Novozelandska jabuka slatkog, hrskavog i sočnog ploda

 

Gala je novozelandska sorta jabuke koja je tokom druge polovine XX veka izrasla u jednu od najznačajnijih stonih jabuka u svetu. Nastala je ukrštanjem sorti Kidd's Orange Red × Golden Delicious, odnosno Kidov narandžasti crveni × Zlatni delišes. Dobio ju je novozelandski voćar i oplemenjivač James Hutton Kidd u Greytownu, na Novom Zelandu, približno 1934. godine, dok je ime Gala dobila 1965. godine.

Ova jabuka je prvenstveno cenjena kao stona jabuka. Plod je srednje krupan, pravilnog koničnog oblika, sa žutom osnovnom bojom preko koje se razvijaju narandžastocrvene do crvene pruge. Meso je žućkasto, fino, čvrsto, hrskavo i veoma sočno, a ukus izrazito sladak, sa blagom kiselinom i prijatnom aromom.

Velika popularnost dovela je do nastanka brojnih spontanih mutacija, odnosno klonova sa intenzivnijom crvenom bojom. Zato se danas u komercijalnim zasadima mnogo češće susreću Royal, Galaxy, Must, Brookfield, Buckeye, Schniga i drugi klonovi nego izvorni tip sorte.

Poreklo sorte

Gala je nastala na Novom Zelandu iz planskog ukrštanja Kidd's Orange Red × Golden Delicious.

James Hutton Kidd želeo je da objedini kvalitet ukusa svojih ranijih selekcija sa atraktivnošću i proizvodnim osobinama američkih sorti.

Kidd's Orange Red je i sam nastao ukrštanjem Cox's Orange Pippin × Delicious, pa se u pedigreu Gale nalazi nekoliko sorti koje su snažno uticale na razvoj savremenog svetskog sortimenta jabuke.

Gala je tokom selekcije bila označena kao D8. Nakon Kiddove smrti njegov selekcioni materijal nastavile su da ispituju novozelandske državne istraživačke institucije. Među velikim brojem genotipova D8 se izdvojio kvalitetom ploda i kasnije dobio ime Gala.

Kada je nastala?

National Fruit Collection navodi da je sorta podignuta oko 1934. godine, dok je ime dobila 1965. godine. Na tržište je počela da se širi tokom šezdesetih godina XX veka.

Njena prava svetska ekspanzija usledila je kasnije, posebno nakon pojave bolje obojenih crvenih mutacija.

Upravo su ti klonovi rešili jednu od najvećih slabosti ove prvobitne sorte nedovoljno intenzivnu dopunsku crvenu boju u pojedinim klimatskim uslovima.

Stablo

Oav sorta se uglavnom opisuje kao sorta umerene do srednje bujnosti, sa uspravnim do kasnije raširenijim rastom.

Dobro formira kratko rodno drvo i relativno rano ulazi u rodnost. Australijski državni pomološki izvor opisuje je kao sortu umerene bujnosti koja obilno formira spurove i redovno rađa.

U intenzivnoj proizvodnji njena bujnost se dodatno reguliše izborom podloge, rezidbom, opterećenjem rodom i ishranom.

Podloga M9

U savremenim komercijalnim zasadima se veoma često kalemi na M9 i njene selekcije.

Na ovoj slabobujnoj podlozi može se gajiti u gustim zasadima sa uzgojnim oblikom vitkog vretena i sličnim savremenim sistemima. I domaća istraživanja Royal, Musta i drugih klonova obavljena su upravo na M9.

Kod takvih zasada neophodni su trajni naslon, redovno navodnjavanje i precizno vođena ishrana.

Rana rodnost

Jedna od proizvodnih prednosti jeste rano stupanje u rod.

Dobro razvijena mlada stabla na slabobujnoj podlozi mogu vrlo brzo da formiraju značajnu količinu plodova.

Međutim, rano i obilno zametanje može predstavljati problem ako se mladom stablu ostavi prevelik rod.

Preopterećenje usporava vegetativni razvoj i dovodi do formiranja sitnijih plodova.

Rodnost

Ova sorta je vrlo rodna i efikasna sorta.

U petogodišnjem ogledu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u centralnoj Šumadiji, Royal imala je jednu od najviših efikasnosti rodnosti među proučavanim novijim sortama.

