navodi u naučnom opisu sorte.

Samooplodnost znači da sorta može uspešno formirati plodove sopstvenim polenom i da nije genetički zavisna od druge sorte kao oprašivača. To je veoma važna proizvodna osobina.

Kod kajsije se samooplodnost često smatra prednošću jer omogućava podizanje većih jednosortnih zasada bez potrebe da se veliki procenat površine rezerviše za drugu sortu.

Prisustvo pčela i drugih oprašivača i dalje je veoma značajno jer omogućava efikasan prenos polena između cvetova.

Rodnost Zaklopačke ruže

Zaklopačka ruža ima dobru rodnost.

U originalnom trogodišnjem ogledu prosečan prinos po stablu bio je 12,2 kg. Kod Mađarske najbolje iznosio je 9,1 kg. Zaklopačka ruža je tako ostvarila prosečno 34% veći prinos od kontrolne sorte.

Po godinama je Zaklopačka ruža davala:

2012. – 9,8 kg po stablu
2013. – 6,9 kg
2014. – 19,8 kg.

Treba imati u vidu da su u pitanju bila relativno mlada stabla u eksperimentalnom zasadu.

Ove vrednosti zato ne predstavljaju maksimalni prinos potpuno razvijenog komercijalnog stabla, već pouzdano poređenje sa kontrolnom sortom u istim uslovima.

Zašto su prinosi varirali između godina?

Kajsija je izrazito osetljiva na vremenske prilike tokom zime i cvetanja.

Autori originalnog rada navode da je 2012. godine zabeležen zimski mraz od −20,7 °C 9. februara, kao i prolećni mraz od −2,4 °C 10. aprila.

Godine 2013. hladno vreme tokom cvetanja dovelo je do slabijeg zametanja. Najveći rod kod obe sorte ostvaren je 2014. godine.

Ovo veoma dobro pokazuje zašto rodnost kajsije ne treba procenjivati prema jednoj proizvodnoj sezoni.

Stablo i bujnost

Zvanični opis Poljoprivrednog fakulteta ne izdvaja jednu jednostavnu kategoriju bujnosti Zaklopačke ruže, pa tvrdnje da je sorta nužno „srednje bujna“ ne treba posmatrati kao potpuno univerzalnu osobinu.

Novija domaća istraživanja pokazuju da bujnost sorte značajno zavisi od podloge.

U istraživanju različitih podloga Zaklopačka ruža pokazivala je veoma različitu površinu poprečnog preseka debla u zavisnosti od kombinacije sa podlogom.

To je očekivano kod kajsije. Na razvoj stabla utiču podloga, posrednik, tip zemljišta, voda, rezidba, opterećenje rodom i starost zasada.

Zato jednu apsolutnu ocenu bujnosti nije opravdano prenositi na svaki zasad Zaklopačke ruže.

Plod Zaklopačke ruže

Krupnoća i izgled ploda spadaju među najveće kvalitete sorte.

Plod je krupan i ovalnog do jajastog oblika. U originalnom trogodišnjem ogledu prosečna masa iznosila je 67,3 g.

Poljoprivredni fakultet u svom sažetom sortnom opisu navodi prosečnu masu oko 60 g.

Razlika je normalna i zavisi od godina i količine roda.

Zaklopačka ruža može dati i veoma krupne plodove

Novije istraživanje sorti kajsije u čačanskom području dodatno je potvrdilo veliki potencijal krupnoće.

U ogledu mladih stabala Zaklopačka ruža imala je najveći prosečan plod među ispitivanim sortama 88,42 g. Ova vrednost ne znači da svaki plod Zaklopačke ruže teži gotovo 90 g.

Pokazuje da sorta u povoljnim uslovima i pri odgovarajućem rodnom opterećenju može formirati veoma krupne plodove.

Razlika između 60–67 g u jednom ogledu i 88 g u drugom odličan je primer uticaja lokaliteta, starosti stabla i rodnosti na veličinu kajsije.

Dimenzije ploda

U originalnom istraživanju prosečne dimenzije ploda bile su:

dužina – 51,1 mm

širina – 49,5 mm

debljina – 45,9 mm.

