2.700,00 RSD
 Kupaža |  2023 |
 Subotički rejon |  Crveno vino |
Nema na zalihama
| Težina | 2,5 kg |
|---|---|
 Naziv proizvođača |
Zvonko Bogdan |
 Sedište proizvođača |
Palić, Subotica |
| Rejon |
|
| Berba |
|
 Sortnost |
|
| Sorta |
|
| Vrsta vina |
|
 Tip vina |
|
 Način proizvodnje |
Fermentacija |
 Odležavanje |
Hrastovo bure |
 Procenat alkohola |
14.5% |
 Preporuka dekantiranja |
Da, potrebno kratko dekantiranje |
 Temperatura posluživanja |
14C – 18C |
| Ambalaža |
0,75L Standard |
 Kutija |
Ne, nema |
Zvonko Bogdan Cuvee No1 je crveno suvo vino iz Subotičkog rejona, nastalo od Merlot, Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon sorti. To je jedna od najprepoznatljivijih etiketa vinarije Zvonko Bogdan, poznata po snažnom karakteru i međunarodnim Decanter priznanjima.
U mirisu se razvijaju kupina, crna ribizla i trešnja. Zatim dolaze tragovi grafitne olovke, čaja od nane i diskretne plemenite note koje ukazuju na odležavanje u hrastovom buretu.
Na ukusu je elegantno, ali čvrsto. Merlot donosi punoću i mekši voćni ton, dok Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon daju strukturu, dubinu i postojane tanine. Završnica je duga, sa aromama crnih trešanja, kakaoa i šljiva.
Berba je 2023, alkohol je 14,5%, a pre služenja je potrebno kratko dekantiranje. Poslužuje se na temperaturi od 14°C do 18°C.
Dobro prati jagnjeće kotlete, sporo pečenu teletinu, pačije grudi, biftek i odležale tvrde sireve. Zvonko Bogdan Cuvee No1 je boca za kupce koji traže ozbiljno, puno i nagrađivano crveno vino, ali bez preteškog ili zatvorenog izraza.
Cabernet Franc je stara crna vinska sorta francuskog porekla i jedna od najvažnijih sorti u istoriji evropskog vinogradarstva. Iako se često nalazi u senci poznatijeg Cabernet Sauvignona, Cabernet Franc nije njegova manje značajna verzija. Reč je o samostalnoj sorti jasnog karaktera, sposobnoj da daje elegantna, aromatična i dugovečna vina, ali i da bude važan deo ozbiljnih crvenih kupaža.
U odnosu na Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc najčešće ranije sazreva, ima nešto nežnije tanine i izraženiju biljnu, cvetnu i začinsku aromatiku. Njegova vina mogu biti srednjeg ili punijeg tela, ali uglavnom ne počivaju samo na snazi i koncentraciji. Njihova vrednost često se nalazi u ravnoteži između svežine, crvenog i tamnog voća, finih tanina i prepoznatljivih herbalnih tonova.
Sorta ima dve veoma važne uloge u svetskom vinarstvu. U dolini Loare često se proizvodi kao sortno vino, dok je u Bordou, naročito na desnoj obali, tradicionalno deo kupaža sa Merlotom i Cabernet Sauvignonom. U zavisnosti od podneblja, položaja vinograda i trenutka berbe, može dati laganija, sveža i izrazito voćna vina, ali i ozbiljne etikete koje uspešno sazrevaju više godina.
Cabernet Franc je značajan i sa genetskog stanovišta. On je jedan od roditelja više poznatih sorti, među kojima su Cabernet Sauvignon, Merlot i Carménère. Upravo zbog toga zauzima posebno mesto u istoriji nastanka takozvane bordovske porodice sorti.
U Srbiji se Cabernet Franc gaji u više vinogradarskih područja i koristi se i kao sortno vino i kao deo kupaža. Zvanična dokumentacija Ministarstva poljoprivrede navodi ga među sortama zastupljenim u domaćem vinogradarstvu, dok se na tržištu mogu pronaći i vina u kojima ima glavnu ili važnu prateću ulogu.
Prema francuskom katalogu vinove loze PlantGrape, smatra se da Cabernet Franc najverovatnije potiče iz jugozapadne Francuske. Precizno mesto njegovog nastanka nije pouzdano utvrđeno, pa tvrdnje da nedvosmisleno potiče iz Bordoa, doline Loare ili Baskije treba posmatrati sa oprezom. Ono što je sigurno jeste da sorta vekovima ima važnu ulogu u francuskom vinogradarstvu.
U jugozapadnoj Francuskoj i Bordou tradicionalno se koristio u kupažama, dok je u dolini Loare postao osnova brojnih crvenih vina. Posebno je vezan za područja kao što su Chinon, Bourgueil, Saint-Nicolas-de-Bourgueil i Saumur-Champigny. U tim krajevima može dati vina različitog stila – od lakših i veoma svežih, do ozbiljnih, strukturiranih i sposobnih za dugotrajno sazrevanje.
