Stara sorta kajsije izuzetnog kvaliteta ploda

Mađarska najbolja je jedna od najpoznatijih starih sorti kajsije u Srbiji i srednjoj Evropi. Decenijama je predstavljala svojevrsni standard prema kojem su poređene nove sorte i selekcije, naročito kada su u pitanju vreme sazrevanja, kvalitet ploda i pogodnost za različite načine prerade.

Poznata je po veoma kvalitetnom, sočnom i aromatičnom mesu, dobroj rodnosti i širokoj upotrebi. Plodovi se koriste za svežu potrošnju, džemove, pekmeze, kompote, sokove, sušenje, ali i za proizvodnju rakije od kajsije.

U stručnoj literaturi može se pronaći pod nazivima Hungarian Best i Magyar kajszi, mada istorija ove sorte nije potpuno jednostavna. U mađarskoj pomološkoj literaturi Magyar kajszi predstavlja i širu grupu blisko povezanih lokalnih tipova i klonova, iz koje su tokom vremena izdvajane najbolje forme.

Poreklo sorte Mađarska najbolja

Mađarska najbolja potiče iz Mađarske, gde se tokom dugog perioda razvijala i širila populacija kajsija poznata kao Magyar kajszi.

Nije nastala savremenim planskim ukrštanjem sa precizno poznatim roditeljskim sortama. Njeno poreklo vezuje se za dugotrajnu lokalnu selekciju iz tradicionalnih populacija kajsije.

Mađarski pomološki izvori ukazuju da se grupa Magyar kajszi verovatno formirala na području velike mađarske nizije, naročito između Dunava i Tise. Dugotrajno razmnožavanje semenom u prošlosti dovelo je do nastanka velikog broja međusobno sličnih, ali ne potpuno identičnih tipova.

Kasnije su iz takvih populacija birana najbolja stabla i razmnožavana kalemljenjem.

Zbog toga se u starijoj literaturi mogu pronaći različiti nazivi i nešto različiti opisi sorte, što ne mora nužno značiti da je jedan od njih pogrešan – često se radi o različitim klonovima unutar veoma bliske grupe.

Mađarska najbolja, Hungarian Best i Magyar kajszi

U međunarodnoj pomološkoj literaturi naziv Mađarska najbolja povezuje se sa nazivima Hungarian Best, Magyar kajszi, Ungarische Beste i Meilleur d'Hongrie.

UPOV, međunarodna organizacija koja se bavi zaštitom novih biljnih sorti, navodi ove nazive kao sinonime povezane sa sortom Magyar kajszi.

Ipak, kod istorijskih mađarskih izvora situacija je složenija. Magyar kajszi može označavati širu sortnu grupu, dok su tokom vremena izdvajani određeni klonovi sa boljim osobinama.

Zato Mađarsku najbolju ne treba automatski izjednačavati sa svakim lokalnim klonom koji nosi naziv Magyar kajszi.

Posebno treba razlikovati Gönci magyar kajszi, odnosno Gonci mađarsku kajsiju, koja predstavlja selekcionisani tip iz iste šire grupe, ali je priznatom sortom postala tek tokom XX veka.

Značaj Mađarske najbolje u Srbiji

Mađarska najbolja imala je izuzetno veliki značaj u razvoju proizvodnje kajsije u Srbiji.

Dugo je bila jedna od vodećih sorti u domaćim zasadima, a u mnogim naučnim istraživanjima korišćena je kao standardna sorta sa kojom su poređene nove domaće i introdukovane sorte.

Posebno je bila zastupljena u tradicionalnim područjima proizvodnje kajsije u Vojvodini, okolini Beograda i drugim toplijim voćarskim područjima.

Razvojem novosadskih, čačanskih i drugih domaćih selekcija njen udeo u novim zasadima postepeno se menjao, ali je Mađarska najbolja ostala važna zbog kvaliteta ploda i svog istorijskog značaja u domaćem kajsijarstvu.

Stablo i bujnost

Stablo Mađarske najbolje je uglavnom bujno do srednje bujno, zavisno od podloge, zemljišta i uslova gajenja.

