Retka muskatna sorta i jedan od simbola vinogradarske baštine Banata

 

Muscat Krokan, odnosno Muskat Krokan, veoma je retka bela aromatična sorta vinove loze. Ona u Srbiji ima poseban istorijski i kulturni značaj. Najsnažnije je povezana sa Bisernim ostrvom kod Novog Bečeja. Tu se uzgaja još od kraja 19. veka i od nje se tradicionalno proizvodi izrazito aromatično belo vino.

Dugo se verovalo da je Krokan jedinstvena sorta koja postoji samo u Srbiji. Savremena DNK istraživanja, međutim, rešila su najvažniji deo ove zagonetke.

Genetskom analizom potvrđeno je da je srpski Muskat Krokan identičan međunarodno poznatoj sorti Muscat Fleur d’Oranger. Odnosno Orange Muscat. Sorta je nastala ukrštanjem Muscat Blanc à Petits Grains i Chasselasa.

U zvaničnom Registru priznatih sorti Republike Srbije nalazi se pod nazivom Muscat de Hongrie, uz sinonime Muskat Krokan i Vanilijevka.

Muscat Krokan daje zlatnožuta, aromatična i skladna bela vina sa prepoznatljivim muskatnim karakterom. Sa cvetnim nijansama i posebno karakterističnom asocijacijom na cvet pomorandže.

Tačan identitet sorte Muscat Krokan

Najvažnija činjenica za razumevanje Krokana jeste da Muskat Krokan nije zaseban genotip koji postoji samo u Srbiji.

Istraživanje tradicionalnih sorti vinove loze Srbije pokazalo je potpuno poklapanje njegovog DNK profila sa sortom Muscat Fleur d’Oranger. Novije istraživanje genetičkog materijala starih srpskih vinograda ponovo je potvrdilo ovu sinonimiju.

Zato se isti genotip može sresti pod različitim imenima:

Muscat Fleur d’Oranger
Orange Muscat
Muscat de Hongrie
Muskat Krokan
Muscat Krokan
Vanilijevka
Vanilletraube
Muscat Croquant
Muscat Primavis.

Foundation Plant Services Univerziteta Kalifornije u Davisu kao preferirani naziv navodi Muscat Fleur d’Oranger, dok Orange Muscat predstavlja jedan od njegovih poznatih sinonima.

Za Srbiju je, međutim, naziv Muskat Krokan istorijski i kulturno daleko značajniji.

Da li je Muscat Krokan autohtona srpska sorta?

U popularnoj literaturi, turističkim tekstovima i opisima vina Muskat Krokan se veoma često naziva autohtonom srpskom sortom.

U strogom genetskom smislu to nije precizno.

DNK analiza je pokazala da Muskat Krokan sa Bisernog ostrva odgovara sorti Muscat Fleur d’Oranger. Ona je bila poznata u drugim delovima Evrope mnogo pre nego što je zasađena kod Novog Bečeja.

Zbog toga ga je preciznije opisati kao staru regionalnu i tradicionalnu sortu Srbije. Odnosno kao sortu koja je u našim vinogradima razvila izuzetno snažan lokalni identitet.

Njena povezanost sa Bisernim ostrvom je toliko jaka da je Krokan postao deo vinogradarske baštine tog područja. Ali to svakako ne znači da je njegov genotip nastao upravo tamo.

Muscat Fleur d’Oranger – međunarodni identitet Krokana

Muscat Fleur d’Oranger pripada vrsti Vitis vinifera i velikoj porodici aromatičnih muskatnih sorti.

Naziv Fleur d’Oranger na francuskom znači „cvet pomorandže“.

To nije slučajno. Istorijski ampelografski izvori opisuju sortu kao grožđe sa veoma prijatnim muskatnim ukusom i posebnom aromom cveta pomorandže. Savremeno istraživanje njenog porekla takođe izdvaja upravo aromu cveta pomorandže kao prepoznatljivu osobinu sorte.

U međunarodnim bazama sorta ima VIVC broj 8221.

Genetsko poreklo Muscat Krokana

Savremene DNK analize utvrdile su roditeljske sorte Muscat Fleur d’Orangera.

