Japanska jabuka izuzetne slasti, hrskavosti i čuvanja

 

Fudži, međunarodno poznat kao Fuji, jedna je od najznačajnijih japanskih sorti jabuke i jedna od najrasprostranjenijih sorti u svetskoj proizvodnji. Stvorena je ukrštanjem američkih sorti Ralls Janet, u Japanu poznate kao Kokko, i Delicious, roditelja iz grupe iz koje potiče današnji Crveni Delišes.

Ukrštanje je izvršeno 1939. godine u Japanu, a nakon više od dve decenije selekcije Fudži je zvanično priznat 1962. godine kao Ringo Norin No. 1.

Sorta je postala izuzetno popularna zbog kombinacije veoma slatkog ukusa, izrazite hrskavosti, sočnog mesa i odlične sposobnosti čuvanja. Plodovi u odgovarajućim uslovima mogu postići veoma visok sadržaj šećera, dok relativno niska kiselost daje Fudžiju karakterističan sladak i blag ukus.

Fudži je kasna sorta i zahteva dovoljno dugu i toplu vegetacionu sezonu. U Srbiji se uglavnom bere tokom druge polovine oktobra, a kod pojedinih lokaliteta i klonova berba se može produžiti prema kraju meseca.

Poreklo sorte Fudži

Fudži je nastao u Japanu, u okviru državnog programa oplemenjivanja jabuke.

Ukrštanje je sprovedeno 1939. godine, kada je sorta Ralls Janet ukrštena sa sortom Delicious. Japansko ime za Ralls Janet je Kokko, pa se u japanskoj stručnoj literaturi roditeljska kombinacija najčešće zapisuje Kokko × Delicious.

Od približno 4.000 sejanca dobijenih u okviru oplemenjivačkog programa, nakon dugogodišnjih ispitivanja izdvojen je genotip koji će kasnije postati Fudži.

Tokom selekcije vodio se kao Tohoku No. 7, a 1962. godine zvanično je priznat kao nova sorta.

Nastanak Fudžija dobar je primer koliko dugo traje ozbiljno oplemenjivanje voćaka – od ukrštanja 1939. do zvaničnog predstavljanja sorte prošle su 23 godine.

Ko je stvorio Fudži?

Japanska Nacionalna organizacija za poljoprivredna i prehrambena istraživanja kao oplemenjivače Fudžija navodi Shosuke Sadamori, Yoshio Yoshida, Hyoe Murakami i Shogo Ishizuka.

Sorta je nastala u okviru prethodnika današnjih japanskih državnih istraživačkih institucija za voćarstvo.

Originalno stablo Fudžija dugo je čuvano kao važan deo istorije japanskog oplemenjivanja jabuke.

Kako je Fudži dobio ime?

Naziv Fuji povezuje dve važne japanske reference.

Prema zvaničnom japanskom izvoru, ime je inspirisano mestom Fujisaki u prefekturi Aomori, gde je sorta stvarana i ispitivana, ali i čuvenom japanskom planinom Fuji.

Zato nije potpuno precizno reći samo da je jabuka nazvana po planini Fudži.

Naziv istovremeno čuva vezu sa mestom njenog nastanka.

Fudži i Crveni Delišes

U popularnim tekstovima često piše da je Fudži nastao ukrštanjem Ralls Janet × Red Delicious.

Zvanični japanski izvor roditeljsku sortu navodi jednostavno kao Delicious.

To nije velika suštinska razlika, jer se radi o sortnoj grupi iz koje se razvio Red Delicious, ali je za ozbiljan pomološki tekst preciznije koristiti originalnu oznaku Ralls Janet × Delicious.

Fudži zato jeste potomak Delicious genetike, ali nije klon niti mutacija Crvenog Delišesa.

Stablo Fudžija

Originalni Fudži razvija bujno i snažno stablo.

Prirodni habitus je relativno širok i otvoren, sa snažnim vegetativnim rastom. Japanski zvanični opis karakteriše stablo kao snažnog rasta i dobre produktivnosti.

Istraživanja u Srbiji potvrdila su izraženu bujnost i kod klonova Fuji Naga-fu 2 i Naga-fu 6.

