Italijanska crna sorta nastala ukrštanjem Merlota i Teroldega

 

Rebo je crna vinska sorta nastala u Trentinu, na severu Italije, planskim ukrštanjem Merlota i Teroldega. Stvorio ju je agronom i genetičar Rebo Rigotti u tadašnjem Poljoprivrednom institutu San Michele all’Adige, današnjoj Fondazione Edmund Mach.

Prema zvaničnim podacima Fondazione Edmund Mach i konzorcijuma Vini del Trentino, ukrštanje je izvedeno 1948. godine. Sorta je kasnije dobila ime po svom tvorcu i danas predstavlja jedan od prepoznatljivih primera oplemenjivanja vinove loze u Trentinu.

Rebo kombinuje osobine oba roditelja: Merlot doprinosi punoćom, strukturom i sposobnošću postizanja visoke zrelosti, dok se sa Teroldegom povezuju intenzivna boja, voćnost i lokalni trentinski karakter.

Vina od Reboa mogu biti duboko rubinska do purpurna, dobro strukturirana, sa visokim sadržajem antocijana, zaobljenim taninima i aromama zrelog crvenog i tamnog voća. Sorta se koristi za klasična suva crvena vina, ali i za koncentrisana vina od prosušenog grožđa.

Poreklo sorte Rebo

Rebo je moderna italijanska sorta, tačno poznatog porekla.

Nastala je u San Michele all’Adige u Trentinu, jednom od najvažnijih istorijskih centara vinogradarskih istraživanja u severnoj Italiji. Roditeljska kombinacija je Merlot i Teroldego.

Fondazione Edmund Mach navodi da je Rebo Rigotti ukrštanje izveo 1948. godine. Isti podatak navodi i zvanični Consorzio Vini del Trentino.

Zbog toga poreklo Reboa spada među veoma dobro dokumentovane priče u savremenom oplemenjivanju vinove loze.

Ko je bio Rebo Rigotti?

Rebo Rigotti rođen je 1891. godine u Padergnoneu, u Valle dei Laghi u Trentinu.

Školovao se u Poljoprivrednoj školi San Michele all’Adige, a kasnije je radio kao istraživač, agronom, genetičar i stručnjak za vinogradarstvo. Posebno se bavio:

• selekcijom sorti
• oplemenjivanjem vinove loze
• vinogradarskim kartiranjem Trentina
• istraživanjima zemljišta
• bolestima biljaka
• unapređenjem vinogradarske proizvodnje.

Fondazione Edmund Mach njegov rad opisuje kao jedan od važnijih doprinosa razvoju savremenog trentinskog vinogradarstva.

Sorta Rebo danas nosi njegovo ime.

Godina nastanka – 1948.

Kod Reboa se u pojedinim sekundarnim izvorima mogu pronaći različite godine nastanka.

Najpouzdaniji izvor je Fondazione Edmund Mach, institucija koja je naslednik upravo instituta u kojem je Rigotti radio. Ona navodi da je ukrštanje Merlot × Teroldego izvedeno 1948. godine.

Arhivski materijal Fondacije dodatno navodi da je serija ukrštanja koja je dovela do Reboa sprovedena upravo 1948. godine.

Zato je 1948. najpouzdanija godina koju treba koristiti.

Rigotti 107-3

Pre nego što je dobila ime Rebo, sorta je bila poznata pod oplemenjivačkom oznakom Rigotti 107-3, odnosno I.R. 107/3.

Oznaka se i danas može pronaći u naučnoj i stručnoj literaturi. U istoj seriji nastala je i sorta Sennen, odnosno I.R. 107/2, koja takođe ima roditelje Merlot i Teroldego.

Rebo i Sennen zato nisu sinonimi, već dve različite selekcije nastale iz iste roditeljske kombinacije.

Genetsko poreklo

Genetsko poreklo Reboa može se jednostavno zapisati kao Merlot i Teroldego, a oba roditelja pripadaju vrsti Vitis vinifera.

