Francuska sorta šljive stvorena za vrhunsku suvu šljivu

 

Aženka je stara francuska sorta evropske šljive, poznata pod međunarodnim nazivima Prune d’Agen, Prune d’Ente i French Prune. Njena istorija neraskidivo je povezana sa jugozapadnom Francuskom i proizvodnjom čuvenih suvih šljiva Pruneaux d’Agen.

To je sorta izrazito tehnološke namene. Plod nije među najkrupnijim šljivama, ali ima ono što je mnogo važnije za sušenje i preradu – visok sadržaj šećera i suve materije, mesnatu strukturu, relativno malu košticu i veoma dobar randman nakon sušenja.

Upravo zbog tih osobina Aženka je postala jedna od najznačajnijih sorti šljive za sušenje u svetu. Iz Francuske je preneta u Kaliforniju, gde su njeni klonovi postali osnova velike industrije suvih šljiva.

Aženka je pogodna i za svežu potrošnju, džemove, pekmeze i druge prerađevine, a zbog visokog sadržaja šećera može predstavljati zanimljivu sirovinu i za proizvodnju rakije od šljive.

Poreklo Aženke

Aženka potiče iz Francuske, a najviše se vezuje za područje grada Agen i departman Lot-et-Garonne na jugozapadu zemlje.

Francuski Nacionalni institut za poreklo i kvalitet – INAO – navodi da tradicija uzgoja Prune d’Ente u ovom području verovatno potiče još iz srednjeg veka. Prema tradicionalnom predanju, šljive sa Istoka stigle su u Francusku tokom krstaških ratova, a lokalni monasi su ih kasnije selekcionisali i kalemili.

Takvu priču ipak treba posmatrati kao istorijsku tradiciju, a ne kao dokaz preciznog genetičkog nastanka današnje Aženke. Tačno roditeljstvo sorte nije poznato.

Pouzdano je da Prune d’Agen, odnosno Prune d’Ente, pripada starom francuskom sortimentu vrste Prunus domestica L.

Šta znači Prune d’Ente?

Naziv Prune d’Ente povezuje se sa starim francuskim izrazom za kalemljenje.

Prema tradicionalnom tumačenju, naziv je nastao zato što su odabrane šljive razmnožavane kalemljenjem kako bi se sačuvale njihove poželjne osobine. Naziv Prune d’Agen kasnije se čvrsto povezao sa gradom Agen, preko kojeg je proizvod od sušene šljive postao poznat u Francuskoj i međunarodnoj trgovini.

Danas je naziv Pruneau d’Agen zaštićen evropskom geografskom oznakom, a za njegovu proizvodnju dozvoljeni su upravo kultivari sorte Prune d’Ente.

Aženka, Prune d’Agen i Prune d’Ente

Kod nas se za ovu sortu tradicionalno koristi naziv Aženka.

U međunarodnoj literaturi pojavljuju se nazivi:

• Prune d’Agen
• Prune d’Ente
• French Prune
• Pruneau d’Agen
• Agen plum
• Prunier d’Ente

U različitim državama postoje i drugi istorijski sinonimi.

Botaničke baze potvrđuju da se Prune d’Agen i Prune d’Ente odnose na istu osnovnu sortnu grupu.

Aženka i Aženka 707 nisu potpuno isto

Ovo je posebno važno.

Naziv Aženka odnosi se na Prune d’Agen odnosno Prune d’Ente u širem smislu. Aženka 707, poznata i kao GF 707 ili d’Ente GF 707, predstavlja konkretan selekcionisani klon unutar te grupe.

Američki UC Davis navodi da je 1959. godine iz Francuske u Kaliforniju uvezeno pet klonova Prune d’Ente radi ispitivanja, među kojima su bili GF 707, GF 698 i GF 626.

GF 707 izdvojio se krupnijim plodom od standardnog kalifornijskog French Prune, mada je u pojedinim uslovima imao nešto slabiji kvalitet pokožice i nešto nepovoljniji randman sušenja.

Zato podatke koji se odnose isključivo na GF 707 ne treba automatski pripisivati svakoj Aženki.

Genetička grupa Aženke

Savremena genetička istraživanja evropske šljive pokazala su da Prune d’Agen predstavlja veoma jasno izdvojenu i ekonomski važnu grupu.