To su Muscat Blanc à Petits Grains × Chasselas

Istraživanje objavljeno 2008. godine u American Journal of Enology and Viticulture analiziralo je sortu na velikom broju mikrosatelitskih markera. Rezultati pokazuju da je mogućnost da je Muscat Fleur d’Oranger nastao ukrštanjem upravo ove dve sorte daleko veća nego kod bilo koje nasumične roditeljske kombinacije.

Isti roditeljski odnos navodi i Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije za Muskat Krokan.

Nije, međutim, utvrđeno koja je od dve sorte bila majčinski, a koja očinski roditelj.

Muscat Blanc à Petits Grains kao roditelj

Jedan od roditelja Krokana je Muscat Blanc à Petits Grains, jedna od najstarijih i najvažnijih muskatnih sorti sveta.

Od nje Krokan nasleđuje snažan muskatni karakter i veliki deo primarne aromatike. U Srbiji se ova sorta i njene lokalne forme posebno povezuju sa Tamjanikom.

Muscat Blanc à Petits Grains pripada veoma staroj mediteranskoj grupi sorti i učestvovao je u nastanku većeg broja drugih aromatičnih kultivara.

Chasselas kao drugi roditelj

Drugi roditelj je Chasselas, veoma stara evropska sorta poznata pre svega kao stono grožđe, ali i kao vinska sorta u Švajcarskoj i pojedinim delovima Francuske.

Upravo kombinacija Muscata i Chasselasa dobro objašnjava osobine Krokana.

Od jedne strane dolazi intenzivna aromatičnost, dok druga doprinosi osobinama bobice i dela ampelografskih karakteristika.

Zanimljivo je da su još ampelografi 19. veka primećivali kako sorta istovremeno pokazuje osobine Chasselasa i muskata. Dakle mnogo pre nego što je DNK analiza mogla to da potvrdi.

Koliko je stara sorta?

Muscat Fleur d’Oranger nije novija sorta.

Naučno istraživanje njenog porekla zaključuje da je morala postojati pre 17. veka.

Jedan od najstarijih pouzdanih istorijskih tragova vezuje se za francuskog autora Jeana Merleta i njegovo delo iz 1667. godine.

Zbog toga je Muscat Krokan, odnosno Muscat Fleur d’Oranger, sorta stara najmanje nekoliko vekova.

Tačna godina i mesto njenog nastanka nisu poznati.

Da li Krokan potiče iz Francuske?

Francuska predstavlja jednu od najverovatnijih mogućnosti.

Autori genetskog i istorijskog istraživanja iz 2008. navode da je mesto nastanka nepoznato, ali da je Francuska moguća domovina sorte. Kao argument navode činjenicu da su je francuski ampelografi rano opisivali bez napomene da je bila uvezena iz druge zemlje.

Kao mogući širi prostor nastanka pominje se i južna Francuska, gde su se dugo istovremeno uzgajali Muscat Blanc i Chasselas.

To ipak ostaje hipoteza, a ne definitivno dokazano mesto porekla.

Priča o Alžiru

U Srbiji postoji veoma poznata priča da je Muskat Krokan krajem 19. veka donet iz Alžira.

Ona je duboko ukorenjena u istoriji Bisernog ostrva, ali je treba razlikovati od genetskog porekla same sorte. Starija domaća stručna literatura navodi dve verzije. Prema jednoj je Krokan u naše krajeve introdukovan iz Francuske, a prema drugoj iz Alžira. Istovremeno se ističe da u pregledima sorti koje su u 19. veku gajene u Alžiru nije pronađen jasan dokaz o sorti pod tim nazivom.

Dakle, moguće je da je sadni materijal koji je stigao na Biserno ostrvo došao preko severne Afrike, ali to nije dokaz da je sama sorta nastala u Alžiru.

Grof Rohonci i Biserno ostrvo

Istorija Krokana u Srbiji neraskidivo je povezana sa porodicom Rohonci i Bisernim ostrvom kod Novog Bečeja.