Cabernet Franc je važan i kao roditeljska sorta. Genetska istraživanja potvrdila su da je ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca nastao Cabernet Sauvignon. Takođe je jedan od roditelja Merlota, koji je nastao ukrštanjem Cabernet Franca i sorte Magdeleine Noire des Charentes.
Ove veze objašnjavaju zašto Cabernet Franc deli određene osobine sa Cabernet Sauvignonom i Merlotom, ali ne znače da su njihova vina ista. Cabernet Franc obično sazreva ranije od Cabernet Sauvignona i često daje vina sa više cvetnih, biljnih i začinskih tonova.
Najvažnija zemlja za Cabernet Franc i dalje je Francuska. Najviše se vezuje za dve velike vinske oblasti:
U Bordou je posebno značajan na desnoj obali, gde se u kupažama često spaja sa Merlotom. U dolini Loare češće nastupa kao vodeća ili jedina crna sorta u vinu.
Cabernet Franc se gaji i u brojnim drugim zemljama:
U Italiji je značajan u severoistočnim oblastima, ali i u pojedinim savremenim vinima Toskane. U Mađarskoj je posebno zapažen u regionu Vilanj, gde daje puna i zrela vina. U hladnijim delovima Kanade koristi se čak i za proizvodnju ledenih vina, iako to nije njegov najčešći stil.
U Srbiji Cabernet Franc nije među najzastupljenijim internacionalnim sortama, ali je prisutan u različitim vinogradarskim rejonima. Daje zanimljive rezultate u Šumadiji, na Fruškoj gori, u istočnoj Srbiji i drugim toplijim položajima sa dovoljno dugom vegetacijom.
Najbolji rezultat ne zavisi samo od toplote. Previše topli položaji mogu umanjiti svežinu i finoću sorte, dok hladni ili nedovoljno osunčani vinogradi mogu dovesti do nepotpune zrelosti i prenaglašenih zelenih tonova.
Cabernet Franc je uglavnom umereno do prilično bujna sorta. Francuski stručni katalog navodi da se može gajiti uz srednje dugu rezidbu, dok je u povoljnijim uslovima moguća i kraća rezidba. Najbolje rezultate često daje na glinovito-krečnjačkim zemljištima, mada može dobro uspevati i na peskovitim zemljištima ukoliko loza nije izložena jakom nedostatku vode.
Grozdovi su obično srednje veličine, a bobice sitne i okrugle. Sitnija bobica znači veći odnos pokožice i soka, što može doprineti boji, aromama i strukturi vina. Međutim, Cabernet Franc u proseku nema isti nivo boje i taninske snage kao Cabernet Sauvignon.
Sorta počinje vegetaciju relativno rano i sazreva pre Cabernet Sauvignona. Prema francuskim uporednim podacima, pripada sortama srednjeg perioda sazrevanja.
Ranije sazrevanje predstavlja prednost u hladnijim vinogradarskim oblastima, jer sorta ima veću šansu da postigne odgovarajuću zrelost pre jesenjih kiša i pada temperatura. Sa druge strane, rano kretanje vegetacije može je učiniti osetljivijom na prolećne mrazeve u pojedinim područjima.
Cabernet Franc pokazuje umerenu otpornost prema sivoj truleži, ali može biti osetljiv na pojedine bolesti drveta vinove loze i određene insekte. Stvarna osetljivost zavisi od klona, položaja, vremenskih uslova i načina vođenja vinograda.
Cabernet Franc može dati veoma različite stilove vina. U hladnijim predelima ona su najčešće lakšeg do srednjeg tela, sa izraženom svežinom, crvenim voćem, cvetnim notama i primetnim herbalnim karakterom. U toplijim krajevima vina postaju punija, zrelija i tamnijeg voćnog profila.
Tipično vino od Cabernet Franca može imati:
U dobrim uslovima Cabernet Franc daje vino koje je istovremeno precizno i slojevito. Nema uvek koncentraciju Cabernet Sauvignona niti mekoću Merlota, ali često nudi više aromatske otvorenosti, svežine i elegancije.
U slabijim godinama ili pri preranoj berbi može pokazati prenaglašene arome zelene paprike, stabljike i nezrelog bilja. Ovi tonovi nisu automatski mana, jer su deo sortnog karaktera, ali postaju problem kada potpuno potisnu voće.
Dobro sazreo Cabernet Franc zadržava blagu biljnu crtu, ali je ona uklopljena sa aromama višnje, maline, kupine, ljubičice, bibera i začinskog bilja.
