Rana švedska sorta šljive slatkog i aromatičnog ploda

 

Opal je rana sorta evropske šljive poreklom iz Švedske, cenjena zbog veoma prijatnog ukusa, visoke rodnosti i ranog sazrevanja. Nastala je 1925. godine u Alnarpu ukrštanjem sorti Reine Claude d’Oullins, odnosno Oullins Renklod, i Early Favourite.

Sorta je dobila ime Opal 1944. godine, a nekoliko godina kasnije počela je šire da se uvodi u proizvodnju. Danas je poznata u brojnim evropskim zemljama, naročito u severnoj i srednjoj Evropi, ali je ispitivana i u Srbiji, gde je pokazala veoma dobre rezultate u uslovima zapadne Srbije.

Opal daje srednje krupne, okruglaste do ovalne plodove crvenoljubičaste boje, sa žutim, veoma sočnim i slatkim mesom. Koštica se kod dobro sazrelih plodova lako odvaja od mesa.

Njena osnovna namena je sveža potrošnja, ali dobar sadržaj šećera, sočnost i prijatna aroma omogućavaju upotrebu i za džemove, pekmeze, kolače i druge prerađevine, kao i za proizvodnju rakije od šljive.

Poreklo sorte Opal

Opal je nastao u Horticultural Research Station Alnarp, u južnoj Švedskoj.

U proleće 1925. godine sorta Reine Claude d’Oullins planski je oprašena polenom sorte Early Favourite.

Iz tog ukrštanja dobijeno je 64 semenke koje su posejane početkom 1926. godine. Samo dve biljke su nikle, a jedna je ubrzo propala.

Tako je od čitavog ukrštanja ostao samo jedan sejanac.

Tek 1935. godine primećen je izuzetan kvalitet njegovih plodova, nakon čega je biljka počela vegetativno da se umnožava.

Godine 1944. odlučeno je da nova sorta dobije ime Opal i bude uvedena u proizvodnju, a u komercijalnoj prodaji prisutna je od 1948. godine.

Ovaj primer lepo pokazuje koliko oplemenjivanje voćaka može biti dug proces – od ukrštanja do uvođenja nove sorte prošlo je gotovo dvadeset godina.

Roditelji Opala

Roditeljska kombinacija sorte Opal je Reine Claude d’Oullins × Early Favourite.

Reine Claude d’Oullins, odnosno Oullins Renklod, poznata je francuska sorta žutog do zelenožutog ploda, velike rodnosti i dobrog kvaliteta.

Early Favourite je rana sorta šljive.

Opal je od roditelja nasledio ranu zrelost, dobru rodnost i visok kvalitet mesa, zbog čega je kasnije postao jedna od značajnijih ranih sorti u severnoj Evropi.

Ko je stvorio Opal?

Švedska nacionalna genebanka navodi da je ukrštanje i selekciju izvršio Emil Johansson, državni hortikulturni stručnjak u Alnarpu.

Sorta je nastala 1925, imenovana i uvedena 1944, a komercijalno se prodaje od 1948. godine.

Opal zato nije stara spontano pronađena lokalna sorta, već rezultat planskog oplemenjivanja evropske šljive.

Vrsta

Opal pripada vrsti Prunus domestica L. – evropska šljiva.

To je ista botanička vrsta kojoj pripadaju mnoge tradicionalne i savremene sorte šljive koje se gaje u Srbiji.

Stablo i bujnost

Stablo Opala je najčešće srednje bujno.

Mlada stabla mogu u prvim godinama razvijati veoma snažne i duge mladare, ali se intenzitet vegetativnog rasta kasnije smanjuje. Odraslo stablo ne mora biti izrazito veliko.

Krošnja je uglavnom raširena do zaobljena i relativno laka za formiranje pravilnom rezidbom. Konačna veličina stabla ipak u velikoj meri zavisi od podloge.

Na snažnoj podlozi Opal će razviti veće stablo, dok se na slabije bujnim klonskim podlogama može prilagoditi gušćim zasadima i manjim prostorima.

Rano stupanje u rodnost

Jedna od prednosti Opala je što relativno rano ulazi u rod.

To ga čini zanimljivim za intenzivnije zasade jer se na prve ozbiljnije prinose ne čeka dugo kao kod nekih starijih sorti.

Rano stupanje u rod prati i veoma visok potencijal rodnosti, što istovremeno predstavlja jednu od najvećih prednosti i jedan od glavnih problema ove sorte.

