Bermet – od vekovne tajne do zašitćenog imena

Postoje vina koja pričaju o sorti grožđa, podneblju ili određenoj berbi. A postoje i ona iza kojih stoje vekovi porodičnih tajni, starih podruma, manastira, trgovačkih puteva i priča koje su vremenom gotovo postale legende.

Bermet pripada ovoj drugoj grupi.

Ovo tradicionalno aromatizovano vino sa Fruške gore jedan je od najupečatljivijih proizvoda srpske vinske baštine. Njegova istorija neraskidivo je povezana sa Sremom i Sremskim Karlovcima, dok su recepture za njegovu proizvodnju generacijama čuvane u manastirima, podrumima i vinarskim porodicama.

Danas Bermet nije samo sećanje na neka prošla vremena. Njegovo ime ima zaštićeno poreklo, a tradicija njegove proizvodnje i dalje živi kroz fruškogorske proizvođače.

Šta je Bermet?

Bermet je aromatizovano vino čiji karakter nastaje spajanjem vina sa pažljivo odabranim biljem i začinima. Proizvodi se u beloj i crvenoj varijanti, a upravo kombinacija vinske osnove, slasti, začinskih tonova i blage biljne gorčine stvara njegov prepoznatljiv karakter.

Tamara Popov, predsednica Udruženja proizvođača aromatizovanog vina sa geografskom oznakom Bermet, ovako ga opisuje:

„Bermet je aromatizovano vino koje može da sadrži između 16 i 18 odsto alkohola, a pravi se sa različitim biljkama. Među biljkama koje se navode kao karakteristične za zaštićeni stil Bermeta nalaze se majčina dušica, pelin, sladić i muskatni oraščić, dok se ostali sastojci i njihov odnos razlikuju od proizvođača do proizvođača“.

I upravo tu počinje ono najzanimljivije.

Ne postoji jedan Bermet koji svi proizvođači prave potpuno isto. Porodice su svoje recepture decenijama i vekovima razvijale i čuvale, pa se iza istog imena mogu pronaći različiti odnosi slatkoće, začina, biljne gorčine, voćnosti i topline.

Zato je upoznavanje Bermeta zapravo upoznavanje različitih interpretacija jedne iste fruškogorske tradicije.

Fruška gora – vinogradarska priča mnogo starija od Bermeta

Da bi se razumela istorija Bermeta, potrebno je vratiti se mnogo dalje od XVIII veka.

Vinogradarska tradicija Srema vezuje se još za rimsko doba i cara Marka Aurelija Proba – Marcus Aurelius Probus, rođenog u antičkom Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici. Probus je vladao od 276. do 282. godine, a tradicija ga povezuje sa razvojem vinogradarstva na obroncima Fruške gore.

Vino je kroz naredne vekove ostalo jedan od važnih proizvoda ovog područja. Fruškogorski manastiri, Sremski Karlovci i lokalne vinarske porodice postepeno su stvarali vinsku kulturu iz koje će kasnije nastati i posebna priča o Bermetu.

Bermet u dokumentima XVIII veka

Za razliku od mnogih lepih vinskih legendi, istorija Bermeta ima i vrlo ozbiljnu arhivsku osnovu, objašnjava za OURS predsednica Udruženja Tamara, koja je, po rečima onih koji Bermet prave, jedna od najzaslužnijih u pisanju Elaborata, čuvanju Bermeta kao autentičnog vina ovih prostora, i jednim od retkih srpskih brendova koji su njenom zaslugom konačno medjunarodno zaštićeni i vezani ekskluzivno za prostor Fruske Gore. 

„Naziv Bermet naročito se pojavljuje u dokumentima iz prve polovine XVIII veka, posebno u građi vezanoj za Karlovačku mitropoliju i fruškogorske manastire. Jedan od značajnih tragova potiče iz 1731. godine, iz pisma mitropolita Vikentija Jovanovića vladici Vasiliju Dimitrijeviću, u kojem se traži da se Bermet pošalje u Beč. Istraživanja arhivske građe upravo ovaj dokument navode kao jedan od važnih dokaza veze Bermeta sa Fruškom gorom“, objašnjava Tamara.

Dokumentacija koju je Udruženje prikupilo beleži i pismo iz 1737. godine, u kojem se pominje izrada posebnih sudova za Bermet, kao i druge crkvene i manastirske spise vezane za njegovu proizvodnju.

Iz 1740. godine poznato je i pismo patrijarha Arsenija IV u vezi sa recepturom Bermeta koji je pripreman u manastiru Krušedol.

