Rana crna sorta i važan deo vinske tradicije Fruške gore

 

Portugizer je stara crna vinska sorta centralne Evrope, poznata po ranom sazrevanju, visokoj rodnosti i laganim, voćnim vinima sa malo tanina. U Srbiji ima poseban značaj na Fruškoj gori, gde je tokom prošlosti bila mnogo zastupljenija nego danas i gde se i dalje proizvode prepoznatljiva sortna vina.

Međunarodni naziv sorte je Blauer Portugieser. U Mađarskoj je dugo bila poznata kao Kékoportó ili Oportó, u Sloveniji kao Portugalka, u Češkoj kao Modrý Portugal, a u Portugalu se isti genotip pojavljuje pod nazivom Português Azul. VIVC ga vodi kao PORTUGIESER BLAU, pod brojem 9620.

Uprkos imenu, savremena istraživanja ne smeštaju poreklo Portugizera u Portugal. Aktuelni nemački zvanični izvori, oslanjajući se na istraživanja Julius Kühn Instituta, njegovo poreklo povezuju sa područjem nekadašnje Donje Štajerske, danas severoistočne Slovenije.

Da li Portugizer zaista potiče iz Portugala?

Dugo je bila veoma popularna priča prema kojoj je sorta tokom 18. veka doneta iz Porta u Austriju, a odatle se proširila dalje kroz centralnu Evropu.

Prema tradicionalnoj verziji, grožđe je u okolinu Bad Vöslaua u Donjoj Austriji doneo baron von Fries. Ova priča je toliko dugo bila prihvaćena da je uticala i na samo ime sorte. Savremena genetička i istorijska istraživanja, međutim, daju drugačiju sliku.

Nemački Institut za vino danas navodi da se poreklo Blauer Portugiesera nalazi na području današnje severoistočne Slovenije, dok su roditeljske sorte takođe istorijski bile prisutne u tom delu nekadašnje Donje Štajerske.

Zato naziv Portugizer više predstavlja istorijsko ime nego pouzdan pokazatelj geografskog porekla.

Genetsko poreklo Portugizera

Savremena DNK istraživanja značajno su razjasnila poreklo sorte.

Prema aktuelnim podacima nemačkog Instituta za vino i istraživanjima Julius Kühn Instituta, roditelji Portugizera su Blaue Zimmettraube i Grüner Silvaner. Blaue Zimmettraube je veoma stara crna sorta, dok je Grüner Silvaner poznatija bela sorta Silvaner. Jedan od predaka preko Blaue Zimmettraube je i stara sorta Blauer Gänsfüßer.

Ovakvo poreklo potvrđuje duboke veze Portugizera sa sortimentom centralne i jugoistočne Evrope.

Portugizer i Blaufränkisch

Portugizer i Blaufränkisch, odnosno Frankovka, genetski su blisko povezani. Prema istraživanjima Julius Kühn Instituta, obe sorte dele jednog roditelja – Blaue Zimmettraube.

Roditeljstvo se prikazuje kao:

Portugizer: Blaue Zimmettraube × Grüner Silvaner

Blaufränkisch: Blaue Zimmettraube × Gouais Blanc

Zbog toga se mogu posmatrati kao bliski genetski srodnici.

Portugizer kao roditelj drugih sorti

Portugizer je korišćen i u oplemenjivanju novih sorti.

Najpoznatiji primer je austrijski Blauburger, koji je Fritz Zweigelt stvorio 1923. godine ukrštanjem Blauer Portugieser × Blaufränkisch.

Portugizer se pojavljuje i u genealogiji nemačke sorte Domina preko sorte Heroldrebe.

To pokazuje da je njegova uloga u evropskom vinogradarstvu šira od proizvodnje sopstvenih sortnih vina.

Sinonimi

Portugizer ima veliki broj istorijskih i regionalnih naziva.