Rodnost

Opal je poznat kao veoma rodna sorta.

U povoljnim godinama može zametnuti toliko plodova da stablo nije u mogućnosti da ih sve razvije do optimalne veličine.

U istraživanju Instituta za voćarstvo Čačak na Preljinskom brdu, Opal je među ispitivanim sortama imao najveći prosečni prinos po stablu – oko 16,4 kg, odnosno približno 21,9 tona po hektaru u tadašnjem sistemu gajenja.

Ovo potvrđuje da se visoka rodnost Opala ne odnosi samo na hladnije severnoevropske uslove, već se može ispoljiti i u zapadnoj Srbiji.

Zašto Opal mora da se proređuje?

Proređivanje plodova jedna je od najvažnijih agrotehničkih mera kod Opala.

Ako se ostavi previše plodova, rezultat može biti:

• sitniji plod
• slabiji ukus
• niži sadržaj šećera
• slabija obojenost
• preveliko iscrpljivanje stabla
• slabiji rod naredne godine

Zbog veoma obilnog zametanja Opal može pokazati tendenciju ka alternativnom rađanju ukoliko se rod ne reguliše.

Nakon godine u kojoj stablo nosi preveliku količinu ploda može uslediti godina sa znatno manjim rodom.

Pravilno proređivanje pomaže da se dobije krupniji i ukusniji plod i istovremeno doprinosi ujednačenijoj rodnosti.

Cvetanje Opala

Opal cveta rano do srednje rano, u zavisnosti od klimatskih uslova.

U ogledu u okolini Čačka tokom 2008. i 2009. godine prosečan početak cvetanja zabeležen je oko 9. aprila, dok je završetak cvetanja bio oko 20. aprila. Ovi datumi nisu univerzalni i ne treba ih primenjivati na svaki lokalitet i godinu.

U hladnijoj klimi cvetanje može nastupiti kasnije, dok u toplijim godinama i područjima može početi ranije.

Prolećni mraz

Zbog relativno ranog cvetanja Opal može biti izložen riziku od kasnih prolećnih mrazeva.

RHS posebno upozorava da rano cveta i da cvetovi zato mogu biti ugroženi prolećnim mrazom.

To ne znači da je sorta izuzetno osetljiva, već da trenutak pojave mraza ima veliki značaj.

Ako zahlađenje nastupi tokom punog cvetanja, štete mogu biti ozbiljne i kod inače dobro prilagođenog stabla.

Zbog toga treba izbegavati zatvorene depresije i druga mesta na kojima se zadržava hladan vazduh.

Da li je Opal samooplodan?

Da. Opal je samooplodna sorta.

To znači da jedno stablo može formirati rod bez prisustva druge sorte šljive kao oprašivača.

Ovo je jedna od njegovih velikih praktičnih prednosti, naročito u manjim voćnjacima i na okućnicama. Opal takođe proizvodi kvalitetan polen i može predstavljati dobar oprašivač za druge kompatibilne sorte koje cvetaju približno u isto vreme.

Prisustvo drugih sorti i insekata oprašivača ipak može doprineti još pouzdanijem zametanju plodova.

Plod Opala

Plod Opala je srednje krupan, mada njegova veličina izrazito zavisi od količine roda na stablu.

U različitim evropskim opisima prosečna masa se kreće približno od 25 do 40 grama. Britanska National Fruit Collection navodi prosečnu masu od oko 27,5 g, dok su u ogledu u okolini Čačka plodovi prosečno imali 31,8 g.

Kod pravilno proređenog roda mogu se razviti i plodovi mase približno 35–40 g.

Zato se Opal ne može oceniti samo na osnovu jedne prosečne mase.

Kod ove sorte odnos između prinosa i veličine ploda posebno je izražen – što je stablo više opterećeno rodom, plodovi su uglavnom sitniji.

Oblik ploda

Plod je okruglast do ovalan, ponekad blago izdužen.

Oblik je prilično pravilan i privlačan za stonu upotrebu.

Plod nema tipičan jako izdužen oblik kakav je karakterističan za neke sorte namenjene sušenju, već više podseća na okruglaste renklode.

Boja pokožice

Osnovna boja pokožice je žutozelena do žuta, ali je u punoj zrelosti veliki deo površine prekriven crvenom, crvenoljubičastom do ljubičastom dopunskom bojom.