U vinima od Cabernet Franca najčešće se mogu prepoznati:
Kod mlađih vina dominiraju voćne, cvetne i biljne arome. Odležavanjem se mogu razviti note kože, duvana, suvog bilja, zemlje, kedrovine i šumskog poda.
Aroma paprike i zelenog bilja povezana je sa jedinjenjima iz grupe metoksipirazina. Njihova izraženost zavisi od zrelosti grožđa, izloženosti grozdova suncu, klime, prinosa i trenutka berbe.
Zato nije ispravno svako vino od Cabernet Franca opisivati kao izrazito „zeleno“. U potpuno zrelom grožđu biljni tonovi mogu biti fini, začinski i dobro uklopljeni u voćni karakter.
Cabernet Franc najčešće daje vina srednjeg tela, mada u toplijim područjima i pri nižim prinosima može dostići puniju i snažniju strukturu.
Tipične osobine su:
Ovi podaci predstavljaju okvir, a ne čvrsto pravilo. Alkohol zavisi od klime, berbe, prinosa i odluke vinara o trenutku branja. U hladnijim predelima moguća su elegantna vina sa nižim alkoholom, dok topliji položaji daju zrelija i snažnija vina.
Francuski stručni izvori navode da Cabernet Franc u proseku ima umeren potencijal za nakupljanje šećera, kiselina, boje i polifenola, ali između klonova mogu postojati veoma velike razlike. Pojedini klonovi daju lakša i voćnija vina, dok drugi omogućavaju više boje, tanina i potencijala za odležavanje.
Cabernet Franc može veoma lepo da odležava, ali potencijal sazrevanja nije isti kod svakog vina.
Jednostavnija, sveža i voćna vina najčešće su najbolja u prve tri do pet godina. Ozbiljniji primerci, proizvedeni od potpuno zrelog grožđa sa dobrih položaja, mogu sazrevati deset, petnaest ili više godina.
Na potencijal odležavanja utiču:
Tokom sazrevanja primarne arome maline, višnje i ribizle postaju mirnije, dok se razvijaju note duvana, suvog cveća, kože, šumskog tla, kedra i začina. Tanini postaju mekši, a vino dobija skladniju i zaokruženiju strukturu.
Ne treba pretpostaviti da je svaki Cabernet Franc namenjen dugom odležavanju. Laganija vina proizvedena bez duže maceracije i bez bureta često su namerno napravljena za ranije uživanje.
Cabernet Franc može se proizvoditi i sazrevati u različitim sudovima, a izbor materijala snažno utiče na stil vina.
Inox čuva:
Vina iz inoxa uglavnom su namenjena ranijem pijenju i često pokazuju malinu, višnju, ljubičicu i sveže biljne tonove.
Betonske posude omogućavaju veoma blagu razmenu kiseonika bez dodavanja aroma drveta. Mogu doprineti zaokruženijoj teksturi, a da voće i sortna aromatika ostanu jasno prepoznatljivi.
Hrast može doprineti:
Novo bure može dodati arome vanile, dima, kafe i slatkih začina. Međutim, previše novog drveta lako može prekriti nežnije cvetne i herbalne osobine sorte.
Zato se kod Cabernet Franca često koriste starija ili veća burad, odnosno pažljivo odmeren procenat novog hrasta.
Cabernet Franc je podjednako važan kao sortno vino i kao deo kupaže.
U dolini Loare najčešće se pojavljuje samostalno. Tamo pokazuje čist sortni karakter: crveno voće, ljubičicu, začinsko bilje, svežinu i finu taninsku strukturu.
U bordovskim kupažama najčešće se spaja sa:
U kupaži može doprineti aromatičnosti, svežini, cvetnim tonovima i finijoj strukturi. Merlot mu daje punoću i mekoću, dok Cabernet Sauvignon dodaje više tanina, boje i dugovečnosti.
U Srbiji se takođe mogu pronaći i sortna vina i kupaže u kojima Cabernet Franc ima važnu ulogu.
Cabernet Franc je vrlo zahvalan za spajanje sa hranom jer najčešće ima dovoljno kiselina da prati masnija jela, ali nema uvek taninsku snagu koja bi nadjačala lakše obroke.
Dobro se slaže sa:
Svežiji i lakši Cabernet Franc može pratiti pečenu piletinu, ćuretinu, testenine sa paradajzom i povrće sa roštilja.
Puniji i odležali primerci bolje odgovaraju jagnjetini, pačetini, govedini, divljači i duže odležalim sirevima.
Herbalni karakter sorte posebno dobro funkcioniše uz jela sa ruzmarinom, majčinom dušicom, žalfijom, peršunom i pečenom paprikom.
Mlađi, lakši Cabernet Franc najbolje je služiti na približno 14–16 °C.
Puniji, strukturiraniji i odležali primerci najčešće se služe na 16–18 °C.
