Novosadska lasta

Domaća stona sorta grožđa blago muskatnog ukusa
 
Novosadska Lasta, čiji je zvanični naziv sorte jednostavno Lasta, domaća je stona sorta vinove loze stvorena na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Nastala je ukrštanjem francuske interspecies sorte Muscat de St. Vallier i moldavske sorte Ljana, a za sortu je priznata 1991. godine. Njeni autori su prof. dr Petar Cindrić i prof. dr Nada Korać.
Lasta ima posebno mesto u istoriji srpskog vinogradarstva jer predstavlja prvu domaću priznatu interspecies stonu sortu grožđa. Selekcionisana je sa ciljem da objedini kvalitet stonog grožđa sa boljom otpornošću prema pojedinim gljivičnim bolestima.
Prepoznatljiva je po rastresitim grozdovima, krupnim ovalnim zelenkastožutim bobicama, izrazito hrskavoj pulpi i finom, blago muskatnom ukusu. Veoma je rodna, dobro podnosi transport, a zrelo grožđe može dugo ostati na čokotu bez truljenja.

Poreklo Novosadske Laste
Lasta je nastala na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u okviru dugogodišnjeg programa oplemenjivanja vinove loze.
Roditeljske sorte su Muscat de St. Vallier × Ljana.
Muscat de St. Vallier je francuska interspecies sorta, dok je Ljana moldavskog porekla i takođe pripada grupi interspecies sorti. Ukrštanjem je dobijena sorta koja kombinuje privlačan izgled i kvalitet stonog grožđa sa povećanom otpornošću prema nekim najvažnijim bolestima vinove loze.
Lasta je zvanično priznata 1991. godine, a njeni autori su Petar Cindrić i Nada Korać.

Šta znači da je Lasta interspecies sorta?
Klasične evropske vinske i stone sorte pripadaju vrsti Vitis vinifera.
Kod interspecies sorti u njihovom poreklu, pored evropske vinove loze, učestvuju i druge vrste roda Vitis. Takva ukrštanja korišćena su prvenstveno radi unošenja osobina kao što su bolja otpornost prema određenim bolestima, nepovoljnim klimatskim uslovima ili drugim stresovima.
Lasta je rezultat takvog oplemenjivačkog pristupa.
Ipak, izraz interspecies ne znači da je sorta automatski otporna na sve bolesti niti da može da se gaji potpuno bez zaštite. Kod Laste je to posebno važno zbog izrazite osetljivosti prema pepelnici.

Prva domaća priznata interspecies stona sorta
Lasta ima istorijski značaj jer se u stručnoj literaturi navodi kao prva domaća priznata interspecies stona sorta vinove loze.
Njeno priznavanje 1991. godine predstavljalo je važan rezultat novosadskog programa selekcije sorti pogodnih za smanjenu upotrebu sredstava za zaštitu.
Kasnije su na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu stvarane i druge interspecies sorte, kako stone tako i vinske.

Čokot i bujnost
Čokot Laste je srednje bujnosti.
Karakteristično je formiranje relativno malog broja dugih osnovnih lastara, ali se na njima razvija veliki broj zaperaka.
Zbog toga upravljanje zelenom masom predstavlja jedan od važnijih poslova tokom vegetacije. Zaperke u zoni cvasti i grozdova treba uklanjati kako bi se poboljšali osvetljenost i provetrenost, dok se oni iznad zone grozdova mogu prekraćivati.
Previše gusta vegetacija negativno utiče na oplodnju, sazrevanje i zdravstveno stanje grožđa.

Lastari i zaperci
Jedna od karakterističnih osobina Laste jeste velika sposobnost formiranja zaperaka.
Ukoliko se oni ne uklanjaju ili prekraćuju, zeleni zid može postati veoma gust. Stručna preporuka je da se zaperci u zoni grozdova uklanjaju, dok se iznad nje mogu prekratiti na približno dva do tri lista.
Ova mera omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu oplodnju cvetova, bolje osunčavanje grozdova i jednostavniju zaštitu od pepelnice.

List
List Laste je uglavnom petodelan.
U ampelografskim opisima navodi se čekinjasto maljavo naličje lista i široko otvoren peteljkin sinus.
List je relativno snažan i razvijen, što uz dobru bujnost i veliki broj zaperaka daje čokotu bogatu zelenu masu.
Zbog toga se Lasta često sreće i na okućnicama, pergolama i vinjagama, mada za kvalitetno stono grožđe ipak treba omogućiti dovoljno sunca u zoni grozdova.