Indeks oblika iznosio je:

1,15.

Zaklopačka ruža bila je statistički krupnija od Mađarske najbolje po svim ispitivanim dimenzijama.

Oblik je opisan kao ovatan, odnosno jajast, i nešto izduženiji nego kod Mađarske najbolje.

Boja pokožice

Osnovna boja ploda je intenzivno narandžasta.

Sa osunčane strane razvija se veoma atraktivno jarko crveno rumenilo. Rumenilo je intenzivno i relativno ravnomerno raspoređeno.

Upravo ova kombinacija duboke narandžaste i crvene boje jedan je od razloga atraktivnosti ploda za svežu potrošnju.

Zaklopačka ruža zbog toga nema samo tehnološku vrednost već i veoma dobar tržišni izgled.

Meso ploda

Meso je narandžaste boje, vrlo čvrsto i sočno.

To potvrđuju i zvanični opis Poljoprivrednog fakulteta i naučni rad o priznavanju sorte. Čvrstina mesa predstavlja važnu prednost za transport, skladištenje i tehnološku obradu.

U nekim komercijalnim opisima Zaklopačka ruža se pogrešno predstavlja kao kajsija veoma mekog i nežnog mesa.

Kontrolisana ispitivanja, naprotiv, jasno navode veoma čvrsto meso.

Ukus

Ukus Zaklopačke ruže je slatko-nakiseo i harmoničan.

U originalnom senzornom ocenjivanju ukus je dobio prosečnu ocenu 4,4 od 5. Mađarska najbolja imala je 4,3.

Dakle, obe sorte imale su veoma visok kvalitet ukusa, a Zaklopačka ruža bila je neznatno bolje ocenjena.

Aroma – jedna od najvažnijih osobina

Zaklopačka ruža posebno se izdvaja veoma snažnom aromom.

Autori naučnog rada njen aromatski karakter izričito opisuju kao very strong aroma, odnosno veoma izraženu aromu. Poljoprivredni fakultet takođe navodi jako izraženu aromu kao jednu od osnovnih osobina sorte.

Ovo je posebno značajno za preradu, jer se kod kajsije aromatski kvalitet ploda smatra jednom od najvažnijih osobina sirovine.

Rastvorljive suve materije

Zaklopačka ruža ima visok sadržaj rastvorljivih suvih materija.

U originalnom trogodišnjem ogledu prosečna vrednost bila je 16,3%. U najtoplijoj i najsušnijoj od ispitivanih godina sadržaj je prelazio 18%.

Poljoprivredni fakultet zbog toga u zvaničnom opisu navodi da sorta redovno postiže više od 16% rastvorljivih suvih materija.

Novije ispitivanje u čačanskom području takođe je izdvojilo Zaklopačku ružu kao sortu sa najvišim sadržajem rastvorljivih suvih materija među proučavanim genotipovima.

Rastvorljive suve materije nisu isto što i šećer

Kod voća se često sadržaj rastvorljivih suvih materija poistovećuje sa procentom šećera.

To nije sasvim precizno. Veći deo rastvorljivih materija zrele kajsije čine šećeri, ali u soku postoje i organske kiseline, rastvorljive mineralne materije i druga jedinjenja. Zato vrednost od 16,3% ne znači automatski da plod ima 16,3% fermentabilnog šećera.

Za tačan alkoholni randman rakije potrebno je odrediti konkretan sastav šećera u sirovini i pratiti gubitke tokom fermentacije.

Kiseline

Zaklopačka ruža je u originalnom ogledu imala prosečno 1,61% ukupnih kiselina, izraženih kao jabučna kiselina.

Mađarska najbolja imala je 1,24%. Zaklopačka ruža zato ima nešto izraženiju kiselinsku strukturu. Odnos rastvorljivih suvih materija i ukupnih kiselina iznosio je 10,1.

Kod Mađarske najbolje bio je 12,9.

Upravo kombinacija šećera, odnosno ukupnih rastvorljivih materija, i kiselina doprinosi harmoničnom slatko-nakiselom ukusu Zaklopačke ruže.