Krajem 19. veka na ovom području podignuti su veliki vinogradi, a Muskat Krokan postao je njihova najpoznatija sorta.

U lokalnoj tradiciji najčešće se kao zaslužan za njegovo uvođenje navodi grof Gedeon Rohonci, odnosno Rohonczy. Sa vremenom je oko dolaska sorte nastao čitav niz legendi, uključujući priče o putovanju u severnu Afriku i opkladi oko najboljeg vina.

Istorijski deo priče je da je porodica Rohonci razvijala vinogradarstvo na Bisernom ostrvu i da je Krokan tamo bio važna sorta krajem 19. veka. Detalji o kartanju, opkladama i tačnom mestu sa kojeg je sadni materijal donet pripadaju uglavnom lokalnom predanju.

Biserno ostrvo

Biserno ostrvo nalazi se kod Novog Bečeja, između Tise i njenog starog korita.

Nastalo je nakon velikih hidrotehničkih radova i promena toka Tise tokom 19. veka. Specifična kombinacija ravničarske klime, velikog broja sunčanih sati, blizine vode i peskovito-aluvijalnih zemljišta pokazala se veoma pogodnom za Krokan.

Upravo je sa Bisernog ostrva sorta stekla gotovo mitski status u srpskom vinogradarstvu.

Da li Krokan raste samo na Bisernom ostrvu?

Istorijski je gotovo potpuno bio vezan za Biserno ostrvo.

Genetsko istraživanje tradicionalnih srpskih sorti iz 2012. godine navodi da je u vreme istraživanja Muskat Krokan bio gajen upravo na toj lokaciji.

Danas, međutim, nije tačno reći da sorta može da raste isključivo tamo.

Postoje zasadi Muskat Krokana i u drugim delovima Srbije. Vinarija Stojanović, na primer, proizvodi Muscat Krokan iz sopstvenog zasada u Sremu, u području Slankamena.

Ne smemo da nepomenemo Bečej i salaš i vinariju Gnezdo i njihov Muskat Krokan.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije takođe beleži komercijalne zasade sorte u više vinogradarskih rejona.

Biserno ostrvo zato treba posmatrati kao istorijsko i simboličko središte srpskog Krokana, a ne kao jedino mesto na kojem biljka biološki može da opstane.

Rasprostranjenost u svetu

Muscat Fleur d’Oranger nikada nije postao masovno rasprostranjena sorta.

Naučni rad o njegovom poreklu navodi vrlo ograničenu komercijalnu zastupljenost, ali istorijsko prisustvo u više evropskih kolekcija i vinograda.

Genetski potvrđeni ili istorijski zabeleženi primeri postojali su u Italiji, Francuskoj, Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji, Rusiji, Uzbekistanu, Kazahstanu, Kaliforniji i Australiji.

U Kaliforniji je poznat kao Orange Muscat i koristi se i za proizvodnju vina.

Sinonimi Muscat Krokana

Tokom duge istorije sorta je dobila izuzetno veliki broj naziva.

Među njima su:

Muscat Fleur d’Oranger
Orange Muscat
Muscat de Hongrie
Muscat of Hungary
Muskat Krokan
Muscat Krokan
Krokan Muskotály
Vanilijevka
Vanilletraube
Raisin Vanille
Muscat Croquant
Muscat Primavis
Chasselas Fleur d’Orange
Muscat de Jésus
Tokay des Jardins

Mnogi od ovih naziva nastali su nezavisno u različitim zemljama, što je dugo otežavalo tačnu identifikaciju sorte.

DNK analiza je tek savremenim metodama omogućila povezivanje brojnih istorijskih imena sa istim genotipom.

Muscat de Hongrie i Muskat Krokan

U zvaničnom srpskom Registru priznatih sorti osnovni naziv je Muscat de Hongrie, a kao sinonimi se navode  Muskat Krokan i Vanilijevka.

Naziv Muscat de Hongrie, odnosno Mađarski muskat, rezultat je istorijskog širenja sorte i njene prisutnosti u srednjoevropskom vinogradarstvu.

Genetski identitet sorte ipak je Muscat Fleur d’Oranger.

