Siva mutacija Pinot Noira i jedna od najpoznatijih belih vinskih sorti sveta

 

Pinot Grigio je jedna od najpoznatijih belih vinskih sorti na međunarodnom tržištu, posebno zahvaljujući ogromnoj popularnosti italijanskih vina iz severoistočnog dela zemlje. Međutim, Pinot Grigio i Pinot Gris nisu dve različite sorte – to su dva naziva za isti genotip.

Zvanični francuski naziv je Pinot Gris, dok se u Italiji koristi Pinot Grigio. U Nemačkoj je poznat kao Grauburgunder i Ruländer, u Mađarskoj kao Szürkebarát, a u Srbiji kao Pinot Gris, Pino gri, Sivi pinot ili Burgundac sivi.

Pinot Grigio predstavlja sivu mutaciju Pinot Noira. Bobice zato nisu bele, već imaju karakterističnu sivoružičastu, bakarnu, ljubičastosivu ili čak tamniju pokožicu. Uprkos tome, najčešće se od njih proizvodi belo vino jer se sok brzo odvaja od pokožice.

Sorta može dati potpuno različite stilove – od laganog, suvog i izrazito svežeg italijanskog Pinot Grigia do punog, moćnog i kompleksnog Pinot Grisa iz Alzasa. Može se koristiti i za penušava, slatka, botritizovana i vina bakarne odnosno ramato boje.

Pinot Grigio i Pinot Gris – ista sorta

Ovo je najvažnije razjašnjenje.

Pinot Grigio je italijanski naziv za Pinot Gris.

PlantGrape kao zvanične evropske sinonime iste sorte navodi:

• Pinot Grigio – Italija
• Grauer Burgunder – Austrija
• Ruländer – Nemačka, Austrija i Holandija
• Rulandské šedé – Češka i Slovačka
• Sivi pinot – Slovenija
• Szürkebarát – Mađarska.

I zvanični srpski sortiment vodi jednu sortu kao Pinot gris, uz sinonime Sivi pinot, Burgundac sivi, Pinot grigio, Szurkebarat i Rulander.

Dakle, razlika između oznaka Pinot Gris i Pinot Grigio najčešće govori o zemlji, vinskoj tradiciji ili željenom stilu vina, a ne o različitoj sorti grožđa.

Pinot Grigio kao mutacija Pinot Noira

Pinot Gris predstavlja sivu somatsku mutaciju Pinot Noira.

PlantGrape ovu vezu definiše vrlo jasno. Pinot Gris odgovara sivoj mutaciji Pinot Noira. Na istom čokotu mogu se čak pojaviti delovi sa belim bobicama, dok je vraćanje ka tamnoj formi ređe. Savremena genetička istraživanja pokazala su da su Pinot Gris i Pinot Blanc nastali kao nezavisne mutacije Pinot Noira. Standardni genetički markeri zato pokazuju izuzetno veliku sličnost između njih.

U vinogradarskoj i vinskoj praksi, ipak, Pinot Noir, Pinot Gris i Pinot Blanc predstavljaju jasno izdvojene sorte.

Pinot Grigio, Pinot Blanc i Pinot Noir

Porodica se najjednostavnije može prikazati ovako:

• Pinot Noir – tamna pokožica
• Pinot Gris – sivoružičasta do ljubičastosiva pokožica
• Pinot Blanc – zelenožuta pokožica

Vegetativni delovi čokota veoma su slični.

Kod Pinot Grisa glavna ampelografska razlika u odnosu na Pinot Noir upravo je boja zrele bobice. PlantGrape navodi da se njegov morfološki opis inače praktično poklapa sa opisom Pinot Noira.

Zašto se zove „sivi Pinot“?

Francuska reč gris znači siv. Italijansko grigio takođe znači siv.

Naziv se odnosi na boju pokožice, a ne na boju vina.

Bobice mogu izgledati:

• sivoružičasto
• ružičastoljubičasto
• bakarno
• sivo-plavo
• tamnoljubičasto

PlantGrape navodi da u toplijim južnim područjima boja pokožice može postati relativno tamna.

Zbog toga grozd Pinot Grigia vizuelno više podseća na svetliju crnu sortu nego na klasično belo grožđe.

Istorija sorte

Pinot Gris pripada veoma staroj burgundskoj porodici Pinota.

