Dostojna Medovina 0,7L

Ajdared

Ajdared je popularna sorta jabuke poreklom iz SAD (krajem 1940-ih), nastala ukrštanjem sorti Jonathan i Red Delicious. Poznata je po velikim, sočnim i kiselkasto-slatkim plodovima.

Plod i drvo: Plodovi su krupni, svetlo crvene boje sa žutom osnovom, sočni i hrskavi. Drvo je bujno, vrlo produktivno i srednje otporno na bolesti.

Korišćenje: Plodovi se koriste za svežu konzumaciju, pravljenje sokova, kompota, pirea, kolača i vina od jabuke.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem septembra do početka oktobra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: Popularna u Evropi i Severnoj Americi, prisutna i u Srbiji u manjim zasadima.

Ukratko: Ajdared je krupna, sočna i kiselkasto-slatka sorta jabuke, pogodna za svežu konzumaciju i preradu, otporna i produktivna.

Sve o sorti Ajdared

Crveni Delišes

Crveni Delišes je poznata sorta jabuke poreklom iz SAD, prepoznatljiva po intenzivnoj crvenoj boji ploda i slatkom ukusu. Koristi se za svežu potrošnju, ali i kao sirovina za različite vrste prerade.

Plod i drvo: Plodovi su srednje krupni do krupni, karakteristične crvene boje. Meso je svetlo, sočno i slatko, dok se intenzitet arome menja tokom sazrevanja i čuvanja. Drvo je produktivno, a osobine mogu da variraju između brojnih klonova sorte Red Delicious.

Korišćenje: Pored sveže potrošnje, plodovi mogu da se koriste za sokove i druge prerađevine, kao i za fermentaciju i proizvodnju voćnih destilata. Karakter dobijenog destilata zavisi od zrelosti i kvaliteta jabuka, fermentacije i načina destilacije.

Sazrevanje: Crveni Delišes pripada jesenjim sortama jabuke. Tačno vreme berbe zavisi od područja, klona i uslova tokom vegetacije.

Klima i tlo: Gaji se u područjima umerene klime. Za dobar razvoj odgovaraju mu povoljni voćarski položaji i zemljišta sa odgovarajućom plodnošću i vodno-vazdušnim režimom.

Rasprostranjenost: Red Delicious i njegovi brojni klonovi rasprostranjeni su u velikom broju zemalja, a sorta se gaji i u Srbiji.

Ukratko: Crveni Delišes je poznata sorta jabuke koja, osim za svežu potrošnju, može da posluži i kao sirovina za voćne destilate. Osobine gotovog pića zavise od kvaliteta ploda i načina proizvodnje.

Med Bagremov

Bagremov med dobija se pretežno od nektara cvetova bagrema (Robinia pseudoacacia L.). Prepoznatljiv je po veoma svetloj boji, blagom ukusu i diskretnoj cvetnoj aromi.

Izgled i ukus: Bagremov med je najčešće svetao, od gotovo bezbojnog do svetložutog. Dok je tečan, obično je bistar i proziran.

Ukus mu je blag i sladak, bez izražene gorčine. Aroma je nežna i nenametljiva, zbog čega se lako kombinuje sa drugim namirnicama.

Korišćenje: Može se konzumirati samostalno ili koristiti kao zaslađivač. Dodaje se čajevima, napicima, poslasticama, pecivima, prelivima i marinadama.

Zbog blagog ukusa pogodan je i kada se želi slatkoća meda bez veoma intenzivne arome.

Sastav: Kao i druge vrste meda, bagremov med najvećim delom sadrži prirodne šećere, prvenstveno fruktozu i glukozu. Njihov odnos utiče i na način na koji se med menja tokom čuvanja.

Kristalizacija: Bagremov med poznat je po sporoj kristalizaciji. U proseku sadrži relativno više fruktoze u odnosu na glukozu, zbog čega može dugo ostati u tečnom stanju.

Kristalizacija je prirodan proces i sama po sebi ne znači da je med pokvaren ili lošeg kvaliteta.

U Srbiji: Bagrem je značajna medonosna biljka u Srbiji, pa je bagremov med jedna od dobro poznatih vrsta domaćeg meda. Njegove osobine mogu da variraju u zavisnosti od područja, godine proizvodnje i uslova tokom cvetanja.

Ukratko: Bagremov med je svetao med blagog ukusa i nežne cvetne arome. Posebno je prepoznatljiv po tome što sporije kristališe i dugo može da zadrži tečnu konzistenciju.

Med Cvetni

Cvetni med je med koji pčele proizvode od nektara cvetova medonosnih biljaka. Kada nektar potiče od više različitih biljnih vrsta, reč je o višecvetnom ili poliflornom medu.

