Francuska sorta koja je postala simbol argentinskog vina

Malbec je crna vinska sorta poreklom iz jugozapadne Francuske, gde je tradicionalno poznata i pod nazivom Côt. Istorijski je posebno povezana sa Cahorsom i dolinom reke Lot, ali joj je najveću međunarodnu slavu donela Argentina, gde je tokom 19. i 20. veka pronašla izuzetno povoljne uslove i postala najzastupljenija vinska sorta u zemlji.

Malbec može dati veoma intenzivno obojena, voćna i strukturirana crvena vina sa aromama šljive, kupine, crne trešnje, višnje i ljubičice. U zavisnosti od podneblja, prinosa i načina proizvodnje, može biti relativno svež i voćan, ali i veoma koncentrisan, taninski i sposoban za dugotrajno sazrevanje.

Francuski i argentinski Malbec pokazuju koliko ista sorta može različito da se izrazi u različitim uslovima. Cahors je tradicionalno poznat po snažnim, tamnim i taninskim vinima, dok su mnogi argentinski primeri prepoznatljivi po zrelom voću, izraženoj ljubičastoj boji, cvetnim nijansama i mekšoj teksturi.

Poreklo Malbeca

Malbec potiče iz jugozapadne Francuske.

Zvanična francuska baza PlantGrape sortu vodi pod nazivom Côt i navodi da je poreklom sa jugozapada Francuske. Savremena genetička istraživanja dodatno su potvrdila da njeno poreklo treba tražiti upravo u ovom delu zemlje. Cahors i šire područje doline Lot danas predstavljaju najvažniju istorijsku referencu sorte. Francuski institut INAO, nadležan za oznake porekla, Malbec izričito povezuje sa područjem Quercyja i Cahorsa.

Malbec je vekovima bio rasprostranjen i u Bordou, gde je imao ulogu jedne od tradicionalnih crnih sorti, ali nikada nije dostigao značaj Cabernet Sauvignona, Merlota ili Cabernet Franca.

Genetsko poreklo Malbeca

Roditelji Malbeca danas su poznati zahvaljujući DNK analizama.

Malbec je nastao prirodnim ukrštanjem Magdeleine Noire des Charentes × Prunelard.

Magdeleine Noire des Charentes je veoma stara francuska sorta koja je dugo bila gotovo zaboravljena. Posebno je značajna jer je i jedan od roditelja Merlota.

Prunelard je takođe stara crna sorta jugozapadne Francuske, tradicionalno vezana za područje Gaillaca.

Genetska istraživanja objavljena 2009. godine potvrdila su ovo roditeljstvo, a danas ga kao zvanično poreklo navode i PlantGrape i Foundation Plant Services Univerziteta Kalifornije u Davisu.

Ova genetska veza dodatno potvrđuje da Malbec pripada staroj grupi sorti jugozapadne Francuske.

Côt, Malbec, Auxerrois i Pressac

Malbec je kroz istoriju imao izuzetno veliki broj lokalnih naziva.

Najvažniji su: Côt, Malbec, Auxerrois, Pressac, Côt Noir, Malbeck i Malbek.

U Francuskoj je zvanični naziv sorte Côt, mada se kod sadnog materijala koristi i naziv Malbec. U Španiji i Češkoj zvanično se koristi Malbec, u Italiji Malbech, a u Austriji Malbek.

U Cahorsu je tradicionalni lokalni naziv Auxerrois.

To ne treba mešati sa belom sortom Auxerrois Blanc, koja je potpuno druga sorta i genetski pripada grupi Pinot–Gouais Blanc.

U Libournaisu i delovima Bordoa Malbec je istorijski poznat i kao Pressac.

Foundation Plant Services navodi desetine istorijskih naziva, što pokazuje koliko je sorta nekada bila rasprostranjena u različitim francuskim vinogradarskim oblastima.

Ampelografske karakteristike

Malbec pripada vrsti Vitis vinifera.

Vrh mladog lastara ima visoku gustinu poleglih dlačica. Mladi listovi su zeleni sa bronzanim nijansama. Odrasli listovi mogu biti celi ili trorežnjeviti. Peteljkin sinus je otvoren, najčešće u obliku slova U ili V.