U velikom međunarodnom istraživanju genetičkog materijala Prunus domestica formirana je posebna D’Agen prune grupa, u kojoj se nalazio veliki broj komercijalnih sorti i klonova namenjenih proizvodnji suvih šljiva.

Većina biljaka označenih kao d’Agen tipovi pokazala je veoma blisku, odnosno klonsku genetičku povezanost.

To objašnjava zašto se u različitim zemljama mogu pronaći brojni nazivi i klonovi Aženke sa nešto različitim pomološkim osobinama.

Aženka u Francuskoj

Najveći istorijski značaj Aženke vezan je za jugozapadnu Francusku.

Od nje nastaje Pruneau d’Agen, jedna od najpoznatijih evropskih suvih šljiva. Francuska oznaka geografskog porekla zahteva da se Pruneau d’Agen proizvodi od Prune d’Ente, ubranim u optimalnoj zrelosti i zatim osušenim prema propisanim pravilima.

Glavno područje proizvodnje nalazi se u Lot-et-Garonne i susednim oblastima.

Upravo taj region je tokom više vekova izgradio međunarodnu reputaciju na proizvodnji suve Aženke.

Aženka u Kaliforniji

Aženka je tokom XIX veka preneta i u Kaliforniju, gde je postala osnova ogromne industrije suvih šljiva.

Američki naziv French Prune upravo se odnosi na potomke i selekcije iz grupe Prune d’Agen. Vremenom su u Kaliforniji birani i razvijani različiti klonovi sa ciljem povećanja prinosa, krupnoće ploda i kvaliteta nakon sušenja.

Upravo zato se u američkoj literaturi mogu pronaći nazivi French Prune, Improved French, French Improved i različiti numerisani klonovi.

Aženka je tako od regionalne francuske sorte postala jedna od najvažnijih šljiva za sušenje u svetskoj proizvodnji.

Aženka u Srbiji

Aženka je poznata i u Srbiji, ali nikada nije dostigla značaj Požegače, Stenleja ili domaćih čačanskih sorti.

U starijim domaćim pomološkim izvorima navodi se uglavnom u kolekcionim i eksperimentalnim zasadima, uz sporadično prisustvo u privatnim voćnjacima.

Kasnije je posebno ispitivana kao potencijalna sorta za proizvodnju suve šljive. Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Srbije i danas je navodi među sortama koje imaju veliki međunarodni značaj za sušenje.

Za Srbiju je Aženka zanimljiva pre svega kao tehnološka sorta i kao reper za poređenje kvaliteta domaćih sorti namenjenih sušenju.

Stablo i bujnost

Stablo Aženke je srednje bujno do bujno.

Krošnja može biti široka i zaobljena, sa snažnim osnovnim granama.

Kod mladih stabala vegetativni rast može biti izražen, ali sorta relativno rano ulazi u rodnost. Kao i kod drugih šljiva, stvarna bujnost zavisi od podloge, zemljišta, raspoloživosti vode, rezidbe i količine roda.

Na džanarici razvija snažnije stablo, dok izbor slabije bujne vegetativne podloge može omogućiti intenzivniji sistem gajenja.

Početak rodnosti

Aženka relativno rano prorodi.

To je jedna od praktičnih osobina zbog kojih je bila pogodna za komercijalne zasade. Po ulasku u punu rodnost može davati dobre i relativno stabilne prinose, mada rodnost zavisi od klona i agroekoloških uslova.

Kod pojedinih selekcija dodatno prisustvo druge sorte koja cveta istovremeno može povećati zametanje.

Cvetanje

Aženka se uglavnom svrstava među sorte koje cvetaju srednje kasno.

Takav termin cvetanja može donekle smanjiti rizik od najranijih prolećnih mrazeva, ali ne pruža potpunu zaštitu.

Otvoreni cvetovi evropske šljive i dalje mogu biti oštećeni ako nakon toplog perioda nastupi jače zahlađenje.

Tačan početak cvetanja zavisi od lokaliteta i godine.

Da li je Aženka samooplodna?

