Autohtona bela sorta Dalmacije i vinsko obeležje ostrva Vis

Vugava je stara bela vinska sorta izrazito vezana za ostrvo Vis i dalmatinsko vinogradarstvo. Smatra se hrvatskom autohtonom sortom, iako njeno tačno poreklo nije naučno utvrđeno. Posebno je cenjena zbog sposobnosti da u toploj mediteranskoj klimi nakupi veliku količinu šećera i razvije bogatu aromatiku, dajući puna, snažna i prepoznatljiva bela vina.

Vina od Vugave najčešće karakterišu arome kajsije, breskve, zrele jabuke, mediteranskog bilja, citrusa i meda, uz zlatnožutu boju i puno telo. Jedan od najvažnijih izazova sorte jeste prirodno niža kiselost u trenutku pune zrelosti, zbog čega izbor položaja i precizno određivanje vremena berbe imaju veliki uticaj na kvalitet vina.

Poreklo i istorija Vugave

Tačno poreklo Vugave nije poznato. Hrvatska stručna literatura navodi da se, pošto njen jedinstveni genetski profil nije poistovećen sa drugim poznatim svetskim sortama i pošto je tradicionalno vezana za Dalmaciju, smatra hrvatskom autohtonom sortom. Njeno istorijsko središte je ostrvo Vis, gde se uzgaja veoma dugo.

Istorija vinogradarstva na Visu seže do antičkog perioda. Grčka kolonija Issa osnovana je na ostrvu u antičko doba, a u istorijskim izvorima pominje se visok kvalitet vina sa Visa. Zbog toga je tokom vremena nastala pretpostavka da bi Vugava mogla biti povezana sa vinogradarstvom antičke Isse.

Takva veza, međutim, nije naučno dokazana. Ne postoje dokazi koji bi omogućili da se današnja Vugava direktno identifikuje sa sortom od koje su se pravila antička viška vina. Zbog toga priču o njenom uzgoju još od grčkog perioda treba posmatrati kao istorijski moguću, ali nepotvrđenu teoriju.

Vugava je tokom vremena postala jedna od sorti koje najjasnije predstavljaju vinsku tradiciju Visa. Iako nije bila namenjena masovnoj proizvodnji i veoma visokim prinosima, njena reputacija zasnivala se na kvalitetu grožđa i sposobnosti proizvodnje snažnih, aromatičnih i desertnih vina.

Sinonimi sorte Vugava

Zvanični naziv sorte u Hrvatskoj je Vugava.

Najpoznatiji sinonimi su:

Bugava
Ugava
Viškulja

Naziv Bugava posebno se često koristi u lokalnom govoru na Visu.

U međunarodnim bazama mogu se pronaći i brojni istorijski nazivi, među kojima su Bugva, Vugava bijela, Viškulja i različite lokalne varijante naziva Ugava. Hrvatski Pravilnik o vinogradarstvu kao zvanične sinonime navodi Bugava, Viškulja i Ugava.

Vugava i Viognier – dve različite sorte

Vugava se decenijama povezivala sa francuskom sortom Viognier.

Razlog je bio pre svega veoma sličan aromatski profil. I Viognier i Vugava mogu dati puna bela vina sa izraženim aromama kajsije, breskve i cveća, visokim sadržajem alkohola i relativno blagim kiselinama.

U starijoj ampelografskoj literaturi čak se pojavljivala tvrdnja da bi Vugava mogla biti Viognier koji je nekada iz Dalmacije prenet u Francusku.

Savremene analize DNK pokazale su da to nije tačno.

Genetski profil Vugave razlikuje se od profila Viogniera, pa se danas smatraju potpuno zasebnim sortama. Foundation Plant Services pri University of California Davis izričito navodi rezultate hrvatskih istraživača prema kojima Vugava nema isti DNK profil kao Viognier.

Sličnost između njihovih vina zato je pre svega aromatska i stilska, a ne dokaz genetskog identiteta.

Vugava nije isto što i Vugava omiška

Naziv Vugava može dodatno da izazove zabunu jer u hrvatskom sortimentu postoje i Vugava bijela omiška i Vugava crvena omiška.

To nisu samo varijante iste sorte.

Hrvatski Pravilnik o vinogradarstvu vodi Vugavu, Vugavu bijelu omišku i Vugavu crvenu omišku kao zasebne sorte. Genetska istraživanja takođe su pokazala da Vugava crvena omiška ima drugačiji genetski profil od viške Vugave.