Zbog toga je i Rebo klasična evropska vinska sorta Vitis vinifera, a ne interspecifični hibrid niti PIWI sorta.

U međunarodnim sortnim bazama Rebo ima VIVC broj 9961.

Šta je Rebo nasledio od Merlota?

Merlot je jedan od najvažnijih roditelja u karakteru ove sorte.

Zvanični trentinski izvori Rebou pripisuju robustnost, puno telo i strukturu povezanu sa Merlotom. Merlot je poznat po sposobnosti:

• dobrog nakupljanja šećera
• razvoja punog tela
• zaobljenih tanina
• stvaranja vina pogodnih za sazrevanje.

Slične karakteristike mogu se prepoznati i kod kvalitetnog Reboa.

Šta je Rebo nasledio od Teroldega?

Teroldego je istorijska crna sorta Trentina i predstavlja drugi roditelj Reboa.

Consorzio Vini del Trentino posebno navodi aromatsku finoću povezanu sa Teroldegom. Teroldego je poznat po:

• intenzivnoj boji
• crvenom i tamnom voću
• dobroj kiselosti
• lokalnom trentinskom identitetu.

Rebo zato nije samo pokušaj stvaranja „drugog Merlota“, već sorta koja kombinuje dve veoma različite roditeljske linije.

Ampelografske karakteristike

Vrh mladog lastara je otvoren.

Prekriven je gustom pamučastom maljavošću i ima zelenkastobelu boju. List je srednje veličine, približno petougaonog oblika i može biti:

• trorežnjevit
• petorežnjevit.

Peteljkin sinus uglavnom je u obliku slova V. Naličje lista je blago vunasto.

Ove osobine služe za ampelografsko razlikovanje Reboa od drugih crnih sorti u vinogradu.

Grozd

Grozd Reboa je srednje velik do krupan. Najčešće je konusan, krilat, srednje zbijen i relativno kompaktan.

Vivai Cooperativi Rauscedo navodi srednje veliki do veliki, konusan i krilat grozd srednje zbijenosti.

Kompaktnost može varirati u zavisnosti od opterećenja čokota, klona i uslova tokom cvetanja.

Bobica

Bobica je srednje veličine.

Pokožica je tamna, srednje debela i relativno čvrsta. Meso je neutralnog ukusa. Rebo zato ne pripada izrazito aromatičnim sortama poput Muscata ili Traminca.

Najvažniji deo aromatskog karaktera budućeg vina razvija se tokom sazrevanja grožđa, fermentacije i odležavanja.

Bujnost

Rebo je veoma bujna sorta.

Vegetacija ima poluuspravan položaj. Velika bujnost zahteva dobro upravljanje vinogradom kako bi se održala ravnoteža između vegetacije i roda.

Previše jaka vegetacija može dovesti do:

• zasenjivanja grozdova
• slabije provetrenosti
• sporijeg sazrevanja
• većeg pritiska bolesti.

Na veoma plodnim zemljištima zato je posebno važna kontrola lisne mase.

Rodnost

Rebo ima visok proizvodni potencijal.

Rauscedo rodnost opisuje kao obilnu. U njihovom eksperimentalnom zasadu u periodu 2008–2010. godine prosečan prinos iznosio je približno 9,13 t/ha.

Važno je naglasiti da ovaj broj predstavlja rezultat konkretnog eksperimentalnog vinograda, a ne univerzalni prinos sorte.

Prinos u komercijalnom vinogradu zavisi od gustine sadnje, rezidbe, zemljišta, vode i željenog kvaliteta vina.

Rezidba

Rebo dobro odgovara dužoj rezidbi.

Rauscedo kao posebno pogodan sistem navodi Guyot. U Trentinu se tradicionalno koristi i pergola. Consorzio Vini del Trentino navodi oba sistema:

• trentinska pergola
• Guyot.

Izbor zavisi od položaja, bujnosti i mogućnosti mehanizacije vinograda.