Previše toplo vino može delovati alkoholno i izgubiti svežinu, dok preniska temperatura pojačava osećaj tanina i može prikriti voćne arome.
Mlađim i zatvorenijim vinima često prija dekantiranje od 30 do 60 minuta. Veoma zrela vina treba dekantirati pažljivo, prvenstveno radi odvajanja taloga, jer dugo izlaganje vazduhu može ubrzati gubitak aroma.
Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon jesu blisko povezani, ali daju različita vina.
Cabernet Franc najčešće:
Cabernet Sauvignon najčešće:
Ove razlike nisu apsolutne. Ozbiljan Cabernet Franc sa toplog položaja može biti puniji i snažniji od slabijeg Cabernet Sauvignona.
Cabernet Franc je važan zbog tri osnovna razloga.
Prvo, predstavlja jednu od istorijski ključnih crnih sorti Francuske. Bez njega se teško može razumeti razvoj vina Bordoa i doline Loare.
Drugo, jedan je od roditelja nekih od najpoznatijih sorti današnjice, uključujući Cabernet Sauvignon i Merlot. Njegov genetski uticaj na savremeno vinogradarstvo daleko je veći od njegove tržišne prepoznatljivosti.
Treće, sorta može veoma jasno da pokaže razlike između podneblja. U hladnijim predelima daje sveža, vitka i aromatična vina, dok u toplijim oblastima postaje punija, tamnija i snažnija.
Za Srbiju je zanimljiv jer u odgovarajućim vinogradarskim uslovima može postići dobru fenolnu zrelost, a istovremeno sačuvati svežinu. Njegova domaća vina pokazuju da internacionalna sorta ne mora nužno davati generičan rezultat, već može preneti karakter položaja i pristupa vinara.
U ponudi OURS-a mogu se pronaći sortna vina od Cabernet Franca, kao i vina u kojima je ova sorta deo kupaže.
Različite etikete pokazuju koliko se stil može menjati u zavisnosti od vinogradarskog rejona, zrelosti grožđa, dužine maceracije i načina odležavanja. Neka vina naglašavaju svežinu, crveno voće i herbalni karakter, dok druga nude punije telo, zrelije tanine i izražen uticaj hrastovog bureta.
Upoznavanje više domaćih primera Cabernet Franca dobar je način da se razume kako ista sorta reaguje na različite položaje i odluke vinara.
Da. Smatra se da najverovatnije potiče iz jugozapadne Francuske, iako tačno mesto njenog nastanka nije pouzdano utvrđeno.
Da. Cabernet Sauvignon nastao je ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca.
Ne. Cabernet Franc je starija i samostalna sorta. Cabernet Sauvignon je jedan od njegovih potomaka.
Najčešće jeste nešto manje taninski snažan i aromatski otvoreniji, ali stil zavisi od klime, prinosa, berbe i vinifikacije.
Može je imati. Biljne i paprene note deo su njegovog sortnog karaktera, ali kod nezrelog grožđa mogu postati prenaglašene.
Može. Ozbiljna vina sa dobrih položaja mogu sazrevati deset ili više godina, dok su lakši stilovi namenjeni ranijem pijenju.
Da. Gaji se u više vinogradarskih područja i koristi se za sortna vina i kupaže.
Odlično se slaže sa jagnjetinom, pačetinom, svinjetinom, gulašima, pečurkama, pečenom paprikom, mahunarkama i zrelim sirevima.
Lakši primerci na približno 14–16 °C, a puniji i odležali na 16–18 °C.
Ne. Može dati odlična vina iz inoxa ili betona. Hrast se koristi kada se želi složenija tekstura i veći potencijal sazrevanja.
Boja sorte: crna vinska sorta
Poreklo: Bordo, Francuska
Prihvaćeni roditelji: Cabernet Franc × Sauvignon Blanc
Najčešće arome: crna ribizla, kupina, višnja, šljiva, ljubičica, paprika, nana, kedar i duvan
Telo: srednje do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanini: izraženi
Alkohol: najčešće približno 13–15%, u zavisnosti od položaja, berbe i stila
Potencijal odležavanja: visok kod kvalitetnih vina
Temperatura serviranja: 16–18 °C
Dekantiranje: često prija mlađim, strukturiranim vinima
Najbolje uz: biftek, jagnjetinu, govedinu, divljač, pečurke i zrele tvrde sireve
Cabernet Sauvignon je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu. Od Bordoa do Kalifornije, Čilea, Australije, Južne Afrike i Srbije, prisutan je gotovo svuda gde postoje uslovi za proizvodnju ozbiljnih crvenih vina.