Sve ovo pokazuje da Bermet u XVIII veku nije bio samo lokalno vino koje se slučajno pravilo u nekoliko podruma. Već tada je imao dovoljno prepoznatljivo ime, vrednost i reputaciju da se o njemu piše, da se šalje na značajne adrese i da se njegova proizvodnja pažljivo čuva.

Vino koje je otvaralo vrata Beča

Bermet je vremenom postao mnogo više od pića.

U vreme Habzburške monarhije kvalitetna karlovačka vina bila su vredan poklon, naročito kada je trebalo pridobiti naklonost uticajnih ljudi na carskom dvoru.

U arhivskoj građi i istorijskim zapisima pominje se da su crkveni velikodostojnici slali najbolja vina visokim zvaničnicima u Beču. Bermet je zbog svoje posebnosti i vrednosti imao značajno mesto u toj tradiciji.

Prema dokumentaciji koju je OURS-u predstavila Tamara Popov, Bermet je tako postao deo mnogo šire priče o položaju srpskog stanovništva unutar Habzburške monarhije. Vino je bilo poklon, znak poštovanja, ali ponekad i veoma praktično sredstvo diplomatije.

Možda danas zvuči neobično da jedna flaša vina može imati političku težinu, ali u vremenu u kojem su retki i kvalitetni proizvodi predstavljali ozbiljan znak pažnje – najbolji Bermet imao je svoju vrednost daleko izvan vinskog podruma.

Zaharije Orfelin i „Iskusni podrumar“

Još jedan važan trag vinske kulture XVIII veka ostavio je Zaharije Stefanović Orfelin, jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca svog vremena.

Njegovo delo „Iskusni podrumar“, objavljeno u Beču 1783. godine, smatra se prvom srpskom knjigom posvećenom vinskoj kulturi, čuvanju vina i pripremi različitih napitaka.

Orfelin piše o vinima, bilju, korenju, aromatizovanim pićima i podrumarskim postupcima, ostavljajući dragoceno svedočanstvo o razvijenosti tadašnje vinske kulture.

Za istoriju Bermeta posebno je značajno upravo to što se tradicija aromatizovanja vina biljem na ovom prostoru ne pojavljuje kao savremena ideja, već kao deo mnogo starijeg vinskog znanja.

Tajna koja se prenosila u porodici

Možda je upravo tajnovitost jedan od razloga zbog kojih je Bermet uspeo da sačuva svoju posebnost.

Recepture su se tradicionalno prenosile sa generacije na generaciju, a odnos vina, trava i začina bio je deo porodičnog znanja koje se nije lako otkrivalo drugima.

Kako ističe Tamara Popov, današnja zaštita Bermeta važna je upravo zato što ne štiti samo ime proizvoda, već i nasleđe ljudi koji su ga pravili i čuvali kroz generacije.

Zbog toga dva Bermeta ne moraju mirisati i imati ukus potpuno isto.

Jedan može biti izraženije biljan i gorak, drugi topliji i slađi. U jednom će dominirati suvo voće i cimet, u drugom pelin, karanfilić, orašasti plodovi ili tonovi citrusa.

U tome i jeste čar Bermeta – postoji prepoznatljiv stil, ali iza njega ostaje potpis svakog podruma.

Bermet sa zaštićenim poreklom

Priča o poreklu Bermeta danas ima i zvaničnu potvrdu.

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu – WIPO registrovala je 2011. godine oznaku BERMET kao oznaku porekla za aromatizovano vino iz Srbije. Međunarodna registracija nosi broj 899.

To je izuzetno važno jer Bermet svrstava među proizvode čije ime nije samo naziv vrste pića, već oznaka povezana sa konkretnim geografskim prostorom, tradicijom i načinom proizvodnje.

Drugim rečima, Bermet nije samo aromatizovano vino. Bermet je deo identiteta Fruške gore i Srema.

A šta je sa Titanikom?

Gotovo da nema priče o Bermetu bez Titanika.

Generacijama se prenosi tvrdnja da se ovo fruškogorsko vino nalazilo na vinskoj karti čuvenog broda. Priča je toliko ukorenjena da je postala gotovo neodvojiva od Bermeta.

Ipak, ovde treba napraviti razliku između istorije i legende.

Sačuvani jelovnici i dostupna dokumentacija kompanije White Star Line za sada ne daju čvrstu potvrdu da je Bermet bio naveden na vinskoj karti Titanika. Postojale su značajne količine vina u brodskom teretu, pa se ne može potpuno isključiti mogućnost da je neka količina Bermeta putovala brodom kao roba ili privatna zaliha putnika. Ali za tvrdnju da je služen kao zvanično vino na Titaniku trenutno nema dovoljno pouzdanog dokaza.

I možda je baš tako priča još lepša.

Bermetu Titanik zapravo nije ni potreban da bi imao fascinantnu istoriju. Ima dovoljno stvarnih dokumenata, starih podruma, manastira, trgovačkih puteva i evropskih dvorova da njegova priča bude izuzetna i bez legende.

Kakvog je ukusa Bermet?

Bermet se teško može porediti sa klasičnim suvim vinom.

U zavisnosti od vinske osnove i recepture proizvođača, može doneti arome suvog voća, višanja, citrusa, cimeta, karanfilića, muskatnog oraščića, vanile, pelina i različitog lekovitog i začinskog bilja.

Crveni Bermeti najčešće deluju tamnije, punije i toplije, sa izraženijim voćnim i začinskim karakterom.

Beli Bermeti mogu biti aromatičniji, svetliji i življi, sa izraženim citrusnim, cvetnim, začinskim i herbalnim tonovima.

Zajednički im je karakter koji traži sporije ispijanje i malo više pažnje.

Bermet nije vino koje treba popiti u prolazu.

Kako se pije Bermet?

Tradicionalno mesto Bermeta je često posle obroka, kada njegova slast, biljni karakter i alkoholna toplina dolaze do izražaja kao digestiv. Tamara Popov upravo ovu njegovu ulogu posebno naglašava.

Odlično se slaže sa tamnom čokoladom, orasima i drugim orašastim plodovima, suvim voćem, kolačima sa jabukama, voćnim desertima i poslasticama sa toplim začinima.

Ali Bermet može biti zanimljiv i potpuno samostalno – kao poslednja čaša večeri.

Mala količina je sasvim dovoljna da se polako otkrivaju slojevi vina, bilja i začina.

Bermet na OURS.rs – različita lica iste tradicije

Jedan od najboljih načina da se razume Bermet jeste da se probaju različiti proizvođači.

U ponudi OURS-a mogu se pronaći različite interpretacije ovog fruškogorskog aromatizovanog vina.

Kiš Bermet Beli donosi kompleksne arome suvog voća i začina poput cimeta, karanfilića i muskatnog oraščića, dok posebno izdanje.

U ponudi se pojavljuju i Bermeti kuće Verus–Kiš, u beloj i crvenoj varijanti, što daje još jednu priliku da se na istom mestu uporede različiti stilovi i porodične recepture.

Tu su i Bermeti Kovačević, u beloj i crvenoj varijanti, proizvedeni u duhu stare fruškogorske tradicije aromatizovanja vina lekovitim i začinskim biljem.

Vinum Bermet je slatko aromatizovano crveno vino od Frankovke, sa aromama suvih šljiva, smokava, narandžine kore, suvog grožđa, cimeta i karanfilića.

Đurđić Crni Vitez  je crveni slatki bermet iz Sremskog rejona, aromatizovan po tradicionalnoj recepturi sa dominantnim notama vanile i cimeta.

Kosović Bermet donosi puniji, sladak i začinski karakter, a pored crnog u OURS ponudi evidentiran je i Kosović Beli Bermet.

Vinarium Bermet predstavlja još jednu interpretaciju tradicionalnog aromatizovanog vina Fruške gore, sa izraženim spojem slasti, začinskog karaktera i blage biljne gorčine.

I upravo kroz takvo poređenje najbolje se razume zbog čega Bermet nije samo jedna etiketa niti samo jedno slatko vino.

Bermet – vino koje treba sačuvati

U vremenu u kojem se vinski svet često okreće novim stilovima, trendovima i tehnologijama, Bermet pripada nečemu mnogo starijem.

On je sačuvana veza između Fruške gore, Sremskih Karlovaca, manastira, vinarskih porodica i nekoliko vekova srpske istorije.

Njegova vrednost nije samo u ukusu.

Vrednost Bermeta je u činjenici da je tradicija koja je mogla da nestane ipak opstala.

Zato Bermet treba probati bez predrasude da je u pitanju samo „slatko vino“. Treba ga posmatrati kao ono što zaista jeste – poseban deo vinskog identiteta Srbije, vino čije se priče i recepture prenose generacijama i čija istorija još uvek živi u podrumima Fruške gore.