U subotu, 18. jula 2026. godine, vino se vratilo među kamene podrume zbog kojih je Rajac postao poznat.

Festival „Dan vina i lepog raspoloženja“ spojio je otvorene pivnice, domaće vinarije, lokalne proizvode i muziku. Ipak, najvažniji deo događaja bila je sama lokacija.

Na Belom bregu vino nije predstavljeno u običnom festivalskom prostoru. Služeno je među podrumima u kojima se generacijama proizvodilo, negovalo i čuvalo.

Vinsko naselje iznad Rajca

Rajačke pivnice nalaze se oko dva kilometra od sela Rajac, nedaleko od Negotina.

Reč je o posebnom naselju izgrađenom uz vinograde. Njegove uske ulice prate nagib terena i prolaze između kamenih podruma različitih veličina.

Rajačke pivnice nisu nastale odjednom. Njihov razvoj često se povezuje sa periodom od 18. veka do prvih decenija 20. veka.

Ipak, tačan trenutak nastanka prvih podruma nije pouzdano utvrđen. Najstariji sačuvani pisani tragovi o Negotinskim pivnicama potiču iz sredine 19. veka.

Pretpostavlja se da su na ovim mestima ranije postojali jednostavniji objekti. Bili su građeni od drveta i drugih manje trajnih materijala.

Mnogi današnji kameni podrumi nastali su tokom 19. i početkom 20. veka. Često su delimično ukopani u zemlju, kako bi temperatura u njima bila ujednačenija.

U donjim prostorijama prerađivalo se grožđe i čuvalo vino. Sprat je kod pojedinih objekata služio za boravak vlasnika i radnika tokom berbe.

Pivnice ili pimnice?

Posetioci se često pitaju da li je pravilno reći pivnice ili pimnice.

Oba naziva odnose se na iste vinske podrume. U zvaničnim dokumentima i UNESCO nominaciji češće se koristi oblik „pivnice“.

U samom Rajcu i Negotinskoj krajini često se čuje lokalni naziv „pimnice“. Izgovara se sa slovom „m“, upravo onako kako se i piše.

Zato se na internetu, putokazima i u razgovoru mogu pronaći oba oblika. Bez obzira na naziv, reč je o podrumima namenjenim proizvodnji i čuvanju vina i rakije.

Oni nemaju veze sa proizvodnjom piva, iako naziv „pivnice“ posetiocima ponekad tako zazvuči.

Otvoreni podrumi i domaće vinarije

Tokom festivala meštani su otvorili vrata pojedinih pivnica. Posetioci su tako mogli da upoznaju njihovu unutrašnjost i prvobitnu namenu.

Podrumi nisu ostali samo lepa pozadina događaja. Postali su važan deo vinskog programa.

Posebno mesto pripalo je domaćinima. Rajac su predstavile vinarije Raj i Zagorac, neposredno povezane sa ovim vinskim naseljem.

Iz Negotina su stigle vinarije Aglaja, Matalj, Manastir Bukovo i Traško. Njihovo učešće povezalo je festival sa savremenom vinskom scenom Negotinske krajine.

Program su dopunile vinarije Ivanović, Jović i Lakićević. Tako su se među starim podrumima našli proizvođači iz nekoliko različitih vinogradarskih krajeva Srbije.

Takav izbor omogućio je posetiocima da na jednom mestu upoznaju različite sorte, stilove i pristupe proizvodnji.

Posebno mesto u priči ovog kraja imaju lokalne sorte. Među njima je bagrina, retka bela sorta dugo prisutna u Negotinskoj krajini.

Njeno očuvanje danas je deo šireg nastojanja da se lokalno vinsko nasleđe ne zadrži samo u starim pričama. Ono se nastavlja kroz vinograde i savremena vina.

Šta je degoržiranje?

Jedan deo programa bio je posvećen javnom degoržiranju penušavog vina.

Degoržiranje je postupak uklanjanja taloga koji nastaje tokom proizvodnje penušavca. Talog se sakuplja u grlu boce, odakle se pažljivo uklanja.

Ovaj proces obično se odvija unutar vinarije. Publika nema često priliku da ga vidi.

Zato je demonstracija pokazala da iza gotove boce stoje brojne faze rada. Degustacija je tako dobila i kratak edukativni deo.

Muzika, lokalni proizvodi i priče Rajca

Muzički program počeo je u popodnevnim satima i nastavio se do posle ponoći.

Za muzički program bili su zaduženi DJ Aćim, DJ Ivanji, sastav Kalem, beogradski bend Funkier Project i DJ Taraalx.

Uz vino su predstavljeni domaći sirevi, lokalna hrana i proizvodi od mangulice. Takav spoj prirodno se uklopio u priču Rajačkih pivnica.

Program je obuhvatio i sadržaje posvećene istoriji Rajca. Postavljene su fotografije starih Rajčana, kao i izložba posvećena generalu Petru Mišiću, rođenom u ovom selu.

Festival je organizovalo udruženje „Mladi sa Rajačkih pivnica“, u saradnji sa Wine Jamom.

Nasleđe koje se najbolje čuva upotrebom

Rajačke pivnice nisu građene kao turistička scenografija.

Nastale su zbog vinograda, berbe i proizvodnje vina. Zbog toga im najviše odgovaraju događaji koji ih vraćaju njihovoj prvobitnoj nameni.

Otvoreni podrumi i susreti sa vinarima pokazali su da ovaj prostor ne mora da ostane samo spomenik prošlosti.

Dan vina u Rajačkim pivnicama bio je prilika da staro vinsko naselje ponovo postane mesto proizvodnje, razgovora i upoznavanja vina.

Upravo tako se njegovo nasleđe najprirodnije čuva — ne samo posmatranjem, već i životom među starim kamenim podrumima.