Zupci su relativno mali, ali dugi u odnosu na širinu osnove i imaju gotovo ravne stranice. Lisna ploča je blago povijena prema naličju i talasasta između nerava u blizini peteljke.

Na donjoj strani lista nalazi se mala do srednja količina poleglih dlačica.

Argentinski Instituto Nacional de Vitivinicultura opisuje list kao srednje velik, približno kružan do klinast, pri čemu se na istoj biljci često mogu naći i celi i trorežnjeviti listovi.

Grozd i bobica

Grozd Malbeca je srednje veličine.

Može biti konusan i krilat, a njegova zbijenost varira u zavisnosti od klona i uslova gajenja. Bobice su:

srednje veličine
okrugle
tamnoplave do plavocrne
sočnog i mekanog mesa

PlantGrape navodi srednje velike grozdove i bobice, dok argentinski zvanični opis posebno ističe plavocrnu boju bobica i meko meso.

Pokožica sadrži značajnu količinu antocijana, zbog čega Malbec u odgovarajućim uslovima može dati veoma intenzivno obojena vina.

Bujnost

Malbec je bujna sorta.

PlantGrape posebno navodi da vegetativni rast mora biti kontrolisan kako bi se održala dobra ravnoteža između lisne mase i roda. Na plodnim zemljištima prevelika bujnost može dovesti do:

zasenjivanja grozdova
sporijeg sazrevanja
izraženijih zelenih aroma
veće potrebe za zelenom rezidbom

Zbog toga se kod Malbeca često koriste gušći sklop sadnje i podloge koje ne podstiču preteranu bujnost.

Coulure – osipanje cvetova

Jedna od poznatih agronomskih slabosti Malbeca jeste sklonost ka pojavi coulure.

Coulure označava problem tokom cvetanja i oplodnje, kada deo cvetova ne formira normalno razvijene bobice. Rezultat može biti manji broj bobica i niži prinos. Francuska klonska selekcija tokom vremena značajno je smanjila ovaj problem kod savremenog sertifikovanog sadnog materijala.

Zbog toga se stari opisi Malbeca kao izrazito nestabilne sorte u pogledu rodnosti ne mogu u potpunosti primeniti na sve današnje klonove.

Fenologija i sazrevanje

Malbec nije izrazito kasna sorta.

Prema francuskoj klasifikaciji pupoljci kreću približno četiri dana nakon Chasselasa, grožđe sazreva približno dve i po nedelje nakon Chasselasa.

PlantGrape ga svrstava među sorte srednjeg vremena sazrevanja.

Ovo je važna razlika u odnosu na Cabernet Sauvignon, koji u mnogim područjima sazreva kasnije.

Relativno ranije sazrevanje omogućava Malbecu da pouzdano dostigne tehnološku zrelost u velikom broju toplih i umerenih vinogradarskih regiona.

Osetljivost na niske temperature

Malbec može biti osetljiv na zimske mrazeve, naročito tokom prvih godina nakon sadnje.

PlantGrape navodi povećanu osetljivost mladih zasada na zimske hladnoće. Posle prolećnog mraza postoji još jedan problem: lastari razvijeni iz sekundarnih pupoljaka nemaju naročito dobru rodnost.

Zbog toga ozbiljno oštećenje glavnih pupoljaka može značajno uticati na rod te godine.

Opadanje bobica pred berbu

Kod Malbeca se pri punoj zrelosti ponekad može javiti opadanje bobica.

PlantGrape ovu pojavu navodi među karakterističnim osobinama sorte. Zbog toga veoma dugo ostavljanje potpuno zrelog grožđa na čokotu može povećati gubitke.

Pravilan termin berbe zato nije važan samo zbog odnosa šećera, kiselina i fenolne zrelosti, već i zbog očuvanja samog roda.

Bolesti i štetočine

Malbec ne pokazuje naročito izraženu osetljivost prema većini glavnih gljivičnih bolesti vinove loze.

PlantGrape ipak izdvaja nešto veću osetljivost prema crnoj pegavosti, odnosno Phomopsisu. Sorta je takođe osetljiva na određene cikade vinove loze.

To, naravno, ne znači da je Malbec rezistentan prema plamenjači, pepelnici ili sivoj truleži.

Kao klasična sorta Vitis vinifera zahteva odgovarajuću zaštitu u skladu sa lokalnim klimatskim uslovima.

