Domaća crna sorta snažne boje i velikog potencijala

Probus ukratko

Boja sorte: crna vinska sorta
Poreklo: Srbija
Mesto stvaranja: Sremski Karlovci
Roditeljske sorte: Skadarka (Kadarka) × Cabernet Sauvignon
Autori sorte: Dragoslav Milisavljević, Sima Lazić i Vladimir Kovač
Godina priznavanja: 1983.
Status: domaća novostvorena sorta
Najvažniji rejoni u Srbiji: Sremski rejon, rejon Tri Morave i rejon Telečka
Najčešće arome: kupina, višnja, crna trešnja, borovnica, šljiva, crna ribizla, biber, suva paprika, sladić i začinsko bilje
Telo: srednje puno do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanini: srednji do izraženi
Alkohol: najčešće približno 12,5–15%, u zavisnosti od položaja, prinosa i zrelosti grožđa
Potencijal odležavanja: visok kod kvalitetnih i uravnoteženih vina
Temperatura serviranja: 16–18 °C
Dekantiranje: preporučljivo kod mladih i snažnijih vina
Najbolje uz: junetinu, jagnjetinu, divljač, svinjetinu, gulaš, roštilj, pečurke i zrele sireve

Šta je Probus?

Probus je domaća crna vinska sorta stvorena u Sremskim Karlovcima ukrštanjem Skadarke i Cabernet Sauvignona. Zvanično je priznata 1983. godine, a njeni autori bili su Dragoslav Milisavljević, Sima Lazić i Vladimir Kovač.

Cilj ukrštanja bio je da se osobine stare regionalne Skadarke povežu sa kvalitetom i strukturom Cabernet Sauvignona. Rezultat je sorta koja može dati veoma intenzivno obojena, puna i ozbiljna crvena vina sa dovoljno tanina i kiselina za sazrevanje.

Savremena genetička istraživanja potvrdila su da su Skadarka i Cabernet Sauvignon zaista roditelji Probusa.

Probus je posebno zanimljiv jer u sebi povezuje dve potpuno različite vinske tradicije.

Od Skadarke je nasledio deo osobina vezanih za rodnost, veličinu bobice i građu grozda, dok je po fenologiji, izgledu lista i sastavu antocijana bliži Cabernet Sauvignonu.

U vinima se često prepoznaju tamno voće, višnja, kupina, borovnica, začini i biljni tonovi. Sazrevanje u drvetu može dodati čokoladu, kakao, duvan, vanilu i tost.

Najbolji Probus nije samo snažno i veoma tamno vino. Njegova vrednost nalazi se u spoju boje, voća, kiselina, tanina i dovoljno svežine da vino ostane skladno.

Poreklo i stvaranje Probusa

Probus pripada grupi novostvorenih sorti koje su tokom 20. veka nastale radom domaćih stručnjaka u Sremskim Karlovcima.

U tom periodu lokalne i regionalne sorte ukrštane su sa kvalitetnim zapadnoevropskim sortama sa ciljem da se dobiju nove loze prilagođene domaćim uslovima, ali sposobne za proizvodnju ozbiljnih vina.

Za Probus su izabrani:

• Skadarka, poznata i kao Kadarka,
• Cabernet Sauvignon.

Skadarka je stara crna sorta dugo prisutna u Panonskom basenu i vinogradima severne Srbije. Može dati elegantna, voćna i začinska vina, ali tradicionalne populacije imaju promenljivu rodnost i često slabiju boju.

Cabernet Sauvignon je jedna od najpoznatijih crnih sorti na svetu. Donosi snažniju fenolnu strukturu, duboku boju, tanine i veliki potencijal za sazrevanje.

Probus je trebalo da poveže pozitivne osobine oba roditelja.

Naučna istraživanja pokazuju da je to ukrštanje dalo sortu sa veoma visokim sadržajem antocijana i dobrim potencijalom za proizvodnju visokokvalitetnih crvenih vina.

Kako je Probus dobio ime?

Sorta je nazvana po rimskom caru Marku Aureliju Probu, rođenom u Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici.

