Istorijska francuska sorta Cognaca i Armagnaca, visokih kiselina i velike destilerske tradicije

Folle Blanche ukratko

Boja sorte: bela vinska sorta
Vrsta: Vitis vinifera
Poreklo: zapad Francuske, najverovatnije područje Charentes
Genetika: verovatni potomak sorte Gouais Blanc; drugi roditelj nije pouzdano utvrđen
Tradicionalni nazivi: Gros Plant, Piquepoult i Enrageat pojavljuju se u istorijskoj i regionalnoj upotrebi, ali PlantGrape danas ne navodi zvanično priznate sinonime u Francuskoj ili EU
Glavna namena: vino i baza za vinske destilate
Najvažnija područja: Charentes/Cognac, Gaskonja/Armagnac i Pays Nantais u dolini Loare
Istorijska uloga: nekada jedna od glavnih sorti za Cognac i dominantna sorta Armagnaca pre filoksere
Status danas: znatno ređa nego u prošlosti
Status u Srbiji: priznata odomaćena strana sorta; priznat je klon 280
Grozd: srednje veličine, veoma zbijen
Bobica: srednje veličine, okrugla
Rodnost: visoka
Sazrevanje: druga epoha, približno 3,5–4 nedelje posle Chasselasa u referentnim francuskim uslovima
Kiseline: prirodno visoke
Alkohol vina: uglavnom nizak
Aromatičnost vina: diskretna do srednja
Stilovi: vrlo sveža suva bela vina, vina sur lie, baza za Cognac, Armagnac i Blanche Armagnac
Temperatura serviranja suvog vina: približno 9–11 °C
Dekantiranje: nije potrebno
Slaganje sa hranom: ostrige, školjke, morski plodovi, bela riba, sushi i laganija jela od ribe

Šta je Folle Blanche?

Ovo je stara francuska bela sorta koja je vekovima imala izuzetno važnu ulogu u proizvodnji vinskih destilata zapadne Francuske.

Posebno je povezana sa dva velika imena:

• Cognac,
• Armagnac.

Francuski PlantGrape vodi je kao sortu namenjenu i proizvodnji vina i proizvodnji vinskih destilata. Kao verovatno područje porekla navodi zapad Francuske, odnosno Charentes. Genetička istraživanja pokazuju da je verovatno potomak Gouais Blanca, dok drugi roditelj za sada nije pouzdano utvrđen.

Folle Blanche ima osobine koje su tradicionalno bile gotovo idealne za destilaciju:

• visoke kiseline,
• nizak potencijalni alkohol,
• relativno neutralno osnovno vino,
• sposobnost da nakon destilacije razvije finu i izraženu aromatiku.

Upravo zbog toga njena istorija nije samo vinska. Veliki deo njenog identiteta nastao je u destilerijama Charentesa i Gaskonje.

Poreklo ove Cognac sorte

Najpouzdaniji savremeni francuski izvor navodi da Folle Blanche potiče iz zapadne Francuske i da je najverovatnije poreklom iz Charentesa.

Ovo područje obuhvata istorijski prostor u kojem se razvila proizvodnja Cognaca.

Sorta je tokom vremena proširena i prema:

• Gaskonji,
• dolini Loare,
• atlantskoj obali oko Nanta.

Njena istorijska rasprostranjenost zato prati područja u kojima su se proizvodila:

• lagana kisela bela vina,
• vina namenjena destilaciji,
• eau-de-vie.

Genetika – potomak Gouais Blanca

Savremena genetička istraživanja pokazuju da je Folle Blanche verovatno potomak Gouais Blanca.

Gouais Blanc je jedna od genetički najznačajnijih starih evropskih sorti.

Pojavljuje se u roditeljstvu velikog broja poznatih sorti, pa Folle Blanche pripada veoma širokoj istorijskoj evropskoj genetičkoj mreži.

Drugi roditelj Folle Blanche još nije potvrđen dovoljno pouzdano da bi se navodio kao činjenica.

Folle Blanche, Gros Plant i Piquepoult

Nazivi oko ove sorte mogu biti zbunjujući.

U području Nanta Folle Blanche je istorijski veoma snažno povezana sa nazivom Gros Plant, dok se u Gaskonji tradicionalno koristio naziv Piquepoult.

Ipak, francuski PlantGrape danas ne navodi nijedan od ovih naziva kao zvanično priznati sinonim sorte u francuskom ili evropskom katalogu.

