Krupna srpska sorta šljive sa globalnim značajem

 

Čačanska najbolja je domaća sorta evropske šljive, Prunus domestica L., stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Pripada grupi čačanskih sorti koje su tokom druge polovine XX veka postale poznate daleko van Srbije i predstavljaju jedan od najvećih uspeha domaćeg oplemenjivanja voćaka.

Prema zvaničnim podacima Instituta za voćarstvo, Čačanska najbolja nastala je hibridizacijom sorte Wangenheims Frühzwetsche i Požegače 1961. godine, a za novu sortu priznata je 1975. godine. Selekcionari su bili Staniša Paunović, Milisav Gavrilović i Petar Mišić. Institut njen uspeh označava kao globalni, a sorta se gaji u više evropskih zemalja, kao i na Novom Zelandu.

Čačanska najbolja prvenstveno je kvalitetna stona sorta. Odlikuju je veoma krupan tamnoplavi plod, izrazito čvrsto i sočno meso, dobra transportabilnost i sposobnost da zreo plod relativno dugo ostane na stablu. Istovremeno, njen hemijski sastav i naučna istraživanja rakije pokazuju da se može koristiti i za proizvodnju šljivovice, iako za razliku od Čačanske rodne nije prvenstveno stvarana kao sorta za preradu.

Poreklo Čačanske najbolje

Zvanični pedigre sorte, prema Institutu za voćarstvo Čačak, glasi Wangenheims Frühzwetsche × Požegača.

Hibridizacija je izvršena 1961. godine, a sorta je priznata 1975. godine. Selekcionari su Staniša Paunović, Milisav Gavrilović i Petar Mišić. Iz iste zvanično navedene roditeljske kombinacije nastale su i Čačanska rana i Čačanska lepotica.

Kod porekla ovih sorti postoji jedna važna naučna nijansa. Molekularno istraživanje objavljeno 2000. godine, zasnovano na RAPD markerima, potvrdilo je veliku genetičku sličnost Čačanske najbolje sa Wangenheimom, ali je dovelo u pitanje Požegaču kao drugog roditelja. U tom radu Čačanska najbolja, Čačanska lepotica i Čačanska rana pokazale su veću sličnost sa Stenlejem nego sa analiziranom Požegačom.

Zbog toga je najpreciznije navoditi da je Wangenheims Frühzwetsche × Požegača zvanični pedigre prema oplemenjivačima i Institutu za voćarstvo, uz napomenu da je jedno kasnije molekularno istraživanje dovelo u pitanje identitet očinskog roditelja.

Jedna od velikih čačanskih sorti

Čačanska najbolja pripada generaciji sorti koja je snažno uticala na evropsko šljivarstvo.

Njena vrednost nije ostala ograničena na direktno gajenje. Korišćena je i kao roditeljska sorta u evropskim oplemenjivačkim programima.

U nemačkim programima oplemenjivanja njena genetika nalazi se u poreklu sorti kao što su Haganta, Topfive, Topper, Topking, Tophit Plus, Topfirst, Topstar Plus, Topgigant Plus, Topend Plus i Bellamira.

To pokazuje da Čačanska najbolja nije značajna samo kao sorta za proizvodnju ploda već i kao važan genetički donor za krupnoću, izgled i druge poželjne osobine šljive.

Stablo Čačanske najbolje

Na sejancu dženarike Čačanska najbolja formira bujno do veoma bujno stablo.

Krošnja je relativno retka i piramidalna, sa velikim potencijalom rodnosti. Rodno drvo raspoređeno je duž tanjih i debljih grana, a sorta najveći deo roda formira na majskim kiticama i jednogodišnjim grančicama.

Cvetni pupoljci prema zvaničnom opisu Instituta imaju prosečno oko 1,66 cvetova. List je relativno krupan i izduženo-jajast, dok su cvetovi srednje krupni sa belim laticama.

Bujnost zavisi i od podloge. Na snažnim podlogama poput sejanca dženarike sorta razvija veliko stablo, dok se u intenzivnijim sistemima može gajiti i na podlogama manje bujnosti.

Cvetanje

Čačanska najbolja cveta srednje rano.

Prema Institutu za voćarstvo, približno istovremeno cvetaju Čačanska rana, Čačanska lepotica, Čačanska rodna, Ruth Gerstetter i još nekoliko sorti slične fenologije.

Tačan kalendarski termin cvetanja, naravno, zavisi od lokaliteta i godine.