Kada se u vinskom kontekstu govori o čuvenoj viškoj Vugavi ili Bugavi, misli se na belu sortu tradicionalno vezanu za ostrvo Vis.

Ampelografske karakteristike

Vugava pripada vrsti Vitis vinifera.

Vrh mladog lastara je otvoren i blago povijen, zelene boje sa blagim bronzanim nijansama. Mladi listovi imaju bronzane tonove između nerava i blagu maljavost.

Odrastao list je srednje velik do velik, uglavnom pentagonalan, sa tri do pet režnjeva. Gornji bočni sinusi su srednje duboki, dok su donji plići. Peteljkin sinus je veoma uzak i najčešće zatvoren.

Lice lista je tamnozeleno, golo i izraženo mehuričasto, dok je naličje uglavnom golo ili sa retkim dlačicama duž nerava. Zupci na obodu lista su izraženi i oštri.

Cvet je hermafroditan, odnosno sadrži funkcionalne muške i ženske reproduktivne organe.

Grozd i bobica

Grozd Vugave je srednje veličine, najčešće piramidalnog oblika i može biti rastresit do srednje zbijen.

Peteljka grozda je kratka, mesnata i relativno krhka.

Bobice su okrugle do blago eliptične. Pokožica je tanka i prozirna, a tokom sazrevanja prelazi iz žute u intenzivniju zlatnožutu ili jantarnožutu boju. Na pokožici se mogu pojaviti krupnije crvenkastosmeđe tačke.

Meso bobice je mekano i veoma sočno, sa diskretnim sortnim ukusom.

Tanka pokožica predstavlja jednu od važnih osobina Vugave, ali istovremeno povećava njenu osetljivost na pojedine bolesti, insekte i oštećenja od intenzivnog sunca.

Fenologija i vreme sazrevanja

Vugava rano započinje vegetaciju i pripada sortama koje relativno rano sazrevaju.

Prema hrvatskoj ampelografskoj klasifikaciji, sazreva u drugom periodu zrenja. Na Visu berba može početi već krajem avgusta, zavisno od položaja, godine i željenog stila vina.

Rano sazrevanje u veoma toploj dalmatinskoj klimi ima dve strane.

Sa jedne strane omogućava sigurno dostizanje pune zrelosti i veoma visok sadržaj šećera. Sa druge strane, ako se sa berbom predugo čeka, kiseline mogu veoma brzo opadati, dok alkoholni potencijal nastavlja da raste.

Zbog toga trenutak berbe predstavlja jednu od ključnih odluka u proizvodnji savremenog suvog vina od Vugave.

Bujnost i rodnost

Vugava se opisuje kao slabo do srednje bujna sorta.

Rodnost je dobra, ali proizvodnja kvalitetnog grožđa zahteva kontrolu opterećenja čokota i odgovarajući odnos vegetativnog rasta i roda.

Istorijski gledano, Vugava nije imala ulogu sorte namenjene maksimalnim prinosima. Na Visu su za proizvodnju velikih količina vina postojale rodnije sorte, dok je reputacija Vugave bila zasnovana prvenstveno na kvalitetu.

U savremenim visokokvalitetnim vinima prinos se često dodatno ograničava. Kao primer intenzivne selekcije grožđa, Stina za jedan od svojih vinograda navodi prinos od svega oko 0,5 kilograma po čokotu. To nije opšti standard za sortu, već primer proizvodnog pristupa usmerenog ka koncentraciji i kvalitetu grožđa.

Klima i zemljište

Vugava je izrazito prilagođena mediteranskim uslovima.

Tradicionalni vinogradi na Visu razvijali su se u okruženju sa obiljem sunčeve svetlosti, toplim i suvim letima i relativno malom količinom padavina tokom sazrevanja.

Najviše joj odgovaraju dobro drenirana zemljišta i položaji na kojima koren može da razvije dovoljno dubok sistem kako bi biljka lakše podnela letnju sušu.

Ipak, velika količina sunca nije bezuslovno povoljna. Vugava je osetljiva na direktno i veoma intenzivno osunčavanje bobica. Zbog tanke pokožice može doći do ožegotina, pa način oblikovanja lisne mase i izlaganje grozdova suncu zahtevaju pažnju.