Njegovo ime snažno je povezano sa vinogradarskom tradicijom Fruške gore. U lokalnoj i vinskoj tradiciji smatra se da je car Probus tokom 3. veka podstakao obnovu i širenje vinogradarstva u ovom delu Rimskog carstva.

Istorijski je pouzdano da je za vreme cara Proba ukinuto ranije ograničenje proizvodnje vina u pojedinim provincijama Rimskog carstva. Tvrdnju da je lično zasadio prve čokote na Fruškoj gori treba posmatrati kao deo lokalne istorijske tradicije, a ne kao potpuno dokumentovanu činjenicu.

Ime sorte zato ima jasnu simboliku. Probus je stvoren upravo u Sremskim Karlovcima, u području čiji se vinogradarski identitet vekovima povezuje sa Fruškom gorom i rimskim nasleđem.

Skadarka ili Kadarka – koji je roditelj Probusa?

U različitim tekstovima može se pronaći podatak da je Probus nastao ukrštanjem Kadarke i Cabernet Sauvignona, odnosno Skadarke i Cabernet Sauvignona.

Reč je o istoj sorti.

U aktuelnom Registru priznatih sorti Srbije vodi se naziv Skadarka, uz Kadarku kao jedan od sinonima.

Zato je najpreciznije roditeljstvo Probusa zapisati kao:

Skadarka (Kadarka) × Cabernet Sauvignon.

Savremena DNK analiza potvrdila je upravo ovo roditeljstvo.

Probus u Srbiji

Probus se gotovo u potpunosti vezuje za Srbiju i predstavlja jednu od zanimljivijih domaćih novostvorenih crnih sorti.

Prema podacima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo nalazi se na 38. mestu prema površinama u komercijalnim zasadima Srbije.

Najveće površine nalaze se u:

• Sremskom vinogradarskom rejonu,
• rejonu Tri Morave,
• rejonu Telečka.

Više od polovine evidentiranih površina nalazi se na nadmorskim visinama između 100 i 200 metara.

Najzastupljenije su zapadne i istočne ekspozicije, dok se gotovo polovina površina nalazi na terenima nagiba između pet i deset stepeni.

Prosečna komercijalna parcela pod Probusom ima približno 0,30 hektara, što pokazuje da se sorta i dalje uglavnom gaji u relativno malim zasadima.

Ipak, poslednjih godina Probus privlači sve više pažnje domaćih vinara upravo zbog mogućnosti da ponude ozbiljno crveno vino sorte koja je nastala u Srbiji.

Fruška gora i Sremski rejon

Fruška gora je najvažnije područje Probusa.

Tu je sorta stvorena, ispitivana i razvijana, a danas se upravo u Sremskom rejonu nalazi najveći broj proizvođača koji je koriste za sortna vina.

Kontinentalna klima Fruške gore predstavlja i prednost i izazov.

Topla leta omogućavaju dobro sazrevanje, dok hladnije noći mogu pomoći očuvanju kiselina. Međutim, Probus sazreva relativno kasno, pa hladna i kišna jesen može otežati postizanje potpune zrelosti.

Položaj vinograda zato ima veliki značaj.

Topli i provetreni položaji omogućavaju:

• bolju fenolnu zrelost,
• više boje,
• zrelije tanine,
• manji rizik od truleži.

U povoljnim godinama Fruška gora može dati Probus duboke boje, zrelog tamnog voća, izražene strukture i dovoljno kiselina za duže sazrevanje.

Rejon Tri Morave

Probus se postepeno proširio i u rejon Tri Morave.

Toplija klima ovog područja može omogućiti pouzdaniju fenolnu zrelost nego na hladnijim položajima severne Srbije.

U toplijim uslovima mogu se razviti:

• zrela kupina,
• crna šljiva,
• višnja,
• crna trešnja,
• sladić,
• začinske nijanse.

Najveći izazov predstavlja očuvanje svežine.

Ako grožđe nakupi previše šećera pre berbe, vino može dobiti visok alkohol i zrelo voće, ali izgubiti deo kiselinske živosti.

Zbog toga najkasnija berba nije automatski i najbolja berba.

Rejon Telečka

Prisustvo Probusa u rejonu Telečka dodatno potvrđuje njegovu povezanost sa severnom Srbijom i panonskim vinogradarskim prostorom.