Fenologija

Rebo relativno kasno kreće sa vegetacijom.

Rauscedo navodi kasno pupoljavanje i srednje kasno sazrevanje.

Kasnije kretanje pupoljaka može predstavljati prednost na položajima sa rizikom od prolećnih mrazeva.

Istovremeno, srednje kasno sazrevanje znači da sorta zahteva dovoljno dugu i toplu vegetacionu sezonu da bi grožđe postiglo punu fenolnu zrelost.

Otpornost prema prolećnim mrazevima

Rauscedo navodi dobru otpornost Reboa prema prolećnim mrazevima.

Ovo je povezano i sa relativno kasnim pupoljavanjem. Sorta zato može imati određenu prednost u hladnijim područjima u odnosu na sorte koje veoma rano započinju vegetaciju.

Upravo je kombinacija Merlota sa većom sigurnošću sazrevanja u nešto hladnijim uslovima bila jedan od razloga zbog kojih je Rebo privukao interes i van Trentina.

Otpornost prema zimskim temperaturama

Otpornost prema zimskoj hladnoći ocenjuje se kao dobra.

Rauscedo izričito navodi dobru otpornost prema zimskim hladnoćama. Istraživanja iz Severne Makedonije bavila su se Reboom upravo kao sortom koja bi mogla biti interesantna za više i hladnije položaje na kojima Merlot teže sazreva ili je izložen većem klimatskom riziku.

Ova osobina može biti zanimljiva i u kontinentalnim uslovima Srbije.

Klima

Rebo najbolje uspeva u umerenotoplim do toplim klimatskim uslovima.

Rauscedo preporučuje područja od umereno toplih do toplih. Sorta mora imati dovoljno vremena da dostigne punu zrelost, posebno kada je cilj proizvodnja ozbiljnijeg crvenog vina sa zrelim taninima.

U izrazito hladnim regionima kasnije sazrevanje može predstavljati ograničenje.

Zemljište

Rebo pokazuje dobru prilagodljivost, ali se posebno preporučuju zemljišta srednje teksture.

Rauscedo izdvaja:

• glinovita zemljišta
• umereno krečna zemljišta
• dobro drenirane položaje.

Ne treba ga, međutim, svesti samo na jedan tip zemljišta.

Uspešno gajenje u različitim delovima Italije i manji zasadi van zemlje pokazuju da sorta može reagovati dobro na različite terroire kada ima dovoljno toplote i dobru drenažu.

Bolesti

Rebo nije PIWI sorta i nema posebnu genetsku otpornost prema glavnim gljivičnim bolestima.

Rauscedo njegovu osetljivost prema bolestima i drugim nepovoljnim uslovima opisuje kao normalnu za sortu Vitis vinifera. To znači da zahteva standardnu vinogradarsku zaštitu od:

• plamenjače
• pepelnice
• sive truleži

u skladu sa lokalnim pritiskom bolesti.

Nije ispravno opisivati ga kao naročito rezistentnu sortu.

Šećer i kiseline

Rebo može postići veoma visoku tehnološku zrelost.

U trogodišnjem eksperimentalnom zasadu Rausceda prosečna vrednost rastvorljivih materija iznosila je približno 25,07 °Brix, uz prosečnu ukupnu kiselost šire od 6,47 g/l izraženu kao vinska kiselina.

Ovi podaci potvrđuju veliki potencijal za zrela i alkoholno snažnija vina.

Oni, međutim, ne predstavljaju univerzalne vrednosti za svaki vinograd.

Antocijani

Jedna od najvažnijih osobina Reboa jeste visok sadržaj antocijana.

Consorzio Vini del Trentino posebno ističe njegovu sposobnost davanja vina sa velikom koncentracijom antocijana. Rauscedo u eksperimentalnim vinima takođe beleži veoma značajne vrednosti antocijana i ukupnih polifenola.

Ovo objašnjava duboku rubinsku i purpurnu boju kvalitetnih vina od Reboa.