Na površini se razvija prirodna voštana prevlaka, odnosno pepeljak, koja plodu daje diskretan sivkast izgled.

Intenzitet crvenoljubičaste boje zavisi od osunčanosti i stepena zrelosti.

Zbog toga plodovi koji sazrevaju sa spoljašnje, dobro osvetljene strane krošnje mogu biti mnogo intenzivnije obojeni od onih u unutrašnjosti.

Pokožica

Pokožica Opala je relativno tanka i prijatna za jelo.

To predstavlja prednost za stonu sortu jer ne daje grub ili previše žilav osećaj tokom konzumacije. Ipak, tokom produženog perioda kišnog vremena u vreme sazrevanja tanka pokožica može postati osetljivija.

Zbog toga uslovi neposredno pred berbu mogu uticati na tržišni kvalitet ploda.

Meso

Meso je žuto do zlatnožuto, srednje čvrsto, veoma sočno i prijatne fine teksture.

Kod potpuno zrelih plodova ono postaje izrazito slatko i aromatično.

Upravo kvalitet mesa predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojih je Opal cenjen kao desertna sorta.

Ukus

Opal ima sladak, bogat i aromatičan ukus, uz relativno blagu kiselost.

Dobro sazreli i pravilno proređeni plodovi mogu imati vrlo visok kvalitet za svežu potrošnju.

Međutim, preveliko opterećenje roda može značajno umanjiti ukus. Na stablu sa previše plodova oni ostaju sitniji i mogu imati znatno slabiju slast i aromu.

Zbog toga kvalitet Opala posebno zavisi od pravilnog upravljanja rodom.

Šećeri i rastvorljive suve materije

U uslovima zapadne Srbije Opal je pokazao veoma zanimljive rezultate.

U dvogodišnjem ogledu Instituta za voćarstvo Čačak prosečan sadržaj rastvorljivih suvih materija iznosio je čak oko 20,38 °Brix.

To je bila najviša vrednost među pet ispitivanih sorti, praktično izjednačena sa Viktorijom.

Ovaj podatak je posebno važan kada se razmatra Opal kao sirovina za preradu ili rakiju.

Ipak, 20,38 °Brix ne treba predstavljati kao stalnu vrednost sorte.

Sadržaj šećera zavisi od godine, prinosa, vremena berbe, osunčanosti, količine vode i stepena zrelosti.

Koštica

Opal je cepača, odnosno kod potpuno razvijenog i zrelog ploda koštica se uglavnom lako odvaja od mesa.

To predstavlja značajnu prednost za svežu potrošnju i preradu. Koštica je relativno mala u odnosu na plod.

Lako odvajanje koštice posebno olakšava upotrebu za kolače, džemove, kompote i druge proizvode kod kojih je potrebno prethodno uklanjanje koštice.

Kada sazreva Opal?

Opal je rana sorta šljive.

Tačan termin sazrevanja veoma zavisi od klimatskog područja.

U hladnijoj Norveškoj sazrevanje se najčešće odvija tokom druge polovine avgusta. U Velikoj Britaniji najčešće se bere početkom avgusta. Međutim, u uslovima zapadne Srbije Opal može sazrevati znatno ranije. U istraživanju Instituta za voćarstvo Čačak prosečan datum berbe bio je 19. jul.

Novije istraživanje ranih sorti šljive u Srbiji takođe svrstava Opal među sorte čiji se plodovi beru od kraja prve do kraja druge dekade jula.

Dakle Opal u Srbiji sazreva uglavnom tokom jula, uz moguće pomeranje u zavisnosti od lokaliteta i godine.

Zašto su termini sazrevanja toliko različiti?

Razlika između jula u Srbiji i druge polovine avgusta u Norveškoj odličan je primer koliko klima utiče na fenologiju voćaka.

Ista sorta ne sazreva istog datuma u svim državama. Temperatura tokom proleća i leta, broj sunčanih sati, nadmorska visina, ekspozicija i količina padavina mogu pomeriti berbu više nedelja.

Zato kod sorte Opal nije dovoljno prepisati datum iz britanskog ili skandinavskog kataloga i primeniti ga na Srbiju.

Za naše uslove mnogo su vredniji rezultati ogleda iz Čačka.

Opal u Srbiji

Opal je introdukovana sorta, što znači da nije nastala u Srbiji već je uvedena iz inostranstva.