Cvet
Cvet Laste je funkcionalno hermafroditan, odnosno dvopolan.
To znači da sadrži funkcionalne muške i ženske reproduktivne organe i da sorti nije potreban poseban oprašivač. Ipak, Lasta može biti osetljiva na nepovoljne vremenske prilike tokom cvetanja.
Hladno, kišno ili veoma vetrovito vreme može dovesti do slabije oplodnje, pa grozd u pojedinim godinama može biti ređi i sadržati manji broj bobica.

Rodnost
Lasta je veoma rodna sorta.
Na rodnim lastarima redovno se formiraju dve do tri cvasti.
Toliko visoka rodnost može dovesti do prevelikog opterećenja čokota, što negativno utiče na krupnoću grozda i bobica i može usporiti sazrevanje.
Zbog toga se preporučuje regulisanje roda.
U stručnim preporukama navodi se uklanjanje približno svake treće cvasti, a na slabijim lastarima po potrebi i svake druge. Na taj način čokot preostale grozdove može bolje da ishrani, pa se dobijaju krupnije i ujednačenije bobice.

Prstenovanje
Lasta dobro reaguje na prstenovanje rodnih lukova.
Prstenovanje je posebna vinogradarska mera kojom se privremeno prekida kretanje asimilata kroz floem na određenom delu lastara.
Kod stonih sorti može se primenjivati radi povećanja bobica i ubrzavanja sazrevanja. Stručna literatura navodi da Lasta veoma povoljno reaguje na ovu meru i da se njome mogu dobiti krupnije bobice i kvalitetnije stono grožđe.
Ovo je ipak mera namenjena iskusnim proizvođačima i ne treba je izvoditi nekontrolisano.

Grozd Novosadske Laste
Grozd je srednje veličine i rastresit do srednje rastresit.
U detaljnim ampelografskim opisima prosečna masa grozda navodi se približno 280–300 grama.
Rastresita struktura predstavlja važnu prednost. Bobice se međusobno manje pritiskaju, vazduh lakše prolazi kroz grozd, a voda se nakon kiše brže suši. To je jedan od razloga zbog kojih Lasta pokazuje veoma dobru otpornost prema sivoj truleži.
Grozd je privlačnog i urednog izgleda, što je važno jer je sorta prvenstveno namenjena tržištu svežeg grožđa.

Bobica
Bobice su krupne, ovalne i veoma ujednačene po veličini.
Ampelografska merenja navode približne dimenzije bobice od oko 22,8 × 17,3 mm.
Boja je zelenkastožuta, a sa punom zrelošću i dobrom osunčanošću može postati izraženije žuta.

Pokožica
Pokožica je tanka i topiva.
Kod kvalitetnog stonog grožđa to je poželjna osobina jer pokožica prilikom konzumacije ne ostavlja grub ili žilav utisak.
Iako je relativno tanka, bobica dovoljno dobro podnosi manipulaciju i transport.
Upravo kombinacija čvrste hrskave pulpe i prihvatljive pokožice čini Lastu pogodnom za stonu upotrebu.

Pulpa
Pulpa je izrazito hrskava i čvrsta.
To je jedna od najprepoznatljivijih organoleptičkih osobina sorte.
Semenke pri konzumaciji ne predstavljaju veliki problem, a odnos čvrstine, sočnosti i tanke pokožice daje vrlo prijatan osećaj u ustima.
U tom pogledu Lasta ima karakteristike kvalitetnog stonog grožđa namenjenog direktnoj potrošnji.

Ukus i aroma
Ukus Laste je fin, osvežavajući i blago muskatan.
Muskatna aroma nije toliko intenzivna kao kod Muskat Hamburga ili nekih izrazito aromatičnih sorti, ali je jasno prisutna kao fina sortna karakteristika.
Ova osobina potiče i od roditeljske sorte Muscat de St. Vallier.
Zahvaljujući dobroj prirodnoj kiselosti ukus ostaje svež čak i kada grožđe dostigne visok sadržaj šećera.

Šećeri i kiseline
U punoj zrelosti Lasta može da nakupi približno 19% šećera.
Istovremeno zadržava relativno izraženu prirodnu kiselost.
Zbog toga ukus zrelih bobica nije težak niti jednostavno sladak.
Dobra ravnoteža slasti i kiseline daje grožđu osvežavajući karakter i omogućava da dugo ostane na čokotu bez brzog gubitka svežine.
Kao kod svake sorte, sadržaj šećera nije fiksna vrednost. Zavisi od godine, prinosa, navodnjavanja, osunčanosti, zemljišta i trenutka berbe.

