Lekovito i aromatično bilje

Vina sa lekovitim i aromatičnim biljem

Lekovito i aromatično bilje može biti deo recepture aromatizovanih vina, kojima daje dodatne mirisne i ukusne karakteristike. Ne predstavlja sortu grožđa, već grupu biljnih sastojaka koji se kombinuju sa vinskom osnovom.

U zavisnosti od odabranog bilja, začina i načina proizvodnje, ovakva vina mogu razviti biljne, cvetne, začinske, gorkaste ili balzamične tonove. Njihov senzorni profil zato ne zavisi samo od vina koje čini osnovu, već i od vrste i količine dodatih aromatičnih sastojaka.

Lekovito i aromatično bilje u aromatizovanim vinima

Propisi u Srbiji dozvoljavaju korišćenje aromatičnog bilja i začina u proizvodnji aromatizovanih vina. Njihova uloga je da izmene ili dopune miris i ukus osnovnog vina, pa proizvodi iz ove grupe mogu imati veoma različit karakter.

U srpskoj vinskoj tradiciji spoj vina, bilja i začina posebno je poznat kroz aromatizovana vina poput bermeta. Konkretna receptura, međutim, zavisi od proizvođača, zbog čega se vrste korišćenog bilja i intenzitet biljnih aroma razlikuju od vina do vina.

Važno je da izraz „lekovito bilje“ ovde označava grupu biljnih sirovina i ne znači da vino ima lekovito ili zdravstveno dejstvo.

Ukratko

Vina sa lekovitim i aromatičnim biljem razlikuju se od klasičnih vina po dodatnim biljnim i začinskim aromama. Njihov stil određuju vinska osnova, izbor aromatičnih sastojaka i način na koji su oni korišćeni tokom proizvodnje.

Merlot

Merlot je jedna od najvažnijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Ime potiče od francuske reči merle (kos), jer ptice rado jedu njegove bobice.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice su krupnije nego kod Cabernet-a, tamnoplave, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom.

Vino: Mekše i pitkije od Caberneta Sauvignona, sa nižim taninima i srednjom kiselinom. Arome obuhvataju crne trešnje, šljive, borovnice, često i čokoladu, kafu ili biljne note. Brže sazreva i daje zaobljena, glatka vina.

Stilovi: Može se piti kao mlado, voćno i mekano, ali i davati ozbiljna, kompleksna vina kada dolazi sa boljih terroara. Najčešće se kupažira sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom, gde donosi mekoću i voćnost.

Klima i tlo: Najviše mu odgovaraju ilovasta i glinovita tla, koja mu pomažu da zadrži kiselinu i svežinu. Dobar je za hladnije i umerene klime jer rano sazreva.

Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Bordou (posebno desna obala – Saint-Émilion, Pomerol), ali je široko rasprostranjen i u Italiji, Španiji, SAD, Čileu i Australiji.

Ukratko: Merlot je voćna, mekša i pristupačnija sorta od Caberneta, često korišćena za kupaže, ali i cenjena kao samostalno vino.

Sve o sorti Merlot