Klima

Malbec veoma dobro odgovara sunčanim vinogradarskim područjima sa dovoljno dugom vegetacionom sezonom. Toplota omogućava razvoj:

zrelog voćnog karaktera
tamne boje
fenolno zrelih tanina
visokog sadržaja šećera

U hladnijim ili nepovoljnim uslovima, kada grožđe ne dostigne dovoljnu zrelost, mogu se javiti izraženije herbalne i vegetalne note. PlantGrape posebno upozorava da nedovoljno zreo Malbec može dati tvrde, gorke i previše biljne senzacije.

Sa druge strane, preterano topla klima može dovesti do brzog porasta šećera i veoma visokog sadržaja alkohola.

Zato su položaj, nadmorska visina, raspoloživa voda i trenutak berbe veoma važni za konačni stil vina.

Zemljište

Malbec se danas uspešno gaji na veoma različitim tipovima zemljišta.

Cahors pokazuje koliko različiti terroiri mogu uticati na sortu. Vinogradi se nalaze od aluvijalnih terasa doline Lot do krečnjačkih visoravni poznatih kao causses. U Argentini Malbec raste na velikom broju aluvijalnih, kamenitih, peskovitih, glinovitih i krečnjačkih zemljišta. Zbog toga nije opravdano izdvojiti jedan tip zemljišta kao jedini ili univerzalno najbolji za ovu sortu.

Malbec snažno reaguje na terroir, pa stil vina može biti veoma različit između pojedinačnih položaja.

Podloge

Za Malbec ne postoji jedna univerzalna podloga.

Izbor zavisi od:

plodnosti zemljišta
sadržaja kreča
dostupnosti vode
bujnosti
dubine zemljišta
klime
željenog prinosa

Pošto je sorta prirodno bujna, PlantGrape preporučuje kontrolu vegetativnog potencijala, između ostalog i izborom manje bujnih i manje produktivnih podloga.

Na suvim područjima izbor podloge mora istovremeno omogućiti dovoljno dobro snabdevanje vodom.

Klonovi Malbeca

Malbec poseduje veoma veliku unutarsortnu raznovrsnost.

U Francuskoj je trenutno sertifikovano 19 klonova: 42, 46, 180, 279, 353, 419, 592, 593, 594, 595, 596, 597, 598, 1061, 1127, 1128, 1288, 1289 i 1342.

U departmanu Lot formirane su dve konzervacione kolekcije sa ukupno oko 220 klonskih materijala, dok je dodatna kolekcija podignuta i u Girondeu.

Ovakva raznovrsnost omogućava izbor klonova prema prinosu, veličini grozda, fenolnom potencijalu, vremenu sazrevanja i kvalitetu vina.

Klonovi Malbeca u Srbiji

Malbec se nalazi u zvaničnom Registru priznatih sorti Republike Srbije.

Registrovana su i tri klona: ISV-R6 – priznat 2009. godine, 594 – priznat 2020. godine i 595 – priznat 2022. godine

Klonovi 594 i 595 nalaze se i među zvanično sertifikovanim francuskim klonovima Malbeca.

Prisustvo više klonova u registru omogućava izbor različitog sadnog materijala u zavisnosti od uslova vinograda i željenog stila vina.

Boja vina

Malbec može dati veoma intenzivno obojena crvena vina.

Mlada vina često imaju izražene ljubičaste, purpurne i tamnorubinske tonove. Argentinski Instituto Nacional de Vitivinicultura posebno navodi intenzivne granatne i ljubičaste nijanse kao karakteristiku tamošnjih vina.

Boja zavisi od:

zrelosti grožđa
prinosa
klona
odnosa pokožice i soka
trajanja maceracije
temperature fermentacije
tehnologije proizvodnje

Najkoncentrisanija vina mogu u mladosti biti gotovo neprozirna.

Tanini

Malbec može dati veoma taninska vina, ali karakter tanina u velikoj meri zavisi od zrelosti grožđa.

Kod nedovoljno zrelog grožđa tanini mogu biti tvrdi, grubi, gorki i vegetalni.

Kod potpuno fenolno zrelog grožđa mogu postati znatno puniji, zaobljeniji i prijatniji. PlantGrape opisuje kvalitetan Malbec kao sortu sposobnu da daje obojena, aromatična i taninska vina sa dobrim potencijalom sazrevanja.