Njegova popularnost ne počiva samo na prepoznatljivom imenu. Cabernet Sauvignon može da daje vina duboke boje, izraženih tanina, dobre svežine i velikog potencijala za sazrevanje. Istovremeno veoma jasno reaguje na klimu, zemljište, prinos i način rada u podrumu. Zbog toga Cabernet iz hladnijeg područja može biti vitkiji, svežiji i herbalniji, dok vino iz toplijeg vinograda često pokazuje zrelije crno voće, punije telo i viši alkohol.
Mlada vina mogu delovati čvrsto, zatvoreno i taninski zahtevno. Vremenom se struktura smiruje, a primarne arome voća dopunjuju tonovima duvana, kedra, kože, suvog bilja i začina. Upravo ta sposobnost razvoja u boci učinila je Cabernet Sauvignon jednom od osnovnih sorti za vina namenjena dužem odležavanju.
OIV ga je u podacima za 2015. godinu naveo kao drugu najzastupljeniju sortu vinove loze na svetu, sa približno 341.000 hektara. Iako su ti podaci danas istorijski presek, dobro pokazuju koliko se sorta proširila izvan Francuske.
Cabernet Sauvignon, međutim, nije automatska garancija kvaliteta. Kada grožđe ne dostigne odgovarajuću zrelost, vino može biti previše zeleno, oporo i tanko. Kada je prinos previsok ili se pretera sa ekstrakcijom i novim drvetom, sortni karakter može biti potisnut. Najbolja vina nastaju kada se njegova prirodna snaga dovede u ravnotežu sa voćem, kiselinama i zrelim taninima.
Cabernet Sauvignon potiče iz oblasti Bordoa u Francuskoj. Genetsko istraživanje objavljeno 1997. godine pružilo je snažne dokaze da je nastao prirodnim ukrštanjem sorti Cabernet Franc i Sauvignon Blanc. Time je objašnjena njegova povezanost sa crnim bordovskim sortama, ali i deo herbalne aromatike koju deli sa Sauvignon Blancom.
Francuski stručni katalog PlantGrape i dalje navodi upravo ovo roditeljstvo i Bordo kao područje porekla sorte.
Radi potpune preciznosti treba pomenuti i noviju dilemu. U junu 2026. objavljen je stručni preprint koji, na osnovu nasleđivanja lokusa boje bobice, dovodi u pitanje mogućnost da je Sauvignon Blanc neposredni roditelj Cabernet Sauvignona i predlaže razmatranje linije Sauvignon Gris. Taj rad u trenutku pisanja nije prošao standardnu recenziju naučnog časopisa i nije promenio podatke u zvaničnim sortnim katalozima. Zato se ukrštanje Cabernet Franc × Sauvignon Blanc i dalje navodi kao prihvaćeno poreklo, uz napomenu da savremena genomska istraživanja mogu dodatno precizirati porodično stablo sorte.
Cabernet Sauvignon se u Bordou naročito vezuje za levu obalu Žironde, gde šljunkovita i dobro drenirana zemljišta pogoduju njegovom sazrevanju. Tradicionalno se kombinuje sa Merlotom, Cabernet Francom, Petit Verdotom i, ređe, Malbecom ili Carménèreom. Iz Bordoa se tokom vremena proširio u gotovo sve značajne vinogradarske zemlje.
Cabernet Sauvignon se danas gaji u velikom broju različitih klima. Najvažnije površine tradicionalno su se nalazile u Francuskoj, Kini, Čileu, Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Španiji, Argentini, Italiji i Južnoj Africi.
U Bordou često daje vina zasnovana na svežini, taninskoj strukturi i sporom sazrevanju. U toplijim delovima Kalifornije može pokazati zreliju crnu ribizlu, kupinu, šljivu i veću punoću. Čileanski primerci često spajaju zrelo voće sa herbalnim i mentolskim tonovima, dok u Australiji stil zavisi od područja – od snažnijih vina do izrazito preciznih i svežih Cabernet Sauvignona.
Sorta nije vezana za samo jedan tip zemljišta, ali francuska stručna zapažanja ukazuju da često daje dobre rezultate na šljunkovitim, propusnim i dobro osunčanim položajima. Važnije od pojednostavljene formule „jedno zemljište – jedna sorta“ jeste da vinograd omogući odvod viška vode, kontrolisanu bujnost i dovoljno dugu vegetaciju.
Cabernet Sauvignon je dugo prisutan u srpskim vinogradima i spada među značajnije internacionalne crne sorte kod nas. Proizvodi se kao sortno vino, ali se često koristi i u kupažama sa Merlotom, Cabernet Francom, Prokupcem, Marselanom, Petit Verdotom i drugim sortama.
Dokumentacija Ministarstva poljoprivrede o vinima sa geografskim poreklom pokazuje njegovu prisutnost u više područja, uključujući Knjaževac, Negotinsku krajinu, Šumadiju, Toplicu, Srem i područje Tri Morave. To ne znači da su svi položaji jednaki, već da je sorta dovoljno prilagodljiva da u različitim delovima Srbije daje prepoznatljive, ali stilski različite rezultate.