To znači da treba razlikovati:

Folle Blanche – zvanični naziv sorte, od Gros Plant du Pays Nantais – naziv zaštićenog vina i apelacije čija je osnovna sorta Folle Blanche.

Upravo je ovo drugo danas jedan od retkih primera gde Folle Blanche i dalje jasno pokazuje svoj karakter kao vino, a ne samo kao sirovina za destilat.

Folle Blanche i Cognac

Folle Blanche vekovima je bila jedna od ključnih sorti za proizvodnju Cognaca.

Zvanična organizacija Cognaca opisuje je kao tradicionalno dominantnu sortu koja je naročito teško pogođena krizom filoksere krajem 19. veka. Nakon obnove vinograda pokazala se zahtevnijom i osetljivijom nakon kalemljenja na američke podloge, pa je postepeno ustupila mesto Ugni Blancu.

Danas je situacija potpuno drugačija.

Ugni Blanc čini više od 98% vinograda apelacije Cognac, dok Folle Blanche zauzima manje od 1% zasada.

To ipak ne znači da je izgubila značaj za kvalitet.

Zvanični Cognac izvor navodi da Folle Blanche daje:

• vina sa niskim alkoholom,
• dobro izbalansirane destilate,
• snažnu aromatiku koja postaje posebno izražena nakon destilacije.

Zašto su visoke kiseline važne za Cognac?

Za proizvodnju kvalitetnog vinskog destilata osnovno vino ne treba da izgleda kao veliko klasično belo vino.

Poželjne su osobine kao što su:

• visok sadržaj kiselina,
• relativno nizak alkohol,
• odsustvo previše teških i prezrelih aroma.

Zvanični Cognac izvori upravo visok sadržaj kiselina i nizak sadržaj šećera navode kao osnovne karakteristike grožđa pogodnog za charentais destilaciju.

Folle Blanche se prirodno uklapa u ovaj profil.

Njeno vino može biti vrlo kiselo i relativno skromnog alkohola, ali nakon destilacije razvija znatno finiju i složeniju aromatiku.

Folle Blanche i Armagnac

Veza Folle Blanche sa Armagnacom još je snažnija.

Zvanična organizacija Armagnaca opisuje je kao istorijsku sortu Armagnaca, koja je dominirala vinogradima pre filoksere 1878. godine. Tada je u Gaskonji bila poznata i kao Piquepoult.

Folle Blanche daje destilate koji se opisuju kao:

• fini,
• elegantni,
• cvetni.

Posebno je cenjena kod:

• mladih Armagnaca,
• Blanche Armagnac.

Danas je mnogo ređa nego pre filoksere, prvenstveno zbog težeg gajenja na podlogama i veće osetljivosti u vinogradu.

Šta je Blanche Armagnac?

Blanche Armagnac je bezbojni vinskog destilat iz apelacije Armagnac koji ne dobija karakter dugim sazrevanjem u drvenom buretu.

Nakon destilacije čuva se u inertnim sudovima, a za promet mora proći minimalni period sazrevanja i kontrolu propisanu apelacijom.

Među sortama koje se koriste nalazi se i Folle Blanche.

Kod ovog stila nema snažnog uticaja:

• hrasta,
• vanile,
• tosta,
• dugog oksidativnog sazrevanja.

Zbog toga se finija voćna i cvetna aromatika destilata može izraziti veoma direktno.

Filoksera – prelomni trenutak

Filoksera je krajem 19. veka gotovo potpuno promenila sudbinu Folle Blanche.

Pre krize sorta je bila veoma važna i u Cognacu i u Armagnacu.

Nakon uništenja evropskih čokota vinogradi su obnavljani kalemljenjem Vitis vinifera sorti na američke podloge otporne na filokseru.

Kod Folle Blanche rezultat nije bio idealan.

Zvanični Cognac izvori navode da su tradicionalne sorte poput Folle Blanche i Colombarda nakon kalemljenja bile slabije i zahtevnije, zbog čega ih je postepeno zamenio otporniji Ugni Blanc.

U Armagnacu je problem bio sličan. Folle Blanche je nakon filoksere bila znatno teža za ponovno uspostavljanje na podlogama, pa nikada nije povratila nekadašnju dominaciju.

Baco Blanc – potomak Folle Blanche

Kriza vinograda Armagnaca dovela je i do stvaranja potpuno nove sorte.