U petogodišnjem ogledu u Krćevcu kod Topole, oba klona imala su značajno veću površinu poprečnog preseka debla od kontrolne sorte Ajdared, što potvrđuje da Fudži i na podlozi M9 može pokazati snažan rast.

Fudži na podlozi M9

Savremeni komercijalni zasadi Fudžija najčešće koriste slabobujne podloge, posebno M9 i njene klonove.

Razlog je prirodno snažan rast sorte. Na M9 se može dobiti manje stablo pogodno za guste zasade, ali takav sistem zahteva navodnjavanje, preciznu ishranu, stalni naslon i pravilno regulisanje roda.

Kod slabobujnih podloga korenov sistem nije dovoljno snažan da odraslo stablo sa velikim rodom pouzdano drži bez potpore.

Rodno drvo

Fudži veliki deo roda formira na kratkim rodnim grančicama, odnosno spurovima.

Može rađati veoma obilno. Problem nastaje kada se na stablu ostavi preveliki broj plodova. Tada se ne smanjuje samo njihova krupnoća, već prevelik rod može snažno uticati i na stvaranje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.

Upravo zato je pravilno regulisanje rodnosti jedna od najvažnijih agrotehničkih mera kod Fudžija.

Alternativna rodnost

Jedna od najvećih slabosti Fudžija jeste izražena sklonost alternativnom rađanju.

Ako stablo jedne godine nosi previše plodova, sledeće godine može formirati znatno manji broj cvetnih pupoljaka.

Tako nastaje ciklus veliki rod – mali rod – veliki rod.

Ovaj problem potvrđen je i u Srbiji.

U petogodišnjem istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu klonovi Fuji Naga-fu 2 i Naga-fu 6 pokazali su među najizraženijim sklonostima alternativnom rađanju od proučavanih sorti.

Zato se Fudži mora pravovremeno proređivati ako se želi redovan prinos i ujednačen kvalitet.

Proređivanje plodova

Kod Fudžija je proređivanje mnogo više od mere za dobijanje krupnijih jabuka.

Njime se reguliše čitava fiziološka ravnoteža stabla. Pravilno opterećeno stablo daje krupnije plodove, više šećera, bolju obojenost, kvalitetnije cvetne pupoljke i stabilniji rod naredne godine.

Kasno proređivanje može poboljšati krupnoću, ali je znatno manje efikasno u sprečavanju alternativne rodnosti nego rano regulisanje broja plodova.

Cvetanje

Fudži cveta u srednjem do srednje kasnom periodu cvetanja jabuke.

Tačan termin zavisi od lokaliteta, godine, nadmorske visine i temperatura tokom zime i proleća.

Različiti klonovi mogu pokazati manje razlike, ali se generalno dovoljno preklapaju sa velikim brojem komercijalnih sorti jabuke.

Da li je Fudži samooplodan?

Ne.

Fudži je samobesplodna sorta.

Njegov S-genotip je S1S9, što znači da sopstveni polen ne može pouzdano da oplodi cvetove iste sorte.

Zbog toga je u zasadu potrebno obezbediti genetički kompatibilnog oprašivača koji cveta u približno isto vreme.

Istraživanja samoinkompatibilnosti jabuke posebno potvrđuju Fudži kao sortu sa S1S9 kombinacijom.

Ko može da oprašuje Fudži?

Za oprašivanje se mogu koristiti sorte sa odgovarajućim periodom cvetanja i kompatibilnim S-alelima.

Među sortama koje se u praksi često kombinuju sa Fudžijem nalaze se Gala, Zlatni delišes i Greni Smit.

Važno je da samo postojanje druge sorte u voćnjaku nije dovoljno.

Potrebno je dovoljno preklapanje cvetanja, prisustvo pčela i odgovarajući raspored oprašivača kroz zasad.

Klonovi Fudžija nisu međusobno pravi oprašivači jer imaju istu osnovnu genetiku samoinkompatibilnosti.

Plod Fudžija

Originalni Fudži daje srednje krupan do krupan plod.

Japanski zvanični opis navodi prosečnu masu približno 300 grama u tamošnjim oglednim uslovima.

To ipak ne znači da će Fudži u svakom zasadu imati 300 g. Odličan primer predstavljaju domaća istraživanja.