Osnovni Prune d’Agen odnosno French Prune u savremenoj literaturi opisuje se kao samo-kompatibilan, odnosno sposoban za samooplodnju. Istraživanja ipak pokazuju da aktivnost pčela i unakrsno oprašivanje mogu dodatno povećati zametanje i stabilnost prinosa.

Za pojedine klonove mogu postojati razlike u stepenu samooplodnosti.

Zato je najpreciznije reći da Aženka ne zahteva obavezno drugu sortu kao oprašivača, ali prisustvo kompatibilnih sorti i dovoljno insekata oprašivača može pozitivno uticati na rod.

Rodnost

Aženka je dobro rodna sorta.

Tradicionalno se ceni zbog sposobnosti redovnog formiranja roda u odgovarajućim klimatskim uslovima. Ipak, nisu svi njeni klonovi jednako produktivni.

Ispitivanja GF 707 u Kaliforniji pokazala su da je na nekim lokacijama bio manje produktivan od standardnog California French Prune, uprkos krupnijem plodu.

To je još jedan razlog da se kod Aženke uvek vodi računa o tačnom klonu i poreklu sadnog materijala.

Plod Aženke

Plod je srednje sitan do srednje krupan, zavisno od klona i uslova gajenja.

U domaćim ogledima Instituta za voćarstvo u Čačku za Aženku je zabeležena prosečna masa od približno 21,7 grama. Stariji domaći opisi navode prosečne vrednosti oko 25 grama. Kod klona GF 707 plodovi mogu biti značajno krupniji od standardne French Prune.

Zbog toga nije dobro za celu sortu navoditi jednu fiksnu masu ploda.

Oblik ploda

Plod je karakteristično jajast do izduženo-jajast.

Prema peteljci može biti nešto uži. Upravo jajast oblik zadržava se i nakon sušenja, pa je prepoznatljiva karakteristika tradicionalnog Pruneau d’Agen.

Zvanični francuski opis zaštićenog proizvoda navodi oblik koji podseća na jaje.

Pokožica

Pokožica je u zrelosti crvenkastoljubičasta do ljubičastoplava, prekrivena izraženom voštanom prevlakom – pepeljkom.

Zavisno od klona i osunčanosti mogu se pojavljivati različiti odnosi crvenih, ljubičastih i plavih tonova. Pokožica je relativno tanka, ali dovoljno pogodna da izdrži proces sušenja.

Kvalitet pokožice izuzetno je važan kod sorte namenjene proizvodnji suve šljive.

Meso

Meso je žuto do žutozeleno, čvrsto, mesnato i sočno.

U punoj zrelosti razvija visok sadržaj šećera. Ukus je sladak, prijatan i blago aromatičan.

Upravo mesnata struktura, mnogo rastvorljivih materija i relativno mali udeo koštice stvaraju veoma dobar odnos sveže i suve mase.

To je jedna od glavnih tehnoloških prednosti Aženke.

Koštica

Koštica je relativno mala u odnosu na plod.

Kod opisa odvojivosti koštice postoje razlike između izvora i klonova.

Za standardnu Aženku u nekim domaćim ispitivanjima navodi se da se koštica teže odvaja od mesa, dok se kod Aženke 707 i pojedinih drugih tipova opisuje dobro odvajanje.

Ovo je još jedna osobina kod koje je važno znati tačan klon.

Zašto je Aženka idealna za sušenje?

Dobra sorta za sušenje nije jednostavno ona koja ima najslađi ili najveći plod.

Potrebna je posebna kombinacija osobina:

• dovoljno rastvorljivih suvih materija
• visok sadržaj šećera
• mesnata struktura
• relativno mala koštica
• odgovarajuća pokožica
• povoljan odnos sveže i osušene mase
• dobar kvalitet mesa nakon dehidratacije

Aženka upravo kombinuje ove osobine.

Zbog toga je postala međunarodni standard za proizvodnju suve šljive.

Koliko sveže Aženke je potrebno za kilogram suve šljive?

Francusko Ministarstvo poljoprivrede navodi da je za proizvodnju približno jednog kilograma Pruneaux d’Agen potrebno oko tri kilograma sveže Prune d’Ente.

Stvarni randman zavisi od sadržaja vode i šećera u trenutku berbe, veličine ploda i ciljnog sadržaja vlage u gotovom proizvodu.