Kada sazreva Novosadska Lasta?
Lasta sazreva u drugoj epohi sazrevanja grožđa, približno u vreme Muskat Hamburga.
U uslovima Vojvodine to se najčešće povezuje sa krajem avgusta i početkom do prve polovine septembra, zavisno od godine i položaja.
Stariji stručni opisi navode da čokote zreli grozdovi krase približno sredinom septembra.
Zato je preciznije navesti II epohu sazrevanja nego vezivati sortu za jedan nepromenljiv kalendarski datum.

Grožđe može dugo ostati na čokotu
Jedna od najvećih praktičnih prednosti Laste je sposobnost da zrelo grožđe dugo ostane na čokotu.
Čak i nakon dostizanja tehnološke zrelosti bobice nastavljaju da nakupljaju šećer, a grožđe relativno dobro čuva prirodne kiseline.
Prema stručnim opisima, zdravi grozdovi mogu ostati na čokotu sve do prvih mrazeva, bez izraženog propadanja i truljenja.
To proizvođaču pruža veću fleksibilnost u određivanju termina berbe.

Transport
Lasta ima vrlo dobru transportabilnost.
Grozdovi i bobice dobro podnose manipulaciju i transport čak i na veće udaljenosti.
To je posebno važna osobina kod stonih sorti, gde tržišna vrednost u velikoj meri zavisi od izgleda bobice nakon berbe, pakovanja i transporta.

Otpornost na plamenjaču
Jedan od najvažnijih ciljeva pri stvaranju Laste bila je povećana otpornost prema određenim gljivičnim bolestima.
Lasta pokazuje vrlo dobru otpornost prema plamenjači vinove loze.
Stručni izvori Poljoprivrednog fakulteta i Centra za vinogradarstvo čak navode da u odgovarajućim uslovima zaštita protiv plamenjače može biti značajno redukovana ili izostavljena.
To je jedna od osobina zbog kojih je Lasta interesantna za integralnu proizvodnju i manje zasade.

Otpornost na sivu trulež
Lasta pokazuje i vrlo dobru otpornost prema sivoj truleži grožđa, koju izaziva Botrytis cinerea.
Tome doprinose i rastresita struktura grozda i osobine bobice.
Zbog smanjene opasnosti od truljenja grožđe može dugo ostati na čokotu nakon sazrevanja.

Osetljivost na pepelnicu
Najveća zdravstvena slabost Laste je pepelnica vinove loze – oidium.
Za razliku od plamenjače i sive truleži, prema pepelnici je izrazito osetljiva.
Zbog toga nije pravilno Lastu reklamirati jednostavno kao „neprskanac“.
Čak i izvori koji je preporučuju za integralnu ili organsku proizvodnju naglašavaju da je zaštita protiv pepelnice neophodna.
Dakle, Lasta može omogućiti značajno smanjenje određenih tretmana, ali nije sorta kojoj nikakva zaštita nije potrebna.

Otpornost na niske temperature
Lasta nije među sortama posebno otpornim na jake zimske mrazeve.
Zbog toga u područjima sa veoma niskim zimskim temperaturama treba pažljivo birati položaj vinograda.
Dobra zrelost lastara pre zime takođe doprinosi boljem prezimljavanju čokota.

Osetljivost na sušu
Lasta je osetljivija na sušu od mnogih drugih stonih sorti.
Zbog toga se u područjima sa nedovoljnom količinom padavina preporučuje navodnjavanje.
Nedostatak vode posebno tokom intenzivnog rasta bobica može smanjiti njihovu krupnoću i negativno uticati na tržišni kvalitet grozda.
Kod proizvodnje kvalitetnog stonog grožđa ravnomerno snabdevanje vodom ima veliki značaj.

Uzgojni oblik i rezidba
Zbog velikog broja zaperaka i potrebe za dobrom osvetljenošću grozdova Lasta zahteva uredan, dobro formiran špalir.
Cilj je napraviti dovoljno redak zeleni zid u kojem vazduh i svetlost lako prolaze kroz zonu grozdova.
Kod veoma visokog potencijala rodnosti posebno je važno kontrolisati opterećenje rodnim okcima i cvastima.
Prevelik broj grozdova može dovesti do sitnijih bobica i kasnijeg sazrevanja.