U toplijim domaćim vinogradima Cabernet Sauvignon može postići punu zrelost i dati snažna vina sa crnim voćem i zrelim taninima. Na svežijim položajima češće zadržava izraženije kiseline, herbalni karakter i nešto vitkiju strukturu. Konačan stil zavisi od prinosa, ekspozicije, vremena berbe i odluke vinara koliko će ekstrakcije i uticaja drveta dozvoliti.
Cabernet Sauvignon relativno kasno kreće sa vegetacijom, što može smanjiti rizik od ranih prolećnih mrazeva. Istovremeno mu je potreban dovoljno dug i topao period da bi grožđe dostiglo šećernu, aromatsku i fenolnu zrelost.
Sorta je bujna, naročito na plodnim zemljištima, pa zahteva dobro upravljanje lisnom masom i pažljivo formiranje čokota. Grozdovi i bobice su mali, a upravo mali odnos soka prema pokožici doprinosi intenzitetu boje, taninskoj strukturi i mogućnosti duže maceracije.
Prema PlantGrape katalogu, Cabernet Sauvignon nije naročito osetljiv na sivu trulež, ali može biti osetljiv na pepelnicu i bolesti drveta, kao što su eska i eutipoza. Stvarna osetljivost u vinogradu zavisi i od klona, podloge, položaja, rezidbe i vremenskih uslova.
Jedan od najvećih izazova jeste izbor pravog trenutka berbe. Ako se bere prerano, tanini mogu ostati grubi, a herbalne arome prenaglašene. Prekasna berba u toplim uslovima može doneti prezrelo voće, visok alkohol, nižu svežinu i gubitak preciznosti.
Kada grožđe dostigne odgovarajuću zrelost, Cabernet Sauvignon daje tamna i strukturirana vina, najčešće srednjeg do punog tela. Tanini su važan deo njegovog karaktera, ali njihov kvalitet je važniji od same količine. Zreli tanini daju oslonac i mogućnost odležavanja, dok nezreli mogu ostaviti suv, zelen i opor utisak.
Sorta često zadržava dovoljno kiselina da i snažnije vino ne deluje tromo. U hladnijim uslovima vino može biti vitkije, sa crvenom ribizlom, crnom ribizlom, paprikom i biljnim tonovima. U toplijim uslovima češće se javljaju kupina, zrela šljiva, crna trešnja i punija tekstura.
Cabernet Sauvignon nije uvek najpristupačniji dok je mlad. Mnogim vinima potrebno je vreme, vazduh ili hrana kako bi pokazala ravnotežu. Upravo zato istu sortu neko može doživeti kao strogu i suvu, a neko kao duboku, složenu i dugovečnu.
U Cabernet Sauvignonu najčešće se mogu prepoznati:
Biljne note često su povezane sa jedinjenjima iz grupe metoksipirazina. Među njima je posebno poznat IBMP, koji može podsećati na zelenu papriku. Ova jedinjenja imaju veoma nizak prag prepoznavanja, pa i male količine mogu primetno uticati na miris vina. Njihovo prisustvo nije samo po sebi mana: u dobroj ravnoteži može doprineti sortnom karakteru, dok prenaglašena „zelenost“ često ukazuje na nedovoljnu zrelost grožđa ili nepovoljan odnos lisne mase i osunčanosti.
Odležavanjem voćne arome postaju mirnije, a razvijaju se tonovi suvog bilja, duvana, kedra, kože, zemlje i začina.
Tipičan Cabernet Sauvignon ima:
Telo: srednje do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanine: izražene
Alkohol: najčešće približno 13–15%
Ovo su samo okvirne vrednosti. Vino iz svežijeg područja može imati manje alkohola i izraženije kiseline, dok topla godina i kasnija berba mogu doneti viši alkohol i punije telo.
Najvažnija osobina nije snaga sama po sebi, već odnos između voća, tanina, kiselina i alkohola. Cabernet koji ima mnogo svega, ali bez ravnoteže, ne mora biti dobro vino.
Kvalitetan Cabernet Sauvignon ima visok potencijal odležavanja. Jednostavniji primerci najčešće su namenjeni uživanju tokom prvih nekoliko godina, dok ozbiljna vina mogu sazrevati deset, dvadeset ili više godina.
Dugovečnost zavisi od kvaliteta grožđa, prinosa, kiselina, zrelosti tanina, ekstrakcije, rada sa kiseonikom, drveta i uslova čuvanja. OIV i PlantGrape posebno izdvajaju njegovu taninsku strukturu, duboku boju i pogodnost za sazrevanje u drvetu i boci.
