Samonikla evropska kruška sitnog ploda i velikog značaja

 

Divlja kruška, tradicionalno označavana naučnim imenom Pyrus pyraster, samonikla je evropska kruška i jedan od važnih genetičkih resursa iz kojih se proučava poreklo, raznovrsnost i buduće oplemenjivanje roda Pyrus.

Za razliku od Viljamovke, Kaluđerke, Karamanke ili drugih gajenih krušaka, divlja kruška nije jedna uniformna sorta. Prirodne populacije čini veliki broj različitih genotipova, pa se pojedinačna stabla mogu značajno razlikovati po veličini i obliku ploda, vremenu sazrevanja, količini šećera, trpkosti, aromi, bujnosti i otpornosti prema uslovima sredine.

Najčešće raste pojedinačno ili u manjim grupama na rubovima šuma, proplancima, živicama, napuštenim poljoprivrednim površinama i drugim otvorenim staništima. U Srbiji je prisutna u različitim krajevima, od Panonske nizije do brdskih i planinskih područja.

Plod je višestruko sitniji od ploda savremenih gajenih krušaka. Najčešće je tvrd i trpak dok nije potpuno zreo, ali nakon pune zrelosti i omekšavanja može razviti znatno prijatniji, sladak i karakterističan ukus.

Divlja kruška tradicionalno se koristila za jelo, sušenje, preradu i kao podloga za kalemljenje pitomih sorti, a danas je posebno zanimljiva kao retka sirovina za rakiju od divlje kruške.

Da li je divlja kruška sorta?

Ne u klasičnom smislu.

Kada govorimo o Crvenom delišesu, Fudžiju, Viljamovki ili Leskovačkoj dunji, govorimo o sortama koje se vegetativno razmnožavaju kako bi sva stabla zadržala praktično isti genotip.

Kod divlje kruške situacija je drugačija.

Prirodne populacije nastaju prvenstveno iz semena, pa je svako novo stablo genetički jedinstveno.

Zbog toga ne postoji jedna „standardna divlja kruška“ kod koje možemo navesti jednu tačnu masu ploda, datum sazrevanja ili procenat šećera.

Upravo velika raznovrsnost predstavlja jednu od najvažnijih vrednosti ove vrste.

Naučni naziv Pyrus pyraster

U evropskoj šumarskoj, botaničkoj i voćarskoj literaturi divlja kruška tradicionalno se vodi kao Pyrus pyraster (L.) Burgsd.

Međutim, savremena botanika nije potpuno jedinstvena oko njenog taksonomskog položaja.

Kew Plants of the World Online trenutno naziv Pyrus pyraster tretira kao sinonim vrste Pyrus communis subsp. communis, dok veliki broj evropskih šumarskih, genetičkih i konzervacionih istraživanja i dalje koristi Pyrus pyraster kao zaseban naziv za evropsku divlju krušku.

Zbog toga ćemo koristiti naziv Pyrus pyraster, jer je to najprepoznatljiviji i još uvek široko korišćen stručni naziv za evropsku divlju krušku, uz razumevanje da njen botanički status nije potpuno jednoznačno interpretiran u svim savremenim bazama.

Divlja i „podivljala“ kruška nisu isto

Ovo je veoma važna razlika.

Nije svaka kruška koja raste pored puta ili na napuštenoj parceli prava Pyrus pyraster.

Seme gajene kruške može da proklija van voćnjaka i razvije snažno stablo koje na prvi pogled izgleda potpuno divlje. Takva biljka je podivljali potomak gajene kruške, ali ne mora biti genetički prava evropska divlja kruška.

Dodatnu komplikaciju predstavlja mogućnost ukrštanja divljih i gajenih krušaka.

Zbog toga savremena istraživanja upozoravaju da samo izgled drveta i sitan plod nisu uvek dovoljni za potpuno sigurnu identifikaciju pravog Pyrus pyraster genotipa.

Prirodno rasprostranjenje

Evropska divlja kruška prirodno je rasprostranjena kroz veliki deo centralne, južne i zapadne Evrope, a njeno područje rasprostranjenja nastavlja se prema delovima zapadne Azije.