Lasta kao stono grožđe
Osnovna namena Laste je potrošnja u svežem stanju.
Krupne ovalne bobice, rastresit grozd, hrskava pulpa, tanka pokožica i fina muskatna aroma čine je vrlo kvalitetnom stonom sortom.
Posebna prednost je mogućnost produžene berbe jer grožđe može dugo ostati na čokotu.
Dobro podnošenje transporta dodatno povećava njenu vrednost za prodaju svežeg grožđa.

Lasta za okućnice
Lasta je posebno zanimljiva za manje vinograde i okućnice.
Razlog je kombinacija visokog prinosa, dobrog kvaliteta stonog grožđa i otpornosti prema plamenjači i sivoj truleži.
Ipak, vlasnici manjih zasada ne bi trebalo da zanemare pepelnicu.
Bez odgovarajuće zaštite protiv oidiuma može doći do značajnih oštećenja lista i bobica.

Lasta u proizvodnji rakije
Iako je prvenstveno stona sorta, Lasta se može koristiti i kao sirovina za proizvodnju destilata od grožđa.
Za takvu namenu zanimljivi su njen dobar sadržaj šećera, očuvana kiselost i blago muskatna aroma.
Postoji i praktičan primer iz Srbije – destilerija Savka koristi Novosadsku Lastu zajedno sa Muskat Hamburgom za proizvodnju lozovače, pri čemu proizvođač naglašava cvetni i aromatični karakter destilata.
To ipak ne menja osnovnu klasifikaciju sorte. Lasta je nastala i priznata prvenstveno kao stona sorta grožđa, a proizvodnja rakije predstavlja dodatni način upotrebe.

Zašto Lasta može biti zanimljiva za lozovaču?
Kod proizvodnje lozovače važni su potpuno zrelo grožđe, dovoljan sadržaj šećera, zdrava sirovina i aromatski potencijal.
Lasta u punoj zrelosti može da nakupi oko 19% šećera i poseduje finu muskatnu aromu.
U kupaži sa intenzivnije aromatičnim sortama, poput Muskat Hamburga, može doprineti svežinom, voćnošću i strukturom sirovine.
Konačan karakter rakije ipak mnogo više zavisi od stepena zrelosti grožđa, fermentacije i načina destilacije nego samo od imena sorte.

Zastupljenost Laste u Srbiji
Lasta nije među sortama koje zauzimaju velike komercijalne površine u Srbiji.
Prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo nalazi se približno na 55. mestu po zastupljenosti u komercijalnim vinogradima.
Najveće evidentirane površine nalaze se u:
rejonu Tri Morave, Sremskom i Beogradskom vinogradarskom rejonu.
Prosečna komercijalna parcela sa ovom sortom veoma je mala – oko 0,05 ha – što potvrđuje da se Lasta danas prvenstveno sreće u manjim zasadima i na okućnicama.

Nadmorska visina i ekspozicija u Srbiji
Prema podacima Centra za vinogradarstvo, najveći deo evidentiranih komercijalnih zasada Laste nalazi se na nadmorskoj visini između 300 i 400 metara.
Najzastupljenije su severoistočne i severozapadne ekspozicije.
Ove podatke ne treba tumačiti kao zahtev sorte da mora biti posađena upravo na takvom položaju.
Oni pokazuju samo gde se danas nalaze najveće evidentirane površine u Srbiji.

Značaj Novosadske Laste
Značaj Laste prevazilazi površinu koju danas zauzima.
Ona predstavlja važan rezultat srpskog oplemenjivanja vinove loze i jedan od ranih domaćih pokušaja stvaranja kvalitetnog stonog grožđa sa smanjenom potrebom za zaštitom od određenih bolesti.
Njene prednosti su i danas jasne: visoka rodnost, atraktivne bobice, hrskava pulpa, fina muskatna aroma, dobra transportabilnost i vrlo dobra otpornost prema plamenjači i sivoj truleži.
Njena slabost je pre svega osetljivost prema pepelnici, suši i jačim zimskim temperaturama.
Upravo taj spoj dobrih i slabijih osobina pokazuje zašto ne postoji potpuno „bezproblematična“ sorta vinove loze.