Polifenoli

Rebo ima izražen polifenolni potencijal.

Rauscedo njegov enološki profil opisuje kao:

• veoma dobru strukturu
• visok sadržaj antocijana
• odličan polifenolni profil
• zaobljene i mekane tanine.

Ta kombinacija je veoma zanimljiva.

Vino može imati ozbiljnu strukturu bez nužne agresivnosti tanina.

Kakvo vino daje Rebo?

Klasičan Rebo je crveno vino srednjeg do punog tela.

Zvanični Consorzio Vini del Trentino opisuje ga kao vino:

• svetle do duboke rubincrvene boje
• sa ljubičastim odsjajem
• punog tela
• visoke koncentracije antocijana.

Rauscedo dodatno navodi nežan i prijatan miris, vrlo dobar polifenolni profil i meke, zaobljene tanine.

Sorta zato može dati znatno ozbiljnije vino nego što bi se očekivalo od relativno malo poznatog ukrštanja.

Boja vina

Boja je jedna od najprepoznatljivijih osobina.

Tipične nijanse su:

• rubincrvena
• tamnorubinska
• purpurna
• ljubičastocrvena.

Kod mladog vina ljubičasti odsjaji mogu biti vrlo izraženi.

Visok sadržaj antocijana omogućava dobro očuvanje boje i kod vina namenjenih kraćem ili srednjem sazrevanju.

Tanini

Rebo ima značajnu taninsku strukturu, ali se kvalitetni tanini opisuju kao relativno zaobljeni i mekani.

To predstavlja jednu od njegovih zanimljivijih enoloških osobina. Rauscedo upravo ističe „round and soft tannins“, odnosno zaobljene i mekane tanine.

Naravno, konačni karakter zavisi od zrelosti grožđa i načina ekstrakcije tokom fermentacije.

Nedovoljno zrelo grožđe može dati tvrđu strukturu.

Aromatski profil

Rebo nema jednu ekstremno izraženu sortnu aromu.

Najčešće se mogu javiti:

• višnja
• trešnja
• kupina
• šljiva
• drugo zrelo crveno i tamno voće
• diskretne biljne nijanse
• začini.

Zvanični trentinski izvori aromu opisuju kao prijatnu i delikatnu, uz posebno povezivanje sa aromatskom finoćom Teroldega.

Kod vina od prosušenog grožđa voće postaje znatno zrelije i može prelaziti prema džemu i kompotu.

Uticaj hrasta

Rebo veoma dobro podnosi sazrevanje u drvenim sudovima.

Hrast može doprineti:

• vanilom
• kakaom
• duvanom
• začinima
• tostiranim tonovima.

Kod ozbiljnijih vina drvo može pomoći i postepenom omekšavanju strukture.

Ipak, zbog prirodno jake boje i dobre voćnosti, nije neophodno da svako vino od Reboa ima snažan uticaj novog barriquea.

Potencijal odležavanja

Rebo ima dobar, ali ne nužno ekstremno dug potencijal sazrevanja.

Rauscedo ga opisuje kao pogodnog za kratko do srednje odležavanje. Consorzio Vini del Trentino navodi da vino već u mladosti može pokazati pune organoleptičke karakteristike, ali da dobro podnosi i umereno sazrevanje u boci.

Koncentrisaniji primeri, posebno od prosušenog grožđa, mogu imati znatno veći potencijal.

Rebo u Trentinu

Trentino ostaje istorijski i savremeni centar sorte.

Prema aktuelnim podacima Consorzio Vini del Trentino, u pokrajini se nalazi približno 45 hektara Reboa. Godišnja proizvodnja grožđa iznosi oko 4.000 kvintala. Sorta se gaji širom Trentina.

Ipak, poseban istorijski i emotivni značaj ima u Valle dei Laghi, području iz kojeg je poticao Rebo Rigotti.

Trentino DOC Rebo

Rebo se u Trentinu koristi i za vino sa zaštićenom oznakom porekla.