Ne formira velike čiste sastojine. Najčešće se pojavljuje kao pojedinačno stablo, u manjim grupama, na rubovima listopadnih šuma, u živicama, na šumskim proplancima, na napuštenim pašnjacima i njivama, uz poljske puteve i u otvorenim hrastovim šumama.

Takva rasuta populacija jedan je od razloga zbog kojih je vrsta mnogo manje uočljiva nego dominantne šumske vrste.

Divlja kruška u Srbiji

Pyrus pyraster je autohtoni deo flore Srbije.

Zabeležena je u različitim šumskim i otvorenim staništima širom zemlje.

Savremene studije zaštite navode je, između ostalog, na području Uvačke oblasti, Velikog Jastrepca, planine Jelice, kanjona Vučjanske reke, Košutnjaka i severa Vojvodine.

U pojedinim domaćim studijama zaštite prirode vodi se kao retka ili ugrožena autohtona drvenasta vrsta.

To je veoma važna činjenica kada se govori o korišćenju divljih plodova.

Divlja kruška nije samo izvor voća – ona je deo prirodnog ekosistema i genetičkog nasleđa, pa korišćenje samoniklih populacija mora biti održivo i u skladu sa propisima i režimom zaštite konkretnog područja.

Stanište

Divlja kruška je izrazito svetloljubiva vrsta.

Teško opstaje u gustoj, potpuno zatvorenoj šumi jer slabo konkuriše visokim šumskim vrstama za svetlost.

Zato je najčešće nalazimo na rubovima šuma, proplancima, svetlim hrastovim šumama, živicama, otvorenim padinama i napuštenim poljoprivrednim površinama.

Može uspevati na veoma različitim tipovima zemljišta, ali joj posebno odgovaraju dobro drenirana, relativno topla i često karbonatna zemljišta.

Nadmorska visina

Evropska istraživanja pokazuju izuzetno široku ekološku amplitudu divlje kruške.

Može se pronaći od nizijskih područja praktično na nivou mora pa do brdskih i planinskih položaja iznad 1.000 metara nadmorske visine.

U literaturi se navode nalazi sve do približno 1.500 metara. Takav raspon ne znači da svaki genotip jednako dobro podnosi sve uslove.

Prirodne populacije su tokom generacija razvijale lokalnu prilagođenost specifičnim klimatskim i zemljišnim uslovima.

Stablo

Divlja kruška je srednje veliko do veliko listopadno drvo.

U dobrim uslovima može dostići približno 15–20 metara visine. Izuzetna stabla mogu biti još viša, a u evropskoj šumarskoj literaturi zabeleženi su primerci visoki i do približno 30 metara.

Za razliku od modernih voćnjaka sa kruškama na slabobujnim podlogama, divlja kruška razvija snažan korenov sistem i može formirati veliko, dugovečno stablo.

Pojedina stabla mogu dostići starost od približno 150 do 200 godina.

Krošnja

Mlada stabla često imaju užu i uspravniju krošnju.

Sa starošću se ona širi i postaje nepravilnija. Oblik snažno zavisi od položaja. Stablo koje raste na otvorenom prostoru razvija mnogo širu krošnju od stabla koje je okruženo drugim šumskim drvećem.

U nepovoljnim uslovima krošnja može biti asimetrična i veoma nepravilna.

Grane i trnovi

Jedna od karakterističnih osobina pravih divljih krušaka jeste mogućnost pojave trnovitih kratkih izdanaka.

Grane su često tanke, ugaone i na završecima mogu biti trnovite.

To je jedna od morfoloških osobina koja pomaže u razlikovanju divljih od velikog broja pitomih krušaka.

Ipak, ni prisustvo trnova samo po sebi nije dovoljan dokaz genetičke pripadnosti vrsti Pyrus pyraster.

Kora

Kod mlađih stabala kora je relativno glatka.

Sa starošću postaje siva do tamnosiva, ispucala i ljuspasta.

Stara stabla divlje kruške mogu imati izrazito karakterističnu, grubu koru koja dodatno naglašava njihov izgled šumskog drveta.

