GINfinity Pink 0,5L

Borovnica

Borovnica  je višegodišnji listopadni žbun, poznata po svojim tamnoplavim, sočnim plodovima bogatim antioksidansima. Smatra se jednom od najvrednijih lekovitih i prehrambenih šumskih biljaka.

Biljka i izgled: Niski žbun visine do 30 cm, sa razgranatim zelenim stabljikama i jajastim, nazubljenim listovima. Cvetovi su mali, beli do ružičasti, zvonasti, pojedinačni. Plod je bobica tamnoplave do crne boje, sa ljubičastim mesom i intenzivnim pigmentom.

Miris i ukus: Plod ima prijatan, sladak do kiselkast miris i osvežavajuć, aromatičan ukus, bogat voćnim i zemljanim notama. Kada se kuva ili suši, aroma postaje još izraženija.

Upotreba: Plodovi se koriste sveži, sušeni, kuvani, u kolačima, sladoledima i likerima. Sušeni listovi koriste se za pripremu čajeva. Borovnica se takođe koristi u farmaciji, dijetetskim suplementima i kozmetici.

Lekovita svojstva: Borovnica je izuzetno bogata antioksidansima, vitaminima C i K, vlaknima i taninima. Deluje antioksidativno, protivupalno, antibakterijski, jača kapilare, poboljšava vid, pomaže kod dijabetesa, dijareje i problema sa mokraćnim putevima.

Uslovi gajenja: Raste prirodno u planinskim i šumskim predelima, na kiselim, vlažnim i dobro dreniranima zemljištima. Zahteva dosta svetlosti, ali podnosi i polusenku. Gajenje borovnice zahteva specifične uslove.

Rasprostranjenost: Rasprostranjena je širom Evrope i severne Azije. U Srbiji raste samoniklo u planinskim oblastima Tare, Zlatibora, Kopaonika, Golije i drugde.

Ukratko: Borovnica je dragocena šumska biljka sa visokom nutritivnom i lekovitom vrednošću. Njen plod je izuzetno cenjen zbog ukusa, a takođe i zbog pozitivnog uticaja na zdravlje, naročito na vid i krvne sudove.

Hibiskus

Hibiskus latinski Hibiscus sabdariffa, je tropska biljka iz porodice slezova, poznata po svojim jarko crvenim čašicama koje se koriste za pripremu osvežavajućih i lekovitih napitaka.

Biljka i izgled: Raste kao jednogodišnja zeljasta biljka visine 1,5 do 2 metra. Ima crvenkaste stabljike, režnjevite listove i blede žućkastobele cvetove sa tamnocrvenim središtem. Nakon cvetanja razvijaju se mesnate, tamnocrvene čašice koje se beru, suše i koriste za čaj.

Miris i ukus: Sušene čašice imaju blag voćni miris. Napitak ima kiselkast, osvežavajuć i voćan ukus, sličan brusnici, i izraženu rubin-crvenu boju.

Upotreba: Koristi se najčešće za pripremu toplog ili hladnog čaja, kao i u sirupima, likerima, džemovima i slatkišima. Često se kombinuje sa nanom, đumbirom ili limunom.

Lekovita svojstva: Hibiskus je bogat antocijaninima, vitaminom C i antioksidansima. Pomaže u snižavanju krvnog pritiska, poboljšava cirkulaciju, deluje diuretično i osvežavajuće. Podržava imunitet i varenje.

Uslovi gajenja: Voli toplo, sunčano i vlažno podneblje. Uspeva u tropskim i suptropskim uslovima, na dobro dreniranom, blago kiselom zemljištu. Može se gajiti kao jednogodišnja kultura u toplijim krajevima.

Rasprostranjenost: Poreklom iz Afrike i Indije, danas se najviše uzgaja u Sudanu, Egiptu, Meksiku, Tajlandu i na Karibima ali je rasprostranjen i šire.

Ukratko: Hibiskus je tropska biljka čije čašice daju osvežavajući, kiselkast čaj jarke crvene boje. Cenjen je zbog ukusa i brojnih zdravstvenih prednosti, naročito za krvni pritisak, imunitet i osveženje organizma.