Koštica

Koštica Zaklopačke ruže relativno je mala u odnosu na plod.

U originalnom ogledu prosečna masa koštice bila je 3,3 g.

Udeo koštice u ukupnoj masi ploda iznosio je 4,8%.

Kod Mađarske najbolje udeo koštice bio je 7,5%.

To znači da Zaklopačka ruža ima veoma povoljan odnos mesa i koštice.

Koštica se lako odvaja

Koštica Zaklopačke ruže lako se odvaja od mesa.

Sorta zato pripada kajsijama koje su vrlo pogodne za preradu kada je potrebno prethodno uklanjanje koštice.

Ova osobina je važna za kompot, džem, sušenje i pripremu voća za druge tehnološke postupke.

Posebno je korisna i kod proizvodnje rakije kada se želi kontrolisati količina koštice koja ulazi u fermentaciju.

Jezgro koštice

Jezgro Zaklopačke ruže ima sladak ukus.

To je jedna od pomoloških osobina sorte. Međutim, sladak ukus jezgra ne treba automatski pretvarati u zaključke o hemijskom sastavu cijanogenih glikozida bez direktne laboratorijske analize.

Kada sazreva Zaklopačka ruža?

Zaklopačka ruža sazreva u prvoj polovini jula.

Poljoprivredni fakultet navodi prva polovina jula, oko pet do sedam dana posle Mađarske najbolje. Naučni rad iz 2018. svrstava je u prvu dekadu jula i navodi nekoliko dana kasnije sazrevanje od Mađarske najbolje.

Novije istraživanje iz čačanskog područja ponovo je potvrdilo da Zaklopačka ruža sazreva kasnije od Mađarske najbolje.

Dakle, najpouzdanije je reći da pripada srednje kasnom delu glavne sezone kajsije u Srbiji, sa berbom uglavnom tokom prve polovine jula.

Sazrevanje zavisi od lokaliteta

Kalendar berbe nikada nije potpuno fiksan.

Na sazrevanje utiču nadmorska visina, ekspozicija, temperature tokom proleća i leta, količina roda i vremenski uslovi konkretne godine.

Zbog toga se ista Zaklopačka ruža može brati nekoliko dana ranije u toplijem području ili kasnije na višoj i hladnijoj lokaciji.

Relativna pozicija prema Mađarskoj najboljoj zato je često pouzdaniji pokazatelj od jednog kalendarskog datuma.

Dobra skladišna sposobnost

Zaklopačka ruža ima neuobičajeno dobru sposobnost čuvanja za kajsiju.

Plodovi se u hladnjači mogu čuvati duže od mesec dana. To je važna prednost jer kajsija kao vrsta najčešće ima relativno kratak život nakon berbe.

Vrlo čvrsto meso doprinosi boljoj transportabilnosti, manjem mehaničkom oštećenju i dužem čuvanju.

Poljoprivredni fakultet izričito navodi dobru transportabilnost i skladišnu sposobnost ploda.

Zaklopačka ruža za svežu potrošnju

Zbog krupnog i atraktivnog ploda Zaklopačka ruža ima veoma dobru vrednost kao stona kajsija.

Prednosti uključuju krupnoću, intenzivnu narandžastu boju, izraženo crveno rumenilo, čvrsto i sočno meso, harmoničan ukus, snažnu aromu i dobru sposobnost transporta.

U originalnom senzornom ocenjivanju izgled ploda dobio je 4,3 od 5, dok je Mađarska najbolja imala 3,7.

To potvrđuje izrazitu tržišnu atraktivnost Zaklopačke ruže.

Zaklopačka ruža za preradu

Poljoprivredni fakultet navodi da su plodovi pogodni kako za svežu potrošnju tako i za različite vidove prerade.

Za tehnološku preradu posebno su važne visoke rastvorljive suve materije, snažna aroma, dobra sočnost, relativno mala koštica i lako odvajanje koštice.

Ovakav profil omogućava upotrebu za džemove, marmelade, kompote, kaše i druge proizvode od kajsije.