Tokom odležavanja tanini postaju mekši, voće prelazi iz svežeg u suvlji i zreliji spektar, a pojavljuju se note duvana, kedra, kože i šumskog tla.
Inox čuva svežinu i direktan voćni karakter. Pogodan je za pristupačnija vina namenjena ranijem pijenju, mada se kod ozbiljnog Cabernet Sauvignona često kombinuje sa drugim sudovima.
Beton omogućava postepenu razmenu kiseonika bez dodavanja izraženih aroma drveta. Može pomoći zaokruživanju teksture, uz očuvanje voća i karaktera položaja.
Hrastovo bure često ima važnu ulogu. Može doprineti mekšanju tanina i doneti tonove kedra, duvana, vanile, kakaa i začina. Međutim, previše novog ili jako paljenog drveta lako prekriva sortu. Dobro odmereno bure treba da podrži vino, a ne da postane njegova glavna aroma.
Cabernet Sauvignon može dati ozbiljno sortno vino, ali je istorijski veoma važan kao deo kupaže.
Merlot mu često donosi više punoće i mekšu sredinu ukusa. Cabernet Franc dodaje cvetne, herbalne i začinske nijanse. Petit Verdot može doprineti bojom, taninima i začinskim karakterom.
Kupaža nije način da se „popravi loše vino“, već može biti promišljen postupak kojim se različite osobine sorti dovode u ravnotežu. U Srbiji postoje i izrazito sortni Cabernet Sauvignoni i vina u kojima je deo domaćih, bordovskih ili savremenih autorskih kupaža.
Cabernet Sauvignon najbolje prati jela koja imaju dovoljno ukusa, proteina i masnoće da ublaže njegovu taninsku strukturu.
Posebno se preporučuje uz:
Lakši Cabernet može pratiti ćufte u paradajz-sosu, punjene paprike ili pečeno povrće, dok snažniji i odležali primerci traže ozbiljnije meso i jednostavnije priloge.
Najbolje ga je služiti na približno 16–18 °C. Previše toplo vino deluje alkoholnije i teže, dok preniska temperatura pojačava osećaj tanina.
Mlađem i strukturiranom Cabernet Sauvignonu često prija 30–90 minuta u dekanteru. Kod starih boca dekantiranje treba da bude pažljivo i kratko, prvenstveno radi odvajanja taloga.
Cabernet Sauvignon je važan jer spaja prepoznatljiv sortni karakter sa sposobnošću da prenese razlike između podneblja. Dovoljno je prilagodljiv da se gaji širom sveta, ali nije toliko neutralan da svuda daje isto vino.
Za Srbiju je važan kao sorta koja je učestvovala u razvoju savremenog domaćeg vinarstva. Danas može služiti i kao međunarodno razumljiva tačka poređenja: kroz njega se jasno vidi kako srpska klima, zemljišta i pristup vinara utiču na poznatu svetsku sortu.
U ponudi OURS-a nalaze se različiti stilovi domaćeg Cabernet Sauvignona – od voćnijih i pristupačnijih vina do snažnih etiketa koje su sazrevale u hrastu i mogu se čuvati godinama.
Poređenje vina iz različitih delova Srbije pokazuje koliko se ista sorta može menjati. Neka naglašavaju crnu ribizlu i svežinu, druga zrelo tamno voće, punoću i začinske tonove drveta. Cilj nije pronaći jedan „pravi“ stil, već razumeti koji stil najviše odgovara vašem ukusu.
Cabernet Sauvignon je nastao prirodnim ukrštanjem crne i bele sorte.
Njegovo danas prihvaćeno roditeljstvo potvrđeno je DNK analizom tek krajem 20. veka.
Iako ima svetsku reputaciju snažnog sortnog vina, u Bordou je tradicionalno veoma često deo kupaže.
Herbalna nota nije uvek mana – u dobroj meri može biti važan deo njegovog identiteta.
Cabernet Franc – aromatičniji, ranije sazreva i često ima finije tanine.
Merlot – mekši, puniji i pristupačniji u mladosti.
Petit Verdot – tamniji, začinskiji i čvrste strukture.
Marselan – potomak Cabernet Sauvignona i Grenachea, sa bojom, voćem i taninima.
Probus – domaća sorta u čijem stvaranju je učestvovao Cabernet Sauvignon.
Da. Potiče iz oblasti Bordoa.
Prihvaćeno roditeljstvo je Cabernet Franc × Sauvignon Blanc, potvrđeno poznatom DNK studijom iz 1997. godine. Noviji nerecenzirani rad otvorio je dodatno pitanje o tačnoj Sauvignon liniji, ali zvanični katalozi još nisu promenili navedeno poreklo.
Ne. Može biti srednjeg ili punog tela. Stil zavisi od klime, zrelosti grožđa, prinosa, maceracije i odležavanja.