Mlada stabla snažno rastu i formiraju dobro razvijenu krošnju. Kod starijih stabala krošnja postaje šira i razgranatija. Sorta relativno rano ulazi u rodnost i u odgovarajućim uslovima može ostvarivati dobre prinose.

Kao i kod drugih kajsija, pravilno formiranje krošnje u mladosti ima veliki značaj za kasniju stabilnost stabla, osvetljenost unutrašnjosti krošnje i raspored rodnog drveta.

Preterano bujan vegetativni rast nije poželjan jer može smanjiti osvetljenost krošnje i povećati osetljivost biljke na različite fiziološke i zdravstvene probleme.

Rodnost

Mađarska najbolja je dobro rodna sorta, ali rodnost kajsije u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika tokom zime i ranog proleća.

U istraživanjima sprovedenim u Srbiji korišćena je kao standard za poređenje produktivnosti novih sorti.

Rod može znatno varirati između godina prvenstveno zbog oštećenja cvetnih pupoljaka tokom zime ili cvetova i mladih plodića usled prolećnih mrazeva.

U povoljnim godinama stablo može obilno roditi, pa pravilna rezidba i održavanje ravnoteže između vegetativnog rasta i roda imaju veliki značaj za kvalitet i krupnoću plodova.

Cvetanje

Mađarska najbolja cveta srednje rano, odnosno u srednjem periodu cvetanja sortimenta kajsije.

To je veoma važna osobina jer se kod kajsije vreme cvetanja direktno povezuje sa rizikom od kasnih zimskih i prolećnih mrazeva.

Kajsija generalno ima relativno kratko duboko zimsko mirovanje. Posle toplijeg perioda tokom zime pupoljci mogu brzo nastaviti razvoj, zbog čega rano prolećno zahlađenje može ozbiljno ugroziti rod.

Mađarska najbolja zbog toga ne treba da se smatra izrazito kasnocvetnom sortom.

Neke novije novosadske selekcije cvetaju nekoliko dana kasnije upravo zato što su selekcionisane sa ciljem povećanja sigurnosti proizvodnje.

Da li je Mađarska najbolja samooplodna?

Mađarska najbolja je samooplodna odnosno samo-kompatibilna sorta.

To znači da njeni cvetovi mogu biti oplođeni sopstvenim polenom i da za formiranje roda nije neophodno prisustvo druge sorte kao oprašivača.

Ipak, prisustvo drugih sorti kajsije koje cvetaju u isto vreme i veća aktivnost pčela mogu pozitivno uticati na oplodnju i zametanje plodova.

Samooplodnost takođe ne znači da je rod potpuno siguran. Nepovoljno vreme tokom cvetanja, niske temperature, kiša ili mraz mogu značajno smanjiti broj oplođenih cvetova.

Plod Mađarske najbolje

Plod Mađarske najbolje je uglavnom srednje krupan, mada krupnoća dosta zavisi od količine roda, zemljišta, dostupnosti vode i agrotehnike.

U istraživanjima sprovedenim u Srbiji prosečna masa ploda iznosila je približno 45 grama, dok se u drugim pomološkim opisima često navode vrednosti oko 50 grama.

Plod je najčešće okruglast do blago spljošten. Osnovna boja pokožice u punoj zrelosti je intenzivno žuta do narandžasta.

Na osunčanoj strani može se pojaviti svetlocrveno do intenzivnije crveno rumenilo, često praćeno sitnim crvenkastim tačkama.

U kišnim godinama na pokožici se mogu pojaviti različite površinske pege, pa izgled ploda može značajno varirati između godina.

Meso, ukus i aroma

Jedna od najvećih vrednosti Mađarske najbolje upravo je kvalitet mesa.

Meso je narandžasto, sočno, srednje čvrsto do čvrsto i veoma prijatne strukture kada se plod ubere u odgovarajućem trenutku.

Ukus je skladan, slatko-nakiseo, sa izraženom aromom karakterističnom za kvalitetnu kajsiju.

Upravo kombinacija šećera, kiselina i izražene sortne arome učinila je Mađarsku najbolju jednom od standardnih sorti za ocenjivanje kvaliteta kajsije.

U ogledima u Srbiji zabeležen je sadržaj rastvorljivih suvih materija od približno 16 °Brix, ali ova vrednost nije stalna osobina svakog ploda. Zavisi od godine, položaja, opterećenja rodom, količine vode i trenutka berbe.

