Podrum Pevac Gin Craft 1L

Anđelika

Anđelika je aromatična, višegodišnja biljka iz porodice štitarki (Apiaceae), poznata po lekovitim svojstvima, specifičnom mirisu i upotrebi u kulinarstvu i farmaciji. Često se naziva i „anđeoska biljka“ zbog tradicionalnog verovanja da ima moćna isceljujuća dejstva.

Biljka i izgled: Visoka, robustna biljka koja može dostići visinu od 1,5 do 2,5 metra. Ima šuplju stabljiku, perasto razdeljene listove i karakteristične sferične štitaste cvasti sa sitnim, zelenkasto-belim cvetovima. Cvetanje se javlja u drugoj godini, nakon čega biljka najčešće odumire.

Miris i ukus: Cela biljka ima jak, karakterističan, balsamičan miris, koji podseća na mešavinu muškatnog oraščića i celera. Ukus je aromatičan, blago gorak i začinski.

Upotreba: Koriste se gotovo svi delovi biljke – koren, stabljika, seme i listovi. U kulinarstvu, kandirane stabljike se koriste kao dekoracija za kolače i poslastice. U farmaciji i tradicionalnoj medicini koristi se za pripremu tinktura, čajeva, etarskih ulja i dižestiva. Koren se koristi kao začin u proizvodnji likera (npr. Benedictine, Chartreuse, gin).

Lekovita svojstva: Deluje kao dižestiv, karminativ, tonik i blagi sedativ. Koristi se za poboljšanje varenja, protiv nadimanja, za jačanje apetita i olakšanje disajnih tegoba. Tradicionalno se smatrala zaštitom od zaraza i „lošeg vazduha“.

Uslovi gajenja: Voli vlažna, plodna tla i polusenku do punog sunca. Raste spontano u severnoj i istočnoj Evropi, a gaji se i u baštama kao lekovita i aromatična biljka.

Rasprostranjenost: Prirodno je rasprostranjena u hladnijim i umerenim oblastima Evrope i Azije. Uzgaja se u mnogim zemljama zbog lekovitih i industrijskih svojstava.

Ukratko: Anđelika je impozantna, aromatična biljka sa bogatom tradicijom u medicini i kulinarstvu. Cenjena je zbog svog specifičnog mirisa, lekovitih svojstava i uloge u proizvodnji likera i biljnih preparata.

Kamilica

Kamilica, latinski Matricaria chamomilla, je jednogodišnja lekovita biljka iz porodice glavočika, cenjena širom sveta zbog svojih blagih, umirujućih svojstava i prijatnog, aromatičnog mirisa. Jedna je od najčešće korišćenih biljaka u tradicionalnoj i savremenoj fitoterapiji.

Biljka i izgled: Biljka naraste do 20–50 cm visine, razgranata je, sa fino iscepanim listovima. Cvetovi su sitni, beli sa žutim središtem, skupljeni u cvet nalik na male bele margarete. Karakterističan znak prave kamilice je šuplja cvetna glavica.

Miris i ukus: Kamilica ima prepoznatljiv, blag i prijatan cvetni miris, sa voćnim i blago slatkastim notama. Ukus infuzije je blag, aromatičan, sa blagom gorčinom.

Upotreba: Najčešće se koristi sušen cvet za pripremu čajeva, obloga, kupki, tinktura i inhalacija. Čaj od kamilice je popularan zbog svog umirujućeg dejstva i blagog ukusa. Etarsko ulje se koristi u aromaterapiji, kozmetici i farmaciji.

Lekovita svojstva: Deluje umirujuće, protiv grčeva , protiv upala, antiseptično i blago analgetski. Koristi se kod nesanice, nervoze, problema sa varenjem, kod grčeva kod beba, kožnih iritacija, upala desni i u prehladama.

Uslovi gajenja: Zahteva sunčana mesta i rastresita, dobro drenirana tla. Otporna je i može se sejati direktno u polju ili bašti. Lako se razmnožava i često se nalazi kao samonikla biljka.

Rasprostranjenost: Poreklom iz Evrope i jugozapadne Azije, danas je široko rasprostranjena i gaji se u mnogim zemljama širom sveta.

