Lakićević

Organska vina iz Leposavića sa zemljom koja pamti

Vinarija Lakićević je porodična vinarija iz Leposavića, na severu Kosova i Metohije. Njena vina nastaju na prostoru nekadašnjeg metoha manastira Banjska, gde je vinova loza prisutna još od ranog srednjeg veka.

Ovo nije priča o vinariji koja je slučajno izabrala svoj kraj. Ovo je priča o zemlji koja već ima vinogradarsko pamćenje. O porodici koja je ostala vezana za Leposavić. I o savremenom pokušaju da se iz takvog podneblja dobiju organska vina vrhunskog kvaliteta.

Vinogradi na mestu stare loze

Vinogradi Vinarije Lakićević zasađeni su 2013. godine. Nalaze se na prostoru gde su nekadašnji čokoti već govorili o dugom životu vinove loze.

Genetski testovi isečaka starih čokota pokazali su prisustvo sorti Pamid, odnosno Slankamenka crvena, zatim Grašac i Game. To daje poseban značaj ovom mestu. Vinogradarstvo ovde nije započeto iznova, već je nastavljeno na zemlji koja ga poznaje vekovima.

Lakićević taj trag ne koristi samo kao istorijsku zanimljivost. On postaje osnova za ozbiljan, istraživački i pažljiv rad u vinogradu.

Organski pristup bez prečica

Vinarija se bavi isključivo organskom proizvodnjom grožđa i vina. Takav pristup traži više strpljenja, više posmatranja i više razumevanja parcele.

U Leposaviću uslovi nisu jednostavni, ali upravo oni daju vinima karakter. Padavina ima malo, manje od 600 mm godišnje. Sunčanih dana ima mnogo. Noći su hladne zbog nadmorske visine između 450 i 550 metara.

Ta razlika između toplih dana i svežih noći pomaže grožđu da sazreva postepeno. Vina zato mogu da zadrže svežinu, ali i da razviju puniji izraz sorte i tla.

Tlo koje ne daje isti odgovor svuda

Jedna od najvećih posebnosti ovog kraja je raznolikost zemljišta. U ravnijim delovima nalazi se glina, dok su nagnute parcele izrazito kamenite. Zemljište je kiselo, a topografija promenljiva.

Zbog toga se teroar Leposavića ne može opisati jednom rečenicom. On se menja od parcele do parcele. Upravo u toj promenljivosti leži snaga vina Lakićević.

Ovde se teroar razume kao spoj četiri faktora: klime, tla, sorte i ljudskog rada. Vino ne nastaje samo iz prirode, već i iz načina na koji čovek tu prirodu tumači.

Trideset dve sorte i potraga za pravim izrazom

Istraživački duh vinarije doveo je do sadnje čak 32 različite sorte. To nije bio potez zbog širine ponude, već način da se otkrije šta ova zemlja zaista može da pruži.

Iskustva iz vinograda povezala su Leposavić sa nekim poznatim vinskim oblastima Starog sveta. Kasni mraz nosi izazov sličan onom u Chablis-u. Godina može snažno da oblikuje vino, kao u Bordeaux-u. Suva bela vina pronalaze vezu sa Pfalz-om, dok duge vegetativne sezone daju prostor crnim sortama, kao u dolini Loire.

Ipak, cilj nije kopiranje velikih vinskih regija. Cilj je da vino iz Leposavića govori sopstvenim jezikom, dovoljno jasno i dovoljno ozbiljno da stoji uz vina tradicionalnog Starog sveta.

Porodica, zemlja i kontinuitet

Porodična priča Lakićevića vezuje se za Leposavić još od kraja XVII veka. Najraniji zapisi govore da se prota Lakić Lakićević, u vreme velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem, preselio iz Vučitrna u Leposavić i tu se nastanio.

Ta veza sa mestom daje vinariji posebnu dubinu. U ovom kraju poljoprivreda je oduvek bila važan oslonac života, od jednogodišnjih useva do višegodišnjih zasada voća.

Lakićević iz tog nasleđa izdvaja vinovu lozu i daje joj savremen oblik. Rezultat su vina koja imaju porodični pečat, ali i ambiciju da pokažu kvalitet jednog zahtevnog, snažnog i nedovoljno očekivanog podneblja.

Vina koja traže pažljivo čitanje

Vina Lakićević nisu napravljena da budu neutralna. Njihov karakter dolazi iz visine, kamena, gline, malo padavina, mnogo sunca i hladnih noći.

To su vina za one koji žele da osete poreklo, a ne samo sortu. Za one koji u čaši traže više od dopadljivog ukusa. I za one kojima je važno da iza etikete stoje organski rad, istraživanje i stvarna veza sa mestom.

Vinarija Lakićević zato zauzima posebno mesto među porodičnim vinarijama. Ona ne gradi identitet na velikim efektima, već na zemlji koja pamti, sortama koje se ispituju i vinu koje polako otkriva svoj severnokosovski karakter.