Zaklopačka ruža za rakiju

Zaklopačka ruža ima veoma zanimljive osobine za proizvodnju rakije od kajsije.

Sa tehnološkog stanovišta najvažnije su visok sadržaj rastvorljivih suvih materija, veoma snažna sortna aroma, sočno meso i lako odvajanje koštice.

Ove osobine predstavljaju dobru osnovu za fermentaciju i očuvanje sortnog karaktera kroz destilaciju.

Ipak, za Zaklopačku ružu nije pronađen kontrolisani naučni eksperiment u kojem bi bila proizvedena sortna rakija i zatim određeni alkoholni randman, sastav isparljivih aromatskih jedinjenja i senzorna ocena destilata.

Zato nema naučne osnove da se navede jedan broj litara rakije na 100 kg voća ili da se sorta proglasi „najboljom kajsijom za rakiju“.

Šta zaista možemo zaključiti o rakijskom potencijalu?

Za rakijski potencijal Zaklopačke ruže možemo pouzdano reći da poseduje nekoliko veoma povoljnih osobina sirovine.

Prosečnih 16,3% rastvorljivih suvih materija pokazuje dobru koncentraciju zrelog ploda.

Veoma snažna aroma je posebno značajna jer je kod kajsije kvalitet destilata u velikoj meri povezan sa sposobnošću očuvanja karakterističnih voćnih aromatskih jedinjenja.

Koštica se lako odvaja, što omogućava proizvođaču da bolje kontroliše njeno prisustvo tokom fermentacije.

Ali konačan kvalitet rakije zavisi i od zrelosti ploda, fermentabilnih šećera, zdravstvenog stanja sirovine, temperature fermentacije, kvasca, odvajanja koštica, konstrukcije kazana i načina odvajanja frakcija.

Alkoholni randman nije poznat

Za Zaklopačku ružu trenutno nema dovoljno pouzdanog objavljenog podatka kojim bi se mogao navesti standardni alkoholni randman.

Vrednost rastvorljivih suvih materija nije dovoljna da se takav broj precizno izračuna.

Dve kajsije sa istim Brixom mogu imati nešto drugačiji sastav glukoze, fruktoze, saharoze, organskih kiselina i drugih rastvorljivih komponenti.

Uz to, alkoholni randman zavisi i od efikasnosti fermentacije i destilacije.

Zbog toga bi navođenje tačnog broja litara rakije bez direktnog ogleda predstavljalo neproverenu tvrdnju.

Zaklopačka ruža i Mađarska najbolja

Mađarska najbolja bila je kontrolna sorta u glavnom istraživanju Zaklopačke ruže.

Poređenje pokazuje nekoliko jasnih razlika.

Zaklopačka ruža cveta malo kasnije, sazreva nekoliko dana kasnije, daje krupniji plod, ima manji relativni udeo koštice, ima nešto više ukupnih kiselina, ima veoma snažnu aromu i u trogodišnjem ogledu dala je 34% viši prosečni prinos.

Mađarska najbolja ostaje izuzetno važna referentna sorta kajsije u Srbiji, ali su rezultati Zaklopačke ruže pokazali zašto je novi domaći genotip zaslužio priznanje.

Zaklopačka ruža u čačanskom području

Zaklopačka ruža nije ostala ograničena samo na Grocku.

U istraživanju sorti koje se najčešće gaje u Srbiji uključena je zajedno sa Mađarskom najboljom, NS-4 i Roksanom, što pokazuje da se proširila i izvan izvornog područja.

U ogledu u zapadnoj Srbiji ponovo je potvrdila kasnije cvetanje, krupan plod i visok sadržaj rastvorljivih suvih materija.

Posebno se izdvojila masom ploda od 88,42 g.

To potvrđuje da dobre osobine zabeležene u Zaklopači nisu bile samo rezultat jednog lokaliteta.

Zaklopačka ruža i mraz

Kod kajsije se često koristi izraz „otpornost na mraz“, ali treba razlikovati genetičku otpornost pupoljka na određenu temperaturu i izbegavanje mraza zahvaljujući kasnijem razvoju.