Ova brojka ipak lepo pokazuje koliko visok sadržaj suve materije utiče na ekonomiku proizvodnje.

Berba za sušenje

Za vrhunsku suvu šljivu Aženka mora da se bere u optimalnoj punoj zrelosti.

Francuski proizvođači redovno prate sadržaj rastvorljivih suvih materija refraktometrom i berbu započinju kada plod dostigne odgovarajući stepen zrelosti.

Plodovi ne sazrevaju svi istovremeno, pa se tradicionalno berba odvija u više prolaza. Danas se u velikim zasadima koriste i mašine za otresanje stabala.

Zaštićeni Pruneau d’Agen proizvodi se od šljiva koje su ubrane u punoj tehnološkoj zrelosti i brzo upućene na sušenje.

Kada sazreva Aženka?

U Francuskoj se glavna berba Prune d’Ente odvija približno od sredine avgusta do sredine septembra.

U domaćoj literaturi za Aženku se najčešće navodi kraj avgusta, dok se sazrevanje pojedinih klonova i na određenim položajima može pomeriti prema početku septembra.

Zato je za naše uslove najpreciznije navesti da Aženka sazreva krajem avgusta i početkom septembra, uz zavisnost od klona, lokaliteta i godine.

Zreli plodovi na stablu

Jedna od pogodnih osobina Prune d’Ente je što plodovi mogu relativno dobro ostati na stablu nakon dostizanja zrelosti.

To olakšava postizanje visokog sadržaja šećera potrebnog za sušenje.

Ipak, predugo zadržavanje u kišnim uslovima povećava rizik od pucanja, truleži i gubitka kvaliteta.

Kod proizvodnje za sušenje cilj je maksimalna tehnološka zrelost, ali ne i prezrelost sa početkom propadanja ploda.

Sušenje Aženke

Tradicionalno su se plodovi sušili na suncu.

Francuski istorijski izvori navode da su zbog promenljivih vremenskih uslova još tokom XVI veka počele da se koriste peći kako bi se sušenje završilo pouzdanije. Savremena proizvodnja koristi kontrolisane sušare.

Francusko Ministarstvo poljoprivrede navodi sušenje u veoma dobro ventilisanim tunelima tokom približno 20 do 24 sata, nakon čega se plodovi sortiraju i skladište.

Aženka kao međunarodni standard suve šljive

Aženka nije samo jedna od mnogih sorti pogodnih za sušenje.

Ona je praktično istorijski standard industrije suve šljive. Pruneau d’Agen u Francuskoj proizvodi se upravo od Prune d’Ente, dok su French Prune i njeni klonovi dugo predstavljali osnovu kalifornijske industrije.

Zbog toga su nove sorte za sušenje često selekcionisane upravo sa ciljem da poboljšaju neku osobinu Aženke – krupnoću, prinos, vreme sazrevanja ili efikasnost sušenja.

Zemljište

Aženki najviše odgovaraju duboka, plodna i dobro drenirana zemljišta.

Zvanični francuski izvori posebno navode uspešan razvoj Prune d’Ente na glinovito-krečnjačkim zemljištima tradicionalnog područja proizvodnje oko Agena.

To ipak ne znači da sorta zahteva samo jedan tip zemljišta.

Najvažnije je da koren ima dovoljno vode i hranljivih materija, ali da ne bude izložen dugotrajnom zadržavanju vode.

Klima

Aženka najbolje rezultate daje u toplijim i dovoljno dugim vegetacionim sezonama.

Visok sadržaj šećera potreban za kvalitetno sušenje razvija se tek pri punoj zrelosti. Previše hladni položaji mogu usporiti sazrevanje i smanjiti sadržaj rastvorljivih materija. Sa druge strane, ekstremna suša bez navodnjavanja može smanjiti krupnoću i rod.

Za proizvodnju kvalitetne suve Aženke naročito je važan topao i relativno suv period pred berbu.

Podloge

Aženka se može kalemiti na različite podloge za evropsku šljivu.

U Srbiji je tradicionalno najvažnija džanarika, koja daje snažno i dobro razvijeno stablo. U intenzivnijim zasadima mogu se koristiti i vegetativne podloge sa kontrolisanijom bujnošću.