Koren

Divlja kruška razvija snažan i dubok korenov sistem.

To joj omogućava da opstane na zemljištima i položajima na kojima bi slabobujne vegetativne podloge gajenih krušaka imale problema.

Upravo je snažan koren jedan od razloga zbog kojih se sejanac divlje kruške istorijski koristio kao podloga za kalemljenje pitomih sorti.

List

Listovi pokazuju veliku morfološku raznovrsnost.

Najčešće su okruglasti do jajasti, relativno mali, tanki i fino nazubljenog oboda. Na istom stablu mogu se pronaći listovi nešto različitog oblika.

Ta promenljivost je karakteristična za genetički heterogene prirodne populacije.

Cvet

Cvetovi su beli, sakupljeni u cvasti karakteristične za krušku.

Cvetanje se u prirodnom arealu uglavnom odvija tokom aprila i maja, ali konkretan termin zavisi od nadmorske visine, lokalne klime i godine.

Cvetovi proizvode nektar i polen i predstavljaju izvor hrane za pčele i druge insekte početkom vegetacione sezone.

Da li je divlja kruška samooplodna?

Ne.

Pyrus pyraster ima gametofitni sistem samoinkompatibilnosti.

To znači da pojedinačno stablo ne može pouzdano da formira plod oplodnjom sopstvenim polenom. Za uspešnu oplodnju potrebna je genetički kompatibilna druga kruška čiji polen insekti prenose između cvetova.

Genetička istraživanja prirodnih populacija pokazala su veoma veliku raznovrsnost S-alela odgovornih za kompatibilnost.

Ta raznovrsnost omogućava efikasno unakrsno oprašivanje čak i u relativno malim populacijama.

Oprašivanje

Glavni oprašivači su pčele i drugi insekti.

To divljoj kruški daje važnu ekološku funkciju. U vreme cvetanja predstavlja jedan od izvora hrane za oprašivače, dok kasnije njeni plodovi postaju hrana brojnim životinjama.

Tako jedno stablo učestvuje u više nivoa šumskog ekosistema.

Plod divlje kruške

Plod je dramatično manji od većine pitomih krušaka.

Najčešće je širok približno 2–3 cm. Oblik može biti gotovo okrugao, spljošteno okrugao, turbinast, kratko kruškolik i ređe nešto izduženiji. Ova promenljivost je normalna.

Ne postoji jedan jedini izgled koji bi morao imati svaki plod divlje kruške.

Koliko je težak plod?

Masa se izuzetno razlikuje između genotipova.

U jednom novijem istraživanju prirodne populacije plodovi su podeljeni na:

• male – manje od 10 g
• srednje – 10 do 15 g
• velike – više od 15 g

Prosečna masa u te tri grupe bila je približno 9, 12 i 19 grama.

To lepo pokazuje koliko su plodovi sitni u poređenju sa gajenim kruškama koje često imaju 150–250 g, a pojedine sorte i znatno više.

Savremena merenja ploda

Veliko istraživanje devet prirodnih populacija i 47 stabala evropske divlje kruške pokazalo je prosečnu dužinu ploda od približno 2,3 cm, širinu oko 2,7 cm i približno jednako dugu peteljku.

Istovremeno su utvrđene vrlo velike razlike između pojedinačnih stabala i populacija.

To potvrđuje zašto podatke o jednoj divljoj kruški ne treba predstavljati kao univerzalne osobine svih Pyrus pyraster stabala.

Pokožica

Boja ploda može se kretati od zelene i zelenožute do žute, žutosmeđe ili delimično crvenkaste.

Na osunčanoj strani kod pojedinih genotipova može se pojaviti rumenilo.

Površina ploda takođe varira.

Neki plodovi su relativno glatki, dok drugi imaju izraženiju rđastu prevlaku.

Meso

Meso je u nedovoljnoj zrelosti čvrsto, zrnasto i često veoma trpko.

Karakterističnu zrnastu strukturu kruške stvaraju sklereidi, odnosno takozvane kamene ćelije. Kod divljih krušaka one mogu biti znatno izraženije nego kod modernih stonih sorti selekcionisanih za finu i topljivu teksturu mesa.