To je posebno važno u uslovima sve toplijih leta.

Rezidba i način uzgoja

Vugava može da se orezuje kratkom, mešovitom ili dužom rezidbom, u zavisnosti od uzgojnog oblika, položaja i željenog opterećenja čokota. Hrvatska stručna literatura svrstava je među sorte kod kojih se mogu primenjivati različiti sistemi rezidbe.

Kod proizvodnje kvalitetnog grožđa važno je održavati umereno opterećenje čokota. Previše roda može smanjiti koncentraciju i aromatsku zrelost, dok previše otvorena zona grozda može povećati rizik od ožegotina.

Zbog toga je kod Vugave važna ravnoteža između provetrenosti grožđa i zaštite bobica od najintenzivnijeg sunca.

Podloge

Izbor podloge kod Vugave zavisi prvenstveno od osobina zemljišta, sadržaja aktivnog kreča, raspoložive vode, bujnosti i planiranog uzgojnog sistema.

Na veoma suvim i skeletnim mediteranskim položajima posebno je važna sposobnost podloge da omogući dovoljno razvijen korenov sistem i stabilno snabdevanje vodom.

Na dubljim i plodnijim zemljištima potrebno je voditi računa o kontroli bujnosti, jer preteran vegetativni rast može pogoršati mikroklimu oko grozdova i povećati rizik od bolesti.

Zbog velikih razlika između dalmatinskih položaja, izbor podloge određuje se prema konkretnim uslovima vinograda.

Osetljivost na bolesti

Vugava nije jednostavna sorta za gajenje.

Posebno je osetljiva na pepelnicu. Hrvatski izvori navode i povećanu osetljivost na crnu pegavost, dok u uslovima visoke vlažnosti može biti ugrožena sivom plesni.

Tanka pokožica i relativno rano sazrevanje stvaraju dodatne probleme.

Zrele bobice privlače ose i druge insekte, a mogu biti izložene i direktnim oštećenjima od sunca.

Zbog toga zdravstveno stanje grožđa u završnom periodu sazrevanja ima veliki značaj, naročito kada se želi odložiti berba radi dodatne koncentracije šećera.

Klonska selekcija Vugave

Očuvanje starih autohtonih sorti u Hrvatskoj uključuje i klonsku selekciju Vugave.

Agronomski fakultet Sveučilišta u Zagrebu sproveo je individualnu klonsku selekciju, a 2021. godine registrovana su dva klona:

VUG-062
VUG-096

Cilj klonske selekcije jeste očuvanje genetskog identiteta sorte, izbor trsova sa dobrim proizvodnim osobinama i obezbeđivanje kvalitetnijeg i zdravstveno kontrolisanog sadnog materijala.

Vugava je uključena i u međunarodne kolekcije germplazme. Foundation Plant Services Univerziteta Kalifornije u Davisu poseduje materijal ove sorte u svojoj kolekciji.

Šećeri i kiseline u grožđu

Jedna od najvažnijih tehnoloških osobina Vugave jeste sposobnost akumulacije veoma visokog sadržaja šećera.

Hrvatska Zelena knjiga navodi vrednosti od približno 18 do 24 °B, dok se ukupne kiseline često kreću samo oko 4,0 do 5,5 g/l.

Ovaj odnos objašnjava tradicionalni stil Vugave. Grožđe lako postiže visok potencijalni alkohol, punoću i zrelost, ali proizvođač mora da sačuva dovoljno kiseline kako vino ne bi postalo teško i široko.

Savremena proizvodnja zato sve više stavlja naglasak na ranije određivanje optimalnog trenutka berbe, hladnu preradu grožđa i vinifikaciju usmerenu ka očuvanju svežine.

Aromatski profil Vugave

Vugava pripada aromatičnijim dalmatinskim belim sortama, iako njena aroma nije muskatnog tipa.

Najčešće se pojavljuju note:

kajsije
breskve
zrele jabuke
kruške
citrusa
grejpfruta
meda
mediteranskog bilja
suvog bilja
cveća

Kajsija je jedna od najprepoznatljivijih aroma Vugave i upravo je zbog sličnosti ovog aromatskog profila sorta nekada povezivana sa Viognierom.

U potpuno zrelom grožđu voćni karakter može prelaziti ka veoma zrelom i prezrelom koštičavom voću.