Muscat Krokan nije Muscat Ottonel

Muscat Krokan i Muscat Ottonel nisu ista sorta.

Muscat Ottonel ima drugačije poreklo i predstavlja posebnu sortu iz 19. veka.

Srpski Registar priznatih sorti takođe ih vodi odvojeno – Muscat de Hongrie, odnosno Muskat Krokan, predstavlja jednu sortu, a Muscat Ottonel drugu.

Muscat Krokan nije Moscato Giallo

Krokan nije isto što ni Moscato Giallo.

Moscato Giallo je poseban genotip iz muskatne porodice, poznat i kao Goldmuskateller.

Zabuna je moguća zbog žute boje grožđa i snažne muskatne aromatike, ali DNK profil jasno razdvaja ove sorte.

Ampelografske karakteristike

Muscat Fleur d’Oranger ima prepoznatljiv ampelografski profil koji pokazuje osobine oba roditelja.

Istorijski i savremeni opisi navode listove koji mogu biti celi ili režnjeviti, sa relativno uskim ili zatvorenim peteljkinim sinusom.

Sorta ima dugačke vitice. Naličje lista ima vrlo slabu maljavost. Grozd je uglavnom cilindričan do blago konusan i može biti krilat. Struktura grozda je najčešće zbijena.

Domaći tradicionalni opis Krokana navodi srednje veliki, petodelan list sa izraženim zupcima. Razlike između pojedinih opisa mogu biti posledica unutarsortne varijabilnosti, klonskog materijala i različitih ampelografskih metodologija.

Grozd

U domaćim uslovima grozd Krokana uglavnom je mali do srednje veličine.

Tradicionalna merenja sa Bisernog ostrva navode masu grozda približno 80–110 g. Grozd je najčešće kupast, a može imati jedno ili dva krilca.

Međunarodni ampelografski opis Muscat Fleur d’Orangera navodi gotovo cilindričan do konusan i uglavnom kompaktan grozd.

Bobica

Bobica je relativno mala.

Kod domaćih ispitivanja masa bobice iznosila je približno 0,8–1,05 g. Oblik je okrugao ili blago spljošten. Pokožica je zelenožuta, a u punoj zrelosti i pri dobroj osunčanosti može dobiti žućkaste do blago ćilibarne nijanse.

Na površini bobice nalazi se izražen voštani sloj.

Meso je srednje čvrsto i izrazito aromatično.

Ukus bobice

Muscat Krokan ima izrazito prepoznatljiv ukus.

Osnovu čini muskatni karakter, ali se u međunarodnim opisima posebno izdvaja nijansa cveta pomorandže. Upravo ova aroma dala je sorti njeno međunarodno ime Muscat Fleur d’Oranger.

Istorijski ampelografi opisivali su grožđe kao veoma prijatno, sa izraženim muskatnim ukusom i aromom pomorandžinog cveta.

Fenologija i vreme sazrevanja

U domaćoj vinogradarskoj klasifikaciji Muskat Krokan sazreva rano.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije svrstava ga u prvu epohu sazrevanja. Stariji domaći stručni podaci takođe ga opisuju kao ranu sortu.

U drugim ampelografskim sistemima Muscat Fleur d’Oranger može biti svrstan među rane sorte druge epohe. To je posledica različitih referentnih sorti, klime i načina klasifikacije.

Za srpske uslove najvažniji je podatak da spada među relativno rano sazrevajuće muskatne sorte.

Rodnost

Muskat Krokan ima umerenu rodnost.

Tradicionalna istraživanja na Bisernom ostrvu navode koeficijent rodnosti od približno 1,2–1,4 i prinose od 8.000–12.000 kg/ha.

To nisu visoki prinosi u poređenju sa izrazito produktivnim vinskim sortama.

Ograničena rodnost, osetljivost sorte i zahtevnost proizvodnje jedan su od razloga zbog kojih Krokan nikada nije postao masovna sorta.

Rezidba

Domaća literatura za Krokan navodi mešovitu rezidbu.

Lukovi su se tradicionalno orezivali na približno 8–10 okaca.