Upravo zbog toga nedovoljno zreo plod često nije prijatan za neposredno jelo.

Trpkost

Divlja kruška može sadržati značajnu količinu fenolnih materija koje doprinose trpkosti i oporom ukusu.

Kako plod sazreva i omekšava, ukus postaje znatno prijatniji.

Zbog toga su se potpuno zreli plodovi tradicionalno konzumirali tek nakon omekšavanja, a često su bili pogodniji za preradu nego za jelo neposredno sa stabla.

Šećeri u divljoj kruški

Hemijski sastav veoma varira između prirodnih genotipova.

U istraživanju 47 stabala iz devet prirodnih populacija prosečan svež plod sadržao je približno:

• 70,7% vode
• 4,7% fruktoze
• 2,1% glukoze
• 0,91% proteina
• 0,65% mineralnih materija
• 0,25% masti

Posebno je zanimljivo da su istraživači pronašli značajne razlike između populacija, a plodovi sa većih nadmorskih visina pokazivali su tendenciju ka većoj količini fruktoze i manjoj veličini.

To potvrđuje ogromnu genetičku i ekološku varijabilnost divlje kruške.

Kada sazreva divlja kruška?

Ne postoji jedan termin sazrevanja.

Različiti genotipovi mogu sazrevati od kraja leta pa duboko u jesen.

U stručnoj literaturi za populacije sa Balkana navodi se veoma širok period od kraja avgusta do oktobra, a pojedini izvori navode i genotipove čiji plodovi sazrevaju sve do novembra.

Divlja kruška sazreva od kraja avgusta tokom jeseni, u zavisnosti od genotipa, nadmorske visine i lokalnih klimatskih uslova.

Kako se prepoznaje puna zrelost?

Boja pokožice sama nije dovoljan pokazatelj.

Kod zrelog ploda:

• osnovna zelena boja počinje da prelazi prema žutoj ili žutosmeđoj
• seme je potpuno razvijeno i tamnije
• meso počinje da omekšava
• smanjuje se ekstremna trpkost
• pojavljuje se izraženiji miris zrelog ploda

Kod pojedinih genotipova najbolji ukus nastaje tek kada potpuno zreo plod počne prirodno da pada sa drveta i dodatno omekša.

Da li divlja kruška može da se jede?

Da.

Potpuno zreli plodovi su jestivi. Međutim, ne treba očekivati teksturu i ukus Viljamovke ili Santa Marije. Plod divlje kruške je mnogo sitniji, često zrnastiji i trpkiji.

Neki genotipovi imaju vrlo prijatan ukus u punoj zrelosti, dok drugi ostaju izrazito opori i pogodniji su za preradu.

Upravo zbog velike genetičke raznovrsnosti kvalitet ploda od jednog stabla do drugog može biti veoma različit.

Divlja kruška za sušenje

Divlje kruške su se tradicionalno koristile i za sušenje.

Sitni plodovi imaju mali pojedinačni randman, ali potpuno zrela kruška može nakon sušenja dati veoma koncentrisan ukus.

Etnobotanička istraživanja Balkana potvrđuju tradicionalnu upotrebu divlje kruške i u svežem i u sušenom obliku.

Danas je ovakav način upotrebe mnogo ređi.

Pekmez, žele i druge prerađevine

Divlja kruška može se koristiti za džem, pekmez, žele, kompot, fermentisana pića i različite tradicionalne prerađevine.

Njena trpkost i prirodna kiselost mogu biti prednost u određenim proizvodima, ali veoma tvrdi plodovi zahtevaju dovoljno zrenja i pravilnu termičku obradu.

Divlja kruška i perry

U pojedinim delovima Evrope divlje i tradicionalne kruške koriste se za proizvodnju fermentisanog napitka poznatog kao perry – svojevrsnog kruškinog pandana cideru.

Za takvu proizvodnju mogu biti korisni upravo plodovi sa izraženijim taninima, šećerima i kiselinama koje potrošač ne bi nužno smatrao najboljim za neposredno jelo.