Cahors tradicionalno daje strukturirana vina bogata taninima, ali zvanični opis apelacije navodi da tanini Malbeca mogu biti mekši od onih kod sorti iz porodice Cabernet.

Aromatski profil Malbeca

Tipične arome Malbeca najčešće pripadaju tamnom i crvenom voću.

Među najprepoznatljivijim su:

šljiva
kupina
crna trešnja
višnja
crveno bobičasto voće
ljubičica

Argentinski Instituto Nacional de Vitivinicultura kao karakteristične deskriptore posebno navodi šljivu, kupinu, trešnju i ljubičicu.

U zavisnosti od terroira i zrelosti mogu se pojaviti i:

borovnica
crna ribizla
suva šljiva
začini
biljne nijanse

Odležavanje u hrastovim sudovima može doneti note vanile, kakaa, kafe, duvana, cedra i slatkih začina, ali te arome prvenstveno potiču od načina vinifikacije i sazrevanja, a ne neposredno od same sorte.

Ljubičica – karakteristična cvetna nota

Ljubičica predstavlja jednu od najprepoznatljivijih cvetnih asocijacija Malbeca.

Posebno se često pojavljuje u opisima argentinskih vina. Naučna senzorska istraživanja argentinskog Malbeca pokazala su regionalne razlike u intenzitetu cvetnih, voćnih i drugih aroma, što potvrđuje da ne postoji jedan jedinstveni aromatski profil za sva vina ove sorte.

Zbog toga Malbec iz različitih delova Mendoze, Salte ili francuskog Cahorsa može pokazivati veoma različit karakter.

Kakvo vino daje Malbec?

Kvalitetan Malbec može biti:

intenzivno obojen
srednje pun do pun
voćan
taninski
sočan
strukturiran
pogodan za odležavanje

Stil veoma zavisi od položaja.

Jednostavniji primeri mogu biti voćni, mekani i spremni za relativno ranu konzumaciju.

Vina sa manjim prinosima, zrelim grožđem i ozbiljnom vinifikacijom mogu imati veliku koncentraciju, snažne tanine i potencijal za dug razvoj.

Malbec u Cahorsu

Cahors predstavlja najvažniju francusku apelaciju Malbeca.

AOP Cahors priznata je 1971. godine i namenjena je isključivo crvenim vinima. Malbec mora da čini najmanje 70% kupaže, dok su kao dodatne sorte dozvoljeni Merlot i Tannat.

U praksi veliki broj proizvođača koristi i znatno veći procenat Malbeca, uključujući i potpuno monosortna vina. Cahors je kroz istoriju bio poznat po veoma tamnim vinima koja su dobila naziv „Black Wine“.

Današnji Cahors može obuhvatiti širok raspon stilova, od snažnih i taninskih do elegantnijih i voćnijih vina.

Terroiri Cahorsa

Vinogradi Cahorsa nalaze se na različitim nivoima i tipovima zemljišta u dolini reke Lot.

Najvažnije su aluvijalne terase reke Lot, krečnjačke padine i krečnjačke visoravni – causses.

Razlike u nadmorskoj visini, dubini zemljišta, drenaži i dostupnosti vode snažno utiču na karakter vina.

Zvanični izvori Cahorsa posebno ističu kontrast između krečnjačkih visoravni i aluvijalnih terasa u dolini.

Prinos u Cahorsu

Malbec može biti vrlo produktivan ako se čokot ostavi bez kontrole.

Zvanični materijal AOP Cahors navodi mogućnost prinosa od 80 do čak 100 hektolitara po hektaru u veoma produktivnim uslovima.

Pravila apelacije ograničavaju prinos na znatno niži nivo, do 50 hl/ha, kako bi se dobilo koncentrisanije grožđe i ozbiljnija vina.

Ovaj primer dobro pokazuje koliko kontrola prinosa može biti značajna za kvalitet Malbeca.

Malbec u Bordou

Malbec je istorijska bordoška sorta.

Nekada je bio znatno zastupljeniji nego danas i koristio se kao deo crvenih kupaža. U različitim delovima Bordoa imao je lokalne nazive poput Pressac, Malbeck, Luckens i drugih.