Izbor zavisi od tipa zemljišta, raspoloživosti vode, sistema gajenja i željene veličine stabla.

Kod sorte namenjene mehanizovanoj berbi izbor podloge i oblik krošnje posebno utiču na efikasnost proizvodnje.

Rezidba

Rezidbom treba održavati dobro osvetljenu, dovoljno prozračnu i produktivnu krošnju.

Kod proizvodnje za sušenje nije cilj samo postići veliki broj plodova. Preveliko opterećenje može dovesti do sitnijih plodova, sporijeg sazrevanja i nižeg sadržaja šećera.

Zbog toga je potrebno održavati ravnotežu između vegetativnog rasta i roda.

Otpornost na mraz

Domaći stručni opisi ukazuju na to da može biti osetljivija prema jakim zimskim i kasnim prolećnim mrazevima, zbog čega bolje rezultate ostvaruje na toplijim položajima.

To se dobro uklapa sa njenim istorijskim širenjem u područjima jugozapadne Francuske i Kalifornije.

Izbor položaja je zato važan u hladnijim delovima Srbije.

Bolesti

Kao i druge sorte evropske šljive, može biti ugrožena monilijom, bolestima lista, drveta i ploda, kao i virusima.

Kod sorte namenjene sušenju posebno je važno očuvati zdravu pokožicu i meso do pune zrelosti, jer oštećeni plodovi daju slabiji kvalitet gotovog proizvoda.

Aženka i šarka šljive

Kod Aženke treba voditi računa i o Plum pox virusu, uzročniku šarke šljive.

Za proizvodnju namenjenu sušenju infekcija može biti naročito štetna jer utiče na zrelost, sadržaj šećera, izgled i prerano opadanje plodova.

Zato novi zasadi treba da se podižu isključivo zdravstveno ispravnim i deklarisanim sadnim materijalom.

Aženka za svežu potrošnju

Iako je proslavljena kao šljiva za sušenje, potpuno zrela Aženka može biti veoma prijatna i za svežu potrošnju.

Meso je slatko, sočno i blago aromatično.

Po veličini i izgledu danas teško može konkurisati najkrupnijim modernim stonim sortama, ali je kvalitet zrelog mesa vrlo dobar.

Aženka za pekmez i džem

Visok sadržaj šećera daje Aženki veoma dobru osnovu za pekmeze, džemove i druge koncentrisane proizvode od šljive.

Potpuno zreli plodovi zahtevaju manje dodatnog zaslađivanja nego sorte sa nižim prirodnim sadržajem šećera.

Mesnata struktura takođe doprinosi dobrom randmanu prerade.

Aženka za rakiju

Iako je prvenstveno poznata kao sorta za sušenje, Aženka ima veoma interesantne osobine i za proizvodnju rakije od šljive.

Glavna prednost je visok sadržaj šećera u punoj zrelosti. Veća koncentracija fermentabilnih šećera omogućava dobar potencijalni randman alkohola.

Pored šećera važni su i zrelost, aroma, zdravstveno stanje ploda i način fermentacije.

Zato potpuno zrela Aženka može predstavljati kvalitetnu sirovinu za destilaciju, mada njena istorijska reputacija počiva pre svega na suvoj šljivi.

Da li je Aženka tipična rakijska sorta?

Ne u istom smislu kao Crvena ranka, Požegača ili pojedine stare domaće sorte.

Aženka je međunarodno selekcionisana i korišćena prvenstveno zbog izuzetne pogodnosti za sušenje.

Ipak, osobine koje su dobre za sušenje – mnogo suve materije, visok sadržaj šećera i mesnat plod – mogu biti veoma korisne i kod fermentacije za rakiju.

Konačan kvalitet destilata zavisi od aromatskog potencijala konkretnog klona i celokupne tehnologije prerade.

Berba Aženke za rakiju

Za rakiju plod treba ostaviti da dostigne punu tehnološku zrelost.

Kod Aženke je to posebno važno jer se glavna tehnološka prednost sorte zasniva na visokom sadržaju šećera.

Prerana berba znači manji alkoholni potencijal i slabije razvijenu aromu.

Plod može biti mekši nego što bi bio idealan za transport, ali mora ostati zdrav i bez plesni.