U trogodišnjem ispitivanju čačanskih sorti tokom 2018–2020. godine datum cvetanja Čačanske najbolje menjao se za nekoliko dana između godina, što potvrđuje snažan uticaj vremenskih uslova na fenologiju sorte.

Čačanska najbolja je samobesplodna

Jedna od najvažnijih bioloških osobina sorte jeste samobesplodnost.

Čačanska najbolja ne može pouzdano da formira rod samo oplodnjom sopstvenim polenom i zato je za stabilno zametanje potrebno prisustvo kompatibilnih sorti koje cvetaju u približno isto vreme.

Institut za voćarstvo među oprašivačima navodi Čačansku lepoticu, Ruth Gerstetter, Čačansku rodnu, Žutu butilkovidnu i druge kompatibilne sorte.

Njeno cvetanje se dobro vremenski preklapa sa više čačanskih sorti, što omogućava unakrsno oprašivanje u mešovitim zasadima.

Rodnost

Čačanska najbolja ima visok potencijal rodnosti.

Institut navodi da se taj potencijal veoma različito ispoljava u zavisnosti od lokaliteta, podloge, vremenskih prilika tokom cvetanja, uspešnosti oplodnje i drugih uslova proizvodnje.

U povoljnim uslovima može da rađa redovno i obilno.

To je važna karakteristika sorte jer velika bujnost sama po sebi ne garantuje visok prinos. Kod Čačanske najbolje uspešnost oprašivanja i uslovi tokom cvetanja mogu imati veoma izražen uticaj na količinu roda.

Savremena istraživanja takođe pokazuju da podloga može uticati na prinos i pojedine karakteristike ploda.

Plod Čačanske najbolje

Plod je jedna od najupečatljivijih osobina sorte.

Prema zvaničnom opisu Instituta za voćarstvo prosečna masa iznosi oko 44 g, ali pojedinačni plodovi u odgovarajućim uslovima mogu biti mnogo veći i dostići čak 90–100 g.

Višegodišnja istraživanja pokazuju da prosečna masa u realnim zasadima značajno zavisi od godine, lokaliteta i opterećenja stabla. U petogodišnjem istraživanju stonih sorti u području Beograda prosečna masa ploda Čačanske najbolje iznosila je oko 42 g.

Zato ekstremne vrednosti od 90 ili 100 g ne treba posmatrati kao prosečnu veličinu ploda, već kao potencijal koji pojedinačni plodovi mogu dostići.

Oblik ploda

Institut plod opisuje kao cilindričan.

Dimenzije prosečnog ploda u zvaničnom opisu su približno:

visina 43,8 mm,

širina 39,5 mm,

debljina 39,4 mm.

Šav je izražen i deli plod na dve približno jednake polovine. Peteljka je srednje dužine, čvrsta i dobro se drži za plod.

Takva čvrstoća veze peteljke i ploda jedan je od razloga što zreli plodovi mogu relativno dugo ostati na stablu.

Pokožica

Pokožica je srednje debela i čvrsta.

U punoj zrelosti postaje tamnoplava do gotovo crna, a prekrivena je obilnim srebrnastim voštanim slojem - pepeljkom.

Plod zbog toga ima vrlo atraktivan izgled i dobro podnosi transport. Jedna specifičnost Čačanske najbolje jeste rano formiranje plave boje. Institut navodi da sorta može da se bere i pre pune zrelosti jer plod relativno rano dobija karakterističnu plavu pokožicu.

To je veoma važna razlika između vizuelne i tehnološke zrelosti.

Tamna plava boja sama po sebi ne znači da je plod dostigao maksimum šećera i punu zrelost.

Meso

Meso je žuto, veoma čvrsto i sočno.

Ukus je slatko-nakiseo, a aroma srednje izražena. Čvrstina mesa jedna je od ključnih odlika sorte. Zbog nje plod dobro podnosi berbu, kalibraciju, pakovanje, transport i zamrzavanje.

Upravo kombinacija krupnog ploda i čvrstog mesa učinila je Čačansku najbolju prvenstveno cenjenom stonom sortom.

Koštica

Koštica je relativno krupna, prosečne mase oko 1,76 g prema zvaničnom opisu Instituta.

Izduženo-jajastog je oblika i lako se odvaja od mesa. Dobro odvajanje koštice veoma je značajno za industrijsku preradu.

Kod zamrzavanja omogućava proizvodnju polutki bez koštice, dok kod destilacije omogućava preradu potpuno ili delimično otkoštenog ploda.