Ispitivana je u više domaćih naučnih ogleda. Posebno su značajni rezultati Instituta za voćarstvo Čačak i Agronomskog fakulteta u Čačku, koji pokazuju da sorta može uspešno da se gaji u uslovima zapadne Srbije.

U ogledu na Preljinskom brdu Opal je bio najranija od pet ispitivanih introdukovanih sorti i istovremeno imao najveći prinos.

Autori su zaključili da su klimatski i zemljišni uslovi područja Čačka odgovarajući za njegovo gajenje.

Novija istraživanja Opala u Srbiji

Opal nije nestao iz domaćih naučnih ispitivanja.

U savremenom istraživanju Instituta za voćarstvo Čačak objavljenom 2026. godine ponovo je uključen među introdukovane sorte šljive čiji je hemijski sastav ploda ispitivan u zapadnoj Srbiji.

To pokazuje da sorta i dalje ima istraživački i praktični značaj u domaćem šljivarstvu.

Zemljište

Opal najbolje uspeva na plodnim, dovoljno vlažnim, ali dobro dreniranim zemljištima.

Ne odgovara mu dugotrajno zadržavanje vode oko korena.

Kod veoma teških i slabo propusnih zemljišta raste rizik od slabljenja korenovog sistema i različitih zdravstvenih problema.

Sa druge strane, u izrazito sušnim uslovima bez dovoljno vode plodovi mogu ostati sitniji, naročito ako je stablo obilno rodilo.

Položaj

Za najbolji kvalitet ploda poželjan je sunčan i provetren položaj.

Dovoljno svetlosti doprinosi:

• boljem stvaranju šećera
• intenzivnijoj boji pokožice
• kvalitetnijem sazrevanju
• boljem zdravstvenom stanju krošnje

Zbog ranijeg cvetanja treba izbegavati izrazita mrazišta.

Podloge

Opal je u različitim evropskim zemljama ispitivan na više podloga.

U Srbiji je uspešno testiran na St. Julien A, kao i na izdancima Belošljive u domaćim ogledima. St. Julien A daje nešto umereniju bujnost od generativnih podloga poput džanarike i može biti pogodan za intenzivnije sisteme gajenja.

Džanarika se tradicionalno veoma mnogo koristi kao podloga za šljivu u Srbiji.

Izbor podloge treba prilagoditi zemljištu, raspoloživoj vodi, razmaku sadnje i planiranom sistemu gajenja.

Rezidba

Opal relativno dobro reaguje na redovnu rezidbu.

Cilj je održavati prozračnu i dobro osvetljenu krošnju i sprečiti da stablo bude preopterećeno velikim brojem rodnih grančica.

Kod sorte sa izrazito visokim potencijalom rodnosti nije poželjno samo podsticati što veći broj cvetova.

Mnogo je važnije postići ravnotežu između vegetativnog rasta i količine roda.

Proređivanje – ključ uspešnog gajenja Opala

Kod malo sorti šljive proređivanje ima toliko veliki značaj kao kod Opala.

Ako se formira previše plodova, njihova masa može značajno pasti, a stablo se može iscrpeti. U komercijalnim zasadima cilj nije proizvesti najveći mogući broj šljiva, već odgovarajući broj kvalitetnih, dovoljno krupnih i slatkih plodova.

Zbog toga proređivanje kod Opala treba posmatrati kao osnovnu proizvodnu meru, a ne kao dodatnu intervenciju samo u ekstremnim godinama.

Otpornost na zimske temperature

Opal se u skandinavskim uslovima pokazao kao dobro prilagođena i relativno otporna sorta prema zimskim temperaturama.

To je jedan od razloga njegovog uspeha u Norveškoj i drugim hladnijim područjima. Ipak, dobra otpornost drveta tokom zimskog mirovanja nije isto što i otpornost cveta na prolećni mraz.

Zbog ranog do srednje ranog cvetanja, otvoreni cvetovi mogu biti ugroženi ukoliko nakon toplog perioda nastupi jače zahlađenje.

Bolesti

Opal se u pojedinim severnoevropskim izvorima opisuje kao relativno zdravo stablo, ali to ne znači da je genetički otporan na sve bolesti šljive.

Kao i druge sorte evropske šljive, može biti ugrožen monilijom, bakterijskim rakom, bolestima drveta i drugim patogenima.