Koštice i fermentacija

Kod prerade šljive u rakiju treba izbegavati nekontrolisano drobljenje koštica.

Veća količina razbijenih koštica može doprineti jakim koštičavim i gorkim tonovima. Kod Aženke je ovo posebno važno zbog postojanja različitih klonova kod kojih se koštica različito odvaja od mesa.

Sam način pripreme kljuka treba prilagoditi stvarnim karakteristikama ploda koji se prerađuje.

Aženka 707 za preradu

Aženka 707 odnosno GF 707 posebno je interesantna zbog krupnijeg ploda.

UC Davis je opisuje kao veoma slatku, sa ljubičastocrvenom pokožicom i žutim mesom, pogodnu za svežu potrošnju, sušenje, kuvanje i džemove.

Ipak, u kalifornijskim ogledima njen randman sušenja bio je nešto slabiji od standardnog French Prune, a nakon sušenja se kod pojedinih plodova pojavljivala sivkasta promena izgleda pokožice.

Zbog toga krupniji plod nije automatski značio i bolju industrijsku sortu.

Značaj Aženke za oplemenjivanje šljive

Aženka i njeni klonovi predstavljaju izuzetno važan genetički materijal za oplemenjivanje šljive namenjene sušenju.

Mnoge savremene sorte i selekcije korišćene u industriji suvih šljiva nose d’Agen genetiku direktno ili preko svojih predaka.

Genetička istraživanja pokazuju da veliki deo svetskog komercijalnog sortimenta suvih šljiva pripada upravo d’Agen genetičkoj grupi.

To je možda i najbolji dokaz koliko je ova stara francuska sorta uticala na savremenu proizvodnju šljive.

Zašto je Aženka važna?

Aženka nije postala svetski poznata zbog rekordne veličine ili posebno atraktivne boje.

Njena vrednost nalazi se u tehnološkoj ravnoteži ploda.

Mnogo šećera, dovoljno suve materije, mesnata struktura i dobar randman sušenja omogućili su joj da više od jednog veka ostane standard sa kojim se porede sorte za proizvodnju suve šljive.

Za Srbiju je posebno zanimljiva zato što je naša zemlja istorijski važan proizvođač šljive i suve šljive.

Aženka zato predstavlja važnu referentnu sortu – ne kao zamena za domaće sorte, već kao jedan od najboljih primera šta plod mora da poseduje da bi bio vrhunska sirovina za sušenje.

Najvažnije osobine Aženke

• Stara francuska sorta evropske šljive
• Pripada vrsti Prunus domestica L.
• Međunarodni nazivi Prune d’Agen, Prune d’Ente i French Prune
• Istorijski povezana sa područjem Agena u jugozapadnoj Francuskoj
• Tačno roditeljstvo nije poznato
• Postoji veliki broj klonova
• Aženka 707 odnosno GF 707 je klon, a ne sinonim za sve Aženke
• Srednje bujno do bujno stablo
• Relativno rano ulazi u rod
• Dobro i relativno redovno rađa
• Osnovni Prune d’Agen je samo-kompatibilan
• Srednje kasno cveta
• Plod srednje sitan do srednje krupan
• U domaćem ogledu približno 21,7 g
• Jajast do izduženo-jajast oblik
• Crvenkastoljubičasta do ljubičastoplava pokožica
• Izražen pepeljak
• Žuto do žutozeleno meso
• Čvrsto, mesnato i sočno
• Visok sadržaj šećera
• Blago aromatičan ukus
• U Srbiji sazreva krajem avgusta i početkom septembra
• Jedna od najvažnijih svetskih sorti za sušenje
• Osnovna sorta za Pruneaux d’Agen
• French Prune i njeni klonovi ključni su za kalifornijsku industriju suvih šljiva
• Pogodna za svežu potrošnju
• Pogodna za pekmez, džem i druge prerađevine
• Zanimljiva i za proizvodnju rakije
• Važan genetički resurs u oplemenjivanju sorti za sušenje

Česta pitanja o šljivi Aženka

Odakle potiče Aženka?

Aženka je stara francuska sorta šljive, istorijski povezana sa jugozapadnom Francuskom i područjem grada Agen.