Za razliku od Fudžija, Royal u tom istraživanju nije pripadala grupi sorti sa najizraženijom alternativnom rodnošću.

Ipak, to ne znači da se rod može prepustiti slučaju. Gala vrlo lako zametne previše plodova, pa se bez proređivanja drastično smanjuje njihova krupnoća.

Proređivanje plodova

Proređivanje je jedna od najvažnijih mera.

Prirodna veličina ploda nije velika, pa preopterećeno stablo vrlo lako daje mnogo sitnih jabuka.

Domaća istraživanja takođe naglašavaju da je proređivanje neophodno za postizanje zadovoljavajuće krupnoće i održavanje redovne rodnosti.

Pravilnim opterećenjem postižu se krupniji plodovi, bolja obojenost, više šećera i kvalitetnije formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.

Cvetanje

Gala cveta u srednjem periodu cvetanja jabuke.

Australijski zvanični sortni opis svrstava je u srednju grupu cvetanja.

U dvogodišnjem ogledu Instituta za voćarstvo Čačak četiri klona Gale počinjala su cvetanje oko 10–11. aprila, puno cvetanje bilo je oko 17–18. aprila, a završetak oko 22–24. aprila.

Ovi datumi važe samo za konkretne godine i lokalitet i ne treba ih predstavljati kao stalan kalendar sorte.

Da li je samooplodna?

Ne.

Gala je samobesplodna sorta jabuke. Njen genotip samoinkompatibilnosti je S2S5.

Pčele i drugi insekti imaju veoma važnu ulogu u prenošenju polena između stabala.

Klonovi nisu međusobni oprašivači

Royal Gala, Galaxy, Gala Must, Brookfield, Schniga i ostali klonovi nastali su kao vegetativne mutacije Gale.

Njihova osnovna genetika samoinkompatibilnosti ostaje ista. Zato sadnja dva različita klona Gale ne rešava problem oprašivanja. Potreban je genetički drugačiji kultivar koji cveta u odgovarajuće vreme.

Zanimljivo je da ni Topaz nije dobar izbor kao pravi partner za Galu jer i on ima S2S5 genotip.

Potencijalni oprašivači

Među sortama koje se u proizvodnji mogu kombinovati sa Galom nalaze se, u zavisnosti od stvarnog preklapanja cvetanja, Zlatni delišes, Greni Smit, Fudži i pojedine druge kompatibilne sorte.

Zlatni delišes ima S2S3, Greni Smit S3S23, a Fudži S1S9, dok Gala ima S2S5.

Kod profesionalnog zasada ne treba se oslanjati samo na naziv sorte. Potrebno je planirati raspored oprašivača, broj stabala i prisustvo dovoljno pčela tokom cvetanja.

Plod Gale

Gala daje srednje krupan plod, a pri prevelikom opterećenju može ostati relativno sitna.

National Fruit Collection plod opisuje kao srednje krupan, koničan do izduženo koničan, sa žutom osnovnom bojom preko koje se razvijaju narandžastocrveno rumenilo i izraženije pruge.

Oblik je uglavnom pravilan i vrlo pogodan za stonu prodaju.

Koliko je krupna Gala u Srbiji?

Domaća istraživanja veoma lepo pokazuju koliko krupnoća zavisi od klona i uslova gajenja.

U ogledu Instituta za voćarstvo Čačak prosečna masa ploda iznosila je približno:

Royal Gala – 159,4 g
Mondial Gala – 164,6 g
Galaxy – 169,0 g
Gala Must – 184,0 g

Gala Must je u tom ogledu imala statistički najkrupnije plodove.

U drugom ogledu Poljoprivrednog fakulteta u centralnoj Šumadiji Royal Gala imala je prosečnu masu od 143 g. U Mačvi je kod Gale zabeleženo približno 164,9 g.

Dakle, nije dobro Gali pripisivati jednu fiksnu masu ploda.

Boja pokožice

Kod originalne Gale osnovna boja je žuta, a dopunska boja narandžastocrvena, često raspoređena u prugama.

Originalni tip nije uvek razvijao dovoljno veliko područje intenzivne crvene boje. Upravo zato je kroz klonsku selekciju izdvojen veliki broj sve crvenijih mutacija.

Danas kupac pod imenom Gala najčešće vidi jabuku koja je znatno crvenija od izvornog tipa sorte.