Tačan sistem rezidbe zavisi od uzgojnog oblika, bujnosti, rodnosti čokota i konkretnog položaja.

Klima

Krokan traži dovoljno toplo i osunčano područje, ali njegova najveća slabost jeste osetljivost prema niskim zimskim temperaturama.

Na Bisernom ostrvu zabeležena su oštećenja zimskih okaca već pri temperaturama između približno –12 i –15 °C.

To ga čini znatno osetljivijim od sorti poznatih po visokoj otpornosti prema zimskim mrazevima.

Upravo je ova osobina verovatno jedan od razloga zbog kojih se Krokan nije masovnije proširio kroz kontinentalna područja Srbije.

Zemljište

Krokan se istorijski posebno vezuje za peskovita i rastresita zemljišta Bisernog ostrva.

Stariji domaći stručni podaci kao pogodna navode:

rastresita zemljišta
duboka zemljišta
peskovita zemljišta
aluvijalna zemljišta
deluvijalna zemljišta
toplije položaje.

Iako je Biserno ostrvo najčuveniji terroir ove sorte u Srbiji, savremeni zasadi u Sremu pokazuju da Krokan može uspešno da se gaji i izvan svog tradicionalnog banatskog područja.

Podloge

Odabir podloge u savremenom vinogradu ipak zavisi od zemljišta, krečnjaka, dostupnosti vode, bujnosti i drugih lokalnih uslova.

Na izrazito peskovitim terenima tradicionalno su postojali i nekalemljeni čokoti, jer veoma visok sadržaj peska može ograničiti razvoj filoksere.

Osetljivost na plamenjaču

Muskat Krokan je osetljiv na plamenjaču.

Starija domaća istraživanja ga jasno svrstavaju među osetljive sorte. Zbog toga nije PIWI sorta niti se može opisivati kao sorta povećane otpornosti prema bolestima.

U vlažnim godinama zahteva pažljivo praćenje i odgovarajuću zaštitu vinograda.

Osetljivost na pepelnicu

Krokan je osetljiv i na pepelnicu.

Ova osobina dodatno povećava zahtevnost njegovog uzgoja.

Kombinacija rane vegetacije, osetljivosti na bolesti i slabije otpornosti na zimske temperature čini ga znatno zahtevnijom sortom od velikog broja savremenih kultivara.

Siva trulež

Posebno velika slabost sorte jeste osetljivost prema sivoj truleži, odnosno Botrytis cinerea.

Domaći izvori opisuju Krokan kao veoma osetljiv prema sivoj plesni. Kompaktniji grozd dodatno može povećati problem ukoliko tokom sazrevanja vladaju vlažni uslovi.

Dobra provetrenost zone grožđa i pravovremena berba zato imaju veliki značaj.

Šećer u grožđu

Krokan dobro nakuplja šećer.

Tradicionalna ispitivanja sa Bisernog ostrva navode približno 18–20% šećera u širi.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije takođe potvrđuje dobru sposobnost akumulacije šećera.

Ove vrednosti omogućavaju proizvodnju skladnih suvih aromatičnih vina sa umerenim do srednje visokim sadržajem alkohola.

Kiseline

Tradicionalni podaci navode 6–7 g/l ukupnih kiselina u širi.

Ovakav odnos šećera i kiselina predstavlja dobru osnovu za proizvodnju aromatičnog suvog belog vina.

Krokan zato, uprkos relativno toplim uslovima tradicionalnog područja, može zadržati dovoljnu svežinu za skladan vinski stil.

Randman soka

Starija istraživanja navode približan randman soka od 65%.

Vrednost može varirati u zavisnosti od godine, zrelosti, pritiska tokom presovanja i vinifikacione tehnologije.

Kakvo vino daje Muscat Krokan?

Krokan daje izrazito aromatično belo vino.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije njegov tipičan stil opisuje kao:

zlatnožut
aromatičan
harmoničan.

Tradicionalni opis vina sa Bisernog ostrva dodaje:

pitkost
osvežavajući karakter
punoću
fini muskatni miris
harmoničan ukus.