U proizvodnji treba koristiti zdravstveno ispravan sadni materijal i sprovoditi zaštitu prema stvarnim uslovima u zasadu.

Opal i šarka šljive

Kod odnosa Opala prema Plum pox virusu, odnosno šarki šljive, u literaturi se mogu pronaći različiti rezultati.

U jednom starijem petogodišnjem ogledu Opal nije pokazao simptome na plodu, dok ga pojedini savremeni evropski rasadnički i pomološki izvori označavaju kao osetljivog.

To je posebno važno u Srbiji, gde Plum pox virus ima veliki značaj u proizvodnji šljive.

Za nove zasade treba koristiti sertifikovan, virusno testiran sadni materijal.

Opal za svežu potrošnju

Sveža potrošnja je osnovna namena Opala.

Slatko, veoma sočno i aromatično žuto meso, tanka pokožica i lako odvajanje koštice čine ga odličnom desertnom šljivom.

Dodatna prednost je rano sazrevanje. Opal u Srbiji stiže tokom jula, kada je ponuda domaćih evropskih šljiva još uvek znatno manja nego tokom avgusta.

To mu može dati tržišnu prednost u odnosu na sorte koje sazrevaju u glavnoj sezoni.

Opal za džem i pekmez

Opal je vrlo pogodan i za džemove i druge kuvane voćne prerađevine.

Visok sadržaj šećera i izražen voćni ukus omogućavaju dobijanje proizvoda dobre prirodne slasti. Lako odvajanje koštice dodatno olakšava pripremu ploda.

Za pekmez je moguće koristiti potpuno zrele plodove koji su izgubili deo čvrstine potrebne za prodaju u svežem stanju, pod uslovom da su zdravi.

Opal za kolače i kuvanje

Zbog lako odvojive koštice i slatkog mesa Opal se često koristi i za kolače, pite i druge kulinarske namene.

Posebno je praktičan zato što se koštica kod zrelog ploda lako odvaja bez velikog gubitka mesa.

Opal za rakiju

Iako je Opal prvenstveno stona sorta šljive, njegove osobine pokazuju da može biti veoma zanimljiva sirovina i za proizvodnju rakije.

Posebno su značajni:

• visok sadržaj rastvorljivih suvih materija
• veoma slatko meso
• dobra sočnost
• prijatna aroma
• visoka rodnost
• rano sazrevanje

U ogledu kod Čačka sadržaj rastvorljivih suvih materija od oko 20,38 °Brix pokazuje da potpuno zreli plodovi Opala mogu imati vrlo dobar potencijal za alkoholnu fermentaciju.

Da li je Opal tipična rakijska šljiva?

Ne.

Opal nije stvaran prvenstveno za rakiju i ne pripada tradicionalnoj grupi srpskih rakijskih sorti poput Crvene ranke ili nekih starih domaćih genotipova.

Njegova osnovna vrednost je kvalitet svežeg ploda.

Međutim, kada postoji višak roda, plod koji ne zadovoljava kalibar za stonu prodaju ili kada je cilj namenski napraviti destilat od određene sorte, Opal može predstavljati vrlo interesantnu sirovinu.

Visok sadržaj šećera može doprineti dobrom randmanu, dok kvalitet destilata zavisi i od njegove sortne aromatike i pravilne tehnologije prerade.

Berba Opala za rakiju

Za destilaciju ne treba koristiti Opal u istoj fazi zrelosti kao za udaljeno tržište.

Za rakiju je poželjno da plod dostigne punu tehnološku zrelost.

U toj fazi:

• sadržaj šećera je viši
• kiselost je blaža
• voćna aroma je razvijenija
• meso je mekše i pogodnije za pripremu kljuka

Plodovi mogu biti mekši nego što bi bilo prihvatljivo za prodaju u svežem stanju, ali moraju ostati zdravi.

Truli i plesnivi plodovi nisu kvalitetna sirovina za rakiju.

Koštice kod proizvodnje rakije

Iako se koštica Opala relativno lako odvaja, kod proizvodnje rakije način rada sa košticama zavisi od izabrane tehnologije.

Treba izbegavati njihovo nekontrolisano drobljenje. Velika količina razbijenih koštica može uneti izrazito gorke i koštičave tonove i promeniti karakter destilata.

Kod kvalitetne šljivovice osnovu aromatskog profila treba da čini zreo plod, a ne dominantna aroma zdrobljene koštice.