Najvažnije osobine Novosadske Laste

Domaća stona sorta vinove loze
Stvorena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu
Nastala ukrštanjem Muscat de St. Vallier × Ljana
Autori Petar Cindrić i Nada Korać
Priznata 1991. godine
Prva domaća priznata interspecies stona sorta
Bela sorta grožđa
Čokot srednje bujnosti
Formira veliki broj zaperaka
Funkcionalno hermafroditan cvet
Veoma rodna
Najčešće dve do tri cvasti po lastaru
Grozd srednje veličine, približno 280–300 g
Grozd rastresit
Bobice krupne i ovalne
Bobice zelenkastožute boje
Pulpa izrazito hrskava
Pokožica tanka i topiva
Fin, blago muskatni ukus
Oko 19% šećera u punoj zrelosti
Sazrevanje u drugoj epohi, približno kada i Muskat Hamburg
Grožđe može dugo ostati na čokotu
Vrlo dobra transportabilnost
Dobra otpornost prema plamenjači
Vrlo dobra otpornost prema sivoj truleži
Izrazita osetljivost prema pepelnici
Osetljivost prema suši
Poželjno navodnjavanje
Pogodna za integralnu proizvodnju
Primarno stona sorta
Može se koristiti i za proizvodnju lozovače

Česta pitanja o Novosadskoj Lasti
Da li je Novosadska Lasta sorta kajsije?
Ne. Novosadska Lasta je sorta grožđa, odnosno domaća stona sorta vinove loze stvorena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Među priznatim novosadskim sortama kajsije ne postoji sorta Novosadska Lasta.

Kako je pravilno ime sorte – Lasta ili Novosadska Lasta?
U stručnoj literaturi i podacima Centra za vinogradarstvo zvanično ime sorte je Lasta. Naziv Novosadska Lasta koristi se opisno kako bi se naglasilo da je sorta stvorena u Novom Sadu.

Kako je nastala Lasta?
Nastala je ukrštanjem francuske sorte Muscat de St. Vallier i moldavske sorte Ljana.

Kada je Lasta priznata?
Lasta je zvanično priznata 1991. godine.

Ko je stvorio Lastu?
Autori sorte su Petar Cindrić i Nada Korać sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Koje je boje Novosadska Lasta?
Lasta je bela sorta grožđa. Bobice su zelenkastožute, a ne tamnoplave ili crne.

Koliko je krupan grozd?
Grozd je srednje veličine i najčešće je težak približno 280–300 grama, mada masa zavisi od opterećenja čokota i uslova gajenja.

Kakve su bobice?
Bobice su krupne, ovalne i ujednačene, sa tankom pokožicom i izrazito hrskavom pulpom.

Kakvog je ukusa Lasta?
Ukus je osvežavajući i blago muskatan, uz dobru ravnotežu šećera i prirodnih kiselina.

Kada sazreva Novosadska Lasta?
Sazreva u drugoj epohi, približno u isto vreme kao Muskat Hamburg. U našim uslovima to se uglavnom odnosi na kraj avgusta i početak do prve polovine septembra.

Da li Lasta može dugo da ostane na čokotu?
Da. Jedna od njenih najboljih osobina je sposobnost da zrelo grožđe dugo ostane na čokotu, čak do prvih mrazeva, bez brzog gubitka kiselina i bez izraženog truljenja.

Da li je Lasta otporna na bolesti?
Pokazuje vrlo dobru otpornost prema plamenjači i sivoj truleži, ali je veoma osetljiva prema pepelnici. Zato nije pravilno opisivati je kao sortu kojoj nije potrebna nikakva zaštita.

Da li je Lasta neprskanac?
Naziv „neprskanac“ nije sasvim precizan. Potreba za zaštitom od plamenjače i sive truleži može biti znatno manja, ali Lasta zahteva pažnju i zaštitu protiv pepelnice.

Da li Lasta podnosi sušu?
Ne naročito dobro. Lasta je osetljivija prema suši od mnogih drugih stonih sorti, pa je u suvim područjima navodnjavanje poželjno.

Da li je Lasta pogodna za rakiju?
Iako je prvenstveno stona sorta, može se koristiti za lozovaču i druge destilate od grožđa. Blaga muskatna aroma i dobar sadržaj šećera mogu biti zanimljivi za destilaciju, naročito u kupaži sa aromatičnim sortama.

Gde se Lasta gaji u Srbiji?
Komercijalne površine su relativno male. Najviše evidentiranih zasada nalazi se u Tri Morave, Sremskom i Beogradskom vinogradarskom rejonu.

Zašto je Lasta značajna za srpsko vinogradarstvo?
Lasta je prva domaća priznata interspecies stona sorta i jedan od važnih rezultata novosadskog oplemenjivanja vinove loze. Spojila je kvalitet stonog grožđa sa dobrom otpornošću prema plamenjači i sivoj truleži.