Hemijski sastav ploda

Prema Institutu za voćarstvo, Čačanska najbolja u njihovom referentnom opisu sadrži približno:

16,8% rastvorljivih materija,

10,3% ukupnih šećera,

0,83% ukupnih kiselina.

Ove brojke predstavljaju referentne vrednosti, a ne nepromenljivu hemijsku specifikaciju sorte. Sadržaj rastvorljivih materija, šećera i kiselina menja se sa godinom, lokalitetom, podlogom, količinom roda, vodnim režimom i stepenom zrelosti.

Istraživanja uticaja podloge potvrđuju da se hemijski sastav Čačanske najbolje može značajno menjati između različitih uslova proizvodnje.

Šećer i značaj za preradu

Sa približno 10% ukupnih šećera u zvaničnom opisu, Čačanska najbolja ima dovoljno fermentabilnog materijala da može biti korišćena za rakiju.

Međutim, u odnosu na sorte poput potpuno zrele Požegače ili Čačanske rodne, njen najveći kvalitet nije nužno maksimalan alkoholni randman.

Čačanska najbolja prvenstveno je selekcionisana i afirmisana zbog krupnoće, izgleda, čvrstine, transportabilnosti i kvaliteta za svežu potrošnju.

Naučna literatura upravo je zbog toga opisuje kao desertnu odnosno stonu sortu koja se u rakiju preradi naročito kada tržišna potražnja za svežim plodom nije dovoljna.

Kada sazreva Čačanska najbolja?

Prema Institutu za voćarstvo, sazreva tri do pet dana pre Stenleja, krajem druge i početkom treće dekade avgusta u uslovima Čačka.

Drugim rečima, tipičan period pune zrelosti nalazi se oko druge polovine avgusta. Termin ipak može značajno da varira sa lokalitetom i godinom.

U trogodišnjem istraživanju zabeleženo je sazrevanje od 15. avgusta u jednoj do 24. avgusta u drugoj godini, što pokazuje koliko klima može menjati datum berbe.

Plod može dugo ostati na stablu

Čačanska najbolja se odlikuje dobrom sposobnošću zadržavanja ploda na stablu.

Institut posebno navodi da se plod dugo održava na grani. Ova osobina ima veliku praktičnu vrednost jer omogućava širi period berbe nego kod sorti čiji plod brzo omekšava ili otpada nakon dostizanja zrelosti. Istovremeno, rana plava boja omogućava da se plod namenjen transportu bere nešto ranije od pune fiziološke zrelosti.

Za preradu u rakiju mnogo je značajnija puna tehnološka zrelost, kada su šećeri, kiseline i aromatske materije razvijeniji nego kod ranije ubranog komercijalnog ploda.

Čačanska najbolja i šarka šljive

Jedna od važnih osobina Čačanske najbolje jeste visoka tolerantnost prema virusu šarke šljive - Plum pox virusu, PPV.

Institut za voćarstvo navodi da je sorta visoko tolerantna i da se zaraza lokalizuje. Ovo je potvrđeno i ranijim naučnim istraživanjima. U poljskom ispitivanju severnoameričkih i jugoslovenskih sorti Čačanska najbolja se među ispitivanim jugoslovenskim sortama pokazala kao najtolerantnija prema PPV-u.

Starija istraživanja u Srbiji takođe su je svrstavala u tolerantnu grupu, zajedno sa Čačanskom ranom i Čačanskom lepoticom.

Tolerantna ipak nije isto što i imuna.

Biljka može biti inficirana virusom, ali posledice infekcije na plod i proizvodnju mogu biti znatno slabije nego kod vrlo osetljivih sorti poput Požegače.

Ostale bolesti

Prema Institutu za voćarstvo, Čačanska najbolja je srednje osetljiva prema Polystigma rubrum, prouzrokovaču crvene pegavosti odnosno plamenjače lista šljive i Puccinia pruni-spinosae, prouzrokovaču rđe šljive.

Institut je istovremeno opisuje kao otpornu prema truleži ploda koju izaziva Monilinia laxa.

Otpornost na jednu bolest zato ne znači opštu otpornost na sve značajne patogene šljive.

Čačanska najbolja kao stona sorta

Osnovna namena Čačanske najbolje jeste sveža potrošnja.

Institut je ocenjuje kao kvalitetnu stonu sortu, velike bujnosti i visokog potencijala rodnosti. Posebno ističe pogodnost za zamrzavanje. U petogodišnjem istraživanju stonih sorti u beogradskom Podunavlju Čačanska najbolja je zajedno sa Valorom izdvojena kao pretežno stona sorta pogodna za uslove tog područja.