Najvažniji su:

• Blauer Portugieser
• Portugieser
• Portugizer
• Portugizac
• Portugalka
• Oporto
• Kékoportó
• Modrý Portugal
• Portugais Bleu
• Português Azul
• Vöslauer

Zvanični srpski registar vodi sortu kao Blauer Portugieser, uz sinonime Portugizac, Portugalka, Oporto, Portugieser i Portugizer.

Kékoportó

U Mađarskoj je sorta dugo bila poznata kao Kékoportó ili Oportó.

Savremeni mađarski zvanični vinski portal danas koristi naziv Portugieser i navodi Kékoportó i Oportó kao ranije nazive.

Sorta je posebno važna u Villányju, gde ima dugu tradiciju proizvodnje lakih, mladih crvenih vina.

Ampelografske karakteristike

Portugizer pripada vrsti Vitis vinifera.

Austrijski stručni institut iz Klosterneuburga navodi odrasli list kao približno kružan, sa pet do sedam režnjeva. Peteljkin sinus može biti blago preklopljen, sa osnovom približno u obliku slova V.

Mladi listovi su zeleni sa bronzanim nijansama, dok je naličje odraslog lista uglavnom bez izražene maljavosti ili samo blago maljavo.

Grozd

Grozd Portugizera je srednje veličine.

Najčešće je kupast, zbijen, srednje velik i često sa krilcem.

Austrijski ampelografski opis navodi srednje velik, gust grozd, najčešće konusnog oblika i sa jednim do tri krilca.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije takođe grozd opisuje kao srednje velik, kupast i zbijen.

Bobica

Bobice su srednje veličine.

Najčešće su okrugle do blago ovalne, tamnoplave, plavocrne i prekrivene voštanim slojem.

Austrijski zvanični opis navodi ovalne bobice približne dužine 14–20 mm, sa plavom do crnom pokožicom i bezbojnim mesom.

Domaći stručni opis navodi tanku pokožicu, tamnoplavu boju i prijatan ukus.

Sok

Sok bobice je praktično bezbojan.

Kao i kod većine klasičnih crnih sorti, crvena boja vina potiče prvenstveno iz pokožice.

Kraća maceracija zato omogućava proizvodnju vrlo svetlog crvenog ili roze vina, dok se intenzivnijim kontaktom sa pokožicom dobija dublja rubinska boja.

Bujnost

Portugizer je srednje bujna do bujna sorta.

Nemački Institut za vino opisuje je kao bujnu i veoma pouzdanu u pogledu prinosa kada ne dođe do ozbiljnog oštećenja zimskim mrazom. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije navodi srednju bujnost i veliku rodnost.

Na plodnim zemljištima vegetativni rast zato treba držati pod kontrolom.

Rodnost

Visoka i relativno redovna rodnost jedna je od najpoznatijih osobina Portugizera.

Upravo je ta osobina bila važan razlog njegovog istorijskog širenja kroz centralnu Evropu. Pri većim prinosima sorta uglavnom daje:

• svetlija vina
• manje ekstrakta
• manje koncentracije
• laganije telo

Austrijski stručni izvori navode da se uz ograničavanje prinosa u dobrim godinama mogu dobiti znatno snažnija i ekstraktnija vina.

Drugim rečima, reputacija Portugizera kao isključivo jednostavne sorte delimično je posledica istorijski visokih prinosa.

Oplodnja

Cvet je funkcionalno hermafroditan i oplodnja je uglavnom dobra.

Domaća stručna literatura opisuje oplodnju kao normalnu i redovnu.

Zato Portugizer nema problema sa oplodnjom poput Bagrine ili Moscato Rose, kod kojih funkcionalno ženski cvet značajno utiče na rodnost.

Fenologija

Portugizer je izrazito rana sorta.

CEVVIN ga u Srbiji svrstava u prvu epohu sazrevanja, dok detaljniji domaći podaci navode kraj prve ili početak druge epohe. Grožđe može postati dovoljno zrelo za jelo već krajem avgusta. Za proizvodnju vina u Srbiji berba često počinje početkom septembra.

Nemački Institut za vino takođe navodi veoma rano sazrevanje i mogućnost berbe kvalitetnog grožđa već tokom prve polovine septembra.