Kako se Aženka zove u Francuskoj?

Najčešće se koristi naziv Prune d’Ente ili Prune d’Agen. Kada se plod osuši u skladu sa pravilima zaštićene oznake, nastaje poznati Pruneau d’Agen.

Da li su Aženka i Prune d’Agen ista sorta?

Da. Kod nas se naziv Aženka tradicionalno koristi za francusku Prune d’Agen odnosno Prune d’Ente.

Da li su Aženka i Aženka 707 isto?

Ne potpuno. Aženka 707, odnosno GF 707, predstavlja poseban klon Prune d’Ente. Selekcionisan je i ispitivan zbog krupnijeg ploda i drugih proizvodnih karakteristika.

Zašto je Aženka toliko važna za sušenje?

Zbog visokog sadržaja šećera i suve materije, mesnatog ploda, relativno male koštice i veoma povoljnog odnosa mase svežeg i osušenog proizvoda.

Da li se Pruneau d’Agen proizvodi samo od Aženke?

Za zaštićeni francuski Pruneau d’Agen IGP dozvoljeni su kultivari Prune d’Ente. Druge sorte ne mogu se koristiti za proizvod koji nosi tu zaštićenu oznaku.

Koliko sveže Aženke treba za kilogram suvih šljiva?

Francusko Ministarstvo poljoprivrede navodi približno 3 kg svežih Prune d’Ente za 1 kg Pruneaux d’Agen.

Kada sazreva Aženka?

U našim uslovima najčešće krajem avgusta i početkom septembra. U Francuskoj se glavna berba Prune d’Ente odvija približno od sredine avgusta do sredine septembra.

Koliko je krupan plod Aženke?

Plod je uglavnom srednje sitan do srednje krupan. U domaćim ispitivanjima prosečna masa standardne Aženke bila je oko 21,7 grama, dok pojedini klonovi, posebno GF 707, mogu imati krupnije plodove.

Kakvog je ukusa Aženka?

Meso je slatko, sočno, čvrsto i blago aromatično. U punoj zrelosti može razviti veoma visok sadržaj šećera.

Da li se koštica lako odvaja?

To zavisi od klona. Kod nekih tipova Aženke koštica se teže odvaja, dok se kod Aženke 707 i pojedinih drugih selekcija opisuje kao lakše odvojiva. Zato ovu osobinu ne treba generalizovati na celu sortnu grupu.

Da li je Aženka samooplodna?

Osnovni Prune d’Agen odnosno French Prune je samo-kompatibilan, pa može da formira rod sopstvenim polenom. Prisustvo pčela i drugih kompatibilnih sorti ipak može povećati i stabilizovati zametanje.

Da li je Aženka dobra za jelo?

Da. Iako je prvenstveno poznata kao sorta za sušenje, potpuno zreli plodovi su slatki, sočni i prijatni za svežu potrošnju.

Da li je Aženka dobra za pekmez?

Da. Visok sadržaj prirodnog šećera i mesnata struktura čine je veoma pogodnom za pekmeze, džemove i druge koncentrisane proizvode od šljive.

Da li je Aženka dobra za rakiju?

Da. Visok sadržaj šećera i suve materije daju joj dobar tehnološki potencijal za proizvodnju rakije, mada je njena glavna istorijska i komercijalna namena proizvodnja suve šljive.

Da li je Aženka tipična rakijska sorta?

Ne u istom smislu kao tradicionalne srpske rakijske sorte. Aženka je prvenstveno sorta za sušenje, ali potpuno zreo i zdrav plod može biti veoma kvalitetna sirovina za destilaciju.

Da li se Aženka gaji u Srbiji?

Da, ali u mnogo manjem obimu od vodećih sorti. Kod nas je dugo prisutna u sortnim kolekcijama, eksperimentalnim zasadima i pojedinim komercijalnim voćnjacima, prvenstveno zbog pogodnosti za preradu.

Da li se Aženka i danas koristi u velikoj proizvodnji?

Da. Prune d’Ente je i dalje jedina sortna osnova za zaštićeni francuski Pruneau d’Agen, dok d’Agen genetička grupa ostaje jedna od najvažnijih u svetskoj proizvodnji suvih šljiva.