Trentino DOC Rebo predstavlja jednu od sortnih interpretacija ove apelacije. Zvanični Consorzio opisuje ga kao snažno, dobro strukturirano crveno vino koje je sposobno da pokaže sortni karakter već u mladosti.

Tradicionalno se služi uz intenzivnija mesna jela.

Garda Rebo

Rebo ima zvaničnu sortnu ulogu i u DOC Garda.

Savremena specifikacija DOC Garda posebno definiše tip Garda Rebo. Propisani opis navodi crvenu do rubincrvenu boju, ponekad sa ljubičastim odsjajem, karakterističan miris i harmoničan ukus.

Ovo pokazuje da se sorta proširila izvan same pokrajine Trento i pronašla mesto u širem području oko jezera Garda.

Valle dei Laghi

Valle dei Laghi ima posebno mesto u istoriji Reboa.

Rebo Rigotti rođen je u Padergnoneu, u samoj dolini. Područje je poznato po jezerima, planinsko-mediteranskoj klimi, vetru Ora del Garda i dugoj tradiciji prosušivanja grožđa.

Upravo je ova tradicija dovela do razvoja jednog sasvim posebnog stila Reboa – vina Reboro.

Reboro

Reboro nije nova sorta.

To je poseban stil vina proizveden od grožđa Rebo. Projekat je razvijen među vinarima Valle dei Laghi. Grožđe se bere potpuno zrelo, a zatim se prosušuje uz pomoć prirodne cirkulacije vazduha i karakterističnog vetra Ora del Garda.

Nakon prosušivanja sledi vinifikacija sa dužim kontaktom sa pokožicom i sazrevanje u drvenim sudovima.

Kakav je Reboro?

Prosušivanje povećava koncentraciju:

• šećera
• boje
• ekstrakta
• aroma
• tanina.

Zvanični materijal pokrajine Trento opisuje Reboro kroz:

• zrelo crveno voće
• džemaste nijanse
• veoma puno telo
• mekoću
• dug završetak.

Reboro zato pokazuje koliko isti Rebo može izgledati drugačije kada se promeni način prerade grožđa.

Rebo i Vino Santo tradicija

Valle dei Laghi posebno je poznata po tradicionalnom Vino Santo Trentino od sorte Nosiola.

Kod Reboa je ista lokalna kultura prosušivanja grožđa poslužila kao inspiracija za stvaranje novih crvenih stilova. Navodi se da je u ovom području razvijeno i prvo crveno passito vino od Reboa, oslanjajući se upravo na lokalnu tradiciju appassimenta.

Reboro predstavlja savremeniji izraz te ideje.

Površine u Italiji

Rauscedo navodi istorijski rast površina pod Reboom:

• 1990. - 34ha
• 2000. - 39ha
• 2010. - 270ha.

Ovi podaci odnose se na Italiju i pokazuju značajno širenje sorte početkom 21. veka. Aktuelni trentinski podaci, međutim, navode oko 45 hektara unutar samog Trentina.

Ta dva podatka zato ne treba mešati – jedan predstavlja istorijsku italijansku površinu, a drugi današnje stanje u Trentinu.

Klonovi Reboa

Kod Reboa postoje i selekcionisani klonovi.

Rauscedo trenutno navodi u razmnožavanju ISMA 583 i ISMA 590.

Oznaka ISMA povezana je sa nekadašnjim Istituto Agrario di San Michele all’Adige.

Klonska selekcija omogućava bolju kontrolu zdravstvenog stanja i agronomskih karakteristika sadnog materijala.

Eksperimentalni podaci Reboa

Eksperimentalni podaci Rausceda iz Coriana za period 2008–2010. daju zanimljivu predstavu o potencijalu sorte.

Prosečne vrednosti bile su približno prinos – 9,13 t/ha, šećer – 25,07 °Brix, ukupna kiselost šire – 6,47 g/l i pH šire – 3,61. Eksperimentalna vina imala su i visok sadržaj antocijana i ukupnih polifenola.