Najveća posebnost vina nije velika struktura ili snažan uticaj drveta, već veoma jasan sortni miris.

Aromatski profil

Najsigurnije potvrđena aromatska karakteristika Krokana jeste muskatni miris sa karakterističnom nijansom cveta pomorandže.

U zavisnosti od položaja, zrelosti i vinifikacije mogu se pojavljivati i asocijacije na:

zovu
lipu
vinogradarsku breskvu
jabuku
citruse
zrelo žuto voće
belo cveće

Savremena vina iz Srbije potvrđuju upravo cvetno-voćni karakter. Vinarija Fleur d’Oranger svoje vino opisuje kroz cvetnu i delikatnu muskatnu aromu, dok se kod Krokana iz Srema pojavljuju note zove i zrelog voća.

Aroma cveta pomorandže

Cvet pomorandže je posebno važan za identitet sorte.

Međunarodno ime Muscat Fleur d’Oranger neposredno se odnosi na ovu karakteristiku. Naučni rad o poreklu sorte opisuje Muscat Fleur d’Oranger kao grožđe sa muskatnim ukusom i posebnom aromom cveta pomorandže.

Zbog toga je ova aroma mnogo čvršća sortna odrednica od veoma širokih i često proizvoljnih lista voćnih aroma koje se mogu naći u komercijalnim opisima.

Suvo vino

U Srbiji se Krokan tradicionalno najviše vezuje za suvo belo vino.

Takav stil omogućava da muskatna aromatika ostane jasna, dok dovoljno kiselina održava svežinu.

Savremeni primer sa Bisernog ostrva proizvodi se kao potpuno suvo vino od 100% Muscat Krokana, sa zlatnožutom bojom zelenkastog odsjaja, cvetnim mirisom i muskatnom aromom.

I savremeni Krokan iz Srema proizvodi se kao suvo belo vino.

Narandžasto vino od Krokana

Krokan može biti vinifikovan i uz duži kontakt soka sa pokožicom.

Takav pristup daje narandžasto, odnosno macerirano belo vino. U Srbiji su proizvedene i ovakve interpretacije Krokana, posebno u malim vinarijama.

Duži kontakt sa pokožicom povećava strukturu i menja aromatski profil, pa vino postaje drugačije od klasičnog čistog i svežeg muskatnog stila.

Potencijal odležavanja

Krokan nije sorta čiji se osnovni identitet zasniva na višedecenijskom odležavanju.

Najprivlačniji kvalitet mladog vina jeste primarna aromatika. Cvetni, muskatni i voćni karakter najjasnije se oseća dok je vino relativno mlado.

Ozbiljnije vinifikacije sa većim ekstraktom ili maceracijom mogu imati drugačiji razvoj. Za sortu ne postoji dovoljno široka baza dugoročnih istraživanja da bi se definisao univerzalni potencijal odležavanja.

Muscat Krokan u Srbiji danas

Uprkos malim površinama, Krokan i dalje postoji u komercijalnim vinogradima Srbije.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije ga prema svojim podacima svrstava na 32. mesto po zastupljenosti u komercijalnim zasadima. Prosečna površina evidentiranog komercijalnog vinograda iznosi oko 1,66 hektara.

Velika većina površina u toj evidenciji nalazi se na malim nadmorskim visinama. To odgovara njegovoj dugoj tradiciji u ravničarskim vinogradima.

Krokan na Bisernom ostrvu danas

Biserno ostrvo ostaje najvažnije istorijsko područje Krokana u Srbiji.

Vinarija Fleur d’Oranger navodi oko 20 hektara svojih vinograda na Bisernom ostrvu, pri čemu Muscat Krokan čini najveći deo zasada.

Od njega proizvodi monosortno belo vino, čime se nastavlja tradicija započeta još u vreme velikih vinograda porodice Rohonci.

Krokan u Sremu

Savremena proizvodnja pokazuje da se sorta proširila i izvan Banata.

Vinarija Stojanović uzgaja Muskat Krokan u Sremu i proizvodi potpuno suvo monosortno vino iz sopstvenog zasada.