Baco Blanc, odnosno Baco 22A, nastao je ukrštanjem:

• Folle Blanche,
• Noah.

Zvanična organizacija Armagnaca navodi da ga je François Baco stvorio nakon filoksere kao sortu prilagođenu novim uslovima vinogradarstva. Baco Blanc je danas jedna od četiri glavne sorte Armagnaca.

Tako Folle Blanche ostaje prisutna i indirektno, kroz genetiku jednog od svojih najvažnijih naslednika.

Folignan – Folle Blanche × Ugni Blanc

Folle Blanche učestvuje i u roditeljstvu još jedne zanimljive francuske sorte.

Folignan je nastao ukrštanjem:

• Ugni Blanc,
• Folle Blanche.

Razvijen je sa ciljem da spoji korisne osobine dve istorijski važne sorte Cognaca.

Zvanični Cognac opisuje Folignan kao aromatičnu sortu čiji destilati mogu pokazivati intenzivne cvetne note, uključujući ružu i jorgovan.

Folle Blanche kao vino – Gros Plant du Pays Nantais

Folle Blanche nije samo destilerska sorta.

U vinogradima oko Nanta od nje nastaje Gros Plant du Pays Nantais, izrazito sveže suvo belo vino atlantskog karaktera.

INAO ga opisuje kao:

• suvo,
• živahno,
• vrlo svetlo,
• citrusno,
• ponekad jodno.

Vins de Loire navodi:

• grejpfrut,
• limun,
• cvetne note,
• zelene biljne nijanse,
• izraženu kiselinsku živost.

Ovo je potpuno drugačiji izraz Folle Blanche od Cognaca ili Armagnaca.

Gros Plant „sur lie“

Posebno zanimljiv stil jeste Gros Plant du Pays Nantais sur lie.

Vino nakon fermentacije ostaje na finom talogu tokom zime, bez ranog pretakanja.

Kontakt sa finim talogom može doneti:

• više punoće,
• mekšu teksturu,
• složeniji ukus,
• blagu prirodnu perlavost.

Istovremeno ostaju karakteristične:

• visoke kiseline,
• citrus,
• svežina.

INAO upravo navodi da sur lie stil može biti blago perlav, uz vrlo svetlu boju, citrusne i jodne nijanse.

Istorija Folle Blanche oko Nanta

Ova sorta u Nantaisu ima dugu istoriju.

INAO navodi da je od 16. do sredine 18. veka, pod uticajem holandskih trgovaca, sorta iz Charentesa postepeno potiskivala deo prethodno zasađenih sorti oko Nanta. Prvobitni cilj bio je proizvodnja vina namenjenog destilaciji.

Kasnije se pokazalo da Folle Blanche može dati i karakteristična suva bela vina. Naziv Gros Plant dokumentovan je još 1732. godine.

Koliko je danas ima u Francuskoj?

Istorijski pad površina bio je ogroman.

PlantGrape beleži:

• 15.865 ha 1958.
• 12.104 ha 1968.
• 4.296 ha 1979.
• 3.566 ha 1988.
• 2.862 ha 1998.
• 1.979 ha 2008.
• 962 ha 2018. godine.

Ove brojke ne treba predstavljati kao trenutnu površinu 2026. godine, ali jasno pokazuju dugoročan pad sorte.

Za samu apelaciju Gros Plant du Pays Nantais, vodič Vins de Loire navodi prosečno oko 380 hektara u proizvodnji tokom perioda 2019–2023.

Vinogradarske karakteristike

Ova sorta je:

• rodna,
• produktivna,
• uspravnog rasta.

PlantGrape navodi da njen uspravan habitus omogućava i kraću rezidbu uz relativno ograničenu armaturu.

Visoka rodnost istorijski je bila korisna za proizvodnju velikih količina baznog vina namenjenog destilaciji.

Kod proizvodnje ozbiljnijih suvih vina kontrola prinosa može imati znatan uticaj na koncentraciju i kvalitet.

Rano kretanje vegetacije i prolećni mraz

Folle relativno rano kreće sa vegetacijom.

PlantGrape navodi pupanje približno četiri dana posle Chasselasa u referentnim uslovima. Zbog toga može biti osetljiva na prolećne mrazeve. Ovo je jedna od važnih vinogradarskih slabosti sorte.

Zvanična organizacija Armagnaca takođe navodi rizik od kasnih mrazeva i činjenicu da se danas često pažljivo pozicionira na pogodnim, provetrenim parcelama.