I danas se može pronaći u pojedinim bordoških apelacijama, ali su njegove površine znatno manje od površina pod Merlotom i Cabernetima.

Cahors je zato ostao glavno istorijsko francusko područje u kojem Malbec predstavlja vodeću sortu.

Malbec u dolini Loare

U dolini Loare sorta je tradicionalno poznata pod nazivom Côt.

Prisustvo je posebno vezano za oblast Touraine. Ovde se često koristi u kupažama, ali postoje i vina u kojima Côt ima glavnu ili potpunu ulogu.

Stil može biti svežiji i manje alkoholno snažan nego u toplijim područjima, uz više crvenog voća i izraženije biljne nijanse u hladnijim godinama.

Francuske površine

Malbec je tokom druge polovine 20. veka značajno izgubio površine u Francuskoj, a zatim je ponovo počeo da raste.

PlantGrape navodi:

1958. – 10.752 ha
1959. – 9.765 ha
1960. – 4.801 ha
1961. – 5.279 ha
1962. – 6.166 ha
1963. – 6.676 ha
1964. – 7.625 ha

Ovi podaci pokazuju obnovljeno interesovanje za sortu nakon velikog pada tokom druge polovine 20. veka.

Dolazak Malbeca u Argentinu

Prekretnica u istoriji sorte dogodila se sredinom 19. veka.

Godine 1853. u Mendozi je pokrenut projekat osnivanja Quinta Normal i poljoprivredne škole. Francuski agronom Michel Aimé Pouget doneo je u Argentinu više evropskih sorti, među kojima su bili Malbec, Cabernet Sauvignon, Merlot i Sémillon.

Malbec se veoma dobro prilagodio argentinskim vinogradarskim uslovima i vremenom postao mnogo značajniji nego u svojoj francuskoj domovini.

17. april – Svetski dan Malbeca

Svetski dan Malbeca obeležava se 17. aprila.

Datum je povezan sa 17. aprilom 1853. godine, kada je zakonodavnom telu Mendoze predstavljen projekat osnivanja poljoprivredne škole i oglednog dobra kojim je kasnije upravljao Michel Aimé Pouget.

Zbog istorijskog značaja ovog događaja za razvoj Malbeca u Argentini, datum je izabran za međunarodno obeležavanje sorte.

Malbec u Argentini

Argentina je danas ubedljivo najvažnija zemlja Malbeca.

Prema podacima argentinskog Instituto Nacional de Vitivinicultura, krajem 2025. godine u zemlji je bilo 46.890 hektara Malbeca. To predstavlja 23,9% ukupne površine pod vinovom lozom u Argentini i 42,6% površina pod crnim sortama namenjenim proizvodnji vina.

Malbec je time najzastupljenija vinska sorta u Argentini.

Mendoza sama čini približno 85% argentinskih površina pod ovom sortom, dok su važni i San Juan, Salta i druge vinogradarske provincije.

Uspon i pad Malbeca u Argentini

Razvoj sorte u Argentini nije bio pravolinijski.

Godine 1962. Malbec je imao čak 58.577 hektara. Kasnije su brojni vinogradi iskrčeni i zamenjeni produktivnijim sortama namenjenim masovnijoj proizvodnji.

Do 1995. godine površina je pala na samo 9.746 hektara, što znači da je za nekoliko decenija nestalo približno 83% zasada. Od kraja 20. veka počinje potpuno drugačiji period.

Porast kvaliteta argentinskih vina i međunarodna popularnost Malbeca doveli su do velikog širenja zasada, tako da je sorta ponovo dostigla gotovo 47.000 hektara.

Mendoza

Mendoza predstavlja svetski centar Malbeca.

Velike razlike između pojedinih područja, nadmorskih visina, zemljišta i temperatura dovode do veoma različitih stilova.

Malbec iz toplijih područja može pokazivati veoma zrelo voće i veću punoću. Hladniji i viši položaji često omogućavaju sporije sazrevanje i drugačiji odnos boje, svežine, tanina i aromatike.

Argentinska senzorska istraživanja potvrđuju merljive regionalne razlike između Malbeca iz različitih delova Mendoze, uključujući razlike u crvenom voću, cvetnom karakteru, boji i trpkosti.

Valle de Uco

Valle de Uco postao je jedno od najpoznatijih savremenih područja argentinskog Malbeca.