Kod savremenijih, ranije branih i pažljivo vinifikovanih primera moguće je dobiti više citrusnih tonova, svežije voće i izraženiju živost.

Kakvo je vino od Vugave?

Tradicionalna Vugava najčešće je snažno, puno i toplo belo vino.

Boja se kreće od žute do intenzivne zlatnožute, a kod vrlo zrelog grožđa može dobiti i jantarne nijanse.

Vina imaju srednje do puno telo, visok ekstrakt i često relativno visok alkohol. Kiselost prirodno nije naročito visoka, pa najbolja vina uspevaju da spoje punoću sa dovoljno svežine. U aromatskom profilu dominiraju zrela kajsija, breskva, jabuka i med, uz cvetne, biljne i citrusne nijanse.

Savremeni pristup Vugavi pokazuje da ona ne mora nužno da daje teško i alkoholno vino. Ranija berba, kontrolisana temperatura fermentacije, pažljiv rad sa kiseonikom i odležavanje na finom talogu mogu proizvesti znatno svežiji i precizniji stil.

Stilovi vina

Vugava se danas najčešće proizvodi kao suvo belo vino.

Fermentacija može da se odvija u inoxu, drvenim sudovima ili kombinacijom različitih posuda.

Inox pomaže očuvanju svežeg voćnog karaktera, dok veliki drveni sudovi i odležavanje na talogu mogu dodatno naglasiti punoću i teksturu.

Vugava se pokazala pogodnom i za sur lie tehnologiju, odnosno odležavanje vina na finom talogu kvasca. Ovakav način proizvodnje može doneti dodatnu kremastost i kompleksnost, što se dobro uklapa sa prirodno punom strukturom sorte.

Vugava i Prošek

Vugava ima posebno mesto u tradicionalnoj proizvodnji dalmatinskog Prošeka.

Zbog visoke koncentracije šećera i sposobnosti dodatnog prosušivanja grožđa bila je veoma pogodna za proizvodnju slatkih vina.

Prošek se tradicionalno proizvodi od tehnološki veoma zrelog ili prosušenog grožđa različitih dalmatinskih sorti, među kojima je Vugava jedna od poznatih belih sorti.

Prosušivanje dodatno koncentriše šećere, aromu i ekstrakt, pa Vugava u ovom stilu može dati veoma bogato desertno vino.

Upravo su takva vina istorijski bila među njenim najcenjenijim izrazima.

Vugava na ostrvu Vis

Vis je istorijsko i najvažnije područje Vugave.

Na ostrvu se sorta tradicionalno uzgaja u unutrašnjim poljima, ali i na različitim terasastim i kamenitim položajima.

Podaci iz 2023. godine pokazuju da je na celom Visu ostalo oko 138,55 hektara vinograda, daleko manje nego krajem 19. i početkom 20. veka, kada su vinogradi pokrivali približno 3.000 hektara ostrva. Vugava, Kuč i Plavac mali i dalje pripadaju najznačajnijim sortama viškog vinogradarstva.

Vugava se može pronaći i na drugim dalmatinskim ostrvima i u priobalju, ali je njen identitet i dalje najčvršće povezan sa Visom.

Vugava u Srbiji

Vugava nije tradicionalna niti široko rasprostranjena sorta srpskog vinogradarstva.

Ipak, nalazi se na zvaničnom spisku sorti vinove loze Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, što omogućava njeno prisustvo u registrovanom sortimentu. Zvanični spisak iz 2025. godine navodi Vugavu među sortama vinove loze.

Njeno glavno istorijsko, proizvodno i vinsko značenje ostaje vezano za Dalmaciju i naročito ostrvo Vis.

Slaganje Vugave sa hranom

Zbog punoće i aromatičnosti Vugava može pratiti intenzivnija jela nego veliki broj laganih belih vina.

Posebno dobro se kombinuje sa:

belom ribom
lignjama
školjkama
škampima
hobotnicom
lososom
rižotima sa morskim plodovima
belim mesom
piletinom
ćuretinom
pastama
zrelijim sirevima
mediteranskom kuhinjom

Bogati i puniji primeri mogu dobro pratiti i pečenu ribu ili belo meso sa izraženijim sosovima.

Slatka Vugava i Prošek od Vugave posebno se dobro slažu sa tvrdim sirevima i desertima.

Temperatura služenja

Suva vina od Vugave uglavnom se služe na temperaturi od približno 10 do 12 °C.