Krupnoća, čvrstina mesa, tamna boja i transportabilnost upravo su osobine koje joj daju najveću tržišnu vrednost.

Čačanska najbolja i rakija

Čačanska najbolja nije klasična rakijska sorta u smislu u kojem su to Požegača, Crvena ranka ili Čačanska rodna.

Ipak, njena upotreba za proizvodnju šljivovice nije samo teorijska. Naučni rad objavljen u Acta Horticulturae direktno je proučavao rakije proizvedene od sorti razvijenih u Čačku, uključujući Čačansku najbolju. Autori je opisuju kao desertnu sortu koja se koristi i za proizvodnju rakije, naročito u sezonama kada potražnja za svežim plodom nije dovoljna.

U istraživanju su plodovi otkošteni, fermentisani i destilisani istim postupkom, a zatim su analizirani važni isparljivi sastojci i senzorni kvalitet dobijenih rakija.

Šta je pokazalo istraživanje rakije?

Proučavane su rakije od više sorti, među kojima su Čačanska lepotica, Čačanska najbolja, Čačanska rodna i Požegača.

Rakije su se značajno razlikovale u sadržaju viših alkohola, kiselina, estara, acetaldehida i benzaldehida, što potvrđuje direktan uticaj sorte na sastav destilata. U svim analiziranim rakijama sadržaj metanola bio je ispod tada dozvoljenih granica.

Najvišu senzornu ocenu dobila je rakija od Čačanske lepotice, a zatim su sledile rakije od Požegače, Čačanske rodne i Čačanske najbolje.

To je važan rezultat jer pokazuje da Čačanska najbolja može dati kvalitetnu rakiju, ali u konkretnom kontrolisanom poređenju nije pokazala najviši senzorni potencijal među ispitivanim sortama.

Zašto njena velika krupnoća nije presudna za rakiju?

Krupnoća ploda veoma je važna kod stone šljive.

Kod rakije njen značaj je mnogo manji. Destilat prvenstveno zavisi od hemijskog sastava, zrelosti, aromatskog potencijala, zdravstvenog stanja ploda, fermentacije i destilacije.

Zato plod Čačanske najbolje od 50 ili 70 g ne daje automatski bolju rakiju od znatno sitnije Požegače ili Crvene ranke.

Naučno senzorno poređenje upravo potvrđuje da tržišna vrednost svežeg ploda i potencijal za vrhunsku rakiju nisu iste osobine.

Zrelost ploda za rakiju

Kod Čačanske najbolje postoji posebno važna razlika između boje i pune zrelosti.

Institut navodi da plod rano dobija plavu boju i da zbog toga može biti ubran pre pune zrelosti. Takav plod može imati odgovarajuću čvrstinu i izgled za tržište, ali još nije dostigao puni hemijski sastav potpuno zrelog ploda. Za alkoholnu preradu najznačajnija je tehnološka zrelost, kada je akumulacija šećera završena, kiselost uravnoteženija, a aroma potpuno razvijena.

Kod ove sorte boja pokožice zato nije dovoljan pokazatelj zrelosti sirovine za destilaciju.

Koštica i proizvodnja rakije

Koštica Čačanske najbolje lako se odvaja od mesa.

U naučnom istraživanju rakija od čačanskih sorti plodovi su upravo bili otkošteni pre fermentacije. Takav postupak omogućava da se profil destilata više zasniva na voću i fermentaciji, bez izraženijeg uticaja jedinjenja iz koštice.

Kod šljive prisustvo koštice može menjati količinu benzaldehida i drugih jedinjenja povezanih sa karakterom koštice i gorkog badema.

Činjenica da je Čačanska najbolja cepača tehnološki olakšava odvajanje koštica.

Aroma rakije od Čačanske najbolje

Za Čačansku najbolju postoje naučna ispitivanja gotovog destilata, ali dostupni rezultati ne opravdavaju pripisivanje vrlo specifičnih pojedinačnih aroma kao univerzalnih osobina sorte.

Sigurno je da se hemijski profil njene rakije razlikuje od profila Čačanske lepotice, Čačanske rodne i Požegače. Najpreciznije je govoriti o rakiji sa sortnim voćnim karakterom čiji konačan izraz zavisi od pune zrelosti ploda, načina fermentacije, odvajanja koštice, destilacije i eventualnog sazrevanja.