To je dobar primer kako tehnološka vrednost voća nije isto što i njegova vrednost kao stonog ploda.

Divlja kruška za rakiju

Rakija od divlje kruške proizvodi se i u Srbiji, najčešće u vrlo ograničenim količinama.

Razlog nije samo dostupnost ploda. Divlja kruška je sitna, rasuta po prirodi, teška za sakupljanje, veoma promenljivog sastava i često sa relativno malim količinama soka po pojedinačnom plodu.

Za ozbiljnu količinu kljuka potreban je veliki broj plodova.

Zbog toga prava rakija proizvedena od samonikle divlje kruške prirodno spada među ređe voćne destilate.

Zašto je rakija od divlje kruške posebna?

Kod dobrog genotipa potpuno zreo plod može razviti izražen i prepoznatljiv kruškasti karakter.

Međutim, ne treba tvrditi da svaka divlja kruška daje isti aromatski profil.

Prirodne populacije se genetički veoma razlikuju. Jedno stablo može dati slađe i aromatičnije plodove, dok drugo daje plod sa više trpkosti i manje šećera.

Zato rakija od divlje kruške u velikoj meri zavisi od mesta sakupljanja i genotipova sa kojih plod potiče.

U tom smislu ona je mnogo manje standardizovana sirovina od Viljamovke.

Berba za rakiju

Za rakiju treba koristiti potpuno zrele plodove.

Kod divlje kruške je to posebno važno. Prerano sakupljen plod ima manje razvijenu aromu, čvršći je, izrazitije je trpak, teže se prerađuje i može imati manji fermentacioni potencijal.

Sakupljanje plodova koji su prirodno dostigli punu zrelost omogućava bolju ekstrakciju soka i aromatskih jedinjenja. Plodovi ipak moraju ostati zdravi.

Trulež i plesni nisu znak poželjne prezrelosti.

Dozrevanje

Kod pojedinih divljih krušaka korisno je kratko dozrevanje nakon berbe, tokom kojeg meso omekšava i ukus postaje manje opor.

Takav proces mora biti kontrolisan.

Cilj nije da plod istruli, već da dostigne fiziološku i tehnološku zrelost pogodnu za preradu.

Priprema za fermentaciju

Zbog sitnog i relativno tvrdog ploda divlju krušku treba dobro usitniti.

Cilj je dobiti što homogeniju masu iz koje kvasci mogu efikasno koristiti dostupne šećere.

Kod kruške je, kao i kod drugog voća, važna:

• zdrava sirovina
• čista oprema
• brzo pokretanje fermentacije
• kontrolisana temperatura
• zaštita kljuka od kvarenja

Mala količina šećera ili velika varijabilnost sirovine ne treba da se „ispravlja“ proizvoljnim tehnološkim postupcima ako je cilj autentičan destilat od voća.

Fermentacija

Hemijski sastav divlje kruške može značajno da se razlikuje između stabala.

Zato ozbiljan proizvođač ne bi trebalo da pretpostavlja sadržaj šećera samo zato što koristi „divlju krušku“.

Korisno je izmeriti:

• rastvorljive suve materije
• pH
• ukupnu kiselost
• stanje i zrelost sirovine

Tek na osnovu stvarnog sastava može se pravilno voditi fermentacija.

Alkoholni randman

Za divlju krušku ne postoji jedna univerzalna vrednost koliko litara rakije može da se dobije od 100 kg ploda.

Razlog je ogromna genetička varijabilnost.

Čak i naučna istraživanja pokazuju značajne razlike u sadržaju glukoze i fruktoze između prirodnih populacija. Zato bi tvrdnja poput „od 100 kg divlje kruške dobija se X litara rakije“ bila suviše pojednostavljena.

Randman zavisi od konkretnog ploda, zrelosti, sadržaja fermentabilnih šećera i efikasnosti fermentacije i destilacije.

Aroma destilata

Kvalitetna rakija od divlje kruške može imati veoma čist i fin voćni karakter.

Ipak, nije opravdano univerzalno pripisivati svakoj rakiji od Pyrus pyraster iste arome poput meda, vanile, bilja ili određenog cveća.

Te osobine zavise od genotipa ploda, lokaliteta, zrelosti, fermentacije, kazana, načina izdvajanja frakcija i odležavanja.

Kod pravog sortnog odnosno vrstnog destilata cilj treba da bude da se karakter zrele kruške sačuva kroz fermentaciju i destilaciju, a ne da ga prekrije tehnologija.

Zašto je rakija od divlje kruške retka?

Glavni problem nije destilacija već sirovina.

Plodovi su sitni i često rastu na pojedinačnim stablima udaljenim jedno od drugog. Njihovo sakupljanje je mnogo sporije i skuplje nego berba plantažne Viljamovke.

Pored toga, prirodne populacije imaju ekološku vrednost i ne mogu se posmatrati kao neograničen izvor sirovine.

Zato rakija od autentične samonikle divlje kruške prirodno pripada malim i ograničenim serijama.

Divlja kruška kao podloga

Istorijski veoma važna primena Pyrus pyraster bila je proizvodnja generativnih podloga za gajene kruške.

Biljke dobijene iz semena razvijaju:

• snažan korenov sistem
• dobro učvršćenje stabla
• veliku bujnost
• dugovečnost
• sposobnost korišćenja dubljih slojeva zemljišta

Takve podloge stvaraju mnogo veća stabla nego dunja ili savremene slabobujne vegetativne podloge.

Divlja kruška za siromašnija zemljišta

Istraživanja genotipova divlje kruške iz područja Polimlja pokazala su da pojedini sejanci mogu biti posebno zanimljivi kao generativne podloge za brdske i planinske položaje, siromašnija zemljišta i terene sa većim nagibom.

To ne znači da je svako seme divlje kruške jednako dobra podloga.

Pošto se razmnožava semenom, potomstvo je genetički raznovrsno, pa se razlikuje i po bujnosti i drugim osobinama.

Genetički resurs

Divlja kruška je veoma važna za budućnost oplemenjivanja kruške.

Prirodne populacije sadrže veliki broj različitih gena i genetičkih kombinacija.

U njima se mogu pronaći osobine značajne za:

• prilagođenost suši
• različite tipove zemljišta
• niske temperature
• bolesti
• dugovečnost
• kvalitet podloge
• buduće programe oplemenjivanja

Zbog toga očuvanje divlje kruške nije samo pitanje zaštite prirode.

To je i pitanje očuvanja genetičkog materijala koji može biti važan za buduće voćarstvo.

Opasnost od ukrštanja sa pitomom kruškom

Jedna od savremenih tema zaštite Pyrus pyraster je genetička introgresija iz gajenih krušaka.

Polen pitome kruške može učestvovati u oplodnji divljih stabala i obrnuto.

Tokom više generacija to može dovesti do pojave hibridnih genotipova i postepenog gubitka karakteristika autentičnih populacija divlje kruške.

Zbog toga je genetička analiza sve važnija u programima očuvanja ove vrste.

Ekološki značaj

Divlja kruška ima veoma važnu ulogu u prirodi.

Njeni cvetovi obezbeđuju nektar i polen insektima, dok plodove koriste ptice, divlje svinje, lisice, jazavci i drugi sisari.

Životinje istovremeno raznose seme i pomažu prirodnom širenju vrste.

Stablo tako povezuje oprašivače, biljojede, šumske sisare i širenje biljnog genetičkog materijala.

Drvo divlje kruške

Drvo Pyrus pyraster je tvrdo, gusto i fino strukturirano.

Istorijski je bilo veoma cenjeno u stolarstvu, rezbarstvu, izradi preciznih predmeta i muzičkih instrumenata.

Takva vrednost drveta predstavljala je i jedan od razloga zbog kojih su pojedina stara stabla nestajala iz prirodnih populacija.

Danas ekološka i genetička vrednost starih primeraka daleko prevazilazi njihovu vrednost kao drvne sirovine.

Divlja kruška u odnosu na Viljamovku

Divlja kruška i Viljamovka predstavljaju gotovo suprotne koncepte voćarske proizvodnje.