Prednosti ranog sazrevanja

Rano sazrevanje omogućava Portugizeru uspešno gajenje i u severnijim vinogradarskim regionima.

To je jedan od razloga njegove istorijske popularnosti u:

• Nemačkoj
• Austriji
• Mađarskoj
• Češkoj
• Slovačkoj
• Sloveniji
• Hrvatskoj
• Srbiji

Grožđe može biti ubrano pre hladnijeg i kišovitijeg dela jeseni.

Zato je sorta vekovima bila veoma praktična za kontinentalno vinogradarstvo.

Prolećni mraz

Rana vegetacija ima i svoju negativnu stranu.

Austrijski stručni podaci navode veoma slabu sposobnost regeneracije nakon prolećnog mraza. Ako glavni pupoljci budu uništeni kasnim prolećnim mrazom, čokot teško nadoknađuje izgubljeni rod.

CEVVIN takođe navodi da Portugizer ne formira rod na zapercima.

Otpornost prema zimskim temperaturama

Portugizer nije među najotpornijim evropskim sortama.

Austrijski zvanični ampelografski profil zimsku otpornost ocenjuje kao veoma slabu. Domaći stručni podaci navode da zimska okca mogu stradati pri približno –20 do –22 °C. CEVVIN zato otpornost ocenjuje kao srednju do slabiju.

U hladnijim područjima izbor položaja ima veliki značaj.

Zemljište

Portugizer nema naročito velike zahteve prema zemljištu.

Nemački Institut za vino navodi da može uspevati čak i na siromašnijim peščanim zemljištima. Manje mu odgovaraju:

• veoma vlažna tla
• teška tla
• položaji sa zadržavanjem vode.

Austrijski stručni opis takođe navodi da ne traži naročito specifičan položaj ili tip zemljišta, ali da previše vlažni tereni nisu pogodni.

Podloge

Domaća stručna literatura tradicionalno navodi dobre rezultate sa podlogama:

• Kober 5BB
• Teleki 8B
• SO4

Izbor podloge danas ipak mora biti prilagođen konkretnom zemljištu, sadržaju kreča, raspoloživoj vodi i željenoj bujnosti.

Rezidba

U srpskim uslovima Portugizeru odgovara duža odnosno mešovita rezidba.

CEVVIN navodi da sorta treba da se reže duže. Stariji domaći ampelografski podaci preporučuju lukove sa približno 8–10 okaca uz kondire za zamenu.

Dobro reaguje i na više uzgojne oblike.

Plamenjača

Portugizer nije rezistentna sorta.

Austrijski stručni profil tolerantnost prema plamenjači ocenjuje kao slabu. Domaći podaci takođe ga svrstavaju među osetljive sorte.

Zaštita protiv plamenjače zato ostaje važna u godinama sa toplim i vlažnim uslovima.

Pepelnica

Pepelnica je posebno važna slabost Portugizera.

CEVVIN navodi izrazitu osetljivost sorte prema pepelnici. Austrijski podaci takođe tolerantnost prema oidiumu ocenjuju kao slabu.

Zbog toga Portugizer nije sorta koju treba opisivati kao pogodnu za proizvodnju bez zaštite.

Siva trulež

Zbijen grozd i relativno fina pokožica stvaraju povoljne uslove za razvoj Botrytisa.

Austrijski ampelografski profil tolerantnost prema sivoj truleži ocenjuje kao veoma slabu. CEVVIN takođe posebno navodi osetljivost grožđa na sivu plesan.

U kišnim godinama ovo može predstavljati ozbiljan problem pred berbu.

Kako rana berba pomaže?

Jedna od prednosti Portugizera jeste što grožđe često može biti ubrano pre najkišovitijeg dela jeseni.

Rano sazrevanje zato donekle smanjuje vremenski period u kojem je grožđe izloženo Botrytisu.

Međutim, ako padavine nastupe tokom samog sazrevanja, zbijeni grozd i dalje može veoma brzo razviti trulež.