Kleka

Kleka (Juniperus communis L.) je zimzelena žbunasta ili drvenasta vrsta iz porodice čempresa (Cupressaceae). Prepoznatljiva je po oštrim igličastim listovima i tamnoplavim šišarkama bobičastog izgleda, koje se koriste kao začinska i aromatična sirovina.

Biljka i izgled: Kleka najčešće raste kao razgranat žbun, ali može razviti i formu manjeg drveta. Listovi su kruti, igličasti i zašiljeni. Ženske šišarke su mesnate, okruglaste i u zrelosti modroplave do gotovo crne boje. Za njihovo sazrevanje potrebno je više od jedne vegetacione sezone.

Miris i ukus: Zrele šišarke imaju intenzivan, smolast i balzamičan miris. Ukus je aromatičan, začinski i blago gorak. Karakteristična aroma potiče od etarskog ulja i drugih isparljivih jedinjenja prisutnih u biljnom materijalu.

Upotreba: Kleka se koristi kao začin i aromatična sirovina, a posebno mesto ima u proizvodnji jakih alkoholnih pića. U Srbiji je i zakonska definicija džina vezana za aromatizovanje alkohola bobicama vrste Juniperus communis, pri čemu aroma kleke mora da bude dominantna.

Osim u džinu, kleka se može koristiti i za aromatizovanje drugih alkoholnih pića i likera. Konačan aromatski profil zavisi od količine sirovine, načina ekstrakcije ili destilacije i drugih korišćenih biljaka.

Stanište: Kleka dobro podnosi hladnoću i može da raste na siromašnim, kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Česta je na otvorenim i osunčanim terenima, uključujući brdska i planinska područja.

Rasprostranjenost: Juniperus communis je široko rasprostranjen u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Prisutan je i u Srbiji, gde se javlja u različitim žbunastim i šumskim zajednicama, naročito u brdskim i planinskim predelima.

Ukratko: Kleka je izrazito aromatična biljna sirovina prepoznatljiva po smolastom i začinskom karakteru. Posebno je značajna u proizvodnji džina i drugih alkoholnih pića aromatizovanih klekom.

Zova

Zova (Sambucus nigra L.) je listopadni žbun ili nisko drvo prepoznatljivo po mirisnim svetlim cvetovima i tamnim plodovima. U Srbiji raste samoniklo, a njeni cvetovi i zreli plodovi tradicionalno se koriste za različite vrste prerade.

Biljka i izgled: Zova najčešće raste kao razgranat žbun ili manje drvo, mada može dostići visinu i do oko 10 metara. Listovi su naspramni i neparno perasto složeni.

Sitni beli do kremasti cvetovi snažnog mirisa skupljeni su u široke, štitolike cvasti. Plodovi su sitne, sjajne, crnoljubičaste koštunice sa tamnim sokom.

Miris i ukus: Cvet zove ima intenzivan, prepoznatljiv i slatkast miris. Zreli plodovi su kiselkasto-slatkog ukusa, a njihove osobine zavise od genotipa, stepena zrelosti i načina prerade.

Korišćenje: Sveži cvetovi najčešće se koriste za pripremu sirupa i aromatizovanih napitaka, dok se osušeni koriste za čaj.

Zreli plodovi mogu da se prerađuju u sokove, džemove, želee, sirupe, vino i druge proizvode. Domaća istraživanja potvrđuju dobar potencijal ploda zove za različite vidove prehrambene prerade.

Sirovi plodovi: Sirovi plodovi i naročito nezreli delovi biljke zahtevaju oprez. Svež sok od plodova može izazvati mučninu, povraćanje i druge probavne tegobe, zbog čega se plod uobičajeno koristi nakon odgovarajuće prerade. Zeleni delovi biljke sadrže cijanogene glikozide.

Sazrevanje: Vreme sazrevanja zavisi od položaja i nadmorske visine. U domaćem istraživanju različitih populacija zove u Srbiji plodovi su sazrevali od avgusta do početka oktobra.

Stanište i rasprostranjenost: Zova se u Srbiji sreće na rubovima šuma, zapuštenim i ruderalnim mestima i u blizini naselja. Prirodno je rasprostranjena širom Evrope i prema zapadnoj Aziji.

Ukratko: Zova je samonikla aromatična biljka čiji se mirisni cvetovi i tamni plodovi koriste za sirupe, čajeve, sokove, džemove i druge proizvode. Plod se za ishranu najčešće koristi prerađen.