Plodovi namenjeni preradi i rakiji treba da dostignu punu tehnološku zrelost kako bi razvili maksimalnu aromu i odgovarajući sadržaj šećera.

Koštica

Koštica se kod zrelih plodova dobro odvaja od mesa, što predstavlja značajnu prednost kod prerade.

Takve sorte su praktičnije za proizvodnju kompota, džemova, sušenog voća i drugih proizvoda kod kojih je potrebno brzo uklanjanje koštice.

Udeo koštice u ukupnoj masi ploda može varirati između različitih klonova i uslova proizvodnje.

Kada sazreva Mađarska najbolja?

Vreme sazrevanja zavisi od područja i vremenskih prilika.

U ogledima na području Beograda prosečan termin sazrevanja Mađarske najbolje zabeležen je oko početka jula, dok se u drugim delovima Srbije i srednje Evrope berba često odvija tokom prve ili druge dekade jula.

Zbog toga je najpreciznije Mađarsku najbolju svrstati u srednje rane do srednje sorte kajsije.

U hladnijim područjima sazrevanje može biti pomereno nekoliko dana kasnije.

Vreme berbe treba prilagoditi nameni ploda. Za transport i svežu prodaju plod se bere nešto čvršći, dok je za preradu, a naročito za rakiju, poželjno sačekati punu zrelost i maksimalno razvijenu aromu.

Otpornost prema zimskim i prolećnim mrazevima

Kod otpornosti Mađarske najbolje treba biti oprezan sa tvrdnjama da je reč o izrazito otpornoj sorti.

Rezultati istraživanja pokazuju da nije među najotpornijim sortama kajsije prema mrazu.

Njena dugogodišnja zastupljenost u proizvodnji govori o dobroj prilagođenosti određenim područjima, ali otvoreni cvetovi i mladi plodići ostaju veoma osetljivi na niske temperature.

Zato je izbor položaja izuzetno važan.

Treba izbegavati depresije i zatvorene terene u kojima se nakuplja hladan vazduh. Blage padine sa dobrom cirkulacijom vazduha mogu biti znatno sigurnije za kajsiju.

Zemljište i položaj

Mađarska najbolja najbolje uspeva na toplim, osunčanim i dobro provetrenim položajima.

Zemljište treba da bude dovoljno duboko, plodno i propusno.

Kajsija posebno loše podnosi dugotrajno zadržavanje vode oko korena. Teška i nedovoljno drenirana zemljišta povećavaju rizik od slabljenja stabala i prevremenog sušenja.

Najpovoljnija su zemljišta koja istovremeno mogu da zadrže dovoljno vlage tokom vegetacije, ali iz kojih se višak vode brzo odvodi.

Dobra osvetljenost veoma je važna i za razvoj boje, šećera i karakteristične arome ploda.

Podloge za Mađarsku najbolju

U Srbiji se za kajsiju tradicionalno koriste različite podloge.

Jedna od najčešćih bila je džanarika, ali direktno kalemljenje kajsije na pojedine tipove džanarike može imati određene probleme sa kompatibilnošću i dugovečnošću stabala.

Zbog toga se koriste i posrednici od određenih sorti šljive.

U domaćoj praksi kao posrednici se mogu koristiti Stenlej, Požegača, Čačanska lepotica, Belošljiva i drugi odgovarajući genotipovi.

Belošljiva je takođe tradicionalno značajna podloga za kajsiju, naročito na određenim tipovima zemljišta.

Izbor podloge ne treba posmatrati odvojeno od zemljišta, klime, načina gajenja i planiranog intenziteta zasada.

Apopleksija kajsije

Jedan od najvećih problema u proizvodnji kajsije u Srbiji je apopleksija, odnosno iznenadno sušenje dela stabla ili čitave voćke.

Ne radi se o jednoj bolesti sa jednim uzročnikom, već o složenom problemu u kojem mogu učestvovati različiti patogeni, fiziološki stres, oštećenja od niskih temperatura, neodgovarajuće zemljište, podloga i način rezidbe.

Mađarska najbolja nije izuzeta od ovog problema.