Ovo je važno jer praktično potvrđuje da izuzetna veza Krokana sa Bisernim ostrvom predstavlja istorijsku i terroirsku posebnost. Ali ne i biološku nemogućnost njegovog uzgoja na drugim odgovarajućim položajima.

Muscat Krokan u srpskom Registru priznatih sorti

U aktuelnoj zvaničnoj listi Srbije sorta se nalazi pod nazivom Muscat de Hongrie.

To potvrđuje njen zvanični status u domaćem sortimentu.

Istovremeno, savremena genetika omogućava da se srpski materijal preciznije poveže sa međunarodnim genotipom Muscat Fleur d’Oranger.

Značaj Krokana za Srbiju

Značaj Muskat Krokana nije u velikim površinama.

Njegova vrednost nalazi se u spoju više od jednog veka vinogradarske tradicije u Srbiji, Bisernog ostrva kao jedinstvenog istorijskog terroira i prepoznatljive aromatike.

Krokan zato pripada grupi sorti čiji značaj daleko prevazilazi broj hektara pod vinogradima.

Predstavlja deo vinogradarske istorije Vojvodine i jedan od najprepoznatljivijih primera sorte koja je u Srbiji dobila sopstveno ime, tradiciju i vinski identitet.

Slaganje Krokana sa hranom

Suvi Muscat Krokan dobro prati:

morsku ribu
školjke
piletinu
ćuretinu
bela mesa sa svetlijim sosovima
sveže sireve
salate
laganija predjela
jela sa aromatičnim biljem

Njegova cvetna i muskatna aromatika može se dobro uklopiti i sa umereno začinjenim jelima.

Savremeni proizvođači sa Bisernog ostrva posebno ga povezuju sa rečnom i morskom ribom i belim mesom.

Temperatura služenja

Suvi Muscat Krokan najbolje pokazuje aromatiku približno na:

9–11 °C.

Savremeni proizvođači sa Bisernog ostrva takođe preporučuju ovaj temperaturni raspon.

Preterano niska temperatura može zatvoriti muskatnu i cvetnu aromatiku, dok previsoka temperatura smanjuje osećaj svežine.

Najvažnije karakteristike sorte Muscat Krokan

• Naziv u Srbiji: Muskat Krokan / Muscat Krokan
• Zvanični naziv u registru Srbije: Muscat de Hongrie
• Drugi zvanični sinonim u Srbiji: Vanilijevka
• Međunarodni preferirani naziv: Muscat Fleur d’Oranger
• Poznat međunarodni sinonim: Orange Muscat
• Vrsta: Vitis vinifera
• Boja grožđa: bela
• Roditelji: Muscat Blanc à Petits Grains × Chasselas
• Genetski status: srpski Muskat Krokan identičan je sorti Muscat Fleur d’Oranger
• Poreklo genotipa: nije definitivno utvrđeno; Francuska se navodi kao jedna od mogućnosti
• Istorijsko središte u Srbiji: Biserno ostrvo kod Novog Bečeja
• Dolazak u Srbiju: kraj 19. veka
• Bujnost: umerena
• Grozd: mali do srednji
• Masa grozda u tradicionalnim domaćim merenjima: približno 80–110 g
• Bobica: mala, okrugla do blago spljoštena
• Masa bobice: približno 0,8–1,05 g
• Boja bobice: zelenožuta do žućkasto-ćilibarna
• Ukus: izrazito muskatan
• Posebna aroma: cvet pomorandže
• Vreme sazrevanja u Srbiji: prva epoha
• Rodnost: umerena
• Tradicionalni prinos: približno 8–12 t/ha
• Rezidba: mešovita
• Šećer u širi: približno 18–20%
• Ukupne kiseline u širi: približno 6–7 g/l
• Randman soka: oko 65%
• Plamenjača: osetljiva
• Pepelnica: osetljiva
• Siva trulež: veoma osetljiva
• Niske zimske temperature: veoma osetljiva
• Zabeležena oštećenja okaca na Bisernom ostrvu: približno –12 do –15 °C
• Tip vina: aromatično belo vino
• Najčešći stil u Srbiji: suvo belo vino
• Boja vina: svetložuta do zlatnožuta
• Najvažnija aromatika: muskat, cvet pomorandže i drugo belo cveće
• Poseban značaj: istorijska sorta Bisernog ostrva i deo vinogradarske baštine Srbije

Kako se Muscat Krokan zove međunarodno?