U petogodišnjem ogledu kod Topole prosečna masa ploda iznosila je oko:

178 g kod Naga-fu 2 i
189 g kod Naga-fu 6.

Razlika pokazuje koliko krupnoća zavisi od klona, prinosa, podloge, razmaka sadnje, vode, ishrane i proređivanja.

Oblik ploda

Plod je okruglast do blago izduženo okruglast.

Može biti pomalo asimetričan.

Zvanični japanski opis posebno navodi da kod Fudžija nije neuobičajena pojava blago nepravilnih odnosno nagnutih plodova.

To nema značajan uticaj na unutrašnji kvalitet, ali je za stroge komercijalne standarde ujednačenost oblika važna.

Boja pokožice

Osnovna boja pokožice je zelenkastožuta do žuta.

Preko nje se razvija crvena dopunska boja, kod originalnog Fudžija najčešće u obliku izraženih crvenih pruga. Izvorni Fudži nije uvek lako dobijao intenzivnu crvenu boju.

To je jedan od glavnih razloga zbog kojih je tokom vremena selekcionisan veliki broj bolje obojenih klonova.

Zašto Fudži ponekad slabo pocrveni?

Razvoj crvene boje zavisi od stvaranja antocijana u pokožici.

Za kvalitetno obojen Fudži veoma su važne dobra osvetljenost, odgovarajuća temperatura i naročito razlika između dnevnih i noćnih temperatura pred berbu.

Tople noći mogu značajno ograničiti stvaranje crvene boje.

Zato Fudži često dobija lepšu boju u brdskim područjima i drugim lokalitetima gde su noći pred berbu svežije.

U ravničarskim područjima sa toplim jesenima originalni ili slabije obojeni klonovi mogu ostati bledi i tržišno manje atraktivni.

Klonovi Fudžija

Ogroman komercijalni značaj sorte doveo je do pojave velikog broja spontanih mutacija i selekcionisanih klonova.

Među poznatim klonovima i selekcijama nalaze se Naga-fu 2, Naga-fu 6, Naga-fu 12, Kiku 8, Fubrax, Raku Raku, Aztec i drugi.

Njihove najveće razlike uglavnom se odnose na:

• intenzitet crvene boje
• prugastu ili difuznu obojenost
• vreme pojavljivanja boje
• nešto ranije sazrevanje
• krupnoću i ujednačenost ploda.

Osnovni ukus i većina bioloških osobina i dalje pripadaju sortnoj grupi Fudži.

Kiku 8

Kiku 8 je jedna od poznatih obojenih mutacija Fudžija.

U evropskim istraživanjima izdvojio se intenzivnijom crvenom bojom od standardnog Fudžija. Posebno dobro može da se oboji na položajima sa izraženom razlikom dnevne i noćne temperature.

Njegova vrednost nije u tome što predstavlja novu potpuno različitu sortu, već u boljoj tržišnoj obojenosti uz zadržavanje tipičnog kvaliteta Fudžija.

Fubrax

Fuji Kiku Fubrax je mutacija Kiku 8.

Prepoznatljiv je po intenzivnoj rubincrvenoj prugastoj dopunskoj boji koja može zahvatiti veoma veliki deo površine ploda. U domaćim pregledima sortimenta upravo se Kiku 8 i Fubrax preporučuju kao bolje obojene varijante Fudžija.

To je posebno značajno u našim klimatskim uslovima, gde postizanje dobre boje može biti jedan od glavnih proizvodnih problema.

Naga-fu 2 i Naga-fu 6

Naga-fu selekcije takođe pripadaju klonskoj grupi Fudžija.

Naga-fu 2 i Naga-fu 6 posebno su značajni za Srbiju jer su detaljno ispitivani u domaćim uslovima.

U petogodišnjem ogledu u Šumadiji oba klona pokazala su snažnu bujnost i izraženu sklonost alternativnom rađanju.

Prosečan prinos iznosio je oko 11 kg po stablu za Naga-fu 2 i 12,2 kg za Naga-fu 6 u konkretnom mladom gustom zasadu na podlozi M9.

Ove brojke nisu univerzalni prinos Fudžija, već rezultat određenog eksperimentalnog sistema.

Meso Fudžija

Meso je žućkastobelo, veoma čvrsto, hrskavo i izrazito sočno.