Topla leta i veliki broj sunčanih sati omogućavaju dobro sazrevanje grožđa, dok ravničarski karakter pojedinih položaja zahteva pažljivo biranje parcela zbog mogućnosti zimskih mrazeva.

To je posebno važno zato što Probus nije sorta visoke otpornosti prema veoma niskim temperaturama.

Vinogradarske karakteristike

Probus razvija snažan i bujan čokot.

Grozd je najčešće:

• srednje veličine,
• valjkast,
• zbijen,
• prosečne mase oko 180 grama.

Bobice su:

• okrugle,
• plavocrne,
• sočne.

Grožđe sazreva tokom treće epohe, pa Probus pripada kasnijim crnim sortama.

Zbog kasnijeg sazrevanja potrebna mu je dovoljno duga i topla jesen.

Rodnost je solidna, ali sorta zahteva dužu rezidbu kako bi se obezbedio odgovarajući broj rodnih okaca.

Jedan od glavnih problema predstavlja zbijenost grozda. U kišnim jesenima vlaga se može zadržavati između bobica, pa grožđe postaje podložnije sivoj truleži.

Zbog toga su važni:

• provetreni položaji,
• dobro uređena lisna masa,
• umerena bujnost,
• pravilno određena berba,
• zdravo i potpuno sazrelo grožđe.

Osetljivost na niske temperature

Probus je prilično osetljiv na niske zimske temperature.

Zbog toga nije pogodan za depresije, doline i položaje na kojima se tokom zime zadržava hladan vazduh.

Bolje rezultate daje na:

• padinama,
• provetrenim terenima,
• položajima sa manjim rizikom od ekstremnih zimskih mrazeva.

Ovo je jedna od glavnih osobina koju treba uzeti u obzir pri podizanju novih zasada.

Domaća stručna literatura upravo zbog toga preporučuje Probus za područja pogodna za kvalitetna crvena vina, ali bez velikog rizika od izmrzavanja čokota.

Probus, Skadarka i Cabernet Sauvignon

Naučna istraživanja omogućila su veoma zanimljivo poređenje Probusa sa oba roditelja.

Po fenologiji i obliku lista Probus pokazuje veliku sličnost sa Cabernet Sauvignonom.

Sa druge strane, zbijeni grozdovi i relativno velike bobice više podsećaju na Skadarku.

Posebno je zanimljiv sastav bojenih materija.

Profil antocijana Probusa pokazao je veću sličnost sa Cabernet Sauvignonom nego sa Skadarkom.

U jednom višegodišnjem istraživanju u uslovima severne Srbije vino Probusa imalo je čak veći ukupni sadržaj antocijana od vina Cabernet Sauvignona iz istog ogleda.

Ovo ne znači da će svaki Probus u svakoj godini biti tamniji od svakog Cabernet Sauvignona.

Pokazuje, međutim, da sorta ima veoma visok prirodni potencijal za stvaranje intenzivno obojenih vina.

Zašto je Probus tako taman?

Boju crvenog vina najvećim delom određuju antocijani, pigmenti koji se nalaze u pokožici grožđa.

Probus ima veoma visok sadržaj ovih jedinjenja.

U naučnom poređenju Probusa, Cabernet Sauvignona i Skadarke utvrđeno je da je vino Probusa imalo najveću ukupnu koncentraciju antocijana u ispitivanim uslovima.

Posebno je značajno prisustvo stabilnijih oblika antocijana, koji mogu doprineti:

• dubokoj purpurnoj i rubinskoj boji mladog vina,
• boljoj stabilnosti boje,
• sporijem gubitku intenziteta tokom sazrevanja.

Zbog toga dobro napravljen Probus može zadržati veoma duboku boju i posle više godina.

Kakvo vino daje Probus?

Probus daje veoma intenzivno obojena crvena vina, najčešće srednje punog do punog tela.

U mladom vinu mogu se prepoznati:

• višnja,
• crna trešnja,
• kupina,
• borovnica,
• crna ribizla,
• šljiva,
• crni biber,
• komorač,
• suva paprika,
• biljne i začinske nijanse.