Ukratko: Kamilica je nežna, lekovita biljka sa širokom primenom u narodnoj i savremenoj medicini. Njeni umirujući efekti i blag ukus čine je jednim od najomiljenijih biljnih preparata za decu i odrasle.

Kleka

Kleka (Juniperus communis L.) je zimzelena žbunasta ili drvenasta vrsta iz porodice čempresa (Cupressaceae). Prepoznatljiva je po oštrim igličastim listovima i tamnoplavim šišarkama bobičastog izgleda, koje se koriste kao začinska i aromatična sirovina.

Biljka i izgled: Kleka najčešće raste kao razgranat žbun, ali može razviti i formu manjeg drveta. Listovi su kruti, igličasti i zašiljeni. Ženske šišarke su mesnate, okruglaste i u zrelosti modroplave do gotovo crne boje. Za njihovo sazrevanje potrebno je više od jedne vegetacione sezone.

Miris i ukus: Zrele šišarke imaju intenzivan, smolast i balzamičan miris. Ukus je aromatičan, začinski i blago gorak. Karakteristična aroma potiče od etarskog ulja i drugih isparljivih jedinjenja prisutnih u biljnom materijalu.

Upotreba: Kleka se koristi kao začin i aromatična sirovina, a posebno mesto ima u proizvodnji jakih alkoholnih pića. U Srbiji je i zakonska definicija džina vezana za aromatizovanje alkohola bobicama vrste Juniperus communis, pri čemu aroma kleke mora da bude dominantna.

Osim u džinu, kleka se može koristiti i za aromatizovanje drugih alkoholnih pića i likera. Konačan aromatski profil zavisi od količine sirovine, načina ekstrakcije ili destilacije i drugih korišćenih biljaka.

Stanište: Kleka dobro podnosi hladnoću i može da raste na siromašnim, kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Česta je na otvorenim i osunčanim terenima, uključujući brdska i planinska područja.

Rasprostranjenost: Juniperus communis je široko rasprostranjen u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Prisutan je i u Srbiji, gde se javlja u različitim žbunastim i šumskim zajednicama, naročito u brdskim i planinskim predelima.

Ukratko: Kleka je izrazito aromatična biljna sirovina prepoznatljiva po smolastom i začinskom karakteru. Posebno je značajna u proizvodnji džina i drugih alkoholnih pića aromatizovanih klekom.

Korijander

Korijander (Coriandrum sativum L.) je jednogodišnja aromatična biljka iz porodice štitarki (Apiaceae). U kulinarstvu se koriste i sveži listovi i osušeni zreli plodovi, koji se često nazivaju semenom korijandera.

Biljka i izgled: Korijander ima uspravnu, razgranatu stabljiku i listove koji menjaju oblik duž biljke. Donji listovi su širi i manje izdeljeni, dok su gornji sitnije i perasto podeljeni. Cvetovi su mali, beli do bledoružičasti i skupljeni u štitaste cvasti. Plod je sitan, gotovo kuglast i u zrelosti žutosmeđ.

Miris i ukus: Zreli plodovi imaju topao, sladunjav i izrazito začinski miris, sa citrusnim tonovima. Za njihovu aromu posebno je značajan linalol, koji je najzastupljenija komponenta etarskog ulja zrelih plodova. Sveži listovi imaju potpuno drugačiji, intenzivan miris koji deo ljudi doživljava kao sapunast.

Upotreba: Sveži listovi koriste se kao začinsko bilje, dok se osušeni plodovi upotrebljavaju celi ili samleveni. Korijander se dodaje jelima, marinadama, pekarskim proizvodima i začinskim mešavinama, a koristi se i za aromatizovanje likera i drugih alkoholnih pića.

Aromatični sastav: Plod korijandera sadrži etarsko ulje čiji sastav zavisi od zrelosti i porekla sirovine. Kod potpuno zrelih plodova linalol najčešće čini najveći deo etarskog ulja, uz manje količine drugih aromatičnih jedinjenja.

Poreklo i rasprostranjenost: Prirodno područje vrste proteže se od istočnog Mediterana prema zapadnoj Aziji. Danas se korijander gaji širom sveta kao začinska i aromatična biljka.

Ukratko: Korijander je aromatična biljka čiji se listovi i zreli plodovi koriste kao začin. Plodovi imaju topao, začinski i citrusni karakter i koriste se i za aromatizovanje pojedinih alkoholnih pića.