Arome vanile, karamele, tosta i drveta nisu osobine same Čačanske najbolje već nastaju prvenstveno tokom sazrevanja destilata u drvenim sudovima.

Čačanska najbolja i Čačanska lepotica

Obe sorte zvanično potiču iz iste roditeljske kombinacije i obe su priznate 1975. godine.

Čačanska najbolja ima znatno krupniji plod i sazreva kasnije. Čačanska lepotica sazreva krajem jula ili početkom avgusta, dok Čačanska najbolja uglavnom stiže u drugoj polovini avgusta.

Obe imaju dobru vrednost za svežu potrošnju.

U direktnom naučnom poređenju rakija Čačanska lepotica dobila je višu senzornu ocenu od Čačanske najbolje.

Čačanska najbolja i Čačanska rodna

Ove dve sorte imaju različitu osnovnu namenu.

Čačanska najbolja je prvenstveno stona sorta, dok je Čačanska rodna sorta kombinovane namene koja se u Srbiji mnogo koristi za preradu, sušenje i proizvodnju šljivovice. Čačanska najbolja daje znatno krupniji plod. Čačanska rodna uglavnom ima sitniji plod, ali viši sadržaj rastvorljivih materija i mnogo snažnije dokumentovan značaj za rakiju.

U istom senzornom istraživanju rakija Čačanske rodne bila je ocenjena bolje od rakije Čačanske najbolje.

Čačanska najbolja i Požegača

Požegača je prema zvaničnom pedigreu jedan od roditelja Čačanske najbolje.

Dve sorte su, međutim, veoma različite po plodu. Požegača daje mnogo sitniju šljivu, dok je Čačanska najbolja selekcionisana sa izrazitom krupnoćom i atraktivnošću ploda. Požegača ima istorijski status jedne od najvažnijih sorti za vrhunsku šljivovicu, dok je Čačanska najbolja prvenstveno stona sorta.

Naučno poređenje destilata takođe je pokazalo višu senzornu ocenu rakije od Požegače u odnosu na Čačansku najbolju.

Značaj Čačanske najbolje za Srbiju

Čačanska najbolja predstavlja mnogo više od još jedne domaće sorte šljive.

Ona je deo generacije sorti koja je pokazala da oplemenjivački rad u Srbiji može stvoriti genotipove međunarodnog značaja. Institut za voćarstvo njen uspeh opisuje kao globalni, a sorta se proširila van Srbije i postala roditelj niza kasnije stvorenih evropskih sorti. Njena genetika nalazi se u pedigreu brojnih nemačkih sorti, dok se sama Čačanska najbolja i dalje gaji kao kvalitetna stona šljiva.

U istoriji srpskog oplemenjivanja njen značaj zato nije samo u količini proizvedenog ploda, već i u uticaju koji je ostvarila na kasnije evropske programe selekcije.

Najvažnije karakteristike Čačanske najbolje

Vrsta: evropska šljiva, Prunus domestica L.

Poreklo: Institut za voćarstvo Čačak, Srbija.

Zvanični roditelji: Wangenheims Frühzwetsche × Požegača.

Hibridizacija: 1961. godine.

Priznata kao sorta: 1975. godine.

Selekcionari: Staniša Paunović, Milisav Gavrilović i Petar Mišić.

Napomena o poreklu: RAPD istraživanje iz 2000. dovelo je u pitanje Požegaču kao očinskog roditelja i ukazalo na veću sličnost sa Stenlejem.

Stablo: bujno do veoma bujno na sejancu dženarike.

Krošnja: relativno retka, piramidalna.

Cvetanje: srednje rano.

Oplodnja: samobesplodna.

Oprašivači koje navodi Institut: Čačanska lepotica, Ruth Gerstetter, Čačanska rodna, Žuta butilkovidna i druge kompatibilne sorte.

Rodnost: visok potencijal; u povoljnim uslovima redovna i obilna.

Plod: veoma krupan.

Prosečna masa prema Institutu: oko 44 g.

Maksimalna masa pojedinačnih plodova: može dostići 90–100 g u odgovarajućim uslovima.

Oblik: cilindričan.

Pokožica: tamnoplava do gotovo crna, sa obilnim srebrnastim pepeljkom.

Meso: žuto, veoma čvrsto i sočno.

Ukus: slatko-nakiseo.

Aroma: srednje izražena.

Koštica: oko 1,76 g, odvaja se od mesa.

Rastvorljive materije: oko 16,8% u zvaničnom opisu.

