Borovnica

Borovnica latinski Vaccinium myrtillus je višegodišnji listopadni žbun, poznata po svojim tamnoplavim, sočnim plodovima bogatim antioksidansima. Smatra se jednom od najvrednijih lekovitih i prehrambenih šumskih biljaka.

Biljka i izgled: Niski žbun visine do 30 cm, sa razgranatim zelenim stabljikama i jajastim, nazubljenim listovima. Cvetovi su mali, beli do ružičasti, zvonasti, pojedinačni. Plod je bobica tamnoplave do crne boje, sa ljubičastim mesom i intenzivnim pigmentom.

Miris i ukus: Plod ima prijatan, sladak do kiselkast miris i osvežavajuć, aromatičan ukus, bogat voćnim i zemljanim notama. Kada se kuva ili suši, aroma postaje još izraženija.

Upotreba: Plodovi se koriste sveži, sušeni, kuvani, u kolačima, sladoledima i likerima. Sušeni listovi koriste se za pripremu čajeva. Borovnica se takođe koristi u farmaciji, dijetetskim suplementima i kozmetici.

Lekovita svojstva: Borovnica je izuzetno bogata antioksidansima, vitaminima C i K, vlaknima i taninima. Deluje antioksidativno, protivupalno, antibakterijski, jača kapilare, poboljšava vid, pomaže kod dijabetesa, dijareje i problema sa mokraćnim putevima.

Uslovi gajenja: Raste prirodno u planinskim i šumskim predelima, na kiselim, vlažnim i dobro dreniranima zemljištima. Zahteva dosta svetlosti, ali podnosi i polusenku. Gajenje borovnice zahteva specifične uslove.

Rasprostranjenost: Rasprostranjena je širom Evrope i severne Azije. U Srbiji raste samoniklo u planinskim oblastima Tare, Zlatibora, Kopaonika, Golije i drugde.

Ukratko: Borovnica je dragocena šumska biljka sa visokom nutritivnom i lekovitom vrednošću. Njen plod je izuzetno cenjen zbog ukusa, a takođe i zbog pozitivnog uticaja na zdravlje, naročito na vid i krvne sudove.