Fermentacija

Visok sadržaj šećera Opala može predstavljati dobru osnovu za fermentaciju.

Međutim, sama količina šećera ne garantuje dobru rakiju.

Potrebno je obezbediti:

• potpuno zrelu i zdravu sirovinu
• čistu pripremu ploda
• kontrolisanu fermentaciju
• zaštitu kljuka od neželjene oksidacije
• pravovremenu destilaciju nakon završetka fermentacije

Rana berba Opala može biti zanimljiva i sa tehnološke strane jer omogućava da se prerada započne pre glavne sezone šljive.

Potencijal sortne rakije od Opala

Sortna rakija od Opala mogla bi se razlikovati od tradicionalnih srpskih šljivovica.

Od potpuno zrelog ploda realno je očekivati mekši, slatkasto-voćni karakter, jer je Opal prepoznatljiv po slatkom i aromatičnom mesu sa relativno blagom kiselinom.

Međutim, konačan aromatski profil destilata ne treba unapred predstavljati kao sigurnu sortnu osobinu bez senzornog ispitivanja konkretne rakije.

Na njega snažno utiču fermentacija, izbor kvasca, način destilacije, izdvajanje frakcija i eventualno odležavanje.

Opal kao roditelj u oplemenjivanju

Kvalitet Opala učinio ga je zanimljivim i za dalji oplemenjivački rad.

Koristio se kao roditeljska sorta u različitim programima stvaranja novih šljiva. Zanimljiv primer postoji upravo u Srbiji. Institut za voćarstvo Čačak koristio je Opal u ukrštanju sa sortom Stanley, iz kojeg su izdvajani perspektivni hibridi.

To pokazuje da je Opal zanimljiv ne samo kao komercijalna sorta već i kao izvor poželjnih osobina u oplemenjivanju šljive.

Značaj Opala u savremenom šljivarstvu

Opal je dobar primer sorte koja nije impresivna samo veličinom ploda.

Postoje brojne savremene sorte sa znatno krupnijim šljivama.

Njegova vrednost je u kombinaciji ranog sazrevanja, visokog sadržaja šećera, odličnog ukusa, samooplodnosti, visoke rodnosti i široke upotrebe.

Njegova najveća mana istovremeno proizlazi iz jedne od najvećih prednosti: prevelike rodnosti. Bez proređivanja može dati mnogo plodova slabijeg kvaliteta.

Uz pravilnu agrotehniku, međutim, Opal daje ranu, ukusnu i kvalitetnu šljivu koja ima opravdano mesto i u evropskim zasadima i u uslovima Srbije.

Najvažnije osobine sorte Opal

• Švedska sorta evropske šljive
• Pripada vrsti Prunus domestica L.
• Nastala u Alnarpu
• Ukrštanje izvršeno 1925. godine
• Roditelji Reine Claude d’Oullins × Early Favourite
• Selekcioner Emil Johansson
• Nazvana i uvedena 1944. godine
• U komercijalnoj prodaji od 1948.
• Srednje bujno stablo
• Raširena do zaobljena krošnja
• Rano stupa u rod
• Veoma rodna sorta
• Zahteva proređivanje plodova
• Može pokazivati alternativnu rodnost kada je preopterećena
• Samooplodna
• Dobar oprašivač za druge odgovarajuće sorte
• Rano do srednje rano cveta
• Plod srednje krupan
• U Srbiji u jednom ogledu prosečno oko 31,8 g
• Okruglast do ovalan plod
• Žutozelena osnovna boja pokožice
• Crvena do crvenoljubičasta dopunska boja
• Izražen prirodni pepeljak
• Žuto do zlatnožuto meso
• Veoma sočna sorta
• Sladak i aromatičan ukus
• Koštica se kod zrelog ploda lako odvaja
• Visok potencijal akumulacije šećera
• U ogledu kod Čačka oko 20,38 °Brix
• U Srbiji sazreva tokom jula
• Prvenstveno stona sorta
• Pogodna i za džemove, pekmeze i kulinarsku preradu
• Može se koristiti za proizvodnju rakije
• Dobro podnosi hladne zime
• Nije opravdano smatrati je sigurnom sortom otpornom na šarku

Česta pitanja o šljivi Opal

Odakle potiče Opal?

Opal potiče iz Švedske. Nastao je u istraživačkoj stanici Alnarp na jugu zemlje.

Kako je nastao Opal?