Meso

Meso je žućkastokremasto, finozrnasto, čvrsto, hrskavo i veoma sočno.

National Fruit Collection opisuje ukus kao sladak, blago nakiseo i aromatičan, dok australijski državni opis posebno ističe odličnu teksturu i kvalitet za jelo. To je jedna od glavnih prednosti sorte.

Gala pruža izražen osećaj slasti bez snažne kiseline, zbog čega je veoma prihvatljiva širokom krugu potrošača.

Ukus

Gala je prvenstveno slatka jabuka, sa relativno blagom kiselinom.

U dobro sazrelom plodu aroma je prijatna i voćna. Nije izrazito parfemska niti ima snažnu kiselinsku strukturu starih sorti, ali poseduje vrlo dobar odnos slasti, sočnosti i hrskavosti.

Zbog toga je posebno cenjena za neposrednu potrošnju.

Šećeri i kiseline u Srbiji

Domaća istraživanja pokazuju i određene razlike između klonova.

U ogledu Instituta za voćarstvo Čačak prosečan sadržaj rastvorljivih suvih materija bio je oko 13,1% kod Royal Gale, 13,4% kod Mondial Gale, 14,8% kod Gala Musta i 15,1% kod Galaxyja.

Ukupne kiseline u istom istraživanju kretale su se približno od 0,32 do 0,38%, pri čemu je Gala Must imala najvišu vrednost.

Ove brojke predstavljaju određeni lokalitet i dve godine ispitivanja, a ne nepromenljive vrednosti sorte.

Kada sazreva Gala u Srbiji?

Gala je za naše uslove rana do srednje rana komercijalna jabuka, sa berbom tokom avgusta.

Posebno vredne podatke imamo iz domaćih naučnih ogleda. Na području Čačka prosečno vreme zrenja četiri proučavana klona bilo je:

Royal Gala – 23. avgust
Mondial Gala – 25. avgust
Galaxy – 25. avgust
Gala Must – 26. avgust

U ogledima kod Topole sazrevanje je bilo nekoliko dana ranije – oko 20–21. avgusta.

U savremenoj komercijalnoj proizvodnji, zavisno od klona, godine i lokaliteta, berba može početi već u prvoj polovini avgusta. Zato je za Srbiju najpreciznije reći da se Gala bere uglavnom od prve do treće dekade avgusta.

Berba u više prolaza

Gala se često bere u dva ili više prolaza.

Plodovi sa spoljašnjeg, dobro osunčanog dela krošnje razvijaju crvenu boju ranije od plodova koji se nalaze u unutrašnjosti. Istovremeno, krupnoća i stepen unutrašnje zrelosti nisu potpuno jednaki.

Zbog toga selektivna berba omogućava da se prvi put uberu dovoljno krupni i obojeni plodovi, dok se ostalima ostavlja još nekoliko dana za razvoj boje i veličine.

Zašto boja može da zavara?

Kod modernih Gala klonova dopunska crvena boja može nastati relativno rano.

Plod zato može izgledati potpuno spreman za berbu, iako unutrašnja zrelost još nije optimalna. To je važno jer prerano ubrana Gala može imati slabije razvijenu aromu i manju količinu šećera.

Termin berbe za ozbiljnu proizvodnju treba određivati kombinacijom boje, čvrstine, sadržaja rastvorljivih materija, razgradnje skroba i planiranog trajanja skladištenja.

Klonovi Gale

Malo sorti jabuke ima toliko veliki broj komercijalnih mutacija kao Gala.

Njena sklonost stvaranju spontanih mutacija posebno je iskorišćena za poboljšanje dopunske crvene boje. Domaće istraživanje Instituta za voćarstvo Čačak navodi veliki broj klonova, među kojima su Royal Gala, Mondial Gala, Gala Must, Galaxy, Brookfield, Buckeye, Pacific Gala i drugi.

Royal Gala

Royal Gala, odnosno Tenroy, predstavlja crvenije obojenu mutaciju Gale pronađenu na Novom Zelandu.

National Fruit Collection navodi da je otkrivena 1971. godine i uvedena 1974. godine. Plod je sladak, hrskav, sočan i aromatičan, sa izraženijom crvenom bojom od originalne Gale.