Viljamovka je vegetativno umnožena sorta sa predvidljivom veličinom, aromom i vremenom sazrevanja.

Divlja kruška predstavlja populaciju hiljada genetički različitih stabala.

Zato se kod Viljamovke može mnogo preciznije predvideti sastav sirovine, dok kod divlje kruške proizvođač mora da poznaje konkretne lokalne genotipove koje sakuplja.

Upravo ta neujednačenost može biti mana u industrijskoj proizvodnji, ali i deo posebnosti male serije autentične rakije.

Značaj divlje kruške za Srbiju

Divlja kruška pripada prirodnom i kulturnom nasleđu Srbije.

Njena vrednost danas je višestruka ekološka, genetička, šumarska, voćarska i tradicionalna.

Stara samonikla stabla predstavljaju izvor genetičke raznovrsnosti, hranu divljim životinjama i oprašivačima, deo autentičnih pejzaža i potencijalnu sirovinu za male količine specifičnih proizvoda.

Posebno zanimljiva činjenica je što rakija od divlje kruške pokazuje koliko veliki karakter destilata može doći iz veoma malog i naizgled skromnog ploda.

Najvažnije osobine divlje kruške

• Samonikla evropska kruška
• Tradicionalni naučni naziv Pyrus pyraster
• Nije jedna uniformna sorta
• Prirodne populacije imaju veliku genetičku raznovrsnost
• Autohtono je prisutna i u Srbiji
• Raste pojedinačno ili u manjim grupama
• Najčešća na rubovima šuma i otvorenim staništima
• Izrazito svetloljubiva vrsta
• Može rasti na veoma različitim zemljištima
• Posebno joj odgovaraju dobro drenirani položaji
• Stablo može dostići oko 15–20 m
• Izuzetni primerci mogu biti još viši
• Može živeti 150–200 godina
• Grane mogu biti trnovite
• Razvija snažan korenov sistem
• Cvet je beo
• Cveta uglavnom u aprilu i maju
• Samobesplodna je zbog gametofitne samoinkompatibilnosti
• Oprašuju je pčele i drugi insekti
• Plod je najčešće širok svega 2–3 cm
• Masa ploda veoma varira između genotipova
• Plod je tvrd i trpak pre pune zrelosti
• U mesu su izražene kamene ćelije
• Nakon pune zrelosti i omekšavanja postaje prijatniji
• Sazrevanje traje od kraja leta kroz jesen
• Može se koristiti sveža
• Tradicionalno se koristila za sušenje
• Pogodna je za različite vrste prerade
• Koristi se za proizvodnju rakije
• Rakija od divlje kruške prirodno je ograničene proizvodnje
• Sejanci su se koristili kao podloge za gajene kruške
• Veoma je važan genetički resurs
• Ima značajnu ulogu u biodiverzitetu
• Autentične populacije mogu biti ugrožene ukrštanjem sa gajenim kruškama

Česta pitanja o divljoj kruški

Da li je divlja kruška sorta?

Ne. Divlja kruška nije jedna sorta, već samonikla populacija genetički različitih stabala. Za evropsku divlju krušku tradicionalno se koristi naziv Pyrus pyraster.

Koji je naučni naziv divlje kruške?

Najčešće se koristi Pyrus pyraster (L.) Burgsd. Savremena Kew taksonomija ovaj naziv tretira kao sinonim Pyrus communis subsp. communis, dok ga evropska šumarska i genetička literatura i dalje veoma široko koristi kao naziv evropske divlje kruške.

Da li divlja kruška raste u Srbiji?

Da. Pyrus pyraster je autohtono prisutan u Srbiji i evidentiran je u različitim nizijskim, brdskim i planinskim područjima.

Da li je svaka kruška koja samoniklo raste divlja kruška?

Ne. Seme pitome kruške može dati stablo koje podivlja. Postoje i hibridi između divljih i gajenih krušaka. Zbog toga prava botanička identifikacija Pyrus pyraster može zahtevati više od samog pregleda ploda.

Koliko je visoko stablo divlje kruške?

Najčešće može dostići približno 15–20 metara, dok su u evropskoj literaturi zabeležena i izuzetna stabla visoka oko 30 metara.

Koliko dugo živi divlja kruška?

Pojedina dobro razvijena stabla mogu dostići približno 150–200 godina.

Da li divlja kruška ima trnje?

Može imati. Kratke grančice kod pravih divljih krušaka često završavaju trnovitim vrhom.

Kada cveta divlja kruška?

Uglavnom cveta tokom aprila i maja, uz razlike u zavisnosti od lokaliteta, nadmorske visine i godine.

Da li je divlja kruška samooplodna?

Ne. Ima sistem samoinkompatibilnosti, pa je za normalno zametanje potreban kompatibilan polen drugog stabla.

Koliko je krupan plod divlje kruške?

Plod je veoma sitan, najčešće približno 2–3 cm. U novijim istraživanjima masa pojedinačnih plodova kretala se od manje od 10 g do više od 15 g, uz velike razlike između genotipova.

Zašto je divlja kruška tako tvrda?

Plod prirodno ima čvrstu strukturu i izraženije sklereide ili kamene ćelije, koje daju karakterističan zrnast osećaj mesa.

Da li je divlja kruška trpka?

Mnogi genotipovi jesu, posebno pre potpune zrelosti. Kako plod sazreva i omekšava, trpkost može značajno da se smanji.

Kada sazreva divlja kruška?

Zbog velike genetičke raznovrsnosti nema jednog termina. Na Balkanu različiti genotipovi mogu sazrevati od kraja avgusta tokom septembra i oktobra, a pojedini i kasnije.

Da li se divlja kruška jede?

Da. Potpuno zreli i omekšali plodovi su jestivi, mada su mnogo sitniji i obično trpkiji i zrnastiji od savremenih stonih krušaka.

Da li se divlja kruška suši?

Da. Tradicionalna upotreba uključivala je i sušenje plodova, što je potvrđeno i u etnobotaničkim istraživanjima Balkana.

Da li se od divlje kruške pravi rakija?

Da. U Srbiji se proizvodi rakija od divlje kruške, uglavnom u ograničenim količinama zbog veoma sitnog ploda i zahtevnog sakupljanja.

Zašto je rakija od divlje kruške retka?

Zato što plodovi nisu iz plantažnih zasada, već se često sakupljaju sa pojedinačnih samoniklih stabala. Potrebna je velika količina veoma sitnog ploda, a sastav sirovine može znatno varirati.

Da li divlja kruška daje više ili manje rakije od Viljamovke?

Ne postoji jedan univerzalan odgovor. Sadržaj šećera kod divlje kruške veoma varira između genotipova, pa se alkoholni randman mora određivati prema konkretnoj sirovini. Nije korektno za sve divlje kruške navesti jedan broj litara rakije na 100 kg ploda.

Kada treba sakupljati divlju krušku za rakiju?

Kada je potpuno fiziološki i tehnološki zrela, kada plod počne da omekšava i razvije puni miris. Truli ili plesnivi plodovi nisu kvalitetna sirovina.

Može li divlja kruška da se koristi kao podloga?

Da. Sejanci divlje kruške istorijski su korišćeni kao generativne podloge za pitome kruške zbog snažnog korena, velike bujnosti i dugovečnosti.

Zašto je divlja kruška važna za oplemenjivanje?

Prirodne populacije čuvaju veliku količinu genetičke raznovrsnosti koja može biti značajna za otpornost, prilagođavanje klimi, podloge i buduće stvaranje novih sorti.

Da li je divlja kruška ugrožena?

U evropskim populacijama često je retka, a u više domaćih studija zaštite prirode vodi se kao retka ili ugrožena autohtona drvenasta vrsta. Dodatni problem predstavlja moguće ukrštanje sa gajenim kruškama i gubitak genetički čistih populacija.

Zašto treba čuvati stara stabla divlje kruške?

Zato što ona nisu samo izvor plodova. Predstavljaju genetički resurs, hranu za životinje i oprašivače, deo prirodnog biodiverziteta i deo tradicije korišćenja samoniklog voća na Balkanu.