Sorta punoće, mekih tanina i izuzetno važnog mesta u srpskim vinogradima

Merlot ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta
Naziv u Srbiji: Merlo ili Merlot
Poreklo: Bordo, Francuska
Roditelji: Cabernet Franc × Magdeleine Noire des Charentes
Najvažnija područja u svetu: Bordo, Italija, Sjedinjene Američke Države, Čile, Rumunija, Australija, Južna Afrika i zemlje srednje Evrope
Najvažniji rejoni u Srbiji: rejon Tri Morave, Sremski i Leskovački rejon
Najčešće arome: šljiva, crna trešnja, višnja, kupina, borovnica, ljubičica, suvo bilje, kakao, kafa i duvan
Telo: srednje do puno
Kiseline: najčešće srednje, ponekad niže
Tanini: umereni, uglavnom mekši i zaobljeniji nego kod Cabernet Sauvignona
Alkohol: najčešće približno 12,5–15%, u zavisnosti od položaja, prinosa, berbe i stila
Potencijal odležavanja: od nekoliko godina kod voćnijih vina do petnaest i više godina kod ozbiljnih primeraka
Temperatura serviranja: 14–18 °C, prema stilu
Dekantiranje: može prijati mlađim i strukturiranijim vinima
Najbolje uz: teletinu, svinjetinu, pačetinu, jagnjetinu, govedinu, pečurke, testenine sa mesnim sosovima i zrelije sireve

Šta je Merlot?

Merlot je jedna od najrasprostranjenijih i najpoznatijih crnih vinskih sorti na svetu. Najčešće se povezuje sa vinima punijeg, zaobljenog ukusa, zrelim voćem i taninima koji su uglavnom mekši nego kod Cabernet Sauvignona.

Ta prepoznatljiva pristupačnost često stvara pogrešan utisak da je Merlot jednostavna sorta ili da daje samo meka vina namenjena ranom pijenju. U stvarnosti može proizvesti veoma različite stilove – od laganijih, sočnih i voćnih vina do dubokih, snažnih i dugovečnih etiketa koje se razvijaju tokom više decenija.

U hladnijim uslovima Merlot može pokazivati višnju, crvenu šljivu, kupinu, ljubičicu, sveže bilje i izraženije kiseline. U toplijim vinogradima češće razvija crnu šljivu, zrelu trešnju, borovnicu, džemasto voće, čokoladu i puniju teksturu.

Sorta sazreva ranije od Cabernet Sauvignona, zbog čega može postići odgovarajuću zrelost i u područjima u kojima bi kasnije sorte imale više problema. Istovremeno, u veoma toplim godinama Merlot može brzo nakupiti šećer i izgubiti deo kiselina, pa vreme berbe ima veliki uticaj na ravnotežu vina.

Prema podacima OIV-a za 2015. godinu, Merlot je zauzimao približno 266.000 hektara, odnosno oko tri procenta svetskih vinograda, i gajio se u najmanje 37 zemalja. Ti podaci predstavljaju istorijski presek, ali dobro pokazuju njegovu međunarodnu rasprostranjenost.

Poreklo i roditeljske sorte Merlota

Merlot potiče iz vinograda Bordoa, na jugozapadu Francuske. Genetička istraživanja potvrdila su da je nastao prirodnim ukrštanjem sorti Cabernet Franc i Magdeleine Noire des Charentes.

Cabernet Franc mu je preneo deo aromatskog i strukturnog karaktera, dok je Magdeleine Noire sorta ranog sazrevanja koja je dugo bila gotovo zaboravljena. Njeno ponovno pronalaženje i genetička identifikacija omogućili su da se poreklo Merlota konačno razjasni.

Merlot je zbog Cabernet Franca blisko povezan sa Cabernet Sauvignonom i Carménèreom. Ipak, svaka od tih sorti ima zaseban genetički identitet, drugačiji period sazrevanja i različit odnos kiselina, tanina i aroma.

Naziv sorte najčešće se povezuje sa francuskom rečju merle, koja znači kos. Pretpostavlja se da naziv može upućivati na tamnu boju bobica ili na ptice koje su rado jele zrelo grožđe. Iako je ovo široko prihvaćeno tumačenje, precizno istorijsko poreklo imena nije potpuno dokazano.