Royal Gala je tokom nekoliko decenija postala jedan od najpoznatijih predstavnika čitave Gala grupe.

Galaxy

Galaxy je tamnije crveni, prugasti klon nastao kao mutacija Royal Gale, odnosno Tenroya.

Otkriven je 1985. godine na Novom Zelandu i uveden nekoliko godina kasnije.

U dvogodišnjem ogledu u Čačku Galaxy je imao najveći prosečan prinos među četiri ispitivana klona – približno 15,0 kg po stablu odnosno 37,5 t/ha u konkretnom mladom zasadu, kao i najviši sadržaj rastvorljivih suvih materija.

Gala Must

Gala Must, odnosno Regal Prince, tamnije je obojena mutacija Gale izdvojena u Francuskoj.

National Fruit Collection vodi Regal Prince kao intenzivnije obojenu mutaciju Gale. U ogledu u Čačku Gala Must imala je najveću prosečnu masu ploda – oko 184 g – i zajedno sa Galaxyjem izdvojila se prema ukupnoj kombinaciji rodnosti, krupnoće i kvaliteta ploda.

To je zaključak konkretnog istraživanja iz 2008–2009. i ne znači da su to nužno najbolji klonovi među svim mnogo novijim selekcijama koje su danas dostupne.

Brookfield i novije crvene Gale

Savremena proizvodnja nastavila je da selekcioniše mutacije sa ranijim, intenzivnijim i stabilnijim crvenim obojenjem.

Kod nas se među komercijalnim klonovima mogu sresti Brookfield, Schniga, Buckeye i druge novije selekcije.

Njihova osnovna biološka pripadnost Gali ostaje ista. Glavne razlike najčešće su u načinu i intenzitetu razvoja crvene boje, stabilnosti mutacije i delimično krupnoći i terminu berbe.

Zbog toga pri podizanju zasada danas nije dovoljno odlučiti se samo za „Galu“. Izbor tačnog klona ima veliki komercijalni značaj.

Pucanje plodova

Jedna od problema Gale može biti pucanje ploda, posebno u peteljkinom udubljenju.

Rizik se povećava kada nakon suvog perioda neposredno pred berbu dođu obilne padavine. Plod sa visokim sadržajem šećera naglo prima vodu, ćelije mesa povećavaju zapreminu, a pokožica ne može dovoljno brzo da se prilagodi.

University of Maryland i američki stručni izvori Galu posebno izdvajaju među sortama sklonim ovom tipu pucanja.

Čađava krastavost

Gala nije sorta otporna na čađavu krastavost jabuke.

Australijski državni sortni opis navodi njenu osetljivost prema krastavosti, kao i prema pepelnici i bakterioznoj plamenjači.

Zato Galu ne treba predstavljati kao sortu pogodnu za proizvodnju bez zaštite.

Rizik od krastavosti posebno raste tokom proleća sa čestim padavinama i dugotrajnim vlaženjem lista.

Pepelnica

Gala može biti osetljiva i na pepelnicu jabuke.

Intenzitet problema zavisi od lokalne klime, zdravstvenog stanja zasada i programa zaštite.

Posebno treba voditi računa o zaraženim mladarima, koji mogu predstavljati izvor novih infekcija u narednoj vegetaciji.

Bakteriozna plamenjača

Gala je takođe osetljiva na bakterioznu plamenjaču – Erwinia amylovora.

Rizik je naročito veliki tokom toplog i vlažnog vremena u periodu cvetanja. Preterana bujnost i veliki broj mladih, sočnih lastara dodatno stvaraju tkivo pogodno za razvoj infekcije.

Zbog toga uravnotežena ishrana i kontrola vegetativnog rasta imaju značaj i sa zdravstvenog aspekta.

Čuvanje Gale

Gala se može veoma dobro čuvati uz odgovarajuću postberbenu tehnologiju.

UC Davis navodi da u kontrolisanoj atmosferi može da se čuva približno četiri do pet meseci, uz očuvanje čvrstine i kiselosti. U običnom hladnom skladištu mogućnosti su ograničenije.

Dužina uspešnog čuvanja snažno zavisi od klona, zrelosti pri berbi, temperature, sastava atmosfere i zdravstvenog stanja ploda.

Fiziološki poremećaji tokom čuvanja

Kod Gale se mogu pojaviti površinsko posmeđivanje pