Kukuruzni skrob

Kukuruz (Zea mays L.) je jednogodišnja biljka iz porodice trava (Poaceae). Jedna je od najvažnijih žitarica u svetu i ima široku primenu u ishrani, stočarstvu i industriji.

Biljka i zrno: Kukuruz razvija visoku, uspravnu stabljiku i duge zelene listove. Muški cvetovi nalaze se u metlici na vrhu biljke, dok se ženski razvijaju u klipu.

Na klipu se nakon oprašivanja formiraju zrna. Njihova boja može biti žuta, bela, crvena ili drugačija, u zavisnosti od sorte.

Ukus: Mladi kukuruz ima blag i često slatkast ukus. Zrelo zrno je čvršće i sadrži veliki udeo skroba. Ukus i tekstura zavise od sorte, stepena zrelosti i načina pripreme.

Upotreba: Kukuruz se koristi kuvan ili pečen, ali i za proizvodnju brašna, griza, pahuljica, skroba i ulja. Važna je sirovina i u ishrani životinja.

Zbog visokog sadržaja skroba koristi se i za proizvodnju alkohola.

Kukuruz u proizvodnji alkohola: Da bi se iz kukuruza dobio alkohol, skrob iz zrna prvo se razlaže na šećere koji mogu da fermentišu. Nakon fermentacije sledi destilacija.

Kukuruz se koristi kao sirovina za pojedina jaka alkoholna pića i za proizvodnju etanola. Konačne osobine destilata zavise od fermentacije, destilacije i eventualnog odležavanja.

Gajenje u Srbiji: Kukuruz je jedna od najzastupljenijih ratarskih kultura u Srbiji. Posebno je značajan u Vojvodini, ali se gaji i u drugim delovima zemlje.

Poreklo: Kukuruz potiče sa područja današnjeg Meksika, gde je domestikovan pre više hiljada godina. Nakon dolaska Evropljana u Ameriku proširio se u Evropu, a zatim i u druge delove sveta.

Ukratko: Kukuruz je važna žitarica sa širokom primenom u ishrani i industriji. Zbog visokog sadržaja skroba koristi se i kao sirovina za proizvodnju alkohola i pojedinih jakih alkoholnih pića.