Iz Burgundije se proširio prema centralnoj Evropi, Švajcarskoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Alzasu i kasnije severnoj Italiji. Nemački Institut za vino navodi da je Pinot Gris iz Burgundije preko Švajcarske i Mađarske verovatno stigao u nemačke krajeve još tokom 14. veka.

U različitim zemljama sorta je tokom vekova razvila veliki broj lokalnih imena.

Ruländer

Jedno od najpoznatijih istorijskih imena je Ruländer.

Naziv potiče od trgovca Johanna Rulanda. Prema nemačkom Institutu za vino, Ruland je 1711. godine u vrtu u gradu Speyeru pronašao njemu nepoznate burgundske čokote, umnožio ih i počeo da ih širi. Sorta je zbog toga u Nemačkoj dugo nosila njegovo ime.

Ruländer se kasnije naročito povezivao sa punijim i često slađim stilovima vina.

Naziv Grauburgunder danas se češće koristi za suv, savremeniji nemački stil.

Pinot Grigio i Grauburgunder

Grauburgunder je nemački naziv iste sorte.

Bukvalno znači „sivi burgundac“. U savremenoj Nemačkoj naziv Grauburgunder najčešće se povezuje sa suvim vinima, dok se tradicionalni naziv Ruländer češće vezivao za punija vina sa većim ostatkom šećera.

To je stilska i istorijska razlika, ne genetička.

Ampelografske karakteristike

Pinot Grigio pripada vrsti Vitis vinifera.

Ampelografski je izuzetno sličan Pinot Noiru.

Listovi su najčešće mali do srednji, približno okrugli, tamnozeleni, relativno debeli, blago do srednje režnjeviti.

Glavna pouzdana razlika postaje vidljiva tokom sazrevanja bobica.

Kod Pinot Grisa pokožica poprima sivoružičastu do ljubičastosivu boju.

Grozd

Grozd Pinot Grigia je mali.

PlantGrape navodi male ili veoma male grozdove i bobice. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije grozd opisuje kao mali, valjkast i veoma zbijen.

Kompaktna struktura ima veliki uticaj na zdravstveno stanje grožđa, naročito u kišnim godinama.

Bobica

Bobica je mala i okrugla.

U srpskim stručnim podacima opisuje se kao mala, okrugla, ljubičastosiva, sa izraženim pepeljkom, tanke pokožice, sočna i slatka.

U istom grozdu ponekad se mogu pojaviti i bele bobice ili čak deo grozda sa belim bobicama.

Ovo nije mešavina dve sorte, već posledica genetske nestabilnosti porodice Pinot i mogućih somatskih mutacija.

Bujnost

PlantGrape Pinot Gris opisuje kao prilično bujnu, ali ne naročito produktivnu sortu.

Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije bujnost ocenjuje kao srednju.

Razlika je razumljiva jer bujnost zavisi od:

• zemljišta
• podloge
• raspoložive vode
• klime
• prinosa
• načina rezidbe

Na plodnim zemljištima čokot može razviti znatno veću lisnu masu.

Rodnost

Pinot Grigio nije izrazito rodna sorta.

PlantGrape navodi da je relativno bujna, ali slabo produktivna. Domaći stručni podaci takođe navode male prinose. Upravo su mali grozd, sitne bobice i relativno ograničena rodnost deo razloga zbog kojih kvalitetan Pinot Gris može postići dobru koncentraciju.

Klonovi selekcionisani tokom poslednjih decenija omogućili su određeno poboljšanje rodnosti.

Fenologija

Pinot Gris relativno rano prolazi kroz vegetacioni ciklus.

Prema PlantGrapeu:

• pupoljavanje nastupa približno dva dana nakon Chasselasa
• puna zrelost približno nedelju i po nakon Chasselasa.

U francuskoj referentnoj klasifikaciji pripada ranim sortama.

U Srbiji se svrstava u drugu epohu sazrevanja.

Ove klasifikacije koriste različite referentne sisteme i nisu međusobno kontradiktorne.

Šećer

Pinot Gris ima visok potencijal akumulacije šećera.

PlantGrape ovu osobinu izričito navodi kao jedan od njegovih najvažnijih tehnoloških potencijala. U Srbiji, prema podacima CEVVIN-a, sredinom septembra redovno može imati oko 20% šećera, dok u dobrim godinama može dostići i približno 25%.

