Rubin Vinjak XO 0,7L

Cabernet Franc

Cabernet Franc je crna vinska sorta poreklom iz Francuske (Bordo), poznata po aromatičnim crnim vinima srednjeg tela sa voćnim i začinskim notama. Često se koristi i u kupažama, posebno sa Cabernet Sauvignon i Merlot-om.

Grozd i bobica: Grozd srednje veličine, bobice tamnoplave do crne, sočne, sa tankom do srednje debelom pokožicom. Sorta je rana do srednje kasna i dobro podnosi umerene klimatske uslove.

Destilat: Destilat od grožđa sorte Cabernet Franc može imati izražen voćni i biljni aromatski karakter. Konačan miris, ukus i punoća zavise od kvaliteta i zrelosti grožđa, fermentacije, načina destilacije i eventualnog odležavanja.

Stilovi: Može se proizvoditi kao monovarijetalno vino ili u kupažama sa drugim crnim sortama radi složenijeg ukusa.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim vinogradarskim regionima, na peskovitim, glinovitim ili šljunkovitim tlima sa dobrom drenažom.

Rasprostranjenost: Francuska (Bordo, Loara), Italija, Nemačka, Novi svet (SAD, Australija, Novi Zeland), manji zasadi u Srbiji i drugim zemljama.

Ukratko: Cabernet Franc je crna sorta grožđa koja se može koristiti i za proizvodnju destilata sa voćnim i biljnim karakterom. Konačne osobine zavise od zrelosti grožđa, načina destilacije i odležavanja.

Sve o sorti Cabernet Franc

Cabernet Sauvignon

Cabernet Sauvignon je najpoznatija crna vinska sorta na svetu, poreklom iz Bordoa (Francuska). Nastala je prirodnim ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca.

Grozd i bobica: Grozd je mali do srednje veličine, bobice male, tamnoplave, sa debelom pokožicom bogatom taninima i antocijanima.

Destilat: Destilat od grožđa sorte Cabernet Sauvignon može imati izražen voćni i sortni karakter, uz punoću koja zavisi od zrelosti grožđa i načina prerade. Konačan aromatski profil određuju fermentacija, način destilacije i eventualno odležavanje, pa se osobine mogu značajno razlikovati među proizvođačima.

Stilovi: Može davati dugovečna, ozbiljna vina koja odležavanjem dobijaju kompleksnost. Najčešće se kupažira sa Merlotom i Cabernet Francom (klasična bordoska kupaža), ali se često vinifikuje i kao monosorta.

Klima i tlo: Vrlo prilagodljiva sorta – uspeva u gotovo svim vinogradarskim regionima. Najbolje rezultate daje na šljunkovitim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Najzastupljenija je u Bordou (posebno levo krilo – Médoc, Pauillac, Margaux), Kaliforniji (Napa), Čileu, Australiji, Italiji i mnogim drugim zemljama.

Ukratko: Cabernet Sauvignon je poznata crna sorta grožđa koja se koristi i za proizvodnju destilata. Može dati izražen voćni i sortni karakter, dok punoća i složenost zavise od načina proizvodnje i odležavanja.

Sve o sorti Cabernet Sauvignon

Chardonnay

Chardonnay je najpoznatija bela vinska sorta na svetu, poreklom iz Burgundije, Francuska. Prilagodljiva je i daje širok spektar stilova vina, od svežih i voćnih do punih i kompleksnih.

Grozd i bobica: Grozd srednje veličine, bobice svetložute, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom. Lako se prilagođava različitim klimama i tlima.

Destilat: Destilat od grožđa sorte Chardonnay može imati blag do izražen voćni karakter. Njegove konačne arome, punoća i tekstura zavise od zrelosti grožđa, fermentacije, načina destilacije i eventualnog odležavanja u drvetu.

Stilovi: Može se vinifikovati kao sveže, mlado vino, u stilu penušavaca (Champagne, Franciacorta), ili kao punije, odležano vino u hrastu. Često se koristi i u kupažama sa drugim sortama.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim do toplijim klimama, na dobro dreniranim tlima. Hladnije klime daju sveža i mineralna vina, dok toplije daju bogata i voćna vina.

Rasprostranjenost: Francuska (Burgundija, Šampanja), SAD (Kalifornija), Australija, Novi Zeland, Čile, Južna Afrika i mnoge druge vinogradarske regije.

Ukratko: Chardonnay je bela sorta grožđa koja se, osim za vino, može koristiti i za proizvodnju destilata. Karakter gotovog destilata zavisi od sirovine i primenjenog načina proizvodnje.

Sve o sorti Chardonnay

Pinot Grigio

Pinot Grigio, odnosno Pinot Gris, sorta je iz porodice Pinot i somatska mutacija sorte Pinot Noir. U Italiji je poznata kao Pinot Grigio, dok je Pinot Gris međunarodno prihvaćen naziv sorte.

Grozd i bobica: Grozd je mali i veoma zbijen. Bobice su sitne, okruglaste i najčešće ljubičastosive boje, sa izraženim pepeljkom. Pokožica je tanka, a meso sočno.

Destilat: Pinot Grigio može da se koristi za proizvodnju vinskog destilata. Istraživanja potvrđuju da sorta utiče na sastav i aromu dobijenog destilata.

Ipak, nije opravdano automatski mu pripisivati arome koje se sreću u vinu od ove sorte. Konačan karakter zavisi od zrelosti grožđa, fermentacije i načina destilacije.