Zrelije vino može razviti:

• suvu šljivu,
• kakao,
• crnu čokoladu,
• kafu,
• duvan,
• kožu,
• sladić,
• suvo bilje.

Savremeni domaći primerci pokazuju da Probus može imati puno telo i snažnu boju, a da tanini ipak budu relativno zaobljeni kada je grožđe potpuno zrelo.

Arome vanile, tosta, kokosa, kafe i dima uglavnom potiču od hrastovog bureta, a ne direktno iz sorte.

Telo, kiseline, tanini i alkohol

Tipičan Probus ima:

Telo: srednje puno do puno
Kiseline: srednje do izražene
Tanine: srednje do izražene
Alkohol: najčešće približno 12,5–15%
Boju: veoma duboku rubinsku do purpurnu

Probus može nakupiti značajnu količinu šećera, naročito tokom toplih i suvih jeseni.

Istovremeno je sposoban da sačuva dovoljno kiselina za ozbiljnu strukturu vina.

Kod ove sorte posebno je važna fenolna zrelost.

Nije dovoljno da grožđe ima mnogo šećera. Pokožica i semenke moraju biti dovoljno zrele kako vino ne bi dobilo grube, zelene ili gorke tanine.

Inox, beton ili hrast?

Probus iz inoxa

Inox omogućava proizvodnju mlađeg, voćnijeg stila u kojem se naglašavaju:

• višnja,
• kupina,
• borovnica,
• šljiva,
• začinska svežina.

Zbog prirodno velike količine bojenih materija nije potrebna ekstremna ekstrakcija da bi vino dobilo tamnu boju.

Beton

Betonski sudovi mogu omogućiti postepeno sazrevanje vina bez dodavanja izraženih aroma drveta.

Probus tako može zadržati tamno voće i začinsku aromatiku, a istovremeno dobiti mekšu teksturu.

Hrastovo bure

Probus veoma dobro podnosi sazrevanje u hrastu kada vino ima dovoljno koncentracije.

Bure može dodati:

• vanilu,
• kakao,
• čokoladu,
• kafu,
• duvan,
• dim,
• kedar,
• slatke začine.

Mikrooksigenacija tokom sazrevanja u drvetu može doprineti povezivanju i omekšavanju tanina.

Velika prirodna boja i struktura omogućavaju Probusu da podnese i barik, ali količina novog drveta treba da bude pažljivo odmerena kako hrast ne bi preuzeo glavni aromatski karakter vina.

Maceracija i ekstrakcija

Probus ima toliko visok prirodni potencijal boje da agresivna maceracija nije uvek potrebna.

Produženi kontakt pokožice i šire može povećati ekstrakciju:

• boje,
• tanina,
• fenolnih jedinjenja.

Međutim, maksimalna ekstrakcija nije isto što i maksimalan kvalitet.

Ako semenke nisu potpuno zrele, previše intenzivan rad tokom fermentacije može izvući gorke i grube tanine.

Kod potpuno zrelog grožđa duža maceracija može dati ozbiljno vino za dugo sazrevanje.

Kod lakšeg i voćnijeg stila može se koristiti nežnija ekstrakcija kako bi se sačuvala sočnost i pitkost.

Sortno vino ili kupaža?

Probus ima dovoljno karaktera, boje i strukture da veoma dobro funkcioniše kao sortno vino.

Upravo sortna vina imaju najveći značaj za njegovo prepoznavanje, jer omogućavaju potrošaču da upozna karakter domaće sorte.

Može se koristiti i u kupažama sa:

• Cabernet Sauvignonom,
• Cabernet Francom,
• Merlotom,
• Prokupcem,
• drugim crnim sortama.

U kupaži može doprineti intenzitetom boje, punoćom i tamnim voćem.

Da li Probus može da odležava?

Probus ima visok potencijal odležavanja.

Razlozi su:

• visok sadržaj antocijana,
• dobra fenolna struktura,
• dovoljno tanina,
• solidne kiseline,
• mogućnost dostizanja dobre koncentracije.

Mlađi i voćniji stilovi mogu se piti tokom prvih nekoliko godina.

Ozbiljniji primerci sa dobrih položaja i iz kvalitetnih berbi mogu se razvijati deset i više godina.