Kada sazreva?

U referentnim francuskim uslovima sazreva u drugoj epohi, približno tri i po do četiri nedelje nakon Chasselasa.

Dakle, nije izrazito rana sorta po zrelosti grožđa, iako relativno rano kreće sa vegetacijom. To stvara zanimljivu kombinaciju:

• ranije pupanje,
• srednje sazrevanje,
• relativno dug period izloženosti rizicima u vinogradu.

Grozd i bobica

Grozd i bobica Folle Blanche prema PlantGrape klasifikaciji imaju srednju veličinu. Bobice su:

• okrugle,
• svetle.

Grozd je naročito poznat po tome što može biti veoma zbijen.

Ta zbijenost predstavlja jednu od najvažnijih slabosti sorte jer povećava rizik od sive truleži.

Osetljivost na bolesti

Ovo je jedan od razloga zbog kojih je Folle Blanche danas retka. PlantGrape je opisuje kao veoma osetljivu na sivu trulež, prvenstveno zbog veoma zbijenih grozdova.

Takođe je veoma osetljiva na:

• black rot,
• grinje.

Prilično je osetljiva i na:

• plamenjaču,
• bolesti drveta.

Zbog toga je zahtevnija za gajenje od Ugni Blanca, što je bilo posebno važno prilikom obnove vinograda nakon filoksere.

Šećeri, kiseline i alkohol

Jedna od osnovnih osobina ove sorte jeste sposobnost proizvodnje vina sa niskim alkoholom i visokim kiselinama.

PlantGrape opisuje njena vina kao:

• slabo alkoholna,
• živahna,
• kisela.

Ovo je idealno za destilaciju. U toplijim južnim područjima postoji važna nijansa: PlantGrape navodi da pri punoj zrelosti kiseline mogu brzo opasti.

Zato se ista sorta ne ponaša identično u svim klimama.

Kakvo vino daje Folle B.?

Kao sortno suvo vino Folle Blanche uglavnom daje:

• svetlu boju,
• lagano telo,
• visok nivo svežine,
• izrazite kiseline,
• relativno nizak alkohol.

U Pays Nantaisu karakteristične su:

• limun,
• grejpfrut,
• diskretno cveće,
• zelene biljne nijanse,
• jodni i morski tonovi.

Ova sorta nije snažno aromatična sorta poput Tamjanike ili Traminca.

Njen vinski identitet više se oslanja na:

• svežinu,
• kiselinu,
• lakoću,
• mineralno-slani utisak u atlantskim uslovima.

Telo, kiseline i alkohol

Tipično suvo vino od ove sorte ima:

Telo: lagano
Kiseline: visoke
Alkohol: nizak do umeren
Aromatičnost: diskretna do srednja
Boja: veoma svetložuta, često sa zelenkastim odsjajem

Kod sur lie vina tekstura postaje punija, ali osnovna živost ostaje.

Inox i rad na finom talogu

Za sveži stil Folle Blanche veoma odgovaraju inertni sudovi.

Cilj je očuvati:

• kiseline,
• citrusni karakter,
• čistoću,
• laganu strukturu.

Posebno važna tehnika u Pays Nantaisu jeste sazrevanje sur lie. Fini talog povećava punoću vina bez potrebe za snažnim uticajem hrasta.

To daje zanimljiv kontrast vrlo visoka svežina + nešto mekša i šira tekstura.

Hrast i Folle Blanche

Kod klasičnog suvog vina Folle Blanche hrast nema centralnu ulogu.

Njena najveća vrednost leži u:

• kiselinama,
• lakoći,
• čistom izrazu.

Sasvim drugačija situacija postoji nakon destilacije.

Cognac i klasični Armagnac tokom sazrevanja u drvetu razvijaju čitav novi sloj aroma i teksture, ali tada više ne govorimo o karakteru vina već o razvoju vinskog destilata.

Folle Blanche kao baza za penušava vina

PlantGrape navodi da Folle Blanche ima i dobru pogodnost za proizvodnju baznih vina.

Logika je jasna:

• visoke kiseline,
• nizak alkohol,
• svetla boja,
• diskretna primarna aromatika.

To su osobine koje mogu biti korisne kod vina namenjenih sekundarnoj fermentaciji.

Ipak, njen današnji glavni vinski identitet ostaje vezan za Gros Plant du Pays Nantais.

Da li Folle Blanche dugo odležava kao vino?