Najčešće zbog metoksipirazina, aromatičnih jedinjenja koja mogu podsećati na zelenu papriku i bilje.
Ne. Potencijal zavisi od kvaliteta grožđa, tanina, kiselina i načina proizvodnje. Ozbiljni primerci mogu sazrevati veoma dugo, dok su jednostavnija vina namenjena ranijem uživanju.
Ne mora. Može sazrevati u inoxu, betonu ili drvetu. Hrast je čest, ali nije uslov za kvalitet.
Da. Prisutan je u više domaćih vinogradarskih područja i proizvodi se kao sortno vino i kao deo kupaža.
Uz govedinu, jagnjetinu, divljač, sporo pečeno meso, pečurke i zrele tvrde sireve.
Najčešće na 16–18 °C.
Cabernet Sauvignon obično daje više boje, tanina i strukture. Cabernet Franc ranije sazreva i često pokazuje više crvenog voća, cveća i herbalnih aroma.
Merlot je jedna od najvažnijih i najrasprostranjenijih crnih vinskih sorti na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Ime potiče od francuske reči merle (kos), jer ptice rado jedu njegove bobice.
Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, bobice su krupnije nego kod Cabernet-a, tamnoplave, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom.
Vino: Mekše i pitkije od Caberneta Sauvignona, sa nižim taninima i srednjom kiselinom. Arome obuhvataju crne trešnje, šljive, borovnice, često i čokoladu, kafu ili biljne note. Brže sazreva i daje zaobljena, glatka vina.
Stilovi: Može se piti kao mlado, voćno i mekano, ali i davati ozbiljna, kompleksna vina kada dolazi sa boljih terroara. Najčešće se kupažira sa Cabernet Sauvignonom i Cabernet Francom, gde donosi mekoću i voćnost.
Klima i tlo: Najviše mu odgovaraju ilovasta i glinovita tla, koja mu pomažu da zadrži kiselinu i svežinu. Dobar je za hladnije i umerene klime jer rano sazreva.
Rasprostranjenost: Najpoznatiji je u Bordou (posebno desna obala – Saint-Émilion, Pomerol), ali je široko rasprostranjen i u Italiji, Španiji, SAD, Čileu i Australiji.
Ukratko: Merlot je voćna, mekša i pristupačnija sorta od Caberneta, često korišćena za kupaže, ali i cenjena kao samostalno vino.
BEOGRAD I OKOLINA
Besplatno dostavljamo sve porudžbine preko 5.000,00 rsd u sve beogradske opštine. Za isporuke ispod 5.000,00 rsd isporuka se naplaćuje 450,00 rsd.
Kada nam stigne tvoja porudžbina, u najkraćem mogućem roku kontaktiraće te koleginice iz prodaje i dogovoriti vreme isporuke. Sve porudžbine isporučujemo najkasnije u roku od 24 sata od trenutka poručivanja, jedino ako nam ti ne tražiš neko određeno vreme isporuke.
Ukoliko je potrebna hitna isporuka u što kraćem vremenskom intervalu potrebno je da nam to naglasiš kroz „napomenu“ u online porudžbenici ili u direktnom telefonskom razgovoru (mob. 062/244-471). Takvu vrstu usluge naplaćujemo dodatno od 800,00 rsd do 1.500,00 rsd.
OSTALA MESTA U SRBIJI
Porudžbine za sva ostala mesta u Srbiji (gradovi, sela, palanke, varošice) isporučujemo preko kurirske službe. Rok isporuke zavisi od kurirske službe, a najčešće je to u roku od 24 do 72 sata od trenutka poručivanja u zavisnosti da li je radni dan ili vikend.
Uz pošiljku stiže fisklani račun sa svim stavkama (poručena roba + troškovi pakovanja i isporuke) i nema dodatnih troškova kurirske službe. Možeš platiti pouzećem ili karticom. Možemo ti izdati gotovinski račun na firmu ili da uplatiš na predračun fakturno.
Svaka pošiljka je višestruko zaštićena – boce pakujemo u specijalne „kese“ na naduvavanje koje se koriste i za avio transport, tako da su lomovi izuzetno retki.
Na pošiljkama dodatno stavljamo naznaku „LOMLJIVO“. Pošiljke šaljemo na tvoju odgovornost.
Cene za pošiljke sa dovozom na adresu:
do 2kg 520,00 rsd
do 5kg 740,00 rsd
do 10kg 1.040,00 rsd
do 20kg 1.380,00 rsd
do 30kg 1.600,00 rsd
do 50kg 2.300,00 rsd
do 70kg 3.100,00 rsd
do 100kg 4.200,00 rsd
Ponedeljak - Subota: 10h - 22h
Belo vino
Roze vino
Recenzije
Još nema komentara.