Župljanka

Župljanka je domaća bela vinska sorta. Nastala je ukrštanjem Prokupca i Pinot Noira, a zvanično je priznata 1970. godine. Stvorena je u Sremskim Karlovcima. Najčešće se koristi za proizvodnju vina, ali može poslužiti i za rakiju od grožđa i vinjak.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine i srednje zbijen. Bobice su ovalne, zelenožute i sočne. Pokožica je čvrsta, dok meso nema izrazito jaku sortnu aromu.

Destilati: Župljanka dobro nakuplja šećer i zadržava dovoljno kiselina. Zbog toga može dati dobru osnovu za proizvodnju destilata. Na njihov karakter, međutim, ne utiče samo sorta. Važni su i kvalitet grožđa, fermentacija i način destilacije.

Rakija i vinjak: Od fermentisanog grožđa Župljanke može se proizvoditi rakija od grožđa. Za vinjak se najpre proizvodi vino, koje se zatim destiliše. Dobijeni vinski destilat sazreva u hrastovim sudovima. Tokom odležavanja dobija boju, mekoću i složeniji karakter.

Stilovi: Destilat može biti mlad i neodležao ili namenjen sazrevanju u drvetu. Župljanka se može koristiti samostalno ili kao deo kupaže sa drugim sortama. Konačan kvalitet zavisi od celog postupka proizvodnje.

Klima i gajenje: Sorta je veoma bujna i daje visoke prinose. Srednje je otporna na niske temperature. Dobro podnosi sivu plesan, ali je osetljiva na plamenjaču i pepelnicu. Zbog toga zahteva redovnu zaštitu vinograda.

Rasprostranjenost: Župljanka se prvenstveno gaji u Srbiji. Zastupljena je u više vinogradarskih oblasti, posebno u Južnobanatskom, Sremskom i rejonu Tri Morave.

Ukratko: Župljanka je domaća bela sorta koja se može koristiti za vino, rakiju od grožđa i vinjak. Ne postoje dovoljno detaljna istraživanja njenog aromatskog profila u destilatima. Zbog toga njihove osobine treba povezivati sa kvalitetom sirovine, fermentacijom, destilacijom i odležavanjem.