Puniji, kompleksniji primeri i vina koja su odležavala na talogu ili u drvetu mogu se služiti nešto toplija kako bi se njihove arome i tekstura bolje otvorile.

Preterano niska temperatura može prikriti karakterističnu aromatiku i punoću sorte.

Potencijal odležavanja

Vugava se često proizvodi kao vino namenjeno relativno ranoj konzumaciji, dok su voćne arome izražene i vino zadržava svežinu.

Kvalitetni primeri sa dovoljno kiselina, dobrim ekstraktom i pažljivom vinifikacijom mogu se razvijati i tokom nekoliko godina.

Tokom sazrevanja primarne arome svežeg voća mogu prelaziti ka medu, suvoj kajsiji, vosku, začinima, bilju i zrelom voću.

Odležavanje na talogu dodatno može povećati stabilnost, strukturu i kompleksnost vina.

Najvažnije karakteristike Vugave

Poreklo: Hrvatska, istorijski vezana za ostrvo Vis
Boja grožđa: bela
Vrsta: Vitis vinifera
Sinonimi: Bugava, Ugava, Viškulja
Bujnost: slaba do srednja
Rodnost: dobra
Sazrevanje: rano, druga epoha
Grozd: srednje velik, piramidalan
Bobica: okrugla do blago eliptična
Pokožica: tanka, žuta do jantarnožuta
Potencijal šećera: veoma visok
Kiseline: prirodno niže
Telo vina: srednje puno do puno
Najtipičnije arome: kajsija, breskva, zrela jabuka, med i mediteransko bilje
Najvažnije područje: ostrvo Vis
Posebna upotreba: suva bela vina i tradicionalni Prošek
Najvažniji problemi u vinogradu: pepelnica, crna pegavost, siva plesan u vlažnim uslovima, insekti i ožegotine od sunca
Registrovani hrvatski klonovi: VUG-062 i VUG-096
Genetska veza sa Viognierom: nije potvrđena – reč je o različitim sortama

Često postavljana pitanja o Vugavi

Odakle potiče Vugava?

Vugava se smatra hrvatskom autohtonom sortom i istorijski je najčvršće vezana za ostrvo Vis. Njeno tačno mesto i vreme nastanka nisu naučno utvrđeni.

Da li je Vugava isto što i Bugava?

Da. Bugava je jedan od tradicionalnih lokalnih naziva za Vugavu, posebno karakterističan za Vis.

Da li je Vugava isto što i Viognier?

Nije. Iako vina mogu imati slične arome kajsije, breskve i cveća, DNK analiza je pokazala da Vugava i Viognier imaju različite genetske profile.

Da li se Vugava uzgajala još u antičko doba?

Vinogradarstvo na Visu ima veoma dugu istoriju i postojalo je još u antičkoj Issi. Postoje pretpostavke da bi Vugava mogla imati veoma staru istoriju na ostrvu, ali nije dokazano da je današnja sorta identična grožđu od kojeg su se proizvodila antička viška vina.

Kakvo vino daje Vugava?

Najčešće daje puno i aromatično belo vino sa zrelim voćnim karakterom, izraženim aromama kajsije, breskve, jabuke i meda, visokim potencijalnim alkoholom i relativno blagim kiselinama.

Zašto Vugava često ima visok alkohol?

Sorta veoma dobro akumulira šećer, a u toploj dalmatinskoj klimi rano postiže visoku zrelost. Veća količina šećera u moštu tokom fermentacije omogućava nastanak vina sa višim sadržajem alkohola.

Da li se od Vugave pravi Prošek?

Da. Vugava je jedna od tradicionalnih dalmatinskih sorti pogodnih za proizvodnju Prošeka, naročito zbog visokog sadržaja šećera i dobre sposobnosti prosušivanja grožđa.

Koje su glavne mane sorte?

Najvažniji problemi su prirodno niža kiselost pri punoj zrelosti, osetljivost na pepelnicu i crnu pegavost, mogućnost pojave sive plesni u vlažnim uslovima i osetljivost zrelih bobica na insekte i direktno sunce.

Postoji li Vugava u Srbiji?

Vugava se nalazi na zvaničnom spisku sorti vinove loze u Srbiji, ali nije tradicionalna niti široko zastupljena sorta srpskog vinogradarstva.