Za Zaklopačku ružu dobro je dokumentovano kasnije cvetanje.

U jednom ispitivanju procenat izmrzlih pupoljaka nakon nepovoljne zime i proleća bio je među znatno nižim vrednostima u odnosu na vrlo rano cvetajuće sorte.

To ne znači da Zaklopačka ruža ne može izmrznuti.

Kajsija ostaje vrsta kod koje mraz predstavlja jedan od glavnih ograničavajućih faktora proizvodnje.

Bolesti Zaklopačke ruže

Za Zaklopačku ružu nema dovoljno pouzdanih objavljenih podataka koji bi omogućili da se sorta proglasi posebno otpornom prema:

šarki kajsije i šljive, Monilinia vrstama, bakterijskom raku ili apopleksiji.

Zvanični opis sorte Poljoprivrednog fakulteta ne navodi specifičnu otpornost prema ovim bolestima.

Zbog toga tvrdnje koje se ponekad sreću u komercijalnim opisima poput „veoma otporna sorta“ ili „otporna na bolesti“ nemaju dovoljno čvrstu naučnu osnovu.

Činjenica da se sorta dobro pokazala u beogradskom Podunavlju govori o dobroj lokalnoj prilagođenosti, ali prilagođenost nije isto što i specifična genetska otpornost na određeni patogen.

Apopleksija kajsije

Sušenje stabala, često obuhvaćeno širokim pojmom apopleksija kajsije, složen je problem u kojem mogu učestvovati klima, podloga, patogeni, oštećenja od mraza, stanje zemljišta i stres biljke.

Za Zaklopačku ružu nema dovoljno kontrolisanih podataka na osnovu kojih bi se mogla pouzdano svrstati među izrazito tolerantne ili izrazito osetljive sorte.

Zato takvu ocenu nije opravdano pripisivati sorti bez konkretnog dugoročnog ogleda.

Podloge

Zaklopačka ruža je u originalnom ogledu proučavana na sejancu džanarike, uz Čačansku lepoticu kao posrednik.

U novijem čačanskom istraživanju bila je kalemljena direktno na sejanac džanarike.

Noviji domaći radovi proučavaju Ružu i na više drugih podloga, što potvrđuje da izbor podloge može snažno menjati bujnost stabla.

Zbog toga se jedna podloga ne može proglasiti univerzalno najboljom samo na osnovu činjenice da je korišćena u originalnom selekcionom ogledu.

Zaklopačka ruža u beogradskom Podunavlju

Poljoprivredni fakultet navodi da se sorta, zahvaljujući dobrim proizvodnim osobinama, dosta gaji u beogradskom Podunavlju.

To je logično jer upravo iz tog područja potiče selekcionisani genotip.

Dugotrajno prisustvo lokalnih sejanaca kajsije u Grockoj omogućilo je prirodnu selekciju materijala prilagođenog tamošnjim uslovima.

Zaklopačka ruža predstavlja jedan od primera kako lokalni genofond može postati osnova za stvaranje zvanično priznate sorte.

Zaklopačka ruža nije drevna sorta

U popularnim tekstovima Zaklopačka ruža se često opisuje kao „stara autohtona sorta“.

Takva formulacija zahteva preciziranje.

Genotip potiče iz lokalne populacije spontanih sejanaca koja je u Grockoj prisutna duže vreme, ali sama sorta Ruža formalno je izdvojena selekcionim radom i priznata tek 2014. godine.

Zato je preciznije opisati je kao domaću sortu odnosno domaću selekciju iz lokalne populacije kajsije, a ne bezuslovno kao vekovima staru standardizovanu sortu.

Njeni nepoznati roditelji i spontani nastanak svakako je povezuju sa tradicionalnim domaćim genofondom.

Značaj Zaklopačke ruže za domaće voćarstvo

Zaklopačka ruža ima značaj koji prevazilazi samo jednu dobru sortu.

Ona predstavlja dokaz vrednosti lokalnih populacija voća.