Limun

Limun (Citrus × limon) je zimzelena citrusna voćka poznata po sočnim i izrazito kiselim plodovima. Sok i aromatična kora imaju široku primenu u kulinarstvu, pićima i prehrambenoj industriji.

Biljka i plod: Limun raste kao manje zimzeleno drvo. Ima tamnozelene listove i bele, mirisne cvetove.

Plod je najčešće ovalan do jajast. Kada sazri, pokožica dobija karakterističnu žutu boju. Meso je sočno, podeljeno na režnjeve i izrazito kiselo.

Miris i ukus: Limun ima intenzivan i lako prepoznatljiv citrusni miris. Sok je veoma kiseo, dok kora daje snažnu aromu i može imati blagu gorčinu.

U kori se nalaze žlezde sa etarskim uljem koje ima važnu ulogu u karakterističnom mirisu limuna.

Upotreba: Sok i kora limuna koriste se u jelima, kolačima, poslasticama, marinadama i različitim napicima. Rendana ili sušena kora često se koristi kao aromatični dodatak.

Limun je čest sastojak koktela, likera i drugih aromatizovanih pića. Od kore se dobija i etarsko ulje koje se koristi u prehrambenoj, parfemskoj i kozmetičkoj industriji.

Gajenje: Limunu odgovaraju topli i osunčani uslovi. Osetljiv je na jači mraz, pa se na otvorenom prvenstveno gaji u područjima sa blagom klimom. U hladnijim krajevima može se uzgajati u posudama i tokom zime držati u zaštićenom prostoru.

Poreklo: Današnji limun je rezultat ukrštanja različitih vrsta citrusa. Njegovo poreklo vezano je za azijske pretke roda Citrus, dok se danas uzgaja u brojnim suptropskim i mediteranskim područjima sveta.

Ukratko: Limun je aromatičan citrus izrazito kiselog ukusa. Sok, pulpa i kora imaju široku primenu u hrani i pićima, dok je kora posebno značajna kao izvor karakteristične citrusne arome.

Nana

Nana latinski Mentha spicata, poznata i kao pitoma menta, je višegodišnja aromatična biljka iz porodice usnatica. Jedna je od najpoznatijih lekovitih i začinskih biljaka, cenjena zbog svog osvežavajućeg mirisa i blagotvornog dejstva na varenje.

Biljka i izgled: Raste kao zeljasta biljka visine 30–100 cm, sa uspravnom četvrtastom stabljikom, naizmenično raspoređenim listovima nazubljenih ivica. Cvetovi su sitni, ljubičasto-beli, skupljeni u klasaste cvetove pri vrhu stabljike. Širi se podzemnim stablom, pa se lako razmnožava i širi.

Miris i ukus: Ima prijatan, osvežavajući miris karakterističan za mentu, ali blaži od mente jer sadrži manje mentola. Ukus je blag, svež i aromatičan, bez izraženog peckanja.

Upotreba: Koristi se sveža i sušena, za pripremu čajeva, osvežavajućih napitaka, u kulinarstvu, kao i u kozmetici i farmaciji. Čaj od nane je jedan od najčešće konzumiranih biljnih čajeva, poznat po svom prijatnom ukusu i umirujućem delovanju.

Lekovita svojstva: Deluje spazmolitički, protiv nadimanja, blago sedativno i antiseptično. Pomaže kod stomačnih tegoba, mučnine, nervoze i problema sa varenjem. Deluje umirujuće i osvežavajuće, kako u konzumaciji tako i u inhalacijama.

Uslovi gajenja: Veoma je prilagodljiva i otporna biljka, uspeva na sunčanim i polusenovitim mestima, u vlažnim, rastresitim zemljištima. Lako se gaji u baštama, saksijama i na otvorenom, ali se preporučuje kontrolisano širenje jer može postati invazivna.

Rasprostranjenost: Rasprostranjena širom Evrope, Azije i severne Afrike. Uzgaja se globalno, kako u domaćinstvima, tako i industrijski za dobijanje etarskog ulja.

Ukratko: Nana je omiljena aromatična biljka sa blagim i prijatnim ukusom, poznata po svojim umirujućim i dižestivnim svojstvima. Zastupljena je u tradicionalnoj medicini, kulinarstvu i svakodnevnoj upotrebi.