Zato su pravilan izbor položaja i podloge, zdrav sadni materijal, odgovarajuća rezidba i izbegavanje nepotrebnih povreda stabla veoma važni za dugovečnost zasada.

Bolesti

Kao i druge sorte kajsije, Mađarska najbolja može biti ugrožena različitim bolestima.

Posebno su značajne monilija, šarka odnosno Plum pox virus i različita oboljenja kore, grana i lista.

Jačina napada ne zavisi samo od sorte već i od vremenskih uslova, zdravstvenog stanja zasada, prisustva izvora infekcije i sprovedene zaštite.

Posebno su problematične hladne i kišne godine tokom cvetanja, kada su uslovi za razvoj monilije povoljniji.

Zbog toga Mađarsku najbolju nije pravilno predstavljati kao sortu kojoj nije potrebna zaštita.

Rezidba

Kod kajsije je način rezidbe posebno važan zbog njenog karakterističnog reagovanja na velike rezove i povrede.

Cilj je održavati prozračnu i dobro osvetljenu krošnju sa stalnim obnavljanjem rodnog drveta. Prejaka rezidba može izazvati snažan vegetativni rast i narušiti ravnotežu između rasta i rodnosti.

U savremenoj proizvodnji često se deo rezidbe obavlja tokom vegetacije ili nakon berbe, kada rane lakše zarastaju nego tokom hladnog i vlažnog zimskog perioda.

Mađarska najbolja za svežu potrošnju

Zbog odličnog ukusa, prijatne kiseline i izražene arome, Mađarska najbolja je veoma kvalitetna stona kajsija.

Najbolji ukus razvija kada se plod približi punoj zrelosti.

Plod namenjen udaljenom tržištu mora se brati nešto ranije, dok je još dovoljno čvrst za manipulaciju i transport.

Takvi plodovi ipak ne mogu uvek imati isti intenzitet mirisa i ukusa kao kajsija koja potpuno sazri na stablu.

Mađarska najbolja za preradu

Mađarska najbolja spada u sorte kombinovane namene.

Pored sveže potrošnje, veoma je pogodna za proizvodnju:

• džemova i pekmeza
• kompota
• sokova i voćnih prerađevina
• sušene kajsije
• kaša i punjenja
• rakije od kajsije

Narandžasto meso, izražena aroma i dobar odnos šećera i kiselina daju joj veoma dobre tehnološke osobine.

Lako odvajanje koštice dodatno olakšava preradu.

Mađarska najbolja za rakiju

Mađarska najbolja je veoma zanimljiva sorta za proizvodnju rakije od kajsije.

Njena glavna prednost nije samo sadržaj šećera već izrazita aroma zrelog ploda.

Za vrhunsku rakiju potrebno je koristiti potpuno zrele, zdrave i aromatične plodove. Kajsija ubrana prerano ima manje razvijene aromatske materije i niži sadržaj fermentabilnih šećera, što se direktno odražava na kvalitet destilata.

Plodovi se pre fermentacije sortiraju, a truli i plesnivi primerci ne bi trebalo da ulaze u kljuk.

Kod kajsije je posebno važno pravilno postupanje sa košticama, jer njihovo nekontrolisano lomljenje može promeniti aromatski profil destilata.

Pravilno vođena fermentacija omogućava da se sačuvaju nežne voćne arome koje Mađarsku najbolju čine interesantnom sirovinom za kvalitetnu kajsijevaču.

Zašto je Mađarska najbolja ostala važna sorta?

Savremene sorte često imaju krupniji i atraktivniji plod, kasnije cvetanje ili bolje osobine za transport.

Ipak, Mađarska najbolja je decenijama opstala zbog osobine koju je mnogo teže nadomestiti – visokog kvaliteta ukusa i arome.

Upravo zbog toga korišćena je kao kontrolna sorta u brojnim domaćim ogledima.

Njena vrednost danas nije samo istorijska. Ona predstavlja važan deo sortimenta kajsije u ovom delu Evrope i značajan genetički materijal za selekciju novih sorti.

Za proizvodnju namenjenu preradi, rakiji ili kupcima koji pre svega traže aromu i ukus zrele kajsije, Mađarska najbolja i dalje ima posebno mesto.

Najvažnije osobine Mađarske najbolje

• Poreklo iz Mađarske
• Pripada istorijskoj grupi Magyar kajszi
• U međunarodnoj literaturi poznata kao Hungarian Best
• Bujno do srednje bujno stablo
• Dobra rodnost
• Srednje vreme cvetanja
• Samooplodna sorta
• Srednje krupan plod, najčešće oko 45–50 grama
• Narandžasta pokožica sa crvenilom na osunčanoj strani
• Narandžasto, sočno i aromatično meso
• Skladan slatko-nakiseo ukus
• Koštica se lako odvaja od mesa
• Sazreva uglavnom tokom prve polovine jula
• Pogodna za svežu potrošnju
• Veoma pogodna za različite vrste prerade
• Kvalitetna sirovina za rakiju od kajsije
• Jedna od istorijski najvažnijih sorti kajsije u Srbiji

Česta pitanja o Mađarskoj najboljoj

Odakle potiče Mađarska najbolja?

Mađarska najbolja potiče iz Mađarske i povezana je sa tradicionalnom grupom kajsija poznatom kao Magyar kajszi. Nastala je dugotrajnom lokalnom selekcijom, a ne savremenim planskim ukrštanjem poznatih roditeljskih sorti.

Da li su Mađarska najbolja i Hungarian Best ista sorta?

Da. Naziv Hungarian Best predstavlja međunarodno korišćen naziv za Mađarsku najbolju. U literaturi se sreće i naziv Magyar kajszi, mada taj izraz istorijski može označavati i širu grupu bliskih mađarskih tipova i klonova kajsije.

Da li su Mađarska najbolja i Gönci magyar kajszi potpuno ista sorta?

Ne treba ih potpuno poistovećivati. Gönci magyar kajszi predstavlja selekcionisanu sortu iz šire grupe mađarskih kajsija i zvanično je izdvojena tokom XX veka. Genetički i pomološki su veoma bliske, ali različiti klonovi mogu pokazivati određene razlike.

Kada sazreva Mađarska najbolja?

U Srbiji sazreva uglavnom tokom prve polovine jula. U toplijim područjima može sazreti početkom jula, dok u hladnijim položajima berba može biti pomerena prema drugoj dekadi meseca.

Koliko je krupan plod Mađarske najbolje?

Plod je srednje krupan. U domaćim istraživanjima prosečna masa bila je oko 45 grama, dok se u drugim opisima često navode plodovi oko 50 grama. Krupnoća zavisi od roda, zemljišta, vode i agrotehnike.

Kakvog je ukusa Mađarska najbolja?

Meso je sočno, aromatično i skladnog slatko-nakiselog ukusa. Upravo kvalitet mesa i karakteristična aroma spadaju među najveće prednosti ove sorte.

Da li je Mađarska najbolja samooplodna?

Da. Mađarska najbolja je samooplodna sorta, pa za formiranje roda nije neophodna druga sorta kajsije kao oprašivač.

Da li je Mađarska najbolja otporna na prolećni mraz?

Ne treba je smatrati izrazito otpornom sortom. Cveta u srednjem periodu i, kao većina kajsija, može pretrpeti značajne štete od kasnih zimskih i prolećnih mrazeva. Zbog toga je pravilan izbor položaja veoma važan.

Da li je Mađarska najbolja dobra za preradu?

Da. Pogodna je za džemove, pekmeze, kompote, sokove, sušenje i druge vrste prerade. Lako odvajanje koštice i visok kvalitet mesa dodatno povećavaju njenu tehnološku vrednost.

Da li je Mađarska najbolja dobra za rakiju?

Da. Mađarska najbolja je vrlo kvalitetna sirovina za rakiju od kajsije, prvenstveno zbog izražene arome zrelog ploda i dobrog odnosa šećera i kiselina. Za najbolji destilat treba koristiti potpuno zrele i zdrave plodove.

Zašto je Mađarska najbolja značajna u Srbiji?

Dugo je bila jedna od vodećih sorti kajsije u Srbiji i često je korišćena kao standard u ispitivanjima novih sorti. Njena reputacija zasniva se pre svega na odličnom kvalitetu, aromi i širokoj mogućnosti upotrebe ploda.