Šećer i kiseline

Portugizer relativno brzo nakuplja šećer.

Istovremeno, prirodne kiseline uglavnom nisu veoma visoke. CEVVIN navodi da upravo niži sadržaj kiselina čini zrelo grožđe veoma prijatnim i slatkim za jelo. U vinu ova osobina doprinosi mekoći i pitkom karakteru.

Ako se grožđe ostavi predugo na čokotu, kiseline mogu pasti previše, pa vino može izgubiti potrebnu svežinu.

Kakvo vino daje Portugizer?

Klasičan Portugizer najčešće je:

• svetlije rubinske boje
• lagan do srednje pun
• voćan
• mekan
• sa malo tanina
• umerenog alkohola
• namenjen ranijoj konzumaciji

Nemački Institut za vino ga opisuje kao prijatno, pitko i sveže vino koje brzo sazreva i može biti veoma harmonično već tokom proleća nakon berbe.

Austrijski izvori slično ga opisuju kao mekano vino sa blagim kiselinama i malo tanina.

Aromatski profil

Tipične arome mladog Portugizera uključuju:

• crvenu ribizlu
• malinu
• jagodu
• višnju
• trešnju
• kupinu
• diskretne začinske nijanse

Nemački Institut za vino posebno izdvaja crvenu ribizlu, malinu, jagodu, ponekad višnju i blagu biberastu notu.

Na Fruškoj gori domaći proizvođači često opisuju Portugizer kroz crnu ribizlu, kupinu i drugo bobičasto voće.

Boja vina

Klasično vino je najčešće svetlije rubinske boje.

Kod velikih prinosa boja može biti veoma nežna. Sa ograničenjem roda, većom zrelošću grožđa i dužom maceracijom moguće je dobiti značajno dublje obojena vina.

Mađarski savremeni primeri pokazuju da selekcija položaja i manji prinosi mogu dati vina mnogo veće koncentracije od tradicionalnog jednostavnog stila.

Tanini

Nizak sadržaj i nežan karakter tanina jedna su od najprepoznatljivijih osobina Portugizera.

Zbog toga vino uglavnom ne deluje grubo ili oporo. To ga čini pogodnim za:

• ranu konzumaciju
• mlado vino
• blago rashlađeno crveno vino
• laganija jela

Kod veoma niskih prinosa i ozbiljnije ekstrakcije struktura može biti izraženija, ali tanini uglavnom nisu osnovna snaga ove sorte.

Mlado vino

Portugizer je prirodno veoma pogodan za proizvodnju mladog vina.

Razlozi su:

• veoma rano sazrevanje
• izražena primarna voćnost
• malo tanina
• brza stabilizacija
• laka pitkost

U Mađarskoj se u Villányju često pušta na tržište kao novo vino, a koristi se i karbonska maceracija radi naglašavanja primarnih voćnih aroma.

Slična tradicija postoji i na Fruškoj gori.

Portugizer Svatovac

Na Fruškoj gori mladi Portugizer ima posebno zanimljivu lokalnu tradiciju.

Naziv Svatovac vezuje se za mlado vino koje je već tokom jeseni bilo spremno za piće, u vreme svadbi, slava i drugih okupljanja. Mačkov podrum iz Iriga obnovio je ovu tradiciju i proizvodi mladi Portugizer primenom karbonske maceracije celih bobica.

Rezultat je izrazito voćno, lako i pitko crveno vino koje se može služiti i blago rashlađeno.

Karbonska maceracija

Portugizer veoma dobro odgovara tehnologiji karbonske maceracije.

Ovaj postupak podstiče razvoj:

• intenzivne voćnosti
• mekših tanina
• lakoće
• primarnih aroma

Stil ima određenu sličnost sa konceptom mladih vina Beaujolaisa, mada je fruškogorski Svatovac zasebna lokalna tradicija.

Karbonska maceracija nije obavezna za Portugizer. Većina klasičnih sortnih vina proizvodi se standardnom crvenom vinifikacijom.

Roze vino

Portugizer je vrlo pogodan i za roze.

