Crvena Ribizla

Crvena ribizla latinski Ribes rubrum je listopadni grm, poznat po svetlocrvenim, kiselkastim bobicama koje se često koriste u ishrani i preradi zbog osvežavajućeg ukusa i hranljivih sastojaka.

Biljka i izgled: Raste kao žbun visine 1–1,5 metara. Listovi su petodelni, nazubljeni, svetlozeleni i imaju blago aromatičan miris. Cvetovi su mali, beličasti do svetloružičasti i skupljeni u grozdove. Plodovi su sjajne, svetlocrvene bobice sa glatkom kožicom i sočnom, kiselkastom pulpom.

Miris i ukus: Bobice imaju osvežavajuć, kiselkast ukus sa blagom slatkoćom i prijatan voćni miris. Njihova aroma je manje intenzivna nego kod crne ribizle.

Upotreba: Koristi se sveža, za pravljenje sokova, džemova, želea, kolača, kao i dodatak salatama i jelima. Takođe je popularna u proizvodnji vina i likera. Bobice se mogu sušiti i koristiti u čajevima i mešavinama.

Lekovita svojstva: Bogata je vitaminom C, antioksidansima i organskim kiselinama. Deluje osvežavajuće, pomaže varenju, poboljšava imunitet i ima blago diuretičko dejstvo. Koristi se i u narodnoj medicini za ublažavanje prehlade i upalnih procesa.

Uslovi gajenja: Najbolje uspeva u umerenim klimama, na vlažnim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima. Zahteva sunčane ili polusenovite položaje i redovno zalivanje. Osetljiva je na jake mrazeve.

Rasprostranjenost: Poreklo ima u Evropi i delovima zapadne Azije. Danas se gaji u mnogim zemljama sveta, uključujući i Srbiju, gde je popularna u voćnjacima i baštama.

Ukratko: Crvena ribizla je kiselkasto-slatko bobičasto voće sa osvežavajućim ukusom i brojnim hranljivim svojstvima. Koristi se u kulinarstvu i narodnoj medicini, naročito za jačanje imuniteta i pomoć varenju.