Gorki List Box 0,7L

Kamilica

Kamilica, latinski Matricaria chamomilla, je jednogodišnja lekovita biljka iz porodice glavočika, cenjena širom sveta zbog svojih blagih, umirujućih svojstava i prijatnog, aromatičnog mirisa. Jedna je od najčešće korišćenih biljaka u tradicionalnoj i savremenoj fitoterapiji.

Biljka i izgled: Biljka naraste do 20–50 cm visine, razgranata je, sa fino iscepanim listovima. Cvetovi su sitni, beli sa žutim središtem, skupljeni u cvet nalik na male bele margarete. Karakterističan znak prave kamilice je šuplja cvetna glavica.

Miris i ukus: Kamilica ima prepoznatljiv, blag i prijatan cvetni miris, sa voćnim i blago slatkastim notama. Ukus infuzije je blag, aromatičan, sa blagom gorčinom.

Upotreba: Najčešće se koristi sušen cvet za pripremu čajeva, obloga, kupki, tinktura i inhalacija. Čaj od kamilice je popularan zbog svog umirujućeg dejstva i blagog ukusa. Etarsko ulje se koristi u aromaterapiji, kozmetici i farmaciji.

Lekovita svojstva: Deluje umirujuće, protiv grčeva , protiv upala, antiseptično i blago analgetski. Koristi se kod nesanice, nervoze, problema sa varenjem, kod grčeva kod beba, kožnih iritacija, upala desni i u prehladama.

Uslovi gajenja: Zahteva sunčana mesta i rastresita, dobro drenirana tla. Otporna je i može se sejati direktno u polju ili bašti. Lako se razmnožava i često se nalazi kao samonikla biljka.

Rasprostranjenost: Poreklom iz Evrope i jugozapadne Azije, danas je široko rasprostranjena i gaji se u mnogim zemljama širom sveta.

Ukratko: Kamilica je nežna, lekovita biljka sa širokom primenom u narodnoj i savremenoj medicini. Njeni umirujući efekti i blag ukus čine je jednim od najomiljenijih biljnih preparata za decu i odrasle.

Kleka

Kleka (Juniperus communis L.) je zimzelena žbunasta ili drvenasta vrsta iz porodice čempresa (Cupressaceae). Prepoznatljiva je po oštrim igličastim listovima i tamnoplavim šišarkama bobičastog izgleda, koje se koriste kao začinska i aromatična sirovina.

Biljka i izgled: Kleka najčešće raste kao razgranat žbun, ali može razviti i formu manjeg drveta. Listovi su kruti, igličasti i zašiljeni. Ženske šišarke su mesnate, okruglaste i u zrelosti modroplave do gotovo crne boje. Za njihovo sazrevanje potrebno je više od jedne vegetacione sezone.

Miris i ukus: Zrele šišarke imaju intenzivan, smolast i balzamičan miris. Ukus je aromatičan, začinski i blago gorak. Karakteristična aroma potiče od etarskog ulja i drugih isparljivih jedinjenja prisutnih u biljnom materijalu.

Upotreba: Kleka se koristi kao začin i aromatična sirovina, a posebno mesto ima u proizvodnji jakih alkoholnih pića. U Srbiji je i zakonska definicija džina vezana za aromatizovanje alkohola bobicama vrste Juniperus communis, pri čemu aroma kleke mora da bude dominantna.

Osim u džinu, kleka se može koristiti i za aromatizovanje drugih alkoholnih pića i likera. Konačan aromatski profil zavisi od količine sirovine, načina ekstrakcije ili destilacije i drugih korišćenih biljaka.

Stanište: Kleka dobro podnosi hladnoću i može da raste na siromašnim, kamenitim i dobro dreniranim zemljištima. Česta je na otvorenim i osunčanim terenima, uključujući brdska i planinska područja.

Rasprostranjenost: Juniperus communis je široko rasprostranjen u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi. Prisutan je i u Srbiji, gde se javlja u različitim žbunastim i šumskim zajednicama, naročito u brdskim i planinskim predelima.

Ukratko: Kleka je izrazito aromatična biljna sirovina prepoznatljiva po smolastom i začinskom karakteru. Posebno je značajna u proizvodnji džina i drugih alkoholnih pića aromatizovanih klekom.