Zato sorta može dati i snažna, alkoholno bogata vina.

Kiseline

Pri većoj zrelosti Pinot Gris uglavnom nema izrazito visoke kiseline.

PlantGrape njegovu prirodnu kiselost opisuje kao nisku do umerenu. Domaći stručni opis takođe karakteriše vina kao puna i bogata, ali sa nešto nižim kiselinama.

Zato trenutak berbe ima veoma važnu ulogu.

Ranija berba može dati lakše i svežije vino, dok kasnija donosi više šećera, punoće, alkohola i zrelih aroma.

Klima

Pinot Gris je naročito dobro prilagođen severnim i umerenim vinogradarskim područjima.

PlantGrape kao pogodne navodi severnije regione i dobro izložene, relativno suve položaje. Uspešan je, međutim, i u znatno toplijim zonama severne Italije. U Južnom Tirolu Pinot Grigio se posebno dobro pokazuje na toplim aluvijalnim i šljunkovitim zemljištima na položajima do približno 500 metara nadmorske visine.

Stil vina tada mnogo zavisi od nadmorske visine i temperature.

Zemljište

PlantGrape posebno izdvaja:

• duboka krečnjačka zemljišta
• relativno suva zemljišta
• dobro izložene položaje.

U Nemačkoj se odlični rezultati postižu i na lesu, krečnjaku i kamenitim podlogama. U Alto Adigeu značajna su aluvijalna i šljunkovita zemljišta.

Ne postoji, dakle, samo jedan idealan tip zemljišta za Pinot Grigio.

Otpornost prema zimskim temperaturama

Pinot Gris relativno dobro podnosi hladnoću.

PlantGrape navodi da nije naročito osetljiv na zimske mrazeve i da čak ima dobru rodnost nakon prolećnog mraza. CEVVIN takođe navodi relativno visoku otpornost prema niskim temperaturama.

Ova osobina pomogla je njegovom širenju u kontinentalnim vinogradarskim područjima centralne Evrope.

Bolesti

Pinot Gris nije rezistentna sorta.

PlantGrape ga opisuje kao nešto osetljivog prema:

• sivoj truleži
• plamenjači.

Domaća iskustva posebno naglašavaju Botrytis, iako navode nešto manju osetljivost nego kod Pinot Blanca.

Kompaktan grozd i tanka pokožica predstavljaju prirodne faktore rizika u vlažnim godinama.

Botrytis – problem i prednost

Siva trulež najčešće predstavlja problem.

Međutim, u određenim klimatskim uslovima kontrolisana plemenita trulež može biti poželjna kod proizvodnje slatkih vina.

Nemački Institut za vino navodi da zbijeni grozdovi olakšavaju razvoj Botrytisa i proizvodnju plemenito slatkih vina.

Sličnu tradiciju ima i Alzas, gde se Pinot Gris koristi za Vendanges Tardives i Sélection de Grains Nobles.

Kakvo vino daje Pinot Grigio?

PlantGrape Pinot Gris opisuje kao sortu sposobnu da daje vina velike finoće, ali istovremeno veoma snažna, puna i aromatična.

To se na prvi pogled razlikuje od predstave o laganom italijanskom Pinot Grigiu. Razlog nije sorta, već način gajenja i vinifikacije.

Pinot Grigio može biti:

• lagan
• suv
• svež
• citrusan
• srednje pun
• bogat i ekstraktan
• kremast
• sladak
• botritizovan
• bakarno obojen
• penušav

Malo sorti pokazuje toliko veliku stilsku širinu.

Italijanski stil Pinot Grigia

Najpoznatiji savremeni stil nastao je u severoistočnoj Italiji.

Tipičan Pinot Grigio proizvodi se uz brzo presovanje i minimalan kontakt s pokožicom.

Cilj je najčešće:

• svetla boja
• sveža kiselost
• čist ukus
• laganije telo
• citrusno i voćno usmerena aroma

DOC Delle Venezie karakteriše osnovni Pinot Grigio kao sveže i harmonično vino, sa voćnim i ponekad blagim cvetnim aromama.

Najčešće arome mogu biti limun, limeta, jabuka, kruška i bela nektarina.