Bordo – istorijski dom Merlota

Merlot je vodeća crna sorta Bordoa i danas čini oko dve trećine tamošnjih zasada crnih sorti. Posebno je važan na desnoj obali, u područjima kao što su Saint-Émilion i Pomerol, gde često dominira u kupažama sa Cabernet Francom i manjim udelom Cabernet Sauvignona.

Glina i glinovito-krečnjačka zemljišta mogu dobro odgovarati Merlotu jer zadržavaju dovoljno vode i usporavaju preterano brzo sazrevanje. Na hladnijim glinovitim položajima sorta često čuva svežinu, dok istovremeno razvija punoću i zrele tanine.

Na šljunkovitim i toplijim zemljištima može sazrevati ranije i dati mekša, voćnija vina. Ipak, nije moguće kvalitet Merlota svesti samo na jednu vrstu zemljišta. Ekspozicija, snabdevanje vodom, prinos, starost čokota i mikroklima podjednako utiču na rezultat.

U bordovskoj kupaži Merlot najčešće donosi:

• punoću,
• zrelu voćnost,
• mekšu sredinu ukusa,
• zaobljenije tanine,
• raniju pristupačnost vina.

Cabernet Sauvignon doprinosi čvršćom strukturom i dugovečnošću, dok Cabernet Franc može doneti svežinu, cvetne i herbalne nijanse.

Gde se Merlot gaji?

Merlot je iz Francuske proširen u gotovo sve značajne vinogradarske zemlje. Velike površine nalaze se u Italiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Čileu, Rumuniji, Australiji, Kini, Južnoj Africi i zemljama srednje i jugoistočne Evrope.

OIV je za 2015. godinu beležio više od 112.000 hektara u Francuskoj, oko 24.000 u Italiji, 21.000 u Sjedinjenim Američkim Državama i približno 12.000 hektara u Čileu i Rumuniji.

Stil se značajno menja između područja. Italijanski Merlot može biti svež, biljan i srednjeg tela, ali u toplijim oblastima i pun, zreo i snažan. Kalifornijski primerci često imaju više alkohola, crnog voća i izraženiji uticaj hrasta. U Čileu se mogu pojaviti zrela šljiva, kupina, nana i biljne nijanse, dok kontinentalni evropski primerci češće zadržavaju življe kiseline i nešto vitkiju strukturu.

Velika rasprostranjenost ne znači da sorta svuda daje isti rezultat. Merlot veoma jasno reaguje na količinu vode i temperaturu tokom sazrevanja, pa položaji koji su previše suvi ili topli mogu dati prezrelo i alkoholno vino sa nedovoljno svežine.

Merlot u Srbiji

Merlot je jedna od najvažnijih crnih sorti u savremenom srpskom vinogradarstvu. Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, nalazi se na drugom mestu prema površinama u komercijalnim zasadima Srbije, odmah iza Grašca kada se posmatraju sve vinske sorte.

Najveće površine nalaze se u:

• rejonu Tri Morave,
• Sremskom vinogradarskom rejonu,
• Leskovačkom vinogradarskom rejonu.

Zastupljen je i u brojnim drugim delovima Srbije, od severnih kontinentalnih vinograda do toplijih položaja na jugu i istoku zemlje. Koristi se za sortna vina, ali i u kupažama sa Cabernet Sauvignonom, Cabernet Francom, Prokupcem, Marselanom, Petit Verdotom i drugim sortama.

Najveći deo evidentiranih domaćih površina nalazi se na nadmorskim visinama između 300 i 400 metara. Najzastupljenije su južne i jugoistočne ekspozicije, dok se više od polovine površina nalazi na blagim nagibima između jednog i pet stepeni. Prosečna komercijalna parcela pod Merlotom ima svega oko 0,44 hektara, što pokazuje veliku rascepkanost domaćih vinograda.

Rejon Tri Morave

Merlot je jedna od vodećih crnih sorti u rejonu Tri Morave. Topla leta i dovoljno duga vegetacija omogućavaju postizanje pune zrelosti, dok odgovarajući položaji mogu sačuvati kiseline i aromatsku preciznost.

U toplijim godinama ovdašnja vina mogu pokazivati crnu šljivu, kupinu, zrelu višnju i puniju teksturu. Na višim, provetrenijim položajima češće ostaju svežija, sa više crvenog voća i finijom strukturom.

Sremski rejon

Na Fruškoj gori Merlot se gaji na različitim nadmorskim visinama, ekspozicijama i zemljištima. Zbog takve raznovrsnosti može dati i voćna vina srednjeg tela i ozbiljnije etikete namenjene sazrevanju.