Upravo tekstura predstavlja jednu od najvećih prednosti sorte. Dobar Fudži pruža vrlo izražen „krckav“ osećaj pri zagrizu i oslobađa veliku količinu soka.

Čvrstina mesa doprinosi i njegovoj izuzetnoj sposobnosti čuvanja.

Ukus

Fudži je izrazito slatka jabuka.

Kiselost je relativno niska, pa slast dolazi posebno do izražaja.

U punoj zrelosti ukus je bogatiji nego što sama niska kiselost sugeriše, a mogu se razviti blage medne i voćne nijanse.

Njegova popularnost velikim delom proizlazi upravo iz kombinacije:

slatkoće, sočnosti i izrazite hrskavosti.

Šećeri

Prema zvaničnim japanskim podacima Fudži u zrelosti najčešće postiže približno 14–16% rastvorljivih šećera odnosno šećernog sadržaja izraženog u sortnim analizama.

U veoma dobrim uslovima može biti i više. U američkim istraživanjima zabeleženi su plodovi sa 17–19% rastvorljivih suvih materija. Te vrednosti ne treba pretvarati u stalnu sortnu karakteristiku.

Previsok rod, zasenjivanje ili prerana berba mogu značajno smanjiti slast.

Kiseline

Japanski zvanični opis navodi približno 0,4–0,5% jabučne kiseline.

To je relativno niska do umerena kiselost u odnosu na brojne kiselije sorte jabuke.

Upravo visok sadržaj šećera i skromnija kiselina stvaraju karakterističan veoma sladak profil Fudžija.

„Med“ u Fudži jabuci

Fudži je poznat po pojavi koju Japanci nazivaju mitsu, što se može prevesti kao „med“.

Kada se jabuka preseče, oko semenog gnezda mogu se videti providna, staklasta područja koja izgledaju kao da je meso natopljeno medom.

Međutim, to nije med.

Reč je o fiziološkoj pojavi poznatoj kao staklavost ploda odnosno watercore.

Šta je staklavost?

Kod staklavosti se međućelijski prostori u delu mesa ispunjavaju tečnošću bogatom rastvorenim materijama, posebno sorbitolom.

Tkivo zbog toga izgleda providno. Kod Fudžija se blaga staklavost često povezuje sa veoma zrelim, slatkim plodom i u Japanu može biti čak poželjna osobina kod jabuka namenjenih neposrednoj potrošnji.

Sa tehnološkog stanovišta situacija je drugačija.

Jaka staklavost može smanjiti sposobnost dugog skladištenja i povećati rizik od unutrašnjih poremećaja.

Zato nivo staklavosti mora da se posmatra u odnosu na planiranu namenu ploda.

Kada sazreva Fudži?

Fudži je veoma kasna sorta jabuke.

U japanskim uslovima Morioke sazreva od kraja oktobra do početka novembra.

U Srbiji domaća stručna literatura navodi da sazreva približno u isto vreme kao Greni Smit. U praksi se različiti klonovi uglavnom beru tokom druge polovine oktobra, uz pomeranje prema kraju meseca u zavisnosti od lokaliteta i godine.

Ranije selekcije Fudžija mogu sazrevati pre standardnog tipa.

Berba u više prolaza

Fudži se često ne bere odjednom.

Razlog je neujednačen razvoj dopunske crvene boje. Plodovi sa spoljne strane krošnje mogu dostignuti odgovarajuću boju ranije od onih u unutrašnjosti.

Zbog toga kvalitetna proizvodnja može zahtevati dva ili više prolaza berbe.

Takav način rada je skuplji, ali omogućava da se svaki plod obere u povoljnijoj fazi obojenosti i zrelosti.

Boja nije jedini pokazatelj zrelosti

Kod bolje obojenih klonova crvena boja može da se razvije pre potpune unutrašnje zrelosti.

Zato trenutak berbe ne treba određivati isključivo prema izgledu.

U profesionalnoj proizvodnji prate se osnovna boja pokožice, razgradnja skroba, čvrstina mesa, rastvorljive suve materije, ukus i planirano trajanje skladištenja.

Plod namenjen dugom čuvanju bere se nešto ranije nego plod namenjen neposrednoj potrošnji.