Kratka maceracija daje vino svetle ružičaste ili rubinaste boje, sa mnogo crvenog voća i veoma malo tanina. U Nemačkoj se tradicionalno koristi za Weißherbst, odnosno sortni roze stil.

Ovakva vina najbolje se piju mlada i rashlađena.

Penušava i Pet Nat vina

Zbog rane zrelosti i lake strukture Portugizer se može koristiti i za alternativne penušave stilove.

U Srbiji postoji i Pet Nat od Portugizera, što pokazuje da domaći proizvođači ovu staru sortu koriste i izvan tradicionalnog mirnog crvenog vina.

Kod ovakvih vina važni su svežina, voćnost i neposrednost, a ne velika taninska struktura.

Odležavanje u drvetu

Portugizer se tradicionalno uglavnom ne povezuje sa dugim odležavanjem u novom hrastu.

Njegova najveća vrednost često je upravo sveža primarna voćnost. Ipak, ozbiljniji primeri mogu sazrevati u velikim drvenim bačvama.

Savremeni mađarski Portugizer iz Villányja pokazuje da ograničeni prinosi i pažljivo odležavanje u većim drvenim sudovima mogu dati punija i složenija vina.

Potencijal odležavanja

Većina Portugizera nije namenjena dugom čuvanju.

Nemački zvanični izvor naglašava da se vino brzo razvija i veoma rano postaje harmonično. Austrijski stručni izvor takođe navodi da vina kod velikih prinosa brzo sazrevaju i rano stare.

Bolji primeri sa nižim prinosima mogu trajati duže, ali dugovečnost nije osnovna sortna karakteristika.

Portugizer u Nemačkoj

Nemačka je danas jedna od najvažnijih zemalja za ovu sortu.

Prema Nemačkom institutu za vino, 2023. godine bilo je 2.196 hektara Portugizera. To je tada bila treća najzastupljenija crna sorta u zemlji, posle Pinot Noira i Dornfeldera.

Najvažnija područja su:

• Pfalz
• Rheinhessen
• Württemberg
• Ahr

Površine su znatno manje nego u periodu najveće popularnosti sorte.

Portugizer u Pfalzu

Pfalz je jedno od glavnih nemačkih područja Portugizera.

Sorta je i dalje navedena među važnijim regionalnim sortama u zvaničnom pregledu vinograda za 2025. godinu.

Ovde se proizvode prvenstveno lagana crvena i roze vina namenjena relativno brzoj konzumaciji.

Portugizer u Austriji

Austrija je istorijski odigrala ključnu ulogu u širenju Portugizera, bez obzira na raspravu o njegovom prvobitnom geografskom poreklu.

Danas se najviše uzgaja u Donjoj Austriji.

Posebno je vezan za:

• Thermenregion
• Weinviertel

Aktuelna austrijska karta vinograda navodi približno 425 hektara Portugizera u zemlji.

To je veliki pad u odnosu na istorijske površine.

Thermenregion i Vöslauer

U Thermenregionu je Portugizer tradicionalno poznat i kao Vöslauer, prema mestu Bad Vöslau.

Upravo iz ovog područja potiče stara priča o njegovom dolasku iz Portugala.

I danas je sorta deo istorijskog identiteta ovog regiona, iako su površine znatno manje nego ranije.

Portugizer u Mađarskoj

U Mađarskoj je Portugizer tradicionalno poznat kao Kékoportó.

Najznačajnije područje je Villány. Zvanični mađarski vinski portal opisuje tipičan Villány Portugieser kao lagano, sveže i voćno vino sa mekim taninima, namenjeno ranijoj konzumaciji.

Sorta se često pojavljuje kao mlado vino.

Villány

Villány predstavlja jedan od najpoznatijih savremenih centara Portugizera.

Iako je region danas međunarodno poznat po Cabernet Francu, Portugizer ima znatno dužu lokalnu tradiciju.

Savremena vina iz Villányja pokazuju dva osnovna pravca:

• laka, voćna, rano puštena vina
• ozbiljniji primeri sa nižim prinosima i sazrevanjem u većim drvenim bačvama.