Ovi rezultati potvrđuju potencijal za snažna, zrela i dobro obojena crvena vina, ali ih ne treba predstavljati kao fiksne sortne vrednosti.

Rebo van Italije

Rebo nije međunarodno masovna sorta.

Ipak, mali zasadi postoje i izvan Italije. Posebno je interesantan u zemljama sa kontinentalnim uslovima u kojima njegova relativno dobra otpornost prema hladnoći može biti prednost.

Istraživanja u Severnoj Makedoniji pokazala su interes za Rebo na višim položajima na kojima je proizvodnja Merlota klimatski zahtevnija.

Sorta se pojavljuje i u Srbiji.

Rebo u Srbiji

Rebo je zvanično priznata sorta u Srbiji.

U Registru priznatih sorti Ministarstva poljoprivrede nalazi se kao zasebna sorta. Priznata je marta 2010. godine.

To je važno jer potvrđuje da Rebo nije samo eksperimentalno prisutan u pojedinačnim vinogradima, već ima zvanični sortni status u domaćem vinogradarstvu.

Rebo u Sremskom rejonu

Jedan od najjasnijih savremenih domaćih primera dolazi iz Sremskog rejona.

Manufaktura Spasić iz Novog Slankamena proizvodi monosortno crveno vino od Reboa. Vino se proizvodi kao suvo crveno vino i sazreva u drvenim sudovima.

Ovaj primer potvrđuje da Rebo u uslovima Srema može postići dovoljno visoku zrelost za punije i strukturirano crveno vino.

Rebo u Šumadiji

Sorta postoji i u Šumadijskom rejonu.

Vinogradi Vinarije Draganić kod Topole uključuju Rebo među posađenim sortama, zajedno sa Cabernet Sauvignonom, Cabernet Francom, Merlotom, Sangioveseom i drugim međunarodnim kultivarima. Vinograd se nalazi na približno 380 metara nadmorske visine.

To je zanimljiv primer potencijalne primene Reboa na višim kontinentalnim položajima.

Rebo u Južnom Banatu

Rebo se pojavljuje i u kupažama iz Južnobanatskog rejona.

Vinarija Đorđe koristila ga je u kupaži sa Frankovkom, pri čemu je Rebo činio manji deo sortnog sastava.

Ovakva upotreba pokazuje da Rebo može imati ulogu i kao pomoćna sorta za:

• boju
• strukturu
• voćnost
• punoću.

Potencijal sorte u Srbiji

Rebo ima zanimljiv potencijal u više delova Srbije.

Njegove prednosti uključuju:

• dobru otpornost prema zimskim hladnoćama
• kasnije pupoljavanje
• dobar proizvodni potencijal
• snažnu boju
• visoku fenolnu zrelost
• mogućnost proizvodnje ozbiljnih crvenih vina.

Glavni zahtev predstavlja dovoljno duga vegetaciona sezona.

Srednje kasno sazrevanje znači da položaji moraju omogućiti potpuno sazrevanje grožđa pre hladnog i kišovitog dela jeseni.

Rebo i klimatske promene

Toplije vegetacione sezone mogu proširiti broj položaja na kojima Rebo pouzdano sazreva.

Istovremeno, veoma topli položaji mogu dovesti do:

• vrlo visokog šećera
• visokog alkohola
• gubitka dela svežine.

Eksperimentalne vrednosti od oko 25 °Brix pokazuju koliko visok sadržaj šećera Rebo može postići.

Zato termin berbe treba prilagoditi željenom stilu, a ne maksimalnoj koncentraciji šećera.

Monosortno vino

Rebo ima dovoljno izražen identitet da se veoma uspešno proizvodi kao monosortno vino. Trentino DOC Rebo predstavlja najbolji tradicionalni primer. Monosortni Rebo uglavnom naglašava:

• duboku boju
• zrelo voće
• dobro telo
• meke tanine
• srednje do izražene kiseline.

