Potpis Gin 0,7L

Kleka

Kleka (Juniperus communis L.) je zimzelena žbunasta ili drvenasta vrsta iz porodice čempresa (Cupressaceae). Prepoznatljiva je po oštrim igličastim listovima i tamnoplavim šišarkama bobičastog izgleda, koje se koriste kao začinska i aromatična sirovina.

Biljka i izgled: Kleka najčešće raste kao razgranat žbun, ali može razviti i formu manjeg drveta. Listovi su kruti, igličasti i zašiljeni. Ženske šišarke su mesnate, okruglaste i u zrelosti modroplave do gotovo crne boje. Za njihovo sazrevanje potrebno je više od jedne vegetacione sezone.

Miris i ukus: Zrele šišarke imaju intenzivan, smolast i balzamičan miris. Ukus je aromatičan, začinski i blago gorak. Karakteristična aroma potiče od etarskog ulja i drugih isparljivih jedinjenja prisutnih u biljnom materijalu.

Upotreba: Kleka se koristi kao začin i aromatična sirovina, a posebno mesto ima u proizvodnji jakih alkoholnih pića. U Srbiji je i zakonska definicija džina vezana za aromatizovanje alkohola bobicama vrste Juniperus communis, pri čemu aroma kleke mora da bude dominantna.

Osim u džinu, kleka se može koristiti i za aromatizovanje drugih alkoholnih pića i likera. Konačan aromatski profil zavisi od količine sirovine, načina ekstrakcije ili destilacije i drugih korišćenih biljaka.

Stanište: Kleka dobro podnosi hladnoću i može da raste na siromašnim, kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Česta je na otvorenim i osunčanim terenima, uključujući brdska i planinska područja.

Rasprostranjenost: Juniperus communis je široko rasprostranjen u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Prisutan je i u Srbiji, gde se javlja u različitim žbunastim i šumskim zajednicama, naročito u brdskim i planinskim predelima.

Ukratko: Kleka je izrazito aromatična biljna sirovina prepoznatljiva po smolastom i začinskom karakteru. Posebno je značajna u proizvodnji džina i drugih alkoholnih pića aromatizovanih klekom.

Limun

Limun (Citrus × limon) je zimzelena citrusna voćka poznata po sočnim i izrazito kiselim plodovima. Sok i aromatična kora imaju široku primenu u kulinarstvu, pićima i prehrambenoj industriji.

Biljka i plod: Limun raste kao manje zimzeleno drvo. Ima tamnozelene listove i bele, mirisne cvetove.

Plod je najčešće ovalan do jajast. Kada sazri, pokožica dobija karakterističnu žutu boju. Meso je sočno, podeljeno na režnjeve i izrazito kiselo.

Miris i ukus: Limun ima intenzivan i lako prepoznatljiv citrusni miris. Sok je veoma kiseo, dok kora daje snažnu aromu i može imati blagu gorčinu.

U kori se nalaze žlezde sa etarskim uljem koje ima važnu ulogu u karakterističnom mirisu limuna.

Upotreba: Sok i kora limuna koriste se u jelima, kolačima, poslasticama, marinadama i različitim napicima. Rendana ili sušena kora često se koristi kao aromatični dodatak.

Limun je čest sastojak koktela, likera i drugih aromatizovanih pića. Od kore se dobija i etarsko ulje koje se koristi u prehrambenoj, parfemskoj i kozmetičkoj industriji.

Gajenje: Limunu odgovaraju topli i osunčani uslovi. Osetljiv je na jači mraz, pa se na otvorenom prvenstveno gaji u područjima sa blagom klimom. U hladnijim krajevima može se uzgajati u posudama i tokom zime držati u zaštićenom prostoru.

Poreklo: Današnji limun je rezultat ukrštanja različitih vrsta citrusa. Njegovo poreklo vezano je za azijske pretke roda Citrus, dok se danas uzgaja u brojnim suptropskim i mediteranskim područjima sveta.

Ukratko: Limun je aromatičan citrus izrazito kiselog ukusa. Sok, pulpa i kora imaju široku primenu u hrani i pićima, dok je kora posebno značajna kao izvor karakteristične citrusne arome.

Pomorandža

Pomorandža latinski Citrus sinensis je zimzelena voćka, poznata po svojim sočnim, slatkim plodovima bogatim vitaminom C. Jedno je od najrasprostranjenijih i najcenjenijih citrusnih voća u svetu.

Biljka i izgled: Raste kao manje drvo ili veći žbun, visine do 9 metara. Ima sjajne, kožaste, tamnozelene listove i bele, mirisne cvetove. Plod je okrugao do blago spljošten, sa narančastom korom i sočnim, segmentiranim mesom unutra. Kora može biti glatka ili grublja, zavisno od sorte.

Miris i ukus: Ima karakterističan, svež, citrusni miris, naročito izražen u kori i etarskom ulju. Ukus je sladak do slatko-kiselkast, osvežavajući i prijatan.

Upotreba: Plod se koristi svež, kao sok, ili u raznim jelima i poslasticama. Kora pomorandže naribana ili sušena koristi se kao začin, dok se etarsko ulje koristi u aromaterapiji, parfemima, kozmetici i industriji pića. U narodnoj medicini koristi se i čaj od kore.

Lekovita svojstva: Bogata je vitaminom C, flavonoidima, vlaknima i antioksidansima. Deluje imunostimulativno, osvežavajuće, poboljšava varenje, snižava holesterol i pomaže u prevenciji prehlada i infekcija. Kora ima i blago sedativno i digestivno dejstvo.

Uslovi gajenja: Voli sunčane, tople i umereno vlažne klimatske uslove. Uspeva na dobro dreniranim, blago kiselim zemljištima. Osetljiva je na mraz, pa se u hladnijim krajevima gaji u staklenicima ili kao saksijska biljka.

Rasprostranjenost: Gaji se širom sveta – najviše u Španiji, Italiji, Brazilu, SAD-u, kao i u delovima Mediterana. Poreklom je iz jugoistočne Azije.

Ukratko: Pomorandža je omiljeno citrusno voće osvežavajućeg ukusa, bogato vitaminom C i antioksidansima. Koristi se u ishrani, kozmetici i narodnoj medicini, cenjena zbog svojih osvežavajućih i imunostimulativnih svojstava.