Pinot Gris stil Alzasa

Alzaški Pinot Gris predstavlja gotovo suprotnu interpretaciju iste sorte.

Vins d’Alsace opisuje ga kao puno, široko, mesnato i kompleksno vino sa dugim završetkom.

Tipične arome uključuju:

• suvo voće
• kajsiju
• med
• vosak
• dim
• medenjake.

Vino može biti potpuno suvo, ali tradicionalno postoje i primeri sa ostatkom šećera, kasnom berbom i plemenitom truleži.

Zašto Pinot Grigio i Pinot Gris deluju kao dve različite sorte?

Razlika je uglavnom stilska.

Italijanski Pinot Grigio često se bere nešto ranije radi:

• očuvanja kiseline
• lakšeg tela
• manje alkohola
• čistijih primarnih aroma.

Alzaški Pinot Gris često se bere zreliji, uz više šećera i ekstrakta.

Rezultat je punije i kompleksnije vino.

Naziv zato često potrošaču daje stilski signal, ali ne predstavlja strogo pravilo. Vinar može napraviti veoma ozbiljan Pinot Grigio ili veoma suv i lagan Pinot Gris.

Aromatski profil

Pinot Grigio nije izrazito aromatična sorta poput Muscata ili Traminca.

Njena aromatika više zavisi od zrelosti i vinifikacije.

Kod lakših stilova česte su:

• limun
• limeta
• zelena jabuka
• zrela jabuka
• kruška
• bela breskva
• nektarina
• diskretno cveće

Kod punijih stilova mogu se javiti:

• dunja
• kajsija
• suvo voće
• badem
• orah
• med
• vosak
• dim
• začini.

Oraščaste arome

Nemački stil Grauburgundera često pokazuje aromu zelenog oraha i badema.

Zvanični nemački izvor kao karakteristične navodi:

• zelene orahe
• bademe
• svež puter
• krušku
• suvo voće
• suvo grožđe
• ananas
• citruse.

Kod vina sazrevanih u drvetu orašasti karakter može postati još izraženiji.

Boja vina

Klasično belo vino od Pinot Grigia najčešće je:

• bledo slamnato
• slamnatožuto
• zlatnožuto

Kod zrelijih i punijih vina boja može biti intenzivnija.

Nemački Institut za vino navodi da u zavisnosti od vinifikacije i kvaliteta Pinot Gris može biti od svetložutog do zlatnog, pa čak i ćilibarnog.

Zbog obojene pokožice mogući su i potpuno drugačiji tonovi.

Ramato – bakarni Pinot Grigio

Pinot Grigio ima sivoružičastu pokožicu.

Ako se sok tokom vinifikacije određeno vreme ostavi u kontaktu sa pokožicom, iz nje se mogu ekstrahovati pigmenti. Rezultat je vino bakarne ili svetloružičaste boje poznato kao "Ramato".

Italijanska reč ramato znači „bakarno“.

DOC Delle Venezie danas zvanično dopušta Pinot Grigio u beloj, ružičastoj odnosno bakarnoj nijansi, uključujući mirna, frizzante i penušava vina.

Da li je Ramato roze vino?

Tehnološki postoji sličnost sa proizvodnjom rozea jer boja dolazi iz kontakta sa pokožicom.

Međutim, Ramato je tradicionalna italijanska interpretacija Pinot Grigia i ne treba ga automatski poistovećivati sa klasičnim rozeom od crnih sorti. Savremeni DOC Delle Venezie dopušta termine rosato, ramato i rosé za odgovarajuće obojene verzije Pinot Grigia.

Boja može varirati od veoma nežne bakarne do izraženije ružičaste.

Orange vino od Pinot Grigia

Ako se maceracija znatno produži, Pinot Grigio može dati i vino koje se svrstava u širi stil maceriranih odnosno orange vina.

Zbog prirodno pigmentisane pokožice takva vina mogu biti znatno tamnija od orange vina napravljenih od klasičnih belih sorti.

Mogu imati:

• bakarnu
• ćilibarnu
• ružičastu
• svetlocrvenu nijansu.

Produžena maceracija donosi i više tanina i strukture.

Sazrevanje na talogu

Pinot Grigio može veoma dobro reagovati na odležavanje na finom kvasnom talogu.

Ovakav pristup povećava:

• punoću
• teksturu
• kremastost
• kompleksnost

i može doneti nijanse hleba, testa i orašastih plodova.

Kod komercijalnog laganog stila ovaj postupak često je kraći, dok ozbiljniji Pinot Gris ili Grauburgunder može znatno duže sazrevati na talogu.

Odležavanje u drvetu

Pinot Gris može dati odlične rezultate i u drvenim sudovima.

Nemački Institut za vino navodi proizvodnju u:

• inoxu
• velikim drvenim bačvama
• barriqueu.

Drvo može doneti:

• kremastu teksturu
• vanilu
• dim
• tost
• puter
• orašaste nijanse

ali preveliki uticaj novog hrasta lako može prikriti nežniji sortni karakter.

Penušava vina

Pinot Gris koristi se i za penušava vina.

U Crémant d’Alsaceu Pinot Gris je jedna od dozvoljenih sorti i doprinosi punoćom i izraženijim ukusom. DOC Delle Venezie takođe dopušta Pinot Grigio kao:

• mirno vino
• frizzante
• spumante.

Penušavi stil obično se zasniva na ranijoj berbi kako bi se očuvala potrebna kiselost.

Slatka vina

Zbog visokog potencijala šećera Pinot Gris je vrlo pogodan i za slatka vina.

Posebno je poznat u Alzasu.

Vina mogu nastati kao:

• kasna berba
• Vendanges Tardives
• Sélection de Grains Nobles

Kod zrelog i botritizovanog grožđa mogu se razviti intenzivne note meda, kajsije, suvog voća, voska i začina.

Pinot Grigio u Italiji

Italija je danas najvažnija zemlja za globalni identitet naziva Pinot Grigio.

Posebno je značajan severoistok zemlje:

• Veneto
• Friuli-Venezia Giulia
• Trentino-Alto Adige.

DOC Delle Venezie obuhvata upravo Veneto, Friuli-Venezia Giuliu i autonomnu provinciju Trento.

Konzorcijum je 2025. navodio približno 27.000 hektara vinograda unutar ove denominacije.

DOC Delle Venezie

DOC Delle Venezie predstavlja najveći proizvodni sistem vezan za Pinot Grigio.

Prema zvaničnim podacima Konzorcijuma, područje proizvodi oko 82% italijanskog Pinot Grigia. U njihovom pregledu Italija čini približno 42% svetskih vinogradarskih površina ove sorte. Tokom 2025. godine DOC Delle Venezie je imao približno 1,69 miliona hektolitara flaširanog vina.

Ovi podaci objašnjavaju zašto je naziv Pinot Grigio danas globalno mnogo poznatiji od velikog broja drugih sinonima iste sorte.

Alto Adige

Južni Tirol predstavlja znatno ozbiljniju i terroirski usmereniju interpretaciju italijanskog Pinot Grigia.

Prema aktuelnim podacima regionalne organizacije, tamo se nalazi približno 715 hektara Pinot Grigia, što predstavlja oko 12% regionalnih vinogradarskih površina.

Vina mogu biti puna i ekstraktna, sa aromama:

• zrele jabuke
• kruške
• dunje
• cveta lipe

ili znatno vitkija i mineralnija, zavisno od položaja.

Pinot Gris u Alzasu

Alzas je najpoznatije francusko područje sorte.

Ovde Pinot Gris pripada grupi važnih tradicionalnih sorti i daje znatno puniji stil od većine jednostavnih italijanskih Pinot Grigia. Vins d’Alsace vino opisuje kao puno, raskošno i izdašno, sa dovoljno kiselinske strukture da zadrži ravnotežu.

Pinot Gris se u Alzasu koristi i za prestižne slatke stilove.

Nekadašnji Tokay d’Alsace

Pinot Gris je u Alzasu kroz istoriju nosio veoma zbunjujuće ime.

Korišćeni su nazivi:

• Grauer Tokayer
• Tokay Gris
• Tokay d’Alsace
• Tokay Pinot Gris.

Sorta, međutim, nema veze sa mađarskim Furmintom i vinom Tokaji.

Naziv je postepeno napušten, a od 1. aprila 2007. koristi se samo Pinot Gris.