U dobrim godinama Merlot sa Fruške gore može spojiti zrelu šljivu i trešnju sa živim kiselinama, biljnom nijansom i umerenim alkoholom. Upotreba hrasta često ima važnu ulogu, ali najbolji primerci zadržavaju jasnu voćnost i karakter položaja.

Leskovački rejon i južna Srbija

Toplija klima Leskovačkog rejona omogućava pouzdano sazrevanje grožđa, ali zahteva pažljiv izbor trenutka berbe. Prekasna berba može dovesti do visokog alkohola i nižih kiselina, dok pravovremeno branje čuva ravnotežu između zrelog voća, svežine i tanina.

Merlot u južnoj Srbiji može dati puna, mekša vina sa crnom šljivom, kupinom, čokoladom i začinima, ali stil snažno zavisi od nadmorske visine, prinosa i dostupnosti vode.

Vinogradarske karakteristike

Merlot je umereno do snažno bujna sorta, sklona razvoju zaperaka i izdanaka. Ima dobru rodnost, a najčešće mu odgovara kraća rezidba. Dobro se prilagođava glinovito-krečnjačkim zemljištima, ali nije naročito pogodan za uslove izražene i dugotrajne suše.

Rano kreće sa vegetacijom, zbog čega može biti osetljiv na prolećne mrazeve. Sazreva u srednjem periodu i uglavnom ranije od Cabernet Sauvignona, što predstavlja važnu prednost u hladnijim godinama i područjima sa kraćom vegetacijom.

Grozdovi su mali do srednje veličine, često krilati, dok su bobice srednje veličine i okrugle.

Francuski PlantGrape navodi osetljivost Merlota na plamenjaču, lisne cikade i sivu trulež, dok pojedini stariji domaći opisi navode manju osetljivost na sivu plesan. Razlika može biti posledica klonova, zbijenosti grozdova, klime i lokalnih iskustava. Zato je preciznije reći da rizik od truleži zavisi od položaja, zdravstvenog stanja grožđa, bujnosti i vremenskih uslova pred berbu.

Kakvo vino daje Merlot?

Merlot najčešće daje obojena, zaobljena i alkoholno zrela vina srednjeg do punog tela. Tanini su obično mekši nego kod Cabernet Sauvignona, ali ozbiljan Merlot može imati veoma čvrstu strukturu, naročito kada dolazi sa dobrog položaja i iz vinograda sa malim prinosom.

Mlađa vina najčešće pokazuju šljivu, višnju, trešnju, kupinu i ljubičicu. U toplijim uslovima pojavljuju se crna šljiva, borovnica, smokva i voćni tonovi koji podsećaju na džem.

Tokom sazrevanja mogu se razviti:

• kakao,
• čokolada,
• kafa,
• duvan,
• koža,
• suvo bilje,
• zemlja,
• šumsko tlo.

Merlot može biti veoma mekan i pristupačan, ali ne bi trebalo poistovećivati mekoću sa nedostatkom strukture. Najbolja vina imaju dovoljno tanina i kiselina da nose punoću i omoguće dug razvoj u boci.

Najčešće arome Merlota

U vinima od Merlota najčešće se mogu prepoznati:

• crvena i crna šljiva,
• višnja,
• crna trešnja,
• kupina,
• borovnica,
• crvena ribizla,
• ljubičica,
• suvo bilje,
• nana,
• sladić,
• smokva,
• kakao,
• kafa,
• duvan,
• koža.

Zvanični bordovski opis posebno izdvaja trešnju, šljivu, smokvu i ljubičicu, dok se sa sazrevanjem mogu razviti čokolada i kafa.

Arome vanile, tosta, dima i slatkih začina uglavnom ne potiču direktno iz grožđa, već iz fermentacije ili sazrevanja u hrastovom buretu.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Tipičan Merlot ima:

Telo: srednje do puno
Kiseline: najčešće srednje, ponekad niže
Tanine: umerene, meke do izražene
Alkohol: približno 12,5–15%

Francuski stručni izvori opisuju Merlot kao sortu koja može dati puna i strukturirana vina, bogata alkoholom, sa relativno nižim kiselinama i uglavnom podatnim taninima.

To ne znači da je svaki Merlot težak ili da nema svežinu. Na hladnijim položajima i pri ranijoj berbi može imati življe kiseline, manje alkohola i izraženije crveno voće.

Najbolji rezultat ne zavisi od maksimalne zrelosti, već od ravnoteže. Prezrelo grožđe može dati vino sa mnogo alkohola i voća, ali bez dovoljno kiselina i preciznosti.

Inox, beton ili hrast?

Inox čuva svežu šljivu, višnju, trešnju i neposredan voćni karakter. Pogodan je za mlađe Merlote namenjene ranijem uživanju.

Beton omogućava postepen razvoj vina bez dodavanja aroma drveta. Može doprineti zaobljenijoj teksturi i očuvanju sortnog karaktera.

Hrastovo bure često se koristi kod ozbiljnijih vina. Može doneti:

• kakao,
• kafu,
• vanilu,
• kedar,
• tost,
• dim,
• slatke začine.

Hrast takođe omogućava postepenu razmenu kiseonika, što pomaže povezivanju i omekšavanju tanina.

Previše novog ili jako paljenog drveta može prekriti šljivu, trešnju i cvetnu stranu sorte. Dobro odmereno bure treba da produbi vino, a ne da postane njegova glavna aroma.

Sortno vino ili kupaža?

Merlot može dati ozbiljno sortno vino, ali je istorijski veoma važan i kao deo kupaže.

Najčešće se kombinuje sa:

• Cabernet Sauvignonom,
• Cabernet Francom,
• Petit Verdotom,
• Malbecom,
• Carménèreom.

U kupaži najčešće doprinosi punoćom, voćnošću i mekšom teksturom. Cabernet Sauvignon donosi više tanina i strukture, dok Cabernet Franc dodaje cvetne, herbalne i začinske nijanse.

U Srbiji se Merlot proizvodi kao sortno vino, ali je i čest deo crvenih kupaža, uključujući kombinacije sa domaćim sortama. Njegova mekša struktura može zaokružiti čvršće tanine Prokupca, Cabernet Sauvignona ili drugih snažnijih sorti.

Da li Merlot može da odležava?

Može. Jednostavniji i izrazito voćni primerci uglavnom su najbolji tokom prve tri do pet godina, dok ozbiljna vina mogu sazrevati deset, petnaest ili više godina.

Potencijal odležavanja zavisi od:

• kvaliteta i zrelosti grožđa,
• prinosa,
• kiselina,
• taninske strukture,
• načina ekstrakcije,
• upotrebe drveta,
• uslova čuvanja.

Tokom razvoja u boci sveža šljiva i trešnja postaju mirnije, dok se pojavljuju suva šljiva, duvan, kakao, koža, zemlja i šumsko tlo.

Merlot sa nedovoljno kiselina i previše alkohola neće automatski postati bolji dugim čuvanjem. Dugovečnost zahteva ravnotežu, a ne samo koncentraciju.

Merlot, Cabernet Sauvignon i Cabernet Franc – glavne razlike

Merlot najčešće ranije sazreva, ima mekše tanine, više šljive i zaobljeniju teksturu.

Cabernet Sauvignon obično kasnije sazreva, ima više tanina, izraženiju crnu ribizlu i čvršću strukturu.

Cabernet Franc najčešće pokazuje više crvenog voća, ljubičice, bibera i herbalnih tonova, uz finiju i svežiju strukturu.

Ove razlike nisu apsolutne. Merlot sa ozbiljnog glinovitog položaja može biti snažniji i dugovečniji od prosečnog Cabernet Sauvignona, dok se stil svakog vina menja prema klimi, prinosu i načinu proizvodnje.

Uz koju hranu ide Merlot?

Merlot je veoma zahvalan za kombinovanje sa hranom jer ima dovoljno tela za meso, ali najčešće nema taninsku oštrinu koja bi nadjačala nežnija jela.

Dobro se slaže sa:

• telećim obrazima,
• pečenom teletinom,
• svinjskim fileom,
• pačetinom,
• jagnjetinom,
• goveđim gulašem,
• ćuftama u paradajz-sosu,
• lazanjama,
• testeninama sa mesnim ili sosom od pečuraka,
• pečurkama,
• pečenom paprikom,
• polutvrdim i zrelim sirevima.

Lakši Merlot može pratiti piletinu, burgere, picu i testenine sa paradajzom. Puniji i odležali primerci bolje odgovaraju govedini, jagnjetini, patki i sporije pripremljenom mesu.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Mlađi i voćniji Merlot najbolje je služiti na približno 14–16 °C.

Puniji i odležali primerci najčešće daju najbolji rezultat na 16–18 °C.