Ovo je dobar dokaz da potencijal sorte nije ograničen samo na jednostavna vina.

Portugizer u Srbiji

Portugizer ima dugu tradiciju u Srbiji, naročito u Vojvodini.

Nije srpska autohtona sorta u strogom genetskom smislu. Preciznije je opisati ga kao staru odomaćenu i regionalnu sortu sa veoma dugom tradicijom u domaćim vinogradima.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije upravo ga svrstava među autohtone i regionalne sorte koje su prisutne u komercijalnim vinogradima.

Posebno je vezan za Frušku goru.

Portugizer na Fruškoj gori

Fruška gora predstavlja najvažniji istorijski i savremeni identitet Portugizera u Srbiji. Prema CEVVIN-u, najveće površine sorte danas se nalaze u:

• Sremskom rejonu
• Južnobanatskom rejonu
• Pocersko-valjevskom rejonu.

Sremski rejon, međutim, ostaje njegovo najprepoznatljivije domaće područje.

Sorta je bila mnogo značajnija u vojvođanskom vinogradarstvu tokom prošlosti nego danas.

Zastupljenost u Srbiji

Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije, Portugizer se nalazi na 47. mestu po površinama u komercijalnim zasadima.

Prosečan evidentirani komercijalni vinograd sa ovom sortom ima svega oko 0,18 ha.

To jasno pokazuje da je Portugizer danas mala sorta po površini, uprkos velikom istorijskom značaju.

Položaji u Srbiji

Prema podacima CEVVIN-a, najveći deo evidentiranih površina nalazi se na nadmorskim visinama od 100 do 200 metara.

Najzastupljenije su:

• jugoistočne ekspozicije
• jugozapadne ekspozicije

Veliki deo vinograda nalazi se na nagibima između 5 i 10 stepeni.

Ovakvi položaji dobro odgovaraju ranoj sorti kojoj za potpuno sazrevanje nije potrebna izrazito duga vegetaciona sezona.

Portugizer u zvaničnom registru Srbije

U zvaničnom Registru priznatih sorti Republike Srbije sorta se vodi kao Blauer Portugieser uz sinonime:

• Portugizac
• Portugalka
• Oporto
• Portugieser
• Portugizer

U registru naveden je klon BU 29 – priznat 2008. godine.

Domaći proizvođači

Portugizer se danas ponovo pojavljuje kod više proizvođača iz Srbije.

Institut za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije u svojoj bazi evidentira monosortna vina proizvođača:

• Kiš
• Verus Kiš
• Mačkov podrum
• Bajilo

kao i kupaže u kojima Portugizer učestvuje.

Na OURS-u su prisutni i drugi savremeni primeri, uključujući Portugizer vinarije Šarić, kao i različite interpretacije sorte iz Sremskog rejona.

Mačkov podrum i očuvanje tradicije

Mačkov podrum iz Iriga posebno je značajan za savremenu promociju Portugizera.

Vino dolazi iz fruškogorskih vinograda Budakovac, Memijevo i Ružaš, a proizvodi se i primenom karbonske maceracije. Vinarija je razvila i manifestaciju posvećenu mladom Portugizeru i lokalnoj tradiciji Svatovca.

Ovakav pristup pomogao je da sorta ponovo postane vidljiva među domaćim ljubiteljima vina.

Portugizer i Bermet

Na Fruškoj gori Portugizer ima još jednu zanimljivu primenu.

Može služiti kao osnova za Bermet, tradicionalno aromatizovano vino ovog područja. Jedan savremeni primer je Mačkov Podrum Diškrecija, gde Portugizer predstavlja vinsku osnovu aromatizovanu začinskim i aromatičnim biljem.

To dodatno pokazuje koliko je sorta istorijski uklopljena u vinsku kulturu Fruške gore.