Korišćenje: Sorta se prvenstveno koristi za proizvodnju vina, ali vino od Pinot Grigia može da posluži i kao osnova za destilaciju. Dobijeni destilat može ostati neodležan ili se dalje koristiti za proizvodnju odležanih jakih alkoholnih pića.

Rasprostranjenost: Pinot Grigio je naročito zastupljen u severnoj Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Austriji. Prisutan je i u Srbiji.

Poznat je i pod nazivima Pinot Gris, Burgundac sivi, Ruländer i Grauer Burgunder.

Ukratko: Pino Sivi je sorta iz porodice Pinot sa karakterističnim sivoljubičastim bobicama. Pored vina, može da se koristi i kao sirovina za proizvodnju vinskog destilata.

Sve o sorti Pinot Grigio

Prokupac

Prokupac je autohtona crna sorta Srbije, poznata i kao „srpski crni biser“. Ima dugu istoriju u našim vinogradima i sve više se ceni zbog svojih karakterističnih vina.

Grozd i bobica: Grozd je srednje veličine, često zbijen, bobice su tamnocrvene do gotovo crne boje, sa tankom pokožicom i sočnom pulpom. Sklon je brzom zrenju, pa zahteva pažljivo upravljanje u vinogradu.

Vino: Daje vina srednjeg do punog tela, sa umerenim taninima i kiselinom. Arome uključuju crveno i crno voće (višnja, trešnja, šljiva), biber, travnate i blago začinske tonove. Vina su elegantna, pitka i sveža, a odležavanjem mogu razviti zemljane i suptilno dimljene note.

Stilovi: Može se koristiti za pitka, mlada vina, ali i za ozbiljnija, odležana vina koja pokazuju strukturu i karakter sorte. Dobar je i za kupaže sa drugim crnim sortama.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim i toplijim vinogradarskim područjima Srbije. Voli dobro drenirana, srednje teška tla.

Rasprostranjenost: Pretežno u Srbiji, sa manjim zasadima u regionu Balkana.

Ukratko: Prokupac je autentična srpska sorta koja daje pitka, elegantna i voćna vina, sveža i sa potencijalom za odležavanje.

Sve o sorti Prokupac

Rajnski Rizling

Rajnski rizling (Riesling) je stara bela vinska sorta poreklom iz Nemačke, iz doline Rajne. Jedna je od poznatijih evropskih sorti, a značajno je zastupljena i u vinogradima Srbije.

Grozd i bobica: Grozd je mali, valjkast ili kupast i često zbijen. Bobice su žućkastozelene, a sa sunčane strane mogu dobiti rđaste nijanse. Pokožica je čvrsta, a meso sočno i prijatne arome.

Sazrevanje: Rajnski rizling sazreva u III epohi. Dobro podnosi niske zimske temperature, ali grožđe može biti osetljivo na sivu plesan.

Destilat: Rajnski rizling može da se koristi i za proizvodnju vinskog destilata. Vino od ove sorte destiliše se kako bi se dobio čist destilat od grožđa.

Nije opravdano destilatu automatski pripisivati tipične arome vina od Rajnskog rizlinga. Njegov konačan karakter zavisi od kvaliteta grožđa, fermentacije, načina destilacije i eventualnog odležavanja.

U Srbiji: Rajnski rizling je prisutan u više domaćih vinogradarskih rejona i nalazi se u zvaničnom Registru priznatih sorti. Njegova upotreba u destilatima postoji i u domaćoj proizvodnji.

Ukratko: Ovo je bela sorta grožđa značajno zastupljena u Srbiji. Pored proizvodnje vina, može da se koristi i kao sirovina za kvalitetne vinske destilate.

Sve o sorti Rajnski Rizling

Sauvignon Blanc

Sauvignon Blanc je bela vinska sorta poreklom iz Francuske. Poznata je po izraženom sortnom karakteru, a gaji se i u vinogradarskim područjima Srbije.

Grozd i bobica: Grozd je mali, zbijen i najčešće valjkastog oblika. Bobice su male do srednje veličine, okruglaste i žutozelene.

Pokožica je čvršća, a grožđe sazreva u II epohi.

Destilat: Sauvignon Blanc može da se koristi i kao sirovina za vinski destilat. Istraživanja potvrđuju da se vino od ove sorte može destilisati i dalje sazrevati kao brandy tip destilata.

Tipične arome vina od Sauvignon Blanca ne treba automatski pripisivati destilatu. Njegov karakter zavisi od kvaliteta grožđa, fermentacije, destilacije i eventualnog sazrevanja.

Gajenje: Sorta je vrlo bujna i najbolje rezultate daje kada su rodnost i vegetativni rast pravilno usklađeni. U Srbiji se gaji u područjima sa kontinentalnom klimom.

Rasprostranjenost: Sauvignon Blanc je jedna od međunarodno poznatih belih sorti i široko je zastupljen u Francuskoj i drugim vinogradarskim zemljama. Prisutan je i u Srbiji, uključujući pojedine vinogradarske rejone sa značajnijim površinama pod ovom sortom.

Ukratko: Sauvignon Blanc je francuska bela sorta grožđa koja se prvenstveno koristi za vino, ali može biti i sirovina za proizvodnju vinskog destilata.

Sve o sorti Sauvignon Blanc