Tokom sazrevanja mogu se pojaviti:

• suva šljiva,
• suva višnja,
• kakao,
• čokolada,
• duvan,
• koža,
• suvo bilje,
• zemljane nijanse,
• slatki začini.

Dug život vina ipak nije zagarantovan samo tamnom bojom.

Za kvalitetno sazrevanje neophodna je ravnoteža između voća, alkohola, kiselina i tanina.

Probus i Cabernet Sauvignon – glavne razlike

Probus je potomak Cabernet Sauvignona i sa njim deli nekoliko važnih osobina.

Obe sorte mogu dati:

• duboko obojena vina,
• izražene tanine,
• tamno voće,
• dobar potencijal odležavanja.

Cabernet Sauvignon češće pokazuje crnu ribizlu, kedar, mentu, grafit i prepoznatljive biljne nijanse.

Probus u domaćim vinima često pokazuje više višnje, kupine, borovnice, šljive, bibera i suve paprike.

Probus ima krupnije bobice i zbijeniji grozd, osobine koje više podsećaju na Skadarku.

U istraživanjima iz severne Srbije pokazao je veoma visok sadržaj antocijana, čak viši od Cabernet Sauvignona u istim oglednim uslovima.

Probus i Skadarka – glavne razlike

Skadarka najčešće daje svetlija, elegantnija vina sa crvenim voćem, začinima i življom strukturom.

Probus daje znatno tamnije, punije i fenolno snažnije vino.

Od Skadarke je nasledio pojedine osobine grozda i bobica, ali po boji i strukturi vina pokazuje snažan uticaj Cabernet Sauvignona.

Upravo je spoj ova dva roditelja jedna od najzanimljivijih osobina Probusa.

Uz koju hranu ide Probus?

Probus se dobro slaže sa hranom dovoljno snažnog ukusa da prati njegovo telo i strukturu.

Odgovara uz:

• juneći biftek,
• ramstek,
• goveđi gulaš,
• juneće obraze,
• jagnjetinu,
• svinjska rebarca,
• pečenu svinjetinu,
• divljač,
• kobasice,
• ćevape i pljeskavice,
• dimljeno meso,
• pečurke,
• zrele tvrde sireve.

Voćniji Probus može dobro pratiti burgere, picu sa suhomesnatim proizvodima i testenine sa mesnim sosovima.

Odležali i snažniji primerci bolje odgovaraju sporije pripremljenom crvenom mesu, divljači i bogatim jelima.

Temperatura serviranja i dekantiranje

Probus je najbolje služiti na približno 16–18 °C.

Previsoka temperatura naglašava alkohol, dok preniska zatvara aromu i čini tanine tvrđim.

Mladim, ozbiljnijim vinima može prijati 30 minuta do dva sata dekantiranja.

Vazduh pomaže otvaranju:

• tamnog voća,
• začina,
• čokolade,
• biljnih nijansi.

Starije boce treba dekantirati pažljivije i prvenstveno radi odvajanja taloga.

Zašto je Probus važan za Srbiju?

Probus je posebno važan jer je sorta stvorena u Srbiji koja ima realan potencijal za proizvodnju ozbiljnih crvenih vina.

Poznati su njegovi:

• roditelji,
• autori,
• mesto stvaranja,
• godina priznavanja,
• genetički identitet,
• vinogradarske osobine.

Njegov kvalitet nije zasnovan samo na lokalnom patriotizmu. Naučna istraživanja pokazala su visok sadržaj antocijana, dobru fenolnu strukturu i potencijal za proizvodnju kvalitetnih i dugovečnih vina.

Probus zato može biti važan deo savremenog identiteta Fruške gore.

Ne mora da bude zamena za Cabernet Sauvignon, niti da ga imitira. Veća vrednost nalazi se u tome što može da ponudi prepoznatljivo crveno vino koje je nastalo upravo u Srbiji.

Vina od Probusa na OURS-u

Domaći Probus danas postoji u više stilova, od neposrednijih i voćnijih vina do ozbiljnih etiketa koje duže sazrevaju u hrastu i boci.

Neka vina naglašavaju:

• višnju,
• kupinu,
• borovnicu,
• šljivu,
• začinsku svežinu.

Druga pokazuju:

• čokoladu,
• kakao,
• duvan,
• sladić,
• kafu,
• tost,
• zrelije tamno voće.

Razlike zavise od položaja, prinosa, trenutka berbe, maceracije i načina sazrevanja.

Upravo različiti domaći primerci pokazuju da Probus nije samo istorijska zanimljivost iz oplemenjivačkog programa, već sorta sa stvarnim mestom u savremenom srpskom vinarstvu.

Da li ste znali?

• Probus je nastao ukrštanjem Skadarke i Cabernet Sauvignona, a to roditeljstvo potvrđeno je DNK analizom.
• Sorta je zvanično priznata 1983. godine.
• Ime je dobila po rimskom caru Marku Aureliju Probu, čije se ime tradicionalno povezuje sa razvojem vinogradarstva na Fruškoj gori.
• U jednom naučnom istraživanju vino Probusa imalo je veći ukupni sadržaj antocijana od Cabernet Sauvignona i Skadarke uzgajanih u istim uslovima severne Srbije.
• Probus je po sastavu antocijana i fenologiji bliži Cabernet Sauvignonu, dok građom grozda i veličinom bobica pokazuje više osobina Skadarke.

Ako vam se dopada Probus, probajte i

Cabernet Sauvignon – crna ribizla, tanini, struktura i veliki potencijal sazrevanja.
Skadarka – elegantnije vino sa crvenim voćem, začinima i regionalnim karakterom.
Vranac – duboka boja, tamno voće i snažna struktura.
Prokupac – višnja, žive kiseline i prepoznatljiv domaći karakter.
Cabernet Franc – aromatičnije i nešto elegantnije vino sa crvenim voćem i začinskim nijansama.

Sve što treba da znate o Probusu

Da li je Probus autohtona srpska sorta?

Ne u strogom smislu reči autohtona. Probus je domaća novostvorena sorta dobijena planskim ukrštanjem u Srbiji.

Gde je stvoren Probus?

Stvoren je u Sremskim Karlovcima, u okviru domaćeg programa oplemenjivanja vinove loze.

Koje su roditeljske sorte Probusa?

Skadarka, poznata i kao Kadarka, i Cabernet Sauvignon.

Da li je roditeljstvo Probusa potvrđeno DNK analizom?

Da. Savremena genetička istraživanja potvrdila su deklarisano roditeljstvo sorte.

Ko je stvorio Probus?

Autori sorte su Dragoslav Milisavljević, Sima Lazić i Vladimir Kovač.

Kada je priznat?

Probus je zvanično priznat 1983. godine.

Kako je dobio ime?

Nazvan je po rimskom caru Marku Aureliju Probu, čije se ime vezuje za antičku vinogradarsku istoriju Fruške gore.

Gde se Probus najviše gaji u Srbiji?

Najveće površine nalaze se u Sremskom rejonu, zatim u rejonu Tri Morave i rejonu Telečka.

Kakvo vino daje?

Daje veoma intenzivno obojena crvena vina srednje punog do punog tela, sa tamnim voćem, začinima i dobrim potencijalom sazrevanja.

Koje su najčešće arome Probusa?

Kupina, višnja, crna trešnja, borovnica, šljiva, crna ribizla, biber, suva paprika, sladić i začinsko bilje.

Da li je Probus tamniji od Cabernet Sauvignona?

Može biti. U jednom naučnom ogledu u severnoj Srbiji Probus je imao veći ukupni sadržaj antocijana od Cabernet Sauvignona. To ipak ne znači da će svaki Probus u svakoj berbi biti intenzivnije obojen.

Da li Probus može dugo da odležava?

Da. Najbolji primerci imaju boju, tanine, kiseline i koncentraciju potrebne za deset i više godina razvoja.

Da li mora da sazreva u hrastu?

Ne. Može se proizvoditi u inoxu ili betonu, ali ozbiljniji primerci veoma dobro podnose sazrevanje u hrastovim buradima.

Uz koju hranu najbolje ide?

Uz junetinu, jagnjetinu, divljač, svinjetinu, gulaš, roštilj, dimljeno meso, pečurke i zrele tvrde sireve.