Potencijal Portugizera u Srbiji

Portugizer verovatno nikada neće konkurisati Cabernet Sauvignonu, Merlotu ili Prokupcu po veličini površina. Njegova vrednost nalazi se na drugom mestu. To je sorta koja može ponuditi:

• autentičnu fruškogorsku priču
• rano mlado vino
• lagan stil crvenog vina
• roze
• Pet Nat
• lokalni gastronomski identitet

Savremeni trend ka lakšim crvenim vinima koja se mogu piti blago rashlađena zapravo veoma dobro odgovara tradicionalnom karakteru Portugizera.

Slaganje sa hranom

Portugizer ne zahteva tešku hranu.

Dobro prati:

• domaće kobasice
• kulen
• suhomesnate proizvode
• paštete
• pečenu piletinu
• svinjetinu
• testenine
• laganija jela sa roštilja
• pečurke
• mlade i srednje zrele sireve

Na Fruškoj gori tradicionalno se posebno povezuje sa vojvođanskim kulenom, kobasicama i hladnim predjelima.

Njegovi blagi tanini omogućavaju i kombinacije koje bi uz mnogo snažnije crveno vino bile teže.

Temperatura služenja

Portugizer treba služiti nešto hladniji od većine snažnih crvenih vina.

Za klasično crveno vino dobar raspon je približno:

14–16 °C.

Nemački Institut za vino preporučuje 14–16 °C za crveni Portugizer.

Mlado vino može se služiti još malo hladnije.

Roze stil najbolje se pokazuje približno na 9–13 °C.

Da li je potrebno dekantiranje?

Kod većine mladih Portugizera nema potrebe za dekantiranjem.

Cilj je sačuvati:

• svežinu
• voćnost
• neposrednost

Ozbiljniji primeri sa više ekstrakta ili dužim odležavanjem mogu imati koristi od kratkog provetravanja, ali to nije tipična potreba sorte.

Najvažnije karakteristike sorte Portugizer

• Primarni međunarodni naziv: Blauer Portugieser
• Naziv u Srbiji: Portugizer
• Ostali domaći sinonimi: Portugizac, Portugalka, Oporto
• Mađarski tradicionalni naziv: Kékoportó
• Slovenački naziv: Portugalka
• Portugalski naziv istog genotipa: Português Azul
• VIVC broj: 9620
• Vrsta: Vitis vinifera
• Boja bobice: tamnoplava do plavocrna
• Savremeno najverovatnije poreklo: severoistočna Slovenija / nekadašnja Donja Štajerska
• Roditelji prema aktuelnim nemačkim izvorima: Blaue Zimmettraube × Grüner Silvaner
• Genetska veza: blizak srodnik Blaufränkischa
• Bujnost: srednja do velika
• Rodnost: visoka
• Grozd: srednje velik, zbijen i kupast
• Bobica: srednje velika, okrugla do ovalna
• Pokožica: tanka
• Sok: bezbojan
• Sazrevanje: veoma rano
• Sazrevanje u Srbiji: prva, odnosno kraj prve do početak druge epohe
• Tipičan termin berbe u Srbiji: kraj avgusta do početka septembra, zavisno od namene i godine
• Zimska otpornost: srednja do slabija
• Regeneracija posle prolećnog mraza: slaba
• Plamenjača: osetljiv
• Pepelnica: veoma osetljiv
• Siva trulež: veoma osetljiv
• Najvažnija prednost: rana zrelost i pouzdana rodnost
• Boja vina: svetlorubinska do rubinska
• Tanini: niski do blagi
• Kiseline: uglavnom niže do umerene
• Tipične arome: crvena ribizla, malina, jagoda, višnja i kupina
• Najčešći stil: mlado, lagano suvo crveno vino
• Drugi stilovi: roze, Pet Nat i ozbiljnije crveno vino
• Potencijal odležavanja: uglavnom nizak do srednji
• Nemačka 2023: 2.196 ha
• Austrija: oko 425 ha prema aktuelnoj austrijskoj karti vinograda
• Najvažniji nemački regioni: Pfalz i Rheinhessen
• Najvažnije mađarsko područje: Villány
• Najvažnije područje u Srbiji: Fruška gora / Sremski rejon
• Rang u komercijalnim vinogradima Srbije prema CEVVIN-u: 47. mesto
• Klon naveden u srpskom registru: BU 29

Često postavljana pitanja o Portugizeru

Da li Portugizer potiče iz Portugala?

