Vagić Lozovača 0,7L

Cabernet Sauvignon

Cabernet Sauvignon je najpoznatija crna vinska sorta na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Nastala je prirodnim ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca.

Grozd i bobica: Grozd je mali do srednje veličine, bobice male, tamnoplave, sa debelom pokožicom bogatom taninima i antocijanima.

Vino: Daje snažna, koncentrisana vina sa visokim taninima i dobrom kiselinom. Aromatski profil obuhvata crnu ribizlu, višnju, šljivu, često i note duvana, cedrovine, čokolade i začina. Kod hladnijih klima izražen je ton zelene paprike.

Stilovi: Može davati dugovečna, ozbiljna vina koja odležavanjem dobijaju kompleksnost. Najčešće se kupažira sa Merlotom i Cabernet Francom (klasična bordoska kupaža), ali se često vinifikuje i kao monosorta.

Klima i tlo: Vrlo prilagodljiva sorta – uspeva u gotovo svim vinogradarskim regionima. Najbolje rezultate daje na šljunkovitim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Najzastupljenija je u Bordou (posebno levo krilo – Médoc, Pauillac, Margaux), Kaliforniji (Napa), Čileu, Australiji, Italiji i mnogim drugim zemljama.

Ukratko: Cabernet Sauvignon je snažna, taninska i dugovečna sorta, svetski simbol ozbiljnih crvenih vina.

Merlot

Merlot je jedna od najvažnijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Ime potiče od francuske reči merle (kos), jer ptice rado jedu njegove bobice.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice su krupnije nego kod Caberneta, tamnoplave, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom.

Vino: Mekše i pitkije od Caberneta Sauvignona, sa nižim taninima i srednjom kiselinom. Arome obuhvataju crne trešnje, šljive, borovnice, često i čokoladu, kafu ili biljne note. Brže sazreva i daje zaobljena, glatka vina.

Stilovi: Može se piti mlado (voćno i mekano), ali i davati ozbiljna, kompleksna vina kada dolazi sa boljih terroara. Najčešće se kupažira sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom, gde donosi mekoću i voćnost.

Klima i tlo: Najviše mu odgovaraju ilovasta i glinovita tla, koja mu pomažu da zadrži kiselinu i svežinu. Dobar je za hladnije i umerene klime jer rano sazreva.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Bordou (posebno desna obala – Saint-Émilion, Pomerol), ali je široko rasprostranjen i u Italiji, Španiji, SAD, Čileu i Australiji.

Ukratko: Merlot je voćna, mekša i pristupačnija sorta od Caberneta, često korišćena za kupaže, ali i cenjena kao samostalno vino.

Muscat Hamburg

Muscat Hamburg je crna aromatična sorta grožđa poreklom iz Evrope, poznata po slatkastim aromama muskata. Koristi se i za stona grožđa i za vina.

Grozd i bobica: Grozd srednje do velike veličine, bobice tamnoplave do crne boje, sočne, sa tankom pokožicom. Sorta je osetljiva na vlagu i zahteva dobro drenirane položaje.

Vino: Daje aromatična, lagana do srednje tela vina sa umerenim taninima i kiselinom. Arome uključuju grožđe, narandžu, breskvu, cvetne tonove i karakterističan muskatni miris. Vina su pitka, voćna i često se koriste za mlada i desertna vina.

Stilovi: Najčešće se koristi za mlada, aromatična vina, poluslatka i slatka vina, ali i za proizvodnju aromatičnih kupaža. Može se vinifikovati i kao lagano penušavo vino.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u toplim i umerenim regijama, na peskovitim ili glinovitim tlima sa dobrom drenažom. Sorte je osetljiva na prekomernu vlagu i bolesti.

Rasprostranjenost: Evropa (Italija, Nemačka, Francuska, Srbija), manji zasadi u SAD i Južnoj Africi.

Ukratko: Muscat Hamburg je aromatična crna sorta sa karakterističnim muskatnim mirisom, idealna za pitka, voćna i desertna vina.