Većina suvih vina Folle Blanche namenjena je prvenstveno uživanju dok su:

• sveža,
• živahna,
• citrusna.

Sur lie stil može dobiti dodatnu složenost i teksturu. Ipak, Folle Blanche nije prvenstveno poznata kao sorta velikih dugovečnih mirnih vina.

Njena sposobnost dugog razvoja mnogo više dolazi do izražaja nakon destilacije, kroz Cognac i Armagnac.

Folle Blanche i Ugni Blanc

Ovo je najvažnije poređenje za svet destilata.

Folle Blanche daje:

• visoke kiseline,
• nizak alkohol,
• finu i aromatičnu eau-de-vie,
• ali je veoma osetljiva u vinogradu.

Ugni Blanc takođe daje:

• visoke kiseline,
• malo šećera,
• nizak alkohol,
• vrlo pogodnu bazu za destilaciju.

Ključna razlika je što je Ugni Blanc praktičniji i otporniji u proizvodnji. Upravo zato je nakon filoksere gotovo potpuno preuzeo Cognac, gde danas čini više od 98% zasada.

Folle Blanche je danas retka, ali ostaje istorijski i aromatski veoma cenjena.

Folle Blanche i Colombard

Obe sorte vekovima su prisutne u zapadnoj Francuskoj i koriste se za destilate. Colombard ima snažniji voćni i aromatski potencijal i takođe dobru kiselinsku strukturu. Folle Blanche poznatija je po:

• vrlo izraženoj svežini baznog vina,
• niskom alkoholu,
• finoći destilata,
• cvetnoj eleganciji u Armagnacu.

U Cognacu su danas obe daleko iza Ugni Blanca po površinama.

Folle Blanche u Srbiji

Folle Blanche se nalazi u aktuelnom Registru priznatih sorti poljoprivrednog bilja Srbije od 21. jula 2026. godine.

Registar navodi Folle Blanche i klon 280, priznat 2009. godine.

U registru je označena kategorijom „o“, koja obuhvata autohtone domaće i odomaćene strane sorte. Pošto je poreklo Folle Blanche francusko, u srpskom kontekstu njen status je odomaćena strana sorta, a ne autohtona srpska sorta.

Za sada nema osnova da se govori o velikim komercijalnim površinama Folle Blanche u Srbiji.

Folle Blanche u Sremskom rejonu

Konkretan domaći primer postoji na Fruškoj gori.

U vinu Hopovo Joakim i Ana, vinarije Hopovo, Folle Blanche je deo kupaže pet belih sorti:

• Muscat Petit Grain,
• Folle Blanche,
• Ugni Blanc,
• Colombard,
• Clairette de Gascogne.

Vino dolazi iz Sremskog rejona i fermentisano je i odležavano u inoxu.

Ovaj primer potvrđuje stvarno prisustvo Folle Blanche u domaćem vinskom kontekstu, iako se ne radi o sortnom vinu.

Kod ovakve kupaže nije moguće pojedinačne arome vina precizno pripisivati Folle Blanche, jer karakter nastaje zajedničkim delovanjem svih pet sorti.

Zašto je Folle Blanche značajna?

Folle Blanche predstavlja veoma važan deo istorije evropskog vinogradarstva i destilacije. Njena priča spaja:

• atlantsku Francusku,
• Cognac,
• Armagnac,
• Pays Nantais,
• filokseru,
• obnovu evropskih vinograda,
• savremeno oplemenjivanje sorti.

Nekada dominantna sorta gotovo je nestala iz svojih najvažnijih istorijskih regiona, ali nije potpuno izgubljena.

Danas opstaje kao:

• retka sorta Cognaca,
• istorijska sorta Armagnaca,
• osnovna sorta Gros Plant du Pays Nantais,
• genetički roditelj Baco Blanca i Folignana,
• priznata sorta i u Srbiji.

Vina od Folle Blanche na OURS-u

Folle Blanche je na OURS-u evidentirana kroz vino Hopovo Joakim i Ana, belu kupažu iz Sremskog rejona.

U kupaži se nalazi zajedno sa:

• Clairette de Gascogne,
• Colombardom,
• Muscat Petit Grainom,
• Ugni Blancom.

Ovo vino pokazuje jedan drugačiji kontekst Folle Blanche od njenog istorijskog francuskog identiteta – ne kao baze za destilaciju, već kao dela kompleksne suve bele kupaže iz Srbije.

Da li ste znali?

• Folle Blanche najverovatnije potiče iz Charentesa u zapadnoj Francuskoj.
• Genetički je verovatno potomak sorte Gouais Blanc.
• Nekada je bila dominantna sorta Cognaca, ali danas čini manje od 1% vinograda apelacije.
• Pre filoksere bila je dominantna sorta Armagnaca.
• Baco Blanc je potomak Folle Blanche i sorte Noah.
• Folignan je nastao ukrštanjem Ugni Blanca i Folle Blanche.
• PlantGrape beleži pad površina Folle Blanche u Francuskoj sa 15.865 hektara 1958. na 962 hektara 2018. godine.
• Gros Plant du Pays Nantais proizvodi se od Folle Blanche i poznat je po visokim kiselinama, citrusnom i ponekad jodnom karakteru.
• Folle Blanche je veoma osetljiva na sivu trulež, black rot i grinje.
• U aktuelnom Registru priznatih sorti Srbije nalazi se Folle Blanche i njen klon 280.

Sve što treba da znate o Folle Blanche

Odakle potiče Folle Blanche?

Iz zapadne Francuske, najverovatnije iz područja Charentes.

Da li znamo roditelje Folle Blanche?

Genetička istraživanja pokazuju da je verovatno potomak Gouais Blanca. Drugi roditelj nije pouzdano utvrđen.

Da li je Gros Plant isto što i Folle Blanche?

Folle Blanche je sorta grožđa. Gros Plant je istorijski naziv povezan sa sortom i, posebno, naziv vina Gros Plant du Pays Nantais. PlantGrape ga danas ne vodi kao zvanično priznati sinonim sorte.

Da li je Piquepoult isto što i Folle Blanche?

Piquepoult je istorijski lokalni naziv koji se koristio za Folle Blanche u Gaskonji. Ne treba ga mešati sa drugim sortama koje u imenu imaju Picpoul/Piquepoul.

Zašto je Folle Blanche važna za Cognac?

Vekovima je bila jedna od glavnih sorti za proizvodnju Cognaca. Daje kisela, niskoalkoholna vina koja nakon destilacije mogu dati fine i veoma aromatične vinske destilate.

Zašto je danas toliko retka u Cognacu?

Posle filoksere pokazala se zahtevnijom i osetljivijom nakon kalemljenja na podloge, pa ju je postepeno zamenio otporniji Ugni Blanc.

Koliko je danas ima u Cognacu?

Manje od 1% vinograda apelacije, dok Ugni Blanc zauzima više od 98%.

Kakvu ulogu ima u Armagnacu?

Folle Blanche je istorijska sorta Armagnaca. Cenjena je zbog finih, elegantnih i često cvetnih destilata, posebno u mladim Armagnacima i Blanche Armagnacu.

Kakvo vino daje?

Najčešće lagano, svetlo i izrazito sveže vino sa visokim kiselinama i relativno niskim alkoholom.

Koje su tipične arome suvog vina?

U Gros Plant du Pays Nantaisu tipični su limun, grejpfrut, diskretno cveće, zelene biljne nijanse i ponekad jodni tonovi.

Da li Folle Blanche ima visoke kiseline?

Da. Visoka prirodna kiselost jedna je od njenih glavnih karakteristika.

Kada sazreva?

U drugoj epohi, približno tri i po do četiri nedelje nakon Chasselasa u francuskim referentnim uslovima.

Da li je rodna sorta?

Da. Folle Blanche je plodna i produktivna sorta.

Na koje bolesti je osetljiva?

Veoma je osetljiva na sivu trulež, black rot i grinje, a prilično je osetljiva i na plamenjaču i bolesti drveta.

Da li je pogodna za sur lie stil?

Da. Gros Plant du Pays Nantais može sazrevati na finom talogu, čime vino dobija više punoće i blagu perlavost uz očuvanu svežinu.

Da li se gaji u Srbiji?

Da. Folle Blanche nalazi se u aktuelnom srpskom Registru priznatih sorti.

Koji klon je priznat u Srbiji?

Klon 280, priznat 2009. godine.

Da li postoji domaće vino sa Folle Blanche?

Da. Folle Blanche je deo bele kupaže Hopovo Joakim i Ana iz Sremskog rejona.

Uz koju hranu najbolje ide suva Folle Blanche?

Posebno dobro uz ostrige, školjke, morske plodove, belu ribu i druga laganija jela od ribe.