Vinogradi se nalaze na većim nadmorskim visinama u podnožju Anda i obuhvataju veoma različite aluvijalne i krečnjačke terroire.

Savremena proizvodnja često stavlja veći naglasak na poreklo grožđa, pojedinačne vinograde i preciznije izražavanje terroira nego na nekadašnji stil veoma zrelog i izrazito ekstraktivnog Malbeca.

Salta i visinski vinogradi

Malbec je značajan i u severozapadnom delu Argentine.

U područjima poput Salte postoje vinogradi na veoma velikim nadmorskim visinama. Intenzivno sunčevo zračenje, velike temperaturne razlike između dana i noći i suvi uslovi stvaraju veoma specifičan karakter grožđa.

Argentinska istraživanja vina sa različitih nadmorskih visina potvrđuju razlike u aromatskim, vizuelnim i strukturnim osobinama Malbeca.

Francuski i argentinski stil

Podela na „francuski tvrdi“ i „argentinski mekani“ Malbec može poslužiti samo kao veoma gruba orijentacija i ne opisuje savremenu raznovrsnost sorte.

Cahors danas može davati veoma elegantna i voćna vina, dok argentinski Malbec može biti izrazito taninski, svež i ozbiljan.

Ipak, tradicionalno se sa Cahorsom češće povezuju:

izraženiji tanini
tamnije i zemljanije nijanse
čvršća struktura

Argentinski Malbec često se povezuje sa:

zrelom šljivom
kupinom
trešnjom
ljubičicom
sočnijom teksturom
naglašenim ljubičastim tonovima boje

Konačni stil ipak mnogo više zavisi od konkretnog terroira i vinifikacije nego od same zemlje porekla.

Monosortni Malbec

Argentina je najzaslužnija za razvoj Malbeca kao međunarodno poznatog monosortnog vina.

U Francuskoj je sorta istorijski veoma često bila deo kupaža, dok su argentinski proizvođači pokazali njen potencijal kada čini 100% vina.

Danas se monosortni Malbec proizvodi širom sveta.

Može biti namenjen ranoj konzumaciji, sa dominantnim voćem i mekšim taninima, ali i vrlo ozbiljnom višegodišnjem sazrevanju.

Malbec u kupažama

Malbec se veoma dobro kombinuje sa drugim crnim sortama. Tradicionalne kombinacije uključuju:

Merlot
Cabernet Sauvignon
Cabernet Franc
Tannat

U Cahorsu su uz Malbec dozvoljeni Merlot i Tannat.

U bordoškim i argentinskim stilovima često se kombinuje sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom.

Malbec kupaži može doprineti bojom, voćnošću, punoćom i taninskom strukturom.

Roze vino

Malbec se može koristiti i za proizvodnju roze vina.

PlantGrape posebno navodi da sorta daje dobre rezultate i u roze vinifikaciji. Kraći kontakt s pokožicom može dati roze vina snažne ružičaste boje, sa aromama trešnje, višnje, jagode i drugog crvenog voća.

Ovaj stil ipak predstavlja znatno manji deo ukupne svetske proizvodnje Malbeca od crvenih vina.

Odležavanje u hrastu

Malbec se veoma često odležava u hrastovim sudovima. Drvo može doprineti aromama:

vanile
kakaa
kafe
duvana
cedra
slatkih začina

Istovremeno mikrooksigenacija tokom sazrevanja može pomoći postepenom omekšavanju taninske strukture.

Kod modernih vina koriste se različiti pristupi, od snažnog uticaja novog barriquea do velikih neutralnih sudova koji ostavljaju voće i terroir u prvom planu.

Potencijal odležavanja

Kvalitetan Malbec ima veoma dobar potencijal za sazrevanje.

PlantGrape ovu osobinu navodi kao jednu od važnih enoloških vrednosti sorte. Kod ozbiljnih vina osnovu dugovečnosti čine:

tanini
kiselost
boja
ekstrakt
koncentracija voća

Tokom razvoja u boci arome sveže šljive, kupine i trešnje mogu prelaziti u:

suvu šljivu
duvan
kožu
zemljane tonove
kakao
začine

Najbolji primeri iz Cahorsa i Argentine mogu sazrevati veoma dugo.

Malbec u Srbiji

Malbec je zvanično priznata vinska sorta u Srbiji.