Pucanje oko peteljke

Kod Fudžija se može pojaviti pucanje pokožice u peteljkinom udubljenju.

Japanski zvanični opis takođe navodi da se ova pojava može javiti u pojedinim godinama. Rizik zavisi od klona, vremenskih prilika, vodnog režima i razvoja ploda.

Pukotine smanjuju tržišnu vrednost i mogu otvoriti put sekundarnim infekcijama tokom čuvanja.

Rđasta prevlaka

Na plodovima Fudžija može se javiti rđasta prevlaka odnosno russeting.

Najčešće se pojavljuje oko peteljkinog udubljenja, ali u nepovoljnim uslovima može zahvatiti i veći deo ploda. Količina rđaste prevlake zavisi od klona, vremenskih uslova tokom razvoja mladog ploda i primenjene tehnologije.

Kod stonih jabuka ona prvenstveno predstavlja estetski problem.

Sunčeve ožegotine

Fudži može biti osetljiv i na sunčeve ožegotine ploda.

To je naročito značajno u područjima sa visokim temperaturama i jakim sunčevim zračenjem.

Paradoks Fudžija je u tome što za dobro formiranje crvene boje zahteva mnogo svetlosti, ali preterana direktna izloženost tokom velikih vrućina može oštetiti pokožicu.

Zato je cilj napraviti krošnju u kojoj plod dobija dovoljno difuznog svetla, ali nije naglo izložen ekstremnim temperaturama.

Položaj za Fudži

Fudži zahteva dugu i dovoljno toplu vegetacionu sezonu da bi pravilno sazreo.

Istovremeno, za razvoj kvalitetne crvene boje korisne su hladnije noći pred berbu.

Upravo zato dobri rezultati mogu da se postignu na višim, dobro osunčanim položajima gde su dani topli, a noći svežije.

U domaćem stručnom pregledu sortimenta upozorava se da u ravničarskim područjima dopunska boja može ostati slaba, posebno kod starijih i slabije obojenih klonova.

Zato izbor klona kod Fudžija ima veliki značaj.

Zemljište

Fudži najbolje rezultate postiže na dubokim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima.

Kod intenzivnih zasada na M9 vrlo je važno redovno navodnjavanje.

Veliki broj plodova, snažna lisna masa i duga vegetaciona sezona stvaraju značajne potrebe za vodom.

Velike oscilacije u snabdevanju vodom mogu negativno uticati na rast ploda i povećati pojedine fiziološke probleme.

Rezidba

Kod bujnog Fudžija cilj rezidbe je održavanje dovoljno osvetljene krošnje, mladog produktivnog rodnog drveta i ravnoteže između rasta i prinosa.

Prejaka zimska rezidba može izazvati previše snažnih vegetativnih mladara.

Sa druge strane, izostanak rezidbe dovodi do zasenjivanja i slabe obojenosti ploda.

Kod Fudžija je zato posebno važna kombinacija zimske i letnje regulacije krošnje.

Čađava krastavost jabuke

Fudži nije sorta genetički otporna na čađavu krastavost.

To znači da u područjima pogodnim za razvoj bolesti zahteva standardno praćenje infekcionih perioda i odgovarajuću zaštitu.

Fudži zato nije sorta koju treba predstavljati kao pogodnu za proizvodnju bez fungicidne zaštite samo na osnovu sortne genetike.

Bakteriozna plamenjača

Ozbiljniji problem može predstavljati bakteriozna plamenjača – Erwinia amylovora.

Stručni izvori Washington State University Fudži svrstavaju među veoma osetljive sorte.

Posebno su rizični snažno rastući mladi lastari, a preterana azotna ishrana i nekontrolisana bujnost mogu dodatno povećati osetljivost zasada.

Ovo je značajan razlog da se bujnost Fudžija održava u ravnoteži.

Alternaria

Japanski zvanični opis navodi da Fudži pokazuje srednji nivo otpornosti prema Alternaria blotch, bolesti lista koju izazivaju određeni sojevi Alternaria alternata.

To ne znači da je opšte otporan na gljivične bolesti.

Reakcija na jednu bolest ne može se prenositi na druge patogene.

Čuvanje Fudžija

Jedna od najvećih vrednosti Fudžija je izuzetna sposobnost čuvanja.