Preferirani međunarodni naziv je Muscat Fleur d’Oranger. Poznat je i kao Orange Muscat.

Kako se Krokan vodi u zvaničnom registru Srbije?

Kao Muscat de Hongrie, uz sinonime Muskat Krokan i Vanilijevka.

Koji su roditelji Muscat Krokana?

Muscat Blanc à Petits Grains i Chasselas.

Da li je genetsko poreklo potvrđeno?

Da. Mikrosatelitska DNK istraživanja snažno potvrđuju roditeljsku kombinaciju Muscat Blanc à Petits Grains × Chasselas.

Da li se zna gde je sorta nastala?

Ne sa sigurnošću. Naučna literatura kao jednu od mogućnosti navodi Francusku, posebno njen južni deo, ali tačno mesto nastanka nije dokazano.

Da li Krokan potiče iz Alžira?

Nema dovoljno dokaza da je sorta nastala u Alžiru. Postoji tradicija prema kojoj je sadni materijal na Biserno ostrvo stigao iz severne Afrike, ali je sam genotip u Evropi bio poznat vekovima ranije.

Kada je Krokan stigao u Srbiju?

Njegovo uvođenje na Biserno ostrvo vezuje se za kraj 19. veka i porodicu Rohonci.

Da li Muscat Krokan raste samo na Bisernom ostrvu?

Ne. Biserno ostrvo je njegovo istorijsko središte u Srbiji, ali danas postoje zasadi i u drugim delovima zemlje, uključujući Srem.

Zašto je Biserno ostrvo toliko povezano sa Krokanom?

Zato što se sorta tamo uzgaja više od jednog veka i postala je najprepoznatljiviji deo lokalne vinogradarske tradicije. Specifična peskovito-aluvijalna zemljišta i mikroklima pokazali su se veoma pogodnim za njeno gajenje.

Da li je Krokan isto što i Muscat Ottonel?

Nije. To su dve genetski različite sorte.

Da li je Krokan isto što i Moscato Giallo?

Nije. Moscato Giallo je poseban genotip muskatne porodice.

Da li je Krokan isto što i Tamjanika?

Nije. Jedan roditelj Krokana je Muscat Blanc à Petits Grains, sorta kojoj pripada veliki deo međunarodnog identiteta bele Tamjanike. Ali Krokan predstavlja zaseban genotip nastao ukrštanjem tog muskata sa Chasselasom.

Kada sazreva Muscat Krokan?

U srpskoj stručnoj klasifikaciji sazreva u prvoj epohi i smatra se relativno ranom sortom.

Da li je Krokan otporan na bolesti?

Ne. Osetljiv je na plamenjaču i pepelnicu, a posebno je osetljiv na sivu trulež.

Da li dobro podnosi zimske mrazeve?

Ne. Osetljivost prema niskim temperaturama jedna je od njegovih najvećih slabosti.

Koliko šećera ima grožđe Krokana?

Tradicionalna ispitivanja sa Bisernog ostrva navode približno 18–20% šećera u širi.

Koliko kiselina ima?

U istim istraživanjima ukupne kiseline u širi iznosile su približno 6–7 g/l.

Kakvo vino daje Muscat Krokan?

Daje izrazito aromatično, skladno i pitko belo vino, svetložute do zlatnožute boje, sa muskatnim i cvetnim karakterom.

Koja je najkarakterističnija aroma Krokana?

Pored muskatnog karaktera, posebno je značajna aroma cveta pomorandže, po kojoj je međunarodni naziv Muscat Fleur d’Oranger i nastao.

Da li se od Krokana pravi samo suvo vino?

Suvo belo vino je njegov najvažniji tradicionalni stil u Srbiji, ali sorta može biti vinifikovana i drugim postupcima, uključujući dužu maceraciju.