Nalazi se u Registru priznatih sorti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, zajedno sa klonovima ISV-R6, 594 i 595. Površine pod Malbecom kod nas još su relativno male u poređenju sa Cabernet Sauvignonom, Merlotom, Prokupcem ili Frankovkom.

Ipak, sorta je prisutna u savremenim domaćim vinogradima i koristi se i za monosortna vina i za kupaže.

Institut za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije evidentira Malbec među sortama od kojih se proizvode vina u Srbiji.

Malbec u Šumadiji

Malbec je pokazao potencijal i u Šumadijskom rejonu.

Jedan od primera je Vinarija DeLena, koja proizvodi monosortni Malbec Kota 376 iz sopstvenih vinograda.

Naziv vina odnosi se na nadmorsku visinu vinograda od 376 metara, a vino odležava u hrastu.

DeLena koristi Malbec i u kupaži sa Merlotom, što pokazuje njegovu primenu u različitim stilovima domaćih crvenih vina.

Malbec na Fruškoj gori i u drugim rejonima

Malbec se pojavljuje i u vinima Sremskog rejona.

Među domaćim primerima postoje kupaže Merlota i Malbeca sa Fruške gore, kao i vina u kojima učestvuje zajedno sa Cabernet Sauvignonom i drugim internacionalnim crnim sortama.

To pokazuje da Malbec u Srbiji nije vezan samo za jedan vinogradarski rejon.

Za domaće uslove posebno je važno da položaj omogućava dobru fenolnu zrelost uz očuvanje kiselina i izbegavanje preterane bujnosti.

Potencijal Malbeca u Srbiji

Topla leta i dovoljno duga vegetaciona sezona u većem broju srpskih vinogradarskih rejona omogućavaju pouzdano sazrevanje Malbeca.

Važne prednosti su:

srednje vreme sazrevanja
mogućnost razvoja intenzivne boje
dobar potencijal tanina
izražena voćnost

Glavni izazovi mogu biti:

prevelika bujnost na plodnim zemljištima
coulure
zimski i prolećni mrazevi
očuvanje zdravstvenog stanja
pravilan trenutak berbe

U potpuno zrelom stanju sorta može dati veoma ozbiljna crvena vina i u kontinentalnim uslovima Srbije.

Slaganje Malbeca sa hranom

Malbec se veoma dobro kombinuje sa intenzivnijim jelima.

Posebno dobro prati:

govedinu
biftek
jagnjetinu
svinjetinu
divljač
burgere
meso sa roštilja
sporo kuvano meso
pečurke
tvrde i odležale sireve

Voćni karakter i tanini posebno dobro funkcionišu uz grilovano meso.

Malbec sa izraženijim uticajem hrasta može pratiti i jela sa dimljenim, karamelizovanim i začinskim elementima.

Temperatura služenja

Većinu Malbec vina najbolje je služiti na približno 16–18 °C.

Mlađi i voćniji primeri mogu se služiti nešto hladniji.

Ozbiljna, koncentrisana i odležala vina često imaju koristi od kratkog dekantiranja.

Previsoka temperatura može naglasiti alkohol, dok preniska može učiniti tanine tvrđim i zatvoriti voćnu aromatiku.

Najvažnije karakteristike sorte Malbec

Poreklo: jugozapad Francuske
Istorijsko središte: Cahors i dolina Lot
Francuski zvanični naziv: Côt
Najpoznatiji međunarodni naziv: Malbec
Tradicionalni naziv u Cahorsu: Auxerrois
Istorijski naziv u delu Bordoa: Pressac
Vrsta: Vitis vinifera
Roditelji: Magdeleine Noire des Charentes × Prunelard
Bujnost: velika
Grozd: srednje velik
Bobica: srednje velika i okrugla
Boja bobice: plavocrna
Početak vegetacije: oko četiri dana nakon Chasselasa
Sazrevanje: srednje, približno dve i po nedelje nakon Chasselasa
Coulure: povećana osetljivost, značajno smanjena klonskom selekcijom
Zimski mraz: povećana osetljivost mladih zasada
Boja vina: veoma intenzivna
Tanini: srednji do visoki
Aromatičnost: izražena
Najtipičnije arome: šljiva, kupina, trešnja i ljubičica
Potencijal odležavanja: visok
Najvažnija francuska apelacija: Cahors
Minimalni udeo Malbeca u AOP Cahors: 70%
Najvažnija zemlja danas: Argentina
Površina u Argentini 2025: 46.890 ha
Udeo u svim argentinskim vinogradima: 23,9%
Udeo među argentinskim crnim vinskim sortama: 42,6%
Površina u Francuskoj 2018: 7.625 ha
Broj francuskih sertifikovanih klonova: 19
Status u Srbiji: zvanično priznata sorta
Registrovani klonovi u Srbiji: ISV-R6, 594 i 595

Često postavljana pitanja o Malbecu

Odakle potiče Malbec?

Malbec potiče iz jugozapadne Francuske. Genetski i istorijski podaci posebno ga povezuju sa područjem Cahorsa i šireg jugozapada zemlje.

Koji su roditelji Malbeca?

Malbec je nastao prirodnim ukrštanjem sorti Magdeleine Noire des Charentes i Prunelard.

Da li su Malbec i Côt ista sorta?

Da. Côt je zvanični francuski naziv sorte, dok je Malbec danas međunarodno mnogo poznatije ime.

Da li je Auxerrois isto što i Malbec?

U Cahorsu se naziv Auxerrois tradicionalno koristi za Malbec. Međutim, postoji i bela sorta Auxerrois Blanc, koja nije povezana sa Malbecom.

Da li je Pressac isto što i Malbec?

Da. Pressac je istorijski naziv Malbeca korišćen u delu Bordoa, posebno u Libournaisu.

Da li Malbec potiče iz Argentine?

Ne. Malbec je francuska sorta. Argentina je zemlja u kojoj je dostigao najveću savremenu rasprostranjenost i međunarodnu popularnost.

Kada je Malbec stigao u Argentinu?

Ključni trenutak vezuje se za 1853. godinu, kada je francuski agronom Michel Aimé Pouget u Mendozu doneo više francuskih vinskih sorti, među njima i Malbec.

Zašto se Svetski dan Malbeca slavi 17. aprila?

Datum je povezan sa 17. aprilom 1853. godine, kada je u Mendozi predstavljen projekat osnivanja Quinta Normal i poljoprivredne škole, važnog događaja za širenje francuskih sorti u Argentini.

Koliko Malbeca ima u Argentini?

Na kraju 2025. godine Argentina je imala 46.890 hektara Malbeca. To predstavlja 23,9% ukupnih vinogradarskih površina zemlje.

Koja zemlja ima najviše Malbeca?

Argentina je ubedljivo najveći svetski proizvođač i ima daleko najveće površine pod ovom sortom.

Kakvo vino daje Malbec?

Najčešće daje tamno obojeno crveno vino srednjeg do punog tela, sa aromama šljive, kupine, trešnje i ljubičice i izraženim taninima.

Da li Malbec ima mnogo tanina?

Može imati izražene tanine. Kod potpuno zrelog grožđa oni mogu biti puni i zaobljeni, dok nedovoljno zreo Malbec može biti tvrd, gorak i izrazito biljan.

Da li Malbec dobro odležava?

Da. Kvalitetni primeri iz Cahorsa i Argentine imaju veoma dobar potencijal sazrevanja zahvaljujući boji, taninima, ekstraktu i kiselosti.

Da li se Malbec koristi samo za crvena vina?

Pretežno se koristi za crvena vina, ali može dati i kvalitetan roze. PlantGrape posebno potvrđuje njegov dobar potencijal za roze vinifikaciju.

Koliko Malbeca mora da sadrži Cahors?

Prema pravilima apelacije, Malbec mora činiti najmanje 70% vina AOP Cahors. Dozvoljene dodatne sorte su Merlot i Tannat.

Da li je Malbec još važan u Francuskoj?

Da. Francuska je istorijska domovina sorte, a Cahors ostaje njeno najvažnije francusko područje. Površine su nakon velikog pada tokom 20. veka ponovo počele da rastu.

Da li Malbec postoji u Srbiji?

Da. Malbec je zvanično priznata sorta u Srbiji i koristi se za proizvodnju domaćih monosortnih vina i kupaža.

Koji klonovi Malbeca su priznati u Srbiji?

U zvaničnom registru nalaze se klonovi ISV-R6, 594 i 595.