Izgled i ukus: Boja cvetnog meda može značajno da varira, od veoma svetlih do tamnijih nijansi. Isto važi i za njegov miris i ukus, jer zavise od biljaka koje su bile izvor nektara.

Zbog toga jedan cvetni med može biti blag i nežno aromatičan, dok drugi može imati izraženiji cvetni, biljni ili voćni karakter.

Korišćenje: Cvetni med može se konzumirati samostalno ili koristiti kao prirodni zaslađivač. Dodaje se čajevima, napicima, kolačima, pecivima, prelivima i marinadama.

Sastav: Najveći deo meda čine prirodni šećeri, prvenstveno glukoza i fruktoza. Njihov odnos, kao i ostale osobine meda, mogu se razlikovati u zavisnosti od biljaka sa kojih je nektar sakupljen.

Kristalizacija: Cvetni med može ostati tečan ili vremenom delimično ili potpuno kristalisati. Brzina kristalizacije nije ista kod svakog cvetnog meda i zavisi od njegovog sastava.

Kristalizacija je prirodna promena konzistencije i sama po sebi ne predstavlja znak lošeg kvaliteta.

U Srbiji: Cvetni med proizvodi se u različitim delovima Srbije. Njegove senzorne osobine zavise od biljnog sveta određenog područja, vremena cvetanja i uslova tokom pčelinje paše.

Ukratko: Cvetni med je poliflorni med čije se boja, aroma i ukus menjaju u zavisnosti od biljaka sa kojih pčele sakupljaju nektar. Koristi se samostalno i kao sastojak različitih jela i napitaka.

Med Livadski

Livadski med je poliflorni med koji nastaje od nektara različitih biljaka zastupljenih na livadama i okolnim pašnjacima. Zbog raznovrsnog biljnog porekla, njegova boja, miris i ukus mogu da se razlikuju od područja do područja i od jedne pčelinje paše do druge.

Izgled i ukus: Boja livadskog meda može biti od svetložute do tamnijih zlatnih i ćilibarnih nijansi. Aroma zavisi od biljaka čiji je nektar zastupljen u medu.

Ukus može biti blag i cvetan, ali i izraženiji, biljni ili začinski. Zato ne postoji jedan aromatski profil koji važi za svaki livadski med.

Korišćenje: Livadski med može da se konzumira samostalno ili koristi kao zaslađivač. Dodaje se čajevima, napicima, kolačima, pecivima, prelivima i marinadama.

Sastav: Najveći deo meda čine prirodni šećeri, prvenstveno fruktoza i glukoza. Njihov odnos, kao i sadržaj drugih sastojaka, zavisi od biljnog i geografskog porekla meda.

Kristalizacija: Livadski med vremenom može delimično ili potpuno da kristališe. Brzina kristalizacije nije ista kod svakog proizvoda i zavisi pre svega od njegovog sastava, naročito odnosa pojedinih šećera.

Kristalizacija je prirodan proces i ne znači da je med izgubio kvalitet.

U Srbiji: Livadski i drugi poliflorni medovi proizvode se u različitim delovima Srbije. Njihove osobine zavise od lokalne flore, geografskog područja i uslova tokom pčelinje paše.

Ukratko: Livadski med je poliflorni med promenljivog aromatskog profila. Njegova boja, miris i ukus odražavaju raznovrsnost biljaka sa kojih su pčele sakupljale nektar.

Zlatni Delišes

Zlatni Delišes je popularna sorta jabuke poreklom iz SAD, poznata po krupnim, sočnim i aromatičnim plodovima. Cenjena je za svežu konzumaciju i preradu.

Plod i drvo: Plodovi su krupni, okrugli do blago spljošteni, zlatno-žute boje, sočni i sladasti sa blagom aromom. Drvo je produktivno, srednje bujno i otporno na umerene klimatske uslove i bolesti.

Korišćenje: Plodovi se koriste za svežu konzumaciju, pravljenje sokova, kompota, džemova i kolača. Zbog arome i čvrstine pogodni su i za transport i skladištenje.

Sazrevanje: Plodovi dozrevaju krajem septembra do početka oktobra, u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Klima i tlo: Najbolje uspeva u umerenim klimatskim regionima, na plodnim i dobro dreniranim tlima.

Rasprostranjenost: SAD, Evropa, Srbija; široko rasprostranjena u voćnjacima i komercijalnoj proizvodnji.

Ukratko: Zlatni Delišes je krupna, sočna i aromatična sorta jabuke, pogodna za svežu konzumaciju i preradu, otporna i prilagodljiva.