Pinot Gris u Nemačkoj

U Nemačkoj se sorta naziva Grauburgunder.

Njena popularnost poslednjih decenija snažno raste. Prema Nemačkom institutu za vino, 2024. godine bilo je približno 8.404 hektara Grauburgundera, naspram samo 2.770 hektara 2000. godine.

Najvažniji regioni uključuju Rheinhessen, Baden i Pfalz.

Rheinhessen je 2025. imao oko 2.462 hektara sorte.

Francuske površine

PlantGrape navodi sledeći razvoj površina u Francuskoj:

• 1958. – 492 ha
  1968. – 601 ha
  1979. – 520 ha
  1988. – 893 ha
  1998. – 1.759 ha
  2008. – 2.452 ha
  2018. – 3.073 ha.

Ovo pokazuje snažno povećanje interesa za Pinot Gris tokom poslednjih decenija.

Pinot Grigio u Novom svetu

Pinot Gris odnosno Pinot Grigio proširio se i izvan Evrope.

Posebno je značajan u:

• SAD
• Novom Zelandu
• Australiji
• Kanadi.

U Novom svetu oba imena često se koriste i kao stilski signal.

Etiketa „Pinot Grigio“ često sugeriše svežije i lakše vino, dok „Pinot Gris“ češće označava puniji i zreliji stil, mada takva podela nije obavezno pravilo.

Klonovi Pinot Grisa

Francuska ima sedam sertifikovanih klonova Pinot Grisa 52, 53, 457, 1237, 1238, 1329 i 1344.

U Alzasu je još 1984. godine podignuta konzervaciona kolekcija sa približno 200 klonskih materijala. Manje kolekcije postoje i u Champagneu i Côte-d’Oru.

Velika klonska raznovrsnost karakteristična je za veoma stare sorte porodice Pinot.

Pinot Grigio u Srbiji

U Srbiji je zvanični naziv Pinot gris.

Među priznatim sinonimima nalaze se:

• Sivi pinot
• Burgundac sivi
• Pinot grigio
• Szurkebarat
• Rulander.

Dakle, naziv Pinot Grigio potpuno je ispravan kao sinonim, ali je u domaćem zvaničnom sortimentu osnovni naziv Pinot Gris.

Klonovi u Srbiji

U zvaničnom Registru priznatih sorti Republike Srbije iz avgusta 2025. za Pinot Gris navedeni su klonovi B.10/10, VCR 5, R6, ISV1, Kt. 1, SMA 505, 27 Gm, 457, VCR 206 i VCR 204.

Klon 457 nalazi se i među zvanično sertifikovanim francuskim klonovima.

Stranica Ministarstva potvrđuje da je Registar priznatih sorti dodatno ažuriran 6. avgusta 2026. godine.

Rasprostranjenost u Srbiji

Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije, Pinot Gris se nalazi na 18. mestu po zastupljenim površinama u komercijalnim vinogradima Srbije.

Najveće površine nalaze se u:

• Sremskom rejonu
• Južnobanatskom rejonu
• Topličkom vinogradarskom rejonu.

To pokazuje da Pinot Grigio više nije marginalna sorta u domaćem vinogradarstvu.

Položaji u Srbiji

Prema podacima CEVVIN-a, najveći deo evidentiranih površina nalazi se na nadmorskoj visini između 100 i 200 metara – 46,33%.

Najzastupljenije ekspozicije su:

• jugoistočna – 27,17%
• severna – 19,93%.

Čak 61,39% evidentiranih površina nalazi se na nagibima između 1 i 5 stepeni.

Prosečna površina komercijalnog vinograda Pinot Grisa iznosi približno 0,6 hektara.

Pinot Grigio u savremenim vinima Srbije

Sorta je prisutna kod različitih domaćih proizvođača i u više vinogradarskih rejona.

Institut za vinogradarstvo i vinarstvo Srbije evidentira, između ostalog, monosortni Pinot Grigio Vinarije Virtus. To vino pokazuje zanimljiv domaći stil u kojem se najveći deo vina čuva u inoxu, a manji deo u francuskom hrastu.

Kod tog primera pojavljuje se i prirodna bakarna nijansa, što lepo pokazuje da vino potiče od grožđa sa pigmentisanom pokožicom.

