Juni 93 Gin Blueberry & Cranberry 0,7L

Borovnica

Borovnica  je višegodišnji listopadni žbun, poznata po svojim tamnoplavim, sočnim plodovima bogatim antioksidansima. Smatra se jednom od najvrednijih lekovitih i prehrambenih šumskih biljaka.

Biljka i izgled: Niski žbun visine do 30 cm, sa razgranatim zelenim stabljikama i jajastim, nazubljenim listovima. Cvetovi su mali, beli do ružičasti, zvonasti, pojedinačni. Plod je bobica tamnoplave do crne boje, sa ljubičastim mesom i intenzivnim pigmentom.

Miris i ukus: Plod ima prijatan, sladak do kiselkast miris i osvežavajuć, aromatičan ukus, bogat voćnim i zemljanim notama. Kada se kuva ili suši, aroma postaje još izraženija.

Upotreba: Plodovi se koriste sveži, sušeni, kuvani, u kolačima, sladoledima i likerima. Sušeni listovi koriste se za pripremu čajeva. Borovnica se takođe koristi u farmaciji, dijetetskim suplementima i kozmetici.

Lekovita svojstva: Borovnica je izuzetno bogata antioksidansima, vitaminima C i K, vlaknima i taninima. Deluje antioksidativno, protivupalno, antibakterijski, jača kapilare, poboljšava vid, pomaže kod dijabetesa, dijareje i problema sa mokraćnim putevima.

Uslovi gajenja: Raste prirodno u planinskim i šumskim predelima, na kiselim, vlažnim i dobro dreniranima zemljištima. Zahteva dosta svetlosti, ali podnosi i polusenku. Gajenje borovnice zahteva specifične uslove.

Rasprostranjenost: Rasprostranjena je širom Evrope i severne Azije. U Srbiji raste samoniklo u planinskim oblastima Tare, Zlatibora, Kopaonika, Golije i drugde.

Ukratko: Borovnica je dragocena šumska biljka sa visokom nutritivnom i lekovitom vrednošću. Njen plod je izuzetno cenjen zbog ukusa, a takođe i zbog pozitivnog uticaja na zdravlje, naročito na vid i krvne sudove.

Brusnica

Brusnica je bobičasto voće poznato po intenzivno kiselkastom ukusu, visokom sadržaju antioksidanata i širokoj primeni u ishrani i preradi. Najrasprostranjenija je američka brusnica (Vaccinium macrocarpon), dok se u Evropi sreće i divlja brusnica (Vaccinium vitis-idaea).

Plod i biljka:
Plodovi su sitni, okrugli, tamnocrvene do rubin crvene boje, čvrste pokožice i izrazito osvežavajućeg, kiselkastog ukusa. Biljka je zimzelena žbunasta vrsta sa poleglim izdancima, dugovečna i dobro prilagođena hladnijim uslovima. Brusnica je prirodno otporna na mnoge štetočine.

Korišćenje:
Brusnica se koristi za pripremu sokova, sirupa, džemova, kompota, želea, vina i likera. Često se konzumira sušena, kao dodatak musliju, pecivima i desertima, kao i u slanim jelima, a posebno uz meso i sireve.

Sazrevanje:
Plodovi sazrevaju od kraja septembra do kraja oktobra, u zavisnosti od sorte i klimatskih uslova.

Klima i tlo:
Najbolje uspeva u hladnijim i vlažnim regionima, na kiselim, peskovitim ili tresetnim zemljištima. Zahteva dobru vlažnost, ali i drenažu, uz visok sadržaj organske materije.

Rasprostranjenost:
Najviše se gaji u Severnoj Americi (SAD i Kanada), a prisutna je i u Skandinaviji, baltičkim zemljama, Poljskoj i Rusiji. Kod nas se pretežno koristi u prerađenom obliku, dok se plantažni uzgoj tek razvija.

Ukratko:
Brusnica je nutritivno bogato bobičasto voće intenzivnog ukusa, idealno za sokove, džemove, vina i kulinarsku upotrebu, posebno pogodno za hladnije klime i kisela zemljišta.

Kleka

Kleka, latinski (Juniperus communis) je zimzeleni žbun ili nisko drvo iz porodice čempresa, poznata po svojim plavkasto-crnim bobicama koje se koriste u medicini, kulinarstvu i proizvodnji alkoholnih pića. Ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini i simbolično mesto u kulturi mnogih naroda.

Biljka i izgled: Kleka raste najčešće kao žbun do 1,5 m visine, a retko kao stablo do 10 m. Ima igličaste, oštre listove i uspravne ili polegle grane. Plodovi su zapravo mesnate bobice/šišarke, koje sazrevaju dve do tri godine i menjaju boju od zelene do tamnoplave ili crne.

Miris i ukus: Plodovi imaju karakterističan, jak smolast, balzamičan miris i aromatičan, pomalo gorak i začinski ukus. Miris je intenzivan zbog visokog sadržaja etarskih ulja.

Upotreba: Zreli plodovi se koriste kao začin, u proizvodnji džina ili gin-a, rakija i likera, kao i za čajeve i biljne preparate. Eterično ulje kleke koristi se u aromaterapiji i kozmetici.

Lekovita svojstva: Deluje kao diuretik, antiseptik, dižestiv i blagi antiseptik za urinarni trakt. Tradicionalno se koristi za čišćenje organizma, kod problema sa varenjem, upala mokraćnih puteva i reumatskih tegoba. Eterično ulje se koristi i spolja, kod bolova u mišićima i zglobovima.

Uslovi gajenja: Otporna je biljka, uspeva na siromašnim, kamenitim i suvoparnim terenima. Voli sunčane pozicije i dobru drenažu. Rasprostranjena je u planinskim i brdskim predelima.

Rasprostranjenost: Široko rasprostranjena u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. U Srbiji je itekako prisutna u planinskim i subplaninskim područjima, naročito na suvljim, krečnjačkim terenima, sa naglašeno kvalitetnim bobicama.

Ukratko: Kleka je aromatična, lekovita i simbolična biljka koja se koristi u ishrani, narodnoj medicini i industriji alkoholnih pića. Njeni plodovi su cenjeni zbog intenzivne arome i brojnih korisnih svojstava.