Oridžin Citrus 0,7L

Kleka

Kleka, latinski (Juniperus communis) je zimzeleni žbun ili nisko drvo iz porodice čempresa, poznata po svojim plavkasto-crnim bobicama koje se koriste u medicini, kulinarstvu i proizvodnji alkoholnih pića. Ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini i simbolično mesto u kulturi mnogih naroda.

Biljka i izgled: Kleka raste najčešće kao žbun do 1,5 m visine, a retko kao stablo do 10 m. Ima igličaste, oštre listove i uspravne ili polegle grane. Plodovi su zapravo mesnate bobice/šišarke, koje sazrevaju dve do tri godine i menjaju boju od zelene do tamnoplave ili crne.

Miris i ukus: Plodovi imaju karakterističan, jak smolast, balzamičan miris i aromatičan, pomalo gorak i začinski ukus. Miris je intenzivan zbog visokog sadržaja etarskih ulja.

Upotreba: Zreli plodovi se koriste kao začin, u proizvodnji džina ili gin-a, rakija i likera, kao i za čajeve i biljne preparate. Eterično ulje kleke koristi se u aromaterapiji i kozmetici.

Lekovita svojstva: Deluje kao diuretik, antiseptik, dižestiv i blagi antiseptik za urinarni trakt. Tradicionalno se koristi za čišćenje organizma, kod problema sa varenjem, upala mokraćnih puteva i reumatskih tegoba. Eterično ulje se koristi i spolja, kod bolova u mišićima i zglobovima.

Uslovi gajenja: Otporna je biljka, uspeva na siromašnim, kamenitim i suvoparnim terenima. Voli sunčane pozicije i dobru drenažu. Rasprostranjena je u planinskim i brdskim predelima.

Rasprostranjenost: Široko rasprostranjena u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. U Srbiji je itekako prisutna u planinskim i subplaninskim područjima, naročito na suvljim, krečnjačkim terenima, sa naglašeno kvalitetnim bobicama.

Ukratko: Kleka je aromatična, lekovita i simbolična biljka koja se koristi u ishrani, narodnoj medicini i industriji alkoholnih pića. Njeni plodovi su cenjeni zbog intenzivne arome i brojnih korisnih svojstava.

Limun

Limun, latinski Citrus limon je zimzelena voćka, poznata po svojim osvežavajuće kiselim plodovima bogatim vitaminom C i etarskim uljima. Ima široku primenu u ishrani, medicini, kozmetici i domaćinstvu.

Biljka i izgled: Limun je manja zimzelena voćka, visine 3–6 metara, sa tamnozelenim, kožastim listovima i beličastim, prijatno mirisnim cvetovima. Plod je ovalan do jajast, sa izraženim „vrhom“ i jarko žutom korom kada sazri. Meso je sočno, podeljeno u režnjeve, sa izraženom kiselinom.

Miris i ukus: Plod limuna ima intenzivan, svež citrusni miris zahvaljujući visokom sadržaju etarskih ulja u kori. Ukus je veoma kiseo, osvežavajući, sa blagom gorčinom u kori.

Upotreba: Sok, kora i pulpa limuna koriste se u kulinarstvu, industriji pića, farmaciji i kozmetici. Limunov sok je prirodni konzervans, a etarsko ulje koristi se u parfemima i sredstvima za čišćenje. Limunova kora naribana ili sušena koristi se kao začin.

Lekovita svojstva: Bogat vitaminom C, flavonoidima i antioksidansima. Deluje imunostimulativno, antiseptično, alkalizujuće, podstiče varenje i detoksikaciju. Čaj sa limunom i medom je tradicionalni napitak kod prehlada i gripa.

Uslovi gajenja: Zahteva blagu klimu bez mrazeva, dosta sunčeve svetlosti i dobro drenirana tla. Gaji se na otvorenom u mediteranskim i suptropskim krajevima, a u kontinentalnim uslovima uspeva u saksijama koje se zimi unose u zatvoreni prostor.

Rasprostranjenost: Poreklom iz Azije, danas se najviše uzgaja u mediteranskim zemljama (Italija, Španija, Grčka), kao i u Kaliforniji, Meksiku, Indiji i drugim toplim područjima.

Ukratko: Limun je dragoceno voće sa širokom primenom, cenjeno zbog intenzivne arome, visoke nutritivne vrednosti i osvežavajuće kiselosti. Nezaobilazan je sastojak u ishrani, narodnoj medicini i prirodnoj kozmetici.

Pomorandža

Pomorandža latinski Citrus sinensis je zimzelena voćka, poznata po svojim sočnim, slatkim plodovima bogatim vitaminom C. Jedno je od najrasprostranjenijih i najcenjenijih citrusnih voća u svetu.

Biljka i izgled: Raste kao manje drvo ili veći žbun, visine do 9 metara. Ima sjajne, kožaste, tamnozelene listove i bele, mirisne cvetove. Plod je okrugao do blago spljošten, sa narančastom korom i sočnim, segmentiranim mesom unutra. Kora može biti glatka ili grublja, zavisno od sorte.

Miris i ukus: Ima karakterističan, svež, citrusni miris, naročito izražen u kori i etarskom ulju. Ukus je sladak do slatko-kiselkast, osvežavajući i prijatan.

Upotreba: Plod se koristi svež, kao sok, ili u raznim jelima i poslasticama. Kora pomorandže naribana ili sušena koristi se kao začin, dok se etarsko ulje koristi u aromaterapiji, parfemima, kozmetici i industriji pića. U narodnoj medicini koristi se i čaj od kore.

Lekovita svojstva: Bogata je vitaminom C, flavonoidima, vlaknima i antioksidansima. Deluje imunostimulativno, osvežavajuće, poboljšava varenje, snižava holesterol i pomaže u prevenciji prehlada i infekcija. Kora ima i blago sedativno i digestivno dejstvo.

Uslovi gajenja: Voli sunčane, tople i umereno vlažne klimatske uslove. Uspeva na dobro dreniranim, blago kiselim zemljištima. Osetljiva je na mraz, pa se u hladnijim krajevima gaji u staklenicima ili kao saksijska biljka.

Rasprostranjenost: Gaji se širom sveta – najviše u Španiji, Italiji, Brazilu, SAD-u, kao i u delovima Mediterana. Poreklom je iz jugoistočne Azije.

Ukratko: Pomorandža je omiljeno citrusno voće osvežavajućeg ukusa, bogato vitaminom C i antioksidansima. Koristi se u ishrani, kozmetici i narodnoj medicini, cenjena zbog svojih osvežavajućih i imunostimulativnih svojstava.