Previše toplo vino može delovati alkoholno i teško, dok preniska temperatura zatvara voćne arome i pojačava osećaj tanina.

Mlađim i strukturiranijim vinima može prijati 30–60 minuta u dekanteru. Starije boce treba dekantirati pažljivo, prvenstveno radi odvajanja taloga.

Zašto je Merlot važan za Srbiju?

Merlot je važan jer je jedna od sorti na kojima je izgrađen značajan deo savremenog srpskog crvenog vinarstva.

Njegova široka zastupljenost pokazuje da se dobro prilagodio različitim domaćim područjima. Istovremeno, upravo zbog velikog broja zasada ne treba očekivati da svaki Merlot bude isti ili podjednako kvalitetan.

U Srbiji može dati:

• sveža i voćna vina srednjeg tela,
• puna vina sa zrelim tamnim voćem,
• etikete odležavane u hrastu,
• ozbiljna sortna vina,
• važnu osnovu crvenih kupaža.

Najveću vrednost ima kada pokazuje razliku između domaćih rejona, umesto da pokušava da kopira jedan međunarodno popularan stil.

Vina od Merlota na OURS-u

U ponudi OURS-a mogu se pronaći različiti stilovi domaćeg Merlota – od voćnih vina namenjenih ranijem uživanju do ozbiljnih etiketa sa dužim sazrevanjem u hrastu i boci.

Poređenje vina iz rejona Tri Morave, Srema, južne i istočne Srbije pokazuje koliko se ista sorta menja u zavisnosti od položaja, nadmorske visine, zrelosti grožđa i pristupa vinara.

Kod izbora Merlota važno je obratiti pažnju na stil. Neka vina naglašavaju mekoću i voćnost, dok druga imaju snažniju strukturu, više drveta i duži potencijal sazrevanja.

Da li ste znali?

Merlot je potomak Cabernet Franca i retke sorte Magdeleine Noire des Charentes.

Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, Merlot je druga najzastupljenija sorta u komercijalnim vinogradima Srbije.

Sazreva ranije od Cabernet Sauvignona, zbog čega je posebno važan u hladnijim godinama.

Iako je poznat po mekim taninima, ozbiljan Merlot može dati veoma strukturirano i dugovečno vino.

Ako vam se dopada Merlot, probajte i

Cabernet Franc – više cvetnih, biberastih i herbalnih tonova.
Cabernet Sauvignon – čvršći tanini, više crne ribizle i duži potencijal sazrevanja.
Carménère – zrela šljiva, paprika, biber i izraženiji biljni karakter.
Marselan – tamno voće, dobra boja i mekša, ali ozbiljna struktura.
Prokupac – više višnje, živih kiselina i domaćeg sortnog karaktera.

Sve što treba da znate o Merlotu

Da li je Merlot francuska sorta?

Da. Potiče iz vinograda Bordoa na jugozapadu Francuske.

Koje su roditeljske sorte Merlota?

Merlot je nastao prirodnim ukrštanjem Cabernet Franca i sorte Magdeleine Noire des Charentes.

Da li su Merlo i Merlot ista sorta?

Da. Merlo je oblik naziva koji se često koristi u srpskoj stručnoj literaturi, dok je Merlot međunarodni naziv.

Da li je Merlot uvek mekano vino?

Ne. Mnogi primerci imaju zaobljene tanine, ali ozbiljan Merlot može biti snažan, strukturiran i namenjen dugom odležavanju.

Koje su najčešće arome?

Šljiva, višnja, crna trešnja, kupina, borovnica, ljubičica, kakao, kafa, duvan i suvo bilje.

Da li Merlot ima manje tanina od Cabernet Sauvignona?

Najčešće ima mekše i manje stroge tanine, ali njihov intenzitet zavisi od položaja, prinosa, zrelosti i načina vinifikacije.

Gde se najviše gaji u Srbiji?

Najveće površine nalaze se u rejonu Tri Morave, Sremskom i Leskovačkom vinogradarskom rejonu.

Da li Merlot može da odležava?

Može. Ozbiljna vina sa dobrih položaja mogu sazrevati deset, petnaest ili više godina.

Da li mora da sazreva u hrastu?

Ne. Može dati kvalitetna vina iz inoxa, betona ili drveta. Izbor suda zavisi od željenog stila.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz teletinu, svinjetinu, pačetinu, jagnjetinu, govedinu, pečurke, testenine sa mesnim sosovima i zrele sireve.