U vreme kada je veliki deo komercijalne proizvodnje zasnovan na relativno malom broju međunarodnih sorti, Zaklopačka ruža pokazuje da lokalni spontani sejanac može imati bolju rodnost od standarda, veoma krupan plod, atraktivan izgled, visok sadržaj rastvorljivih materija, snažnu aromu i dobru sposobnost čuvanja.

Zbog toga njeno priznavanje ima i važan genetički i oplemenjivački značaj.

Najvažnije karakteristike Zaklopačke ruže

• Vrsta: kajsija, Prunus armeniaca L.
• Uobičajeni naziv: Zaklopačka ruža
• Zvanični naziv sorte: Ruža
• Poreklo: Srbija
• Mesto selekcije: Zaklopača kod Beograda
• Područje porekla populacije: opština Grocka
• Nastanak: spontani sejanac
• Roditelji: nepoznati
• Godina priznavanja: 2014.
• Datum priznavanja u registru: 31. mart 2014.
• Vlasnik sorte: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
• Selekcionari: Tihomir Nikolić, Milica Fotirić Akšić, Dejan Đurović i Dragan Milatović
• Lokalni/trgovački naziv koji se sreće: Begaljička ruža
• Cvetanje: kasno
• Cvetanje u odnosu na Mađarsku najbolju: približno 1–3 dana kasnije
• Samooplodnost: samooplodna
• Rodnost: dobra
• Prinos u originalnom trogodišnjem ogledu: prosečno 12,2 kg po mladom stablu
• Prinos prema Mađarskoj najboljoj: 34% veći u originalnom ogledu
• Sazrevanje: prva polovina jula
• Sazrevanje u odnosu na Mađarsku najbolju: nekoliko dana kasnije
• Plod: krupan do veoma krupan
• Prosečna masa u originalnom ogledu: 67,3 g
• Masa u jednom novijem ogledu: 88,42 g
• Oblik: ovalan do jajast
• Pokožica: intenzivno narandžasta
• Dopunska boja: jarko crveno rumenilo na osunčanoj strani
• Meso: narandžasto
• Tekstura: veoma čvrsta
• Sočnost: visoka
• Ukus: slatko-nakiseli i harmoničan
• Aroma: veoma snažno izražena
• Rastvorljive suve materije: prosečno 16,3% u originalnom ogledu
• Najviše zabeležene u tom ogledu: više od 18%
• Ukupne kiseline: 1,61%
• Odnos rastvorljivih suvih materija i kiselina: 10,1
• Koštica: relativno mala
• Masa koštice: oko 3,3 g
• Udeo koštice: 4,8% mase ploda
• Odvajanje koštice: lako
• Jezgro: slatkog ukusa
• Transportabilnost: dobra
• Skladištenje: duže od mesec dana u hladnjači
• Sveža potrošnja: veoma pogodna
• Prerada: veoma pogodna
• Rakija: vrlo zanimljiv tehnološki potencijal zbog snažne arome i visokih rastvorljivih materija
• Tačan alkoholni randman: nije pouzdano naučno utvrđen
• Specifična otpornost prema bolestima: nema dovoljno podataka za opštu tvrdnju
• Poseban značaj: uspešna domaća selekcija iz lokalnog genofonda beogradskog Podunavlja

Česta pitanja o Zaklopačkoj ruži

Da li je Zaklopačka ruža zvanični naziv sorte?

Zvanični naziv u Registru priznatih sorti je Ruža. Zaklopačka ruža je naziv pod kojim je genotip bio i ostao široko poznat zbog mesta porekla.

Da li su Zaklopačka ruža i Ruža ista sorta?

Da. Ruža je zvanično priznati naziv selekcije pronađene u Zaklopači.

Kada je priznata?

2014. godine, zvanično 31. marta.

Ko je stvorio Zaklopačku ružu?

Nije stvorena kontrolisanim ukrštanjem. Nastala je kao spontani sejanac nepoznatih roditelja, a stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu izdvojili su je, ispitali i registrovali kao novu sortu.

Odakle potiče?

Iz Zaklopače kod Beograda, na području opštine Grocka.