Prema savremenim nemačkim istraživanjima – najverovatnije ne. Njegovo poreklo povezuje se sa nekadašnjom Donjom Štajerskom, odnosno današnjom severoistočnom Slovenijom.

Zašto se onda zove Portugizer?

Ime je povezano sa istorijskom pričom o sadnom materijalu koji je navodno stigao iz Portugala u Austriju. Savremena genetika i istorijska istraživanja nisu potvrdili Portugal kao mesto nastanka sorte.

Koji su roditelji Portugizera?

Aktuelni nemački zvanični izvori navode Blaue Zimmettraube i Grüner Silvaner.

Da li je Portugizer povezan sa Frankovkom?

Da. Portugizer i Blaufränkisch, odnosno Frankovka, prema istraživanjima dele jednog roditelja i genetski su blisko povezani.

Da li je Kékoportó isto što i Portugizer?

Da. Kékoportó je tradicionalni mađarski naziv za Portugizer.

Da li je Português Azul ista sorta?

Da. Evropski i VIVC podaci povezuju portugalski Português Azul sa genotipom Portugieser Blau.

Da li je Portugizer autohtona srpska sorta?

Ne u genetskom smislu. U Srbiji je stara odomaćena i regionalna sorta sa dugom tradicijom, posebno na Fruškoj gori.

Kada sazreva?

Veoma rano. U Srbiji već krajem avgusta može biti potpuno zreo za jelo, dok se za vino često bere početkom septembra.

Da li je Portugizer rodna sorta?

Da. Visoka i redovna rodnost jedna je od njegovih važnih karakteristika.

Kakav je grozd?

Srednje velik, kupast i uglavnom zbijen.

Kakve su bobice?

Srednje velike, tamnoplave do plavocrne, sa relativno tankom pokožicom.

Da li je Portugizer otporan na bolesti?

Ne. Osetljiv je na plamenjaču, veoma osetljiv na pepelnicu i sklon sivoj truleži.

Da li dobro podnosi zimske mrazeve?

Ne naročito. Otpornost je srednja do slabija, a domaća literatura beleži oštećenja zimskih okaca oko –20 do –22 °C.

Kakvo vino daje?

Najčešće lagano, svetlorubinsko, veoma voćno i pitko crveno vino sa malo tanina.

Koje su tipične arome?

Crvena ribizla, malina, jagoda, višnja, trešnja i kupina, uz povremene diskretne začinske tonove.

Da li Portugizer ima mnogo tanina?

Ne. Blagi tanini su jedna od glavnih osobina sorte.

Da li Portugizer treba dugo da odležava?

Najčešće ne. Većina vina namenjena je konzumaciji dok je mlada, sveža i voćna.

Da li je pogodan za mlado vino?

Veoma. Rana zrelost, malo tanina i izražena voćnost čine ga odličnim za mlada vina.

Šta je Svatovac?

Svatovac je tradicionalni fruškogorski naziv za mlado vino od Portugizera koje je spremno za konzumaciju već tokom jeseni.

Da li se Portugizer može praviti karbonskom maceracijom?

Da. Ova tehnologija posebno naglašava sveže voćne arome i mekoću, a koristi se i za fruškogorski mladi Portugizer.

Da li se pravi roze od Portugizera?

Da. Sorta je veoma pogodna za lagana i sveža roze vina.

Da li se Portugizer još gaji u Srbiji?

Da. Površine su male, ali je sorta i dalje prisutna, naročito u Sremskom rejonu i na Fruškoj gori.

Koji proizvođači u Srbiji imaju vina od Portugizera?

Među savremenim primerima nalaze se vina vinarija Kiš, Mačkov podrum, Bajilo i Šarić, kao i druge manje interpretacije sorte.