Ruzmarin

Ruzmarin (Salvia rosmarinus, sin. Rosmarinus officinalis) je zimzeleni aromatični žbun iz porodice usnatica (Lamiaceae). Prepoznatljiv je po uskim listovima i intenzivnom mirisu, a koristi se kao začin, aromatična sirovina i za dobijanje etarskog ulja.

Biljka i izgled: Ruzmarin razvija razgranate, vremenom odrvenele stabljike. Listovi su uski i kožasti, tamnozeleni sa gornje i svetliji sa donje strane.

Cvetovi su sitni, najčešće plavi do ljubičasti. Mogu biti i beli ili ređe ružičasti.

Miris i ukus: Ruzmarin ima snažan, svež i biljni miris, sa smolastim i balzamičnim tonovima. Ukus je intenzivan, blago gorak i začinski.

Njegova aroma potiče prvenstveno od etarskog ulja. Institut „Dr Josif Pančić“ među njegovim značajnim sastojcima navodi kamfor, cineol i pinen.

Upotreba: Sveži i sušeni listovi koriste se kao začin za meso, ribu, povrće, peciva i druga jela. Zbog snažne arome ruzmarin se obično dodaje u manjim količinama.

Koristi se i za aromatizovanje pojedinih likera i drugih biljnih alkoholnih pića. Njegovi listovi i cvetovi mogu biti deo biljnih mešavina koje se maceriraju ili destilišu u alkoholu.

Etarsko ulje: Iz nadzemnih delova ruzmarina dobija se etarsko ulje intenzivnog mirisa. Koristi se u parfimeriji, kozmetici i različitim aromatičnim proizvodima.

Gajenje: Ruzmarinu odgovaraju sunčani položaji i zemljišta koja dobro odvode višak vode. Dobro podnosi sušne periode, dok mu dugotrajno zadržavanje vlage u zemljištu ne odgovara.

Poreklo i rasprostranjenost: Ruzmarin prirodno raste u mediteranskom području. Danas se široko gaji i van svog prirodnog areala kao začinska, aromatična i ukrasna biljka. U kontinentalnom delu Srbije takođe se gaji.

Ukratko: Ruzmarin je mediteranska aromatična biljka intenzivnog, biljnog i smolastog mirisa. Koristi se u kulinarstvu, aromatizovanim pićima i za proizvodnju etarskog ulja.