Japanski NARO navodi više od pet meseci čuvanja u hladnjači, dok se u optimalnim komercijalnim režimima i kontrolisanoj atmosferi sezona prodaje može produžiti veoma dugo. Čvrsto meso vrlo sporo gubi teksturu.

Zbog toga Fudži i nakon višemesečnog čuvanja može zadržati dobru hrskavost, što je važna prednost u odnosu na sorte koje brzo postaju mekane i brašnaste.

Staklavost i čuvanje

Najveći oprez pri skladištenju potreban je kod plodova sa jakom staklavošću.

Blaga pojava može biti prihvatljiva za brzu potrošnju, ali izrazito staklasti plodovi nisu najbolji izbor za veoma dugo čuvanje.

Zato termin berbe Fudžija predstavlja kompromis između maksimalne slasti, razvoja arome, pojave staklavosti i potrebne sposobnosti skladištenja.

Fudži za svežu potrošnju

Osnovna namena Fudžija je sveža potrošnja.

Tu njegove osobine najbolje dolaze do izražaja.

Veoma slatko, sočno i hrskavo meso učinilo ga je izuzetno popularnim među potrošačima koji preferiraju jabuke sa manje izraženom kiselošću.

Fudži se posebno dobro jede rashlađen jer niska temperatura dodatno naglašava osećaj hrskavosti i svežine.

Fudži za kolače i kuvanje

Čvrsto meso omogućava upotrebu i za različite vrste kulinarske prerade.

Može se koristiti u pitama, kolačima, pečenim jabukama i voćnim salatama. Zbog prirodno visoke slasti može zahtevati manje dodatog šećera u receptima.

Ipak, kod jela gde je potrebna izražena kiselost Fudži se često bolje kombinuje sa kiselijim sortama.

Fudži za sok

Fudži može dati veoma sladak i prijatan sok.

Visok sadržaj šećera je prednost, dok relativno niska kiselost može biti ograničenje ako se želi izrazito svež i živahan sok. Zbog toga je vrlo zanimljiv u kupaži sa kiselijim sortama jabuke.

Fudži tada doprinosi slasti, punoći i količini rastvorljivih materija, dok druga sorta donosi potrebnu kiselinsku ravnotežu.

Fudži za rakiju od jabuke

Fudži može biti dobra sirovina i za proizvodnju rakije od jabuke.

Njegova glavna tehnološka prednost je visok sadržaj šećera. Potpuno zreo Fudži može obezbediti dobru količinu fermentabilnih šećera, što daje povoljan potencijal alkoholnog prinosa.

Međutim, Fudži nije tradicionalna rakijska sorta jabuke i nema izrazito visok sadržaj kiselina. Zbog toga može biti posebno zanimljiv u kupaži sa aromatičnijim i kiselijim sortama.

Takva kombinacija može dati sirovinu sa boljim odnosom šećera, kiseline i arome.

Berba Fudžija za rakiju

Za destilaciju nema razloga brati Fudži u istoj fazi kao jabuke namenjene višemesečnom skladištenju.

Sirovina za rakiju treba da dostigne punu tehnološku zrelost. Tada su šećeri viši, aroma razvijenija, skrob većim delom razgrađen, a meso pogodnije za usitnjavanje.

Plodovi ne moraju imati savršenu komercijalnu boju ili oblik, ali moraju biti zdravi.

Trule i plesnive jabuke nisu kvalitetna sirovina za fermentaciju.

Fermentacija Fudžija

Nakon usitnjavanja masa treba što pre da uđe u pravilno vođenu alkoholnu fermentaciju.

Kod slatkih sorti poput Fudžija treba posebno voditi računa o ravnoteži kljuka. Visok šećer jeste prednost, ali nije jedini uslov dobre fermentacije.

Važni su i kiselost, pH, dostupne hranljive materije za kvasce, temperatura i zaštita od neželjenih mikroorganizama.

Kvalitet rakije na kraju mnogo više zavisi od zrelosti i tehnologije nego od tržišne klase jabuke.

Fudži u Srbiji

Fudži je već dugo prisutan u savremenom srpskom sortimentu jabuke.