Boja domaćeg Pinot Grigia

I u Srbiji Pinot Grigio ne mora biti potpuno bledo belo vino.

Ako se tokom prerade ostavi nešto duži kontakt sa pokožicom, vino može dobiti:

• svetloružičastu
• bakarnu
• bronzanu nijansu.

To je potpuno prirodna posledica boje pokožice sorte i ne znači da je u vino dodata crna sorta.

Potencijal Pinot Grigia u Srbiji

Pinot Gris dobro odgovara kontinentalnim uslovima Srbije.

Njegove važne prednosti su:

• rano do srednje rano sazrevanje
• dobra otpornost prema zimskim temperaturama
• visoka sposobnost nakupljanja šećera
• mogućnost proizvodnje različitih stilova vina.

Najveći izazovi predstavljaju:

• mali prinosi
• zbijeni grozdovi
• osetljivost prema Botrytisu
• moguć gubitak kiselina pri prevelikoj zrelosti.

Zato stil domaćeg vina veoma zavisi od termina berbe.

Potencijal odležavanja

Potencijal sazrevanja veoma zavisi od stila.

Lagani italijanski tip Pinot Grigia najčešće je namenjen ranoj konzumaciji. Puniji Pinot Gris može se razvijati godinama.

Posebno dobar potencijal imaju:

• vina sa većim ekstraktom
• vina sazrevana na talogu
• vina iz drveta
• kasne berbe
• botritizovana slatka vina.

Tokom sazrevanja sveže voćne arome mogu prelaziti prema medu, vosku, suvom voću, orasima, začinima i dimnim nijansama.

Slaganje sa hranom

Lagani i suvi Pinot Grigio dobro prati:

• ribu
• školjke
• morske plodove
• salate
• testenine
• rižoto
• povrće
• piletinu
• sveže sireve.

Puniji Pinot Gris može pratiti znatno intenzivniju hranu.

Alzaški zvanični izvori preporučuju ga i uz:

• svinjetinu
• teletinu
• pačetinu
• divljač
• foie gras
• pečurke
• tartufe
• zrele sireve.

Slatki stilovi dobro funkcionišu uz deserte i plave sireve.

Temperatura služenja

Lagani Pinot Grigio najbolje se služi približno na:

8–11 °C.

Punija vina bolje pokazuju teksturu na:

10–13 °C.

Južni Tirol za svoj Pinot Grigio preporučuje širok raspon od približno 10 do 14 °C, u zavisnosti od stila.

Kompleksno vino ne treba previše rashladiti jer niska temperatura potiskuje aromatiku i teksturu.

Najvažnije karakteristike sorte Pinot Grigio

• Primarni međunarodni naziv: Pinot Gris
• Italijanski naziv: Pinot Grigio
• Naziv u Srbiji: Pinot Gris / Pino gri
• Domaći sinonimi: Sivi pinot, Burgundac sivi
• Nemački naziv: Grauburgunder
• Istorijski nemački naziv: Ruländer
• Mađarski naziv: Szürkebarát
• Vrsta: Vitis vinifera
• Poreklo: porodica Pinot, Francuska
• Genetski status: siva mutacija Pinot Noira
• Veza sa Pinot Blancom: obe sorte predstavljaju mutacione forme Pinot Noira
• Boja bobice: sivoružičasta do ljubičastosiva
• Grozd: mali do veoma mali i kompaktan
• Bobica: mala, okrugla
• Pokožica: tanka i pigmentisana
• Bujnost: srednja do velika
• Rodnost: mala
• Pupoljavanje: oko dva dana nakon Chasselasa
• Sazrevanje prema PlantGrapeu: oko nedelju i po nakon Chasselasa
• Sazrevanje u Srbiji: druga epoha
• Potencijal šećera: visok
• Kiseline: niske do umerene pri punoj zrelosti
• Otpornost prema zimskim temperaturama: dobra
• Plamenjača: nešto osetljiva
• Siva trulež: osetljiva
• Tip vina: belo, ramato, penušavo i slatko
• Laki stil: citrus, jabuka, kruška i nektarina
• Puni stil: kajsija, suvo voće, med, vosak, orašasti plodovi i dim
• Francuski sertifikovani klonovi: 52, 53, 457, 1237, 1238, 1329 i 1344
• Klonovi navedeni u srpskom registru iz 2025: B.10/10, VCR 5, R6, ISV1, Kt. 1, SMA 505, 27 Gm, 457, VCR 206 i VCR 204
• Rang u komercijalnim vinogradima Srbije prema CEVVIN-u: 18. mesto
• Najvažniji domaći rejoni: Sremski, Južnobanatski i Toplički
• Najvažniji međunarodni proizvodni centar: severoistočna Italija

Često postavljana pitanja o Pinot Grigiu

Da li su Pinot Grigio i Pinot Gris ista sorta?

Da. Pinot Grigio je italijanski naziv, a Pinot Gris francuski i primarni međunarodni naziv iste sorte.

Da li su Pinot Grigio i Pino gri ista sorta?

Da. Pino gri je domaći fonetski oblik naziva Pinot Gris.

Da li je Sivi pinot isto što i Pinot Grigio?

Da. Sivi pinot i Burgundac sivi domaći su sinonimi Pinot Grisa odnosno Pinot Grigia.

Da li je Pinot Grigio bela sorta?

Koristi se za bela vina, ali bobice nisu bele. Pokožica je sivoružičasta, bakarna do ljubičastosiva.

Kako od tamnijeg grožđa nastaje belo vino?

Sok je uglavnom svetao. Ako se brzo odvoji od pokožice, ne ekstrahuje se značajna količina pigmenta i dobija se belo vino.

Zašto je neki Pinot Grigio ružičast ili bakaran?

Zbog dužeg kontakta soka sa pigmentisanom pokožicom bobice. Takav tradicionalni italijanski stil naziva se Ramato.

Šta znači Ramato?

Na italijanskom znači „bakarno“. Označava Pinot Grigio koji je dobio bakarnu ili ružičastu nijansu maceracijom na pokožici.

Da li je Ramato isto što i orange vino?

Ne potpuno. Kratka maceracija daje tradicionalni Ramato stil, dok znatno duža maceracija može dovesti do vina koje se stilski približava orange vinima.

Da li je Pinot Grigio mutacija Pinot Noira?

Da. Pinot Gris je siva somatska mutacija Pinot Noira.

Da li je Pinot Grigio isto što i Pinot Blanc?

Nije. Obe sorte pripadaju mutacionoj porodici Pinot Noira, ali Pinot Blanc ima belu, a Pinot Gris sivoružičastu pokožicu.

Kakvo vino daje Pinot Grigio?

Može dati veoma lagano, suvo i sveže vino sa citrusima i kruškom, ali i puna, snažna i kompleksna vina sa medom, suvim voćem, orasima i dimom.

Zašto se italijanski i alzaški stil toliko razlikuju?

Najviše zbog klime, vremena berbe i načina vinifikacije. Italijanski stil često teži svežini i lakoći, dok alzaški Pinot Gris često koristi zrelije grožđe i daje punije vino.

Koje su najtipičnije arome?

Kod svežih vina jabuka, kruška, limun, limeta i nektarina. Kod punijih stilova kajsija, suvo voće, med, vosak, badem, orah i dim.

Da li Pinot Grigio ima visoke kiseline?

Pri ranijoj berbi može imati dobru svežinu, ali pri punoj zrelosti prirodne kiseline uglavnom su niske do umerene.

Da li Pinot Grigio dobro podnosi zimu?

Da. PlantGrape i domaći stručni izvori navode relativno dobru otpornost prema niskim temperaturama.

Koja mu je glavna bolest?

Botrytis, odnosno siva trulež, predstavlja jedan od važnijih problema zbog zbijenog grozda i tanke pokožice. Sorta je nešto osetljiva i na plamenjaču.

Da li se koristi za slatka vina?

Da. U Alzasu i Nemačkoj može dati veoma kvalitetna kasno brana i plemenito slatka vina.

Da li se koristi za penušava vina?

Da. Dozvoljen je u Crémant d’Alsaceu i koristi se za italijanska frizzante i spumante vina.

Da li je Pinot Grigio važan u Srbiji?

Da. Prema CEVVIN-u nalazi se na 18. mestu po površinama u komercijalnim vinogradima Srbije.

Gde ga ima najviše u Srbiji?

Najveće površine nalaze se u Sremskom, Južnobanatskom i Topličkom vinogradarskom rejonu.