Pelin

Pelin (Artemisia absinthium L.) je višegodišnja aromatična biljka poznata po veoma gorkom ukusu i snažnom biljnom mirisu. Posebno je značajan u proizvodnji pelinkovca, vermuta, apsinta i drugih gorkih alkoholnih pića.

Biljka i izgled: Pelin ima uspravne, razgranate stabljike i karakteristične sivozelene listove. Sitne dlačice na listovima daju biljci prepoznatljiv srebrnast izgled.

Cvetovi su mali i žuti, skupljeni u brojne cvasti. Pojavljuju se tokom leta.

Miris i ukus: Miris pelina je intenzivan, biljni i aromatičan. Ukus je izrazito gorak i dugo ostaje u ustima.

Upravo zbog snažne gorčine pelin se u hrani i pićima koristi u malim količinama.

Korišćenje u alkoholnim pićima: Pelin je jedna od najpoznatijih biljaka za aromatizovanje gorkih alkoholnih pića. Koristi se u pelinkovcu, vermutu i apsintu, kao i u različitim biljnim likerima.

Tokom proizvodnje iz biljke se izdvajaju aromatične i gorke materije. Intenzitet pelina u gotovom piću zavisi od količine biljke, načina ekstrakcije i ostalih sastojaka u recepturi.

Sastav: Pelin sadrži etarsko ulje i prirodna gorka jedinjenja. U etarskom ulju može biti prisutan i tujon.

Količina tujona razlikuje se u zavisnosti od biljnog materijala i načina prerade. Njegov sadržaj u pojedinim alkoholnim pićima ograničen je propisima.

Stanište: Pelin dobro uspeva na sunčanim i suvim položajima. Može da raste na kamenitim i manje plodnim zemljištima, a u Srbiji se javlja i kao samonikla biljka.

Rasprostranjenost: Prirodno je rasprostranjen u velikom delu Evrope i Azije, kao i u delovima severne Afrike. Gaji se i kao aromatična biljna sirovina.

Ukratko: Pelin je snažno aromatična i izrazito gorka biljka. Najpoznatiji je po upotrebi u pelinkovcu, vermutu, apsintu i drugim biljnim alkoholnim pićima.

Zova

Zova (Sambucus nigra L.) je listopadni žbun ili nisko drvo prepoznatljivo po mirisnim svetlim cvetovima i tamnim plodovima. U Srbiji raste samoniklo, a njeni cvetovi i zreli plodovi tradicionalno se koriste za različite vrste prerade.

Biljka i izgled: Zova najčešće raste kao razgranat žbun ili manje drvo, mada može dostići visinu i do oko 10 metara. Listovi su naspramni i neparno perasto složeni.

Sitni beli do kremasti cvetovi snažnog mirisa skupljeni su u široke, štitolike cvasti. Plodovi su sitne, sjajne, crnoljubičaste koštunice sa tamnim sokom.

Miris i ukus: Cvet zove ima intenzivan, prepoznatljiv i slatkast miris. Zreli plodovi su kiselkasto-slatkog ukusa, a njihove osobine zavise od genotipa, stepena zrelosti i načina prerade.

Korišćenje: Sveži cvetovi najčešće se koriste za pripremu sirupa i aromatizovanih napitaka, dok se osušeni koriste za čaj.

Zreli plodovi mogu da se prerađuju u sokove, džemove, želee, sirupe, vino i druge proizvode. Domaća istraživanja potvrđuju dobar potencijal ploda zove za različite vidove prehrambene prerade.

Sirovi plodovi: Sirovi plodovi i naročito nezreli delovi biljke zahtevaju oprez. Svež sok od plodova može izazvati mučninu, povraćanje i druge probavne tegobe, zbog čega se plod uobičajeno koristi nakon odgovarajuće prerade. Zeleni delovi biljke sadrže cijanogene glikozide.

Sazrevanje: Vreme sazrevanja zavisi od položaja i nadmorske visine. U domaćem istraživanju različitih populacija zove u Srbiji plodovi su sazrevali od avgusta do početka oktobra.

Stanište i rasprostranjenost: Zova se u Srbiji sreće na rubovima šuma, zapuštenim i ruderalnim mestima i u blizini naselja. Prirodno je rasprostranjena širom Evrope i prema zapadnoj Aziji.

Ukratko: Zova je samonikla aromatična biljka čiji se mirisni cvetovi i tamni plodovi koriste za sirupe, čajeve, sokove, džemove i druge proizvode. Plod se za ishranu najčešće koristi prerađen.