Domaći naučni ogledi pokazali su da se uspešno može gajiti i u centralnoj Srbiji. Posebno su proučavani Naga-fu 2 i Naga-fu 6 u Krćevcu kod Topole. Ogled je bio podignut na podlozi M9, sa vitkim vretenom i gustinom od približno 2.777 stabala po hektaru. Tokom perioda 2004–2008. prosečan prinos bio je oko 11 kg po stablu kod Naga-fu 2 i 12,2 kg kod Naga-fu 6.

Mnogo važniji zaključak tog istraživanja bio je da su oba klona pokazala snažan vegetativni rast i izraženu tendenciju alternativnog rađanja.

Fudži i uslovi Srbije

Domaća stručna literatura ističe da je kod Fudžija jedan od glavnih problema dobijanje dovoljno intenzivne dopunske crvene boje.

To je naročito važno u toplijim ravničarskim područjima.

Zbog toga se za komercijalnu proizvodnju prednost daje bolje obojenim klonovima, a pogodniji mogu biti brdski položaji sa izraženijom razlikom između dnevnih i noćnih temperatura.

U domaćim stručnim preporukama posebno se pominju Kiku 8 i Fubrax.

Zašto je Fudži postao toliko važan?

Fudži je uspeo da spoji osobine koje potrošači veoma lako prepoznaju veliku slast, izuzetnu hrskavost, mnogo soka i dugo čuvanje.

To je izuzetno snažna komercijalna kombinacija. Za proizvođača ipak nije jednostavna sorta.

Kasno sazreva, vrlo je bujna, može slabo da se oboji, sklona je alternativnoj rodnosti, zahteva dobro proređivanje i može razviti staklavost, pucanje i sunčeve ožegotine.

Fudži je zato odličan primer sorte kod koje vrhunski plod zahteva veoma preciznu tehnologiju proizvodnje.

Najvažnije osobine sorte Fudži

• Japanska sorta jabuke
• Međunarodni naziv Fuji
• Ukrštanje izvršeno 1939. godine
• Roditelji Ralls Janet, odnosno Kokko, × Delicious
• Tokom selekcije označavan kao Tohoku No. 7
• Zvanično priznat 1962. kao Ringo Norin No. 1
• Ime povezano sa mestom Fujisaki i planinom Fuji
• Snažno i bujno stablo
• Širok habitus krošnje
• Visok potencijal rodnosti
• Izražena sklonost alternativnom rađanju
• Proređivanje plodova veoma važno
• Samobesplodna sorta
• S-genotip S1S9
• Kasna sorta
• U Srbiji se uglavnom bere u drugoj polovini oktobra
• Plod srednje krupan do krupan
• Japanski zvanični opis navodi oko 300 g
• U domaćem ogledu Naga-fu klonovi imali približno 178–189 g
• Zelenkastožuta osnovna boja
• Crvena prugasta dopunska boja
• Postoji veliki broj bolje obojenih klonova
• Žućkastobelo, veoma čvrsto meso
• Izrazito hrskav
• Veoma sočan
• Veoma sladak
• Oko 14–16% šećera prema japanskom sortnom opisu
• Relativno niska kiselost
• Sklon pojavi staklavosti odnosno watercore
• Može imati pucanje oko peteljke
• Može razviti rđastu prevlaku
• Osetljiv na sunčeve ožegotine
• Osetljiv na čađavu krastavost
• Veoma osetljiv na bakterioznu plamenjaču
• Izuzetno dobro se čuva
• Primarno stona sorta
• Pogodan za sokove i kulinarsku preradu
• Može biti dobra sirovina za rakiju, posebno u kupaži sa kiselijim i aromatičnijim jabukama

Česta pitanja o jabuci Fudži

Odakle potiče Fudži?

Fudži je japanska sorta jabuke, nastala u državnom programu oplemenjivanja koji je započeo ukrštanjem 1939. godine.

Koje sorte su roditelji Fudžija?

Roditeljska kombinacija je Ralls Janet, odnosno japanski Kokko, × Delicious. U velikom broju međunarodnih izvora Delicious se navodi kao Red Delicious.

Kada je Fudži priznat?

Zvanično je priznat 1962. godine kao Ringo Norin No. 1.

Zašto se zove Fudži?

Zvanični japanski izvor navodi da naziv povezuje Fujisaki, mesto njegovog stvaranja, i poznatu planinu Fuji.

Da li su Fudži i Crveni Delišes ista sorta?

Ne. Fudži je posebna sorta nastala ukrštanjem Ralls Janet sa Deliciousom. Delicious je jedan od njegovih roditelja.

Da li su Kiku 8, Fubrax i Naga-fu posebne sorte?

To su klonovi odnosno mutacije Fudžija, selekcionisani prvenstveno zbog boljeg obojenja i pojedinih drugih komercijalnih osobina.

Da li je Fudži samooplodan?

Ne. Fudži je samobesplodan i ima S-genotip S1S9. Za dobar rod potreban mu je kompatibilan oprašivač.

Koje sorte mogu oprašivati Fudži?

U praksi se često koriste Gala, Zlatni delišes i Greni Smit, pod uslovom da na konkretnom lokalitetu postoji dovoljno preklapanje perioda cvetanja.

Kada sazreva Fudži u Srbiji?

Fudži je kasna sorta i u našim uslovima uglavnom se bere tokom druge polovine oktobra, približno u vreme Greni Smita.

Koliko je krupan plod Fudžija?

Originalni japanski opis navodi približno 300 g, ali krupnoća veoma zavisi od uslova. U domaćem ogledu prosečna masa Naga-fu 2 bila je oko 178 g, a Naga-fu 6 oko 189 g.

Kakvog je ukusa Fudži?

Fudži je veoma sladak, sočan i izrazito hrskav, sa relativno blagom kiselošću.

Koliko šećera ima Fudži?

Japanski zvanični sortni opis navodi približno 14–16%, mada dobro sazreli plodovi u pojedinim područjima mogu postići i više vrednosti.

Šta je providni „med“ u Fudži jabuci?

To je staklavost odnosno watercore, a ne med. Deo mesa postaje providan zbog fizioloških promena i nakupljanja tečnosti bogate rastvorenim materijama.

Da li je staklavost dobra ili loša?

Blaga staklavost kod potpuno zrelog Fudžija u Japanu se često ceni kao znak slatkog ploda. Jaka staklavost, međutim, može smanjiti sposobnost veoma dugog čuvanja.

Zašto Fudži nekad nema dovoljno crvenu boju?

Za stvaranje crvenih pigmenata potrebni su svetlost i povoljne temperature. Tople noći pred berbu otežavaju razvoj crvene boje, pa Fudži često bolje izgleda na položajima sa svežijim noćima.

Zašto se Fudži proređuje?

Zato što lako formira preveliki rod. Bez proređivanja plodovi mogu ostati sitniji, slabije obojeni i manje slatki, a stablo može sledeće godine dati veoma mali rod.

Da li Fudži alternativno rađa?

Da. Sklonost alternativnom rađanju je jedna od njegovih važnijih mana i potvrđena je i kod Naga-fu 2 i Naga-fu 6 u istraživanju u Srbiji.

Može li Fudži dugo da se čuva?

Da. Izuzetna sposobnost čuvanja jedna je od njegovih najvećih prednosti. Japanski zvanični podaci navode više od pet meseci u hladnjači, uz mogućnost još dužeg komercijalnog čuvanja odgovarajućom tehnologijom.

Da li je Fudži otporan na bolesti?

Ne. Fudži se ne smatra genetički otpornom sortom. Osetljiv je na čađavu krastavost, a prema bakterioznoj plamenjači može biti veoma osetljiv.

Da li je Fudži dobar za sok?

Da. Daje veoma sladak sok, ali zbog niže kiselosti često može biti još bolji u kombinaciji sa kiselijim sortama.

Da li je Fudži dobra jabuka za rakiju?

Može biti veoma dobra sirovina zbog visokog sadržaja šećera i velike količine soka. Ipak, nije tradicionalna rakijska sorta, pa je posebno zanimljiv u kupaži sa aromatičnijim i kiselijim jabukama.

Da li se Fudži dobro pokazao u Srbiji?

Da, ali zahteva ozbiljnu tehnologiju. Domaća istraživanja potvrđuju dobar proizvodni potencijal, ali i veliku bujnost i sklonost alternativnom rađanju. Posebna pažnja potrebna je izboru dobro obojenog klona i regulisanju roda.