Stara Sokolova Rakija od vina VSOP Box 0,7L

Pinot Blanc

Pinot Blanc je bela vinska sorta poreklom iz Francuske. Nastao je kao svetla mutacija sorte Pinot Noir i pripada porodici sorti Pinot. Prvenstveno se koristi za proizvodnju vina, ali može poslužiti i za rakiju od grožđa i vinski destilat namenjen vinjaku.

Grozd i bobica: Grozd je mali do srednje veličine. Bobice su sitne, zelenkastožute i sočne. Sorta rano sazreva i najbolje rezultate daje u umerenim vinogradarskim područjima.

Destilati: Pinot Blanc može se koristiti kao sirovina za dobijanje čistih i uravnoteženih destilata. Ipak, nije dovoljno naučno istražen njihov tačan sortni aromatski profil. Na konačne osobine utiču zrelost grožđa, fermentacija, destilacioni uređaj i pravilno odvajanje destilacionih frakcija.

Rakija i vinjak: Od fermentisanog grožđa Pinot Blanca može se proizvoditi rakija od grožđa. Vino od ove sorte može se destilisati kako bi se dobio vinski destilat. Kada destilat sazreva u hrastovim sudovima, postepeno dobija boju, punoću i složeniji karakter potreban za proizvodnju vinjaka.

Stilovi: Pinot Blanc može se koristiti za mlade i neodležale destilate, ali i za destilate namenjene dužem sazrevanju. Može biti korišćen samostalno ili u kupaži sa drugim sortama. Kvalitet proizvoda više zavisi od načina prerade nego od unapred određenih aroma sorte.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenoj klimi i na dobro dreniranim zemljištima. Dobro podnosi hladnije uslove. Za proizvodnju kvalitetnog destilata posebno su važni zdravo grožđe, odgovarajući trenutak berbe i kontrolisana fermentacija.

Rasprostranjenost: Pinot Blanc se najviše gaji u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Italiji. Prisutan je i u Sloveniji i drugim evropskim vinogradarskim zemljama. Poznat je i pod nazivima Pinot Bianco i Weisser Burgunder.

Ukratko: Pinot Blanc je prvenstveno vinska sorta, ali se može koristiti i za rakiju od grožđa i vinjak. Pošto njegov karakter u destilatima nije detaljno opisan u naučnim istraživanjima, konačne osobine proizvoda zavise od kvaliteta grožđa, fermentacije, destilacije i odležavanja.

Rajnski Rizling

Rajnski Rizling (Rhine Riesling) je bela vinska sorta poreklom iz Nemačke, poznata po aromatičnim, osvežavajućim vinima sa izraženom kiselinom i bogatim voćnim karakterom.

Grozd i bobica: Grozd srednje veličine, bobice svetložute, sočne, sa tankom pokožicom. Sorta je rana do srednje kasna i dobro podnosi umerene i hladnije klimatske uslove.

Vino: Daje suva, polusuva ili slatka bela vina sa visokim kiselinama. Arome uključuju limun, zeleni breskvu, jabuku, narandžu, cvetne i mineralne tonove. Vina su pitka, osvežavajuća i pogodna za mladu konzumaciju, ali mogu odležavati i više godina.

Stilovi: Proizvodi se u širokom spektru stilova – od suvih vina do slatkih desertnih vina, uključujući i penušava vina. Često se koristi i u kupažama sa drugim belim sortama.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim i hladnijim vinogradarskim regionima, na peskovitim, šljunkovitim ili glinovitim tlima sa dobrom drenažom.

Rasprostranjenost: Nemačka, Francuska (Alsace), Austrija, Švajcarska, Italija (Alto Adige), Novi svet (SAD – Kalifornija, Australija, Novi Zeland) i manji zasadi u Srbiji i drugim zemljama.

Ukratko: Rajnski Rizling je aromatična i voćna bela sorta, idealna za suva, poluslatka, slatka i penušava vina, sa osvežavajućim kiselinama i bogatim voćno-cvetnim karakterom.

Župljanka

Župljanka je domaća bela vinska sorta. Nastala je ukrštanjem Prokupca i Pinot Noira, a zvanično je priznata 1970. godine. Stvorena je u Sremskim Karlovcima. Najčešće se koristi za proizvodnju vina, ali može poslužiti i za rakiju od grožđa i vinjak.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine i srednje zbijen. Bobice su ovalne, zelenožute i sočne. Pokožica je čvrsta, dok meso nema izrazito jaku sortnu aromu.

Destilati: Župljanka dobro nakuplja šećer i zadržava dovoljno kiselina. Zbog toga može dati dobru osnovu za proizvodnju destilata. Na njihov karakter, međutim, ne utiče samo sorta. Važni su i kvalitet grožđa, fermentacija i način destilacije.

Rakija i vinjak: Od fermentisanog grožđa Župljanke može se proizvoditi rakija od grožđa. Za vinjak se najpre proizvodi vino, koje se zatim destiliše. Dobijeni vinski destilat sazreva u hrastovim sudovima. Tokom odležavanja dobija boju, mekoću i složeniji karakter.

Stilovi: Destilat može biti mlad i neodležao ili namenjen sazrevanju u drvetu. Župljanka se može koristiti samostalno ili kao deo kupaže sa drugim sortama. Konačan kvalitet zavisi od celog postupka proizvodnje.

Klima i gajenje: Sorta je veoma bujna i daje visoke prinose. Srednje je otporna na niske temperature. Dobro podnosi sivu plesan, ali je osetljiva na plamenjaču i pepelnicu. Zbog toga zahteva redovnu zaštitu vinograda.

Rasprostranjenost: Župljanka se prvenstveno gaji u Srbiji. Zastupljena je u više vinogradarskih oblasti, posebno u Južnobanatskom, Sremskom i rejonu Tri Morave.

Ukratko: Župljanka je domaća bela sorta koja se može koristiti za vino, rakiju od grožđa i vinjak. Ne postoje dovoljno detaljna istraživanja njenog aromatskog profila u destilatima. Zbog toga njihove osobine treba povezivati sa kvalitetom sirovine, fermentacijom, destilacijom i odležavanjem.