Ukupni šećeri: oko 10,3%.

Kiseline: oko 0,83%.

Sazrevanje: kraj druge i početak treće dekade avgusta, približno 3–5 dana pre Stenleja u uslovima Čačka.

Transportabilnost: veoma dobra.

Osnovna namena: sveža potrošnja.

Dodatna namena: zamrzavanje i druga prerada.

Potencijal za rakiju: dokazan, ali sorta nije prvenstveno rakijska; u direktnom senzornom poređenju rakija je bila slabije ocenjena od Čačanske lepotice, Požegače i Čačanske rodne.

Šarka šljive: visoko tolerantna, ali ne imuna.

Crvena pegavost lista i rđa: srednje osetljiva.

Monilinia laxa: Institut je opisuje kao otpornu prema truleži ploda.

Poseban značaj: globalno uspešna srpska sorta i važan roditelj u evropskom oplemenjivanju šljive.

Česta pitanja o Čačanskoj najboljoj

Da li je Čačanska najbolja srpska sorta?

Da. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, a zvanično je priznata 1975. godine.

Koje sorte su roditelji Čačanske najbolje?

Prema zvaničnim podacima Instituta za voćarstvo, roditelji su Wangenheims Frühzwetsche i Požegača. Jedno molekularno RAPD istraživanje iz 2000. dovelo je u pitanje Požegaču kao očinskog roditelja i pokazalo veću genetičku sličnost sa Stenlejem.

Kada je stvorena Čačanska najbolja?

Hibridizacija je izvršena 1961, a sorta je zvanično priznata 1975. godine.

Ko je stvorio Čačansku najbolju?

Selekcionari su Staniša Paunović, Milisav Gavrilović i Petar Mišić.

Koliki je plod Čačanske najbolje?

Institut navodi prosečnu masu oko 44 g, dok pojedinačni plodovi u izuzetno povoljnim uslovima mogu dostići 90–100 g. Višegodišnji ogledi potvrđuju da je prosečna masa u proizvodnji veoma promenljiva i zavisi od uslova.

Kada sazreva Čačanska najbolja?

U uslovima Čačka sazreva krajem druge i početkom treće dekade avgusta, približno tri do pet dana pre Stenleja.

Da li je Čačanska najbolja samooplodna?

Ne. Samobesplodna je i zahteva kompatibilan polen druge sorte.

Koje sorte je oprašuju?

Institut među oprašivačima navodi Čačansku lepoticu, Ruth Gerstetter, Čačansku rodnu i Žutu butilkovidnu, kao i druge kompatibilne sorte sličnog vremena cvetanja.

Da li se koštica odvaja od mesa?

Da. Čačanska najbolja je cepača i koštica se odvaja od mesa.

Koliko šećera ima Čačanska najbolja?

U zvaničnom opisu Instituta navedeno je približno 10,3% ukupnih šećera, uz oko 16,8% rastvorljivih materija i 0,83% kiselina. Vrednosti zavise od godine, zrelosti i uslova gajenja.

Da li je Čačanska najbolja dobra za rakiju?

Može se koristiti za proizvodnju rakije i njena rakija je direktno proučavana u naučnim eksperimentima. Ipak, sorta je prvenstveno stona. U jednom kontrolisanom senzornom poređenju rakija od Čačanske najbolje bila je niže ocenjena od rakija od Čačanske lepotice, Požegače i Čačanske rodne.

Da li plava boja znači da je plod potpuno zreo?

Ne nužno. Institut navodi da Čačanska najbolja rano dobija plavu boju i da se zbog toga može brati i pre pune zrelosti.

Da li je Čačanska najbolja otporna na šarku?

Visoko je tolerantna prema Plum pox virusu, ali izraz tolerantna nije isto što i imuna. Institut navodi da se infekcija kod nje lokalizuje.

Da li je otporna na druge bolesti?

Institut je opisuje kao srednje osetljivu prema crvenoj pegavosti lista i rđi, dok je prema truleži ploda koju izaziva Monilinia laxa ocenjena kao otporna.

Da li se Čačanska najbolja gaji van Srbije?

Da. Institut navodi da se gaji u brojnim evropskim zemljama i na Novom Zelandu i njen oplemenjivački uspeh označava kao globalni.

Da li je korišćena za stvaranje drugih sorti?

Da. Čačanska najbolja je korišćena kao roditelj u više evropskih oplemenjivačkih programa i nalazi se u pedigreu niza poznatih nemačkih sorti šljive.