Zova

Zova latinski Sambucus nigra, je višegodišnji listopadni žbun ili nisko drvo, poznata po lekovitim cvetovima i plodovima, kao i po karakterističnom mirisu.

Biljka i izgled: Zova raste kao žbun ili drvo visine do 6 metara. Ima svetlosivu do smeđu koru, perasto sastavljene listove i karakteristične bele do kremaste cvetove. Plodovi su sitne, crne bobice sjajne površine, koje sazrevaju krajem leta.

Miris i ukus: Cvetovi imaju jak, sladak, opojan miris koji je lako prepoznatljiv, dok su bobice kiselkasto-slatke i blago opore, sirove blago toksične. Termičkom obradom postaju jestive i veoma ukusne.

Upotreba: Cvetovi se koriste za pripremu sirupa, sokova, čajeva, vina i tradicionalnih poslastica. Bobice se koriste za džemove, sokove, likere i sirupe. Zova se koristi i u narodnoj medicini, posebno kod prehlade, gripe i respiratornih infekcija.

Lekovita svojstva: Cvetovi deluju protivupalno, antivirusno i blago diuretično. Plodovi su bogati antioksidansima, vitaminima A, B i C. Pomažu jačanju imuniteta, kod upala disajnih puteva i detoksikacije organizma.

Uslovi gajenja: Zova uspeva na sunčanim i polusenovitim mestima, u vlažnim i humusnim zemljištima. Otporna je i laka za uzgoj, često raste samoniklo u šumama, pored puteva i u blizini naselja.

Rasprostranjenost: Raste širom Evrope, zapadne Azije i severne Afrike. U Srbiji je veoma rasprostranjena kao samonikla biljka.

Ukratko: Zova je višestruko korisna biljka tradicionalne narodne medicine, cenjena zbog mirisnih cvetova i lekovitih bobica. Koristi se za pripremu sokova, čajeva i prirodnih lekova, naročito kod prehlada i jačanja imuniteta.