Da li je Begaljička ruža isto što i Zaklopačka ruža?

Naziv Begaljička ruža koristi se u lokalnoj i rasadničkoj praksi za ovu sortu. Zvanični registar, međutim, vodi sortu samo pod imenom Ruža.

Da li je autohtona?

Potiče iz domaće lokalne populacije spontanih sejanaca i predstavlja srpsku domaću selekciju. Preciznije je tako opisati njen status nego nazivati je vekovima starom standardizovanom sortom.

Da li je samooplodna?

Da. Samooplodnost je potvrđena naučnim ispitivanjem.

Da li joj je potreban oprašivač?

Ne zahteva drugu sortu radi genetičke kompatibilnosti, jer je samooplodna.

Kada cveta?

Relativno kasno. U različitim ogledima počinjala je cvetanje približno jedan do tri dana posle Mađarske najbolje.

Da li kasno cvetanje štiti od mraza?

Može smanjiti rizik u pojedinim godinama jer su pupoljci tokom hladnog talasa manje razvijeni. To nije isto što i potpuna otpornost prema mrazu.

Da li dobro rađa?

Da. U originalnom trogodišnjem ogledu dala je 34% veći prosečan prinos od Mađarske najbolje.

Kada sazreva?

Uglavnom u prvoj polovini jula, nekoliko dana nakon Mađarske najbolje.

Koliko je krupan plod?

U originalnom trogodišnjem ogledu prosečno 67,3 g. U jednom novijem ogledu u čačanskom području prosečna masa dostigla je 88,42 g.

Kakvog je oblika?

Ovalnog do jajastog, nešto izduženijeg od Mađarske najbolje.

Koje je boje?

Osnovna boja je duboko narandžasta, a osunčana strana prekrivena je intenzivnim crvenim rumenilom.

Kakvo je meso?

Narandžasto, veoma čvrsto i sočno.

Kakav je ukus?

Slatko-nakiseli, harmoničan i veoma aromatičan.

Da li je zaista izrazito aromatična?

Da. Izrazito jaka aroma jedna je od osobina izričito potvrđenih u naučnom opisu sorte.

Koliko ima rastvorljivih suvih materija?

Prosečno 16,3% u originalnom trogodišnjem ogledu. U najpovoljnijoj godini bilo ih je više od 18%.

Koliko ima kiselina?

Prosečno 1,61% ukupnih kiselina, izraženih kao jabučna kiselina, u originalnom istraživanju.

Da li se koštica odvaja?

Da. Koštica se lako odvaja od mesa.

Koliki je udeo koštice?

Oko 4,8% mase ploda u originalnom ogledu.

Da li je pogodna za čuvanje?

Da. U hladnjači može da se čuva duže od mesec dana.

Da li je pogodna za transport?

Da. Veoma čvrsto meso i dobra skladišna sposobnost omogućavaju dobru transportabilnost.

Da li je dobra za rakiju?

Ima veoma povoljan profil sirovine za rakiju: visok sadržaj rastvorljivih materija, veoma snažnu aromu i lako odvajanje koštice. Međutim, nema dovoljno objavljenih kontrolisanih istraživanja destilata da bi se naveo tačan randman ili objektivno rangirao kvalitet njene rakije.

Koliko rakije daje 100 kg Zaklopačke ruže?

Nema pouzdanog naučnog podatka koji bi omogućio da se jedna vrednost navede kao standardni randman sorte.

Da li je otporna na bolesti?

Za takvu opštu tvrdnju nema dovoljno naučnih podataka. Zvanični sortni opis ne navodi posebnu otpornost prema glavnim bolestima kajsije.

Da li je otporna na mraz?

Kasnije cvetanje može pomoći u izbegavanju određenih mrazeva, ali nema osnova da se sorta smatra potpuno otpornom na niske temperature.

Da li se gaji samo u Zaklopači?

Ne. Poljoprivredni fakultet navodi da se dosta gaji u beogradskom Podunavlju, a naučni ogledi potvrđuju njeno gajenje i u zapadnoj Srbiji.