Nastao je planskim ukrštanjem sorti Reine Claude d’Oullins i Early Favourite 1925. godine.

Ko je stvorio Opal?

Švedska nacionalna genebanka navodi Emila Johanssona kao oplemenjivača sorte.

Kada je Opal nastao?

Ukrštanje je obavljeno 1925. godine. Sorta je dobila ime i uvedena 1944., dok je u komercijalnoj prodaji od 1948. godine.

Da li je Opal samooplodan?

Da. Opal je samooplodna sorta, pa može formirati dobar rod i bez druge sorte šljive kao oprašivača.

Da li je Opal dobar oprašivač?

Da. Ima dobar polen i može predstavljati odgovarajućeg oprašivača za druge kompatibilne sorte koje cvetaju u približno istom periodu.

Kada cveta Opal?

Cveta rano do srednje rano. U jednom ogledu kod Čačka početak cvetanja prosečno je zabeležen oko 9. aprila, ali datum značajno zavisi od lokaliteta i godine.

Kada sazreva Opal u Srbiji?

Opal je rana sorta. U ogledu Instituta za voćarstvo Čačak prosečan datum berbe bio je 19. jul, pa se u našim uslovima može očekivati sazrevanje uglavnom tokom jula.

Zašto u nekim izvorima piše da Opal sazreva u avgustu?

Zato što ista sorta sazreva u različito vreme u različitim klimatskim područjima. U Velikoj Britaniji Opal stiže početkom avgusta, dok u Norveškoj može sazrevati tek u drugoj polovini avgusta. U toplijim uslovima Srbije sazreva ranije.

Koliko je krupan plod Opala?

Plod je srednje krupan. U različitim ogledima mase se kreću približno od 25 do 40 g. U uslovima Čačka prosečno je zabeleženo oko 31,8 g.

Zašto plodovi Opala ponekad ostaju sitni?

Opal izuzetno obilno zameće. Ako se višak plodova ne proredi, stablo ih ne može sve razviti do optimalne veličine. Zato je proređivanje veoma važno.

Kakvog je ukusa Opal?

Meso je žuto, veoma sočno, slatko i aromatično, sa relativno blagom kiselinom. Zbog kvaliteta ukusa Opal se prvenstveno smatra desertnom sortom.

Da li se koštica odvaja od mesa?

Da. Kod dobro razvijenih i potpuno zrelih plodova Opal je cepača, odnosno koštica se lako odvaja od mesa.

Da li Opal ima mnogo šećera?

Može postići veoma visok sadržaj rastvorljivih suvih materija. U ogledu kod Čačka prosečno je izmereno oko 20,38 °Brix, ali ta vrednost zavisi od godine, prinosa i zrelosti.

Da li je Opal dobra sorta za rakiju?

Može biti vrlo zanimljiva za rakiju zbog visokog sadržaja šećera, sočnosti i prijatne arome. Ipak, Opal je prvenstveno stona, a ne klasična rakijska sorta šljive.

Da li je Opal bolji za jelo ili preradu?

Njegova glavna namena je sveža potrošnja, ali se vrlo dobro koristi i za džemove, pekmeze, kolače i druge proizvode. Višak potpuno zrelog roda može biti kvalitetna sirovina i za destilaciju.

Da li Opal dobro podnosi hladnoću?

Stablo pokazuje dobru otpornost prema zimskim temperaturama i uspešno se gaji i u znatno hladnijim zemljama severne Evrope. Ipak, zbog relativno ranog cvetanja cvet može biti oštećen kasnim prolećnim mrazom.

Da li je Opal otporan na šarku?

Ne bih ga označavao kao sortu otpornu na šarku. Rezultati različitih izvora nisu potpuno ujednačeni, pa je u Srbiji najbezbednije koristiti sertifikovan i virusno testiran sadni materijal.

Da li se Opal gaji u Srbiji?

Da. Opal je ispitivan u domaćim zasadima i naučnim ogledima. Istraživanja u okolini Čačka pokazala su da može postići veoma dobre prinose, rano sazrevanje i visok sadržaj rastvorljivih suvih materija.

Zašto je Opal zanimljiv za proizvođače u Srbiji?

Njegove najveće prednosti su rana berba, samooplodnost, visoka rodnost i odličan ukus. Sazrevanjem tokom jula izlazi na tržište pre glavne sezone većine sorti šljive, što može predstavljati dodatnu prednost.