U Srbiji takav pristup pokazuje Manufaktura Spasić iz Sremskog rejona.

Rebo u kupažama

Zbog boje i strukture Rebo može biti koristan i u kupažama.

Može doprineti:

• povećanjem intenziteta boje
• većom punoćom
• voćnošću
• fenolnom strukturom.

U Srbiji postoji primer kombinovanja sa Frankovkom u Južnom Banatu.

Ipak, u svojoj istorijskoj domovini najveći identitet ima kao samostalna sorta.

Slaganje Reboa sa hranom

Rebo najbolje prati jela koja mogu odgovoriti njegovoj punoći i strukturi.

Dobro se kombinuje sa:

• jagnjetinom
• ovčetinom
• govedinom
• biftekom
• mesom sa roštilja
• divljači
• sporije pečenim mesom
• tvrdim sirevima
• jelima sa pečurkama.

Consorzio Vini del Trentino posebno preporučuje jagnjetinu, ovčetinu i grilovanu govedinu.

Koncentrisaniji Reboro zahteva još snažniju hranu.

Temperatura služenja

Consorzio Vini del Trentino za Rebo preporučuje temperaturu od približno:

18 °C.

Mlađi primeri mogu se služiti nešto hladniji, približno na 15–17 °C.

Snažnija i odležala vina najbolje pokazuju aromatiku oko 17–18 °C.

Previsoka temperatura može dodatno naglasiti alkohol.

Dekantiranje

Mlad i snažan Rebo može imati koristi od kraćeg kontakta sa vazduhom.

Dekantiranje može pomoći da se:

• otvori voćna aromatika
• zaokruži utisak tanina
• smanji početna zatvorenost vina.

Lakši i već potpuno razvijeni primeri ne zahtevaju obavezno dekantiranje.

Kod odležalih vina odluka zavisi od konkretnog stanja boce.

Najvažnije karakteristike sorte Rebo

• Poreklo: Trentino, Italija
• Mesto nastanka: San Michele all’Adige
• Godina ukrštanja: 1948.
• Tvorac: Rebo Rigotti
• Roditelji: Merlot × Teroldego
• Stara oplemenjivačka oznaka: Rigotti 107-3 / I.R. 107/3
• VIVC broj: 9961
• Vrsta: Vitis vinifera
• Boja grožđa: crna
• Rebo nije: Merlot × Refosco dal Peduncolo Rosso
• Bujnost: visoka
• Položaj lastara: poluuspravan
• List: srednje velik, trorežnjevit ili petorežnjevit
• Grozd: srednje velik do krupan, konusan i krilat
• Zbijenost grozda: srednja
• Bobica: srednje veličine
• Pokožica: srednje debela i čvrsta
• Ukus pulpe: neutralan
• Pupoljavanje: kasno
• Sazrevanje: srednje kasno
• Rodnost: visoka
• Preporučena rezidba: duga
• Čest sistem uzgoja: Guyot
• Tradicionalni sistem u Trentinu: pergola
• Pogodna zemljišta: srednje teška, glinovita i blago krečna
• Klima: umereno topla do topla
• Zimska otpornost: dobra
• Otpornost prema prolećnim mrazevima: dobra
• Gljivične bolesti: standardna osetljivost Vitis vinifera
• PIWI sorta: ne
• Potencijal šećera: visok
• Boja vina: rubincrvena do purpurna
• Antocijani: visoki
• Polifenolni potencijal: visok
• Tanini: strukturirani, ali mogu biti zaobljeni i mekani
• Tipične arome: višnja, trešnja, kupina, šljiva i drugo zrelo crveno i tamno voće
• Potencijal odležavanja: kratko do srednje, veći kod koncentrisanih stilova
• Najvažnija regija: Trentino
• Površina u Trentinu prema aktuelnom konzorcijumu: oko 45 ha
• Glavni stilovi: suvo crveno vino i vino od prosušenog grožđa
• Poseban stil Valle dei Laghi: Reboro
• Zvanični status u Srbiji: priznata sorta
• Priznavanje u Srbiji: 25. mart 2010.
• Potvrđeni domaći rejoni: Sremski, Šumadijski i Južnobanatski

Često postavljana pitanja o Rebou

Odakle potiče Rebo?

Rebo potiče iz Trentina, na severu Italije. Stvoren je u San Michele all’Adige.

Ko je stvorio sortu Rebo?

Italijanski agronom i genetičar Rebo Rigotti.

Kada je nastao Rebo?

Najpouzdaniji izvor, Fondazione Edmund Mach, navodi 1948. godinu.

Koji su roditelji Reboa?

Merlot i Teroldego.

Da li je Rebo Merlot × Refosco?

Nije. Ovo je česta greška. Zvanični trentinski izvori potvrđuju kombinaciju Merlot × Teroldego.

Da li su Teroldego i Refosco ista sorta?

Nisu. To su dve zasebne crne vinske sorte.

Šta znači Rigotti 107-3?

To je oplemenjivačka oznaka koju je Rebo imao pre nego što je dobio svoje današnje ime.

Zašto se sorta zove Rebo?

Dobila je ime po svom tvorcu Rebu Rigottiju.

Da li je Rebo hibrid?

U vinogradarskom jeziku može se nazvati ukrštanjem, ali oba roditelja su Vitis vinifera. Rebo zato nije interspecifični hibrid niti PIWI sorta.

Da li je Rebo otporan na bolesti?

Nema posebnu genetsku otpornost prema plamenjači i pepelnici. Osetljivost prema bolestima opisuje se kao uobičajena za Vitis vinifera.

Da li dobro podnosi hladnoću?

Da. Stručni izvori navode dobru otpornost prema zimskim temperaturama i prolećnim mrazevima.

Kada Rebo sazreva?

Srednje kasno. Istovremeno relativno kasno kreće sa vegetacijom.

Da li je Rebo rodna sorta?

Da. Proizvodni potencijal je visok.

Kakav je grozd?

Srednje velik do krupan, konusan, krilat i srednje zbijen.

Kakve su bobice?

Srednje veličine, sa srednje debelom i relativno čvrstom pokožicom.

Kakvo vino daje Rebo?

Najčešće duboko obojeno, puno i dobro strukturirano crveno vino sa izraženim voćem, dobrim polifenolnim sastavom i zaobljenim taninima.

Koje su tipične arome?

Višnja, trešnja, šljiva, kupina i drugo zrelo crveno i tamno voće, uz moguće začinske i biljne nijanse.

Da li Rebo ima mnogo boje?

Da. Visok sadržaj antocijana jedna je od njegovih najvažnijih osobina.

Da li Rebo ima mnogo tanina?

Ima dobar polifenolni i taninski potencijal, ali kvalitetni tanini mogu biti veoma zaobljeni i mekani.

Može li da odležava?

Da. Klasična vina pogodna su za kratko do srednje sazrevanje, dok koncentrisaniji stilovi mogu imati veći potencijal.

Šta je Reboro?

Reboro je vino proizvedeno od prosušenog grožđa Rebo u Valle dei Laghi. Nije druga sorta.

Da li se Rebo gaji samo u Trentinu?

Ne. Trentino je njegova domovina i najvažnije područje, ali sorta se gaji i u drugim delovima Italije i u manjim zasadima izvan zemlje.

Da li Rebo postoji u Srbiji?

Da. Rebo je zvanično priznata sorta u Srbiji od 2010. godine.

Postoji li domaće monosortno vino od Reboa?

Da. Manufaktura Spasić iz Sremskog rejona proizvodi monosortno suvo crveno vino od Reboa.

Gde se još gaji u Srbiji?

Zasadi postoje i u Šumadiji, dok je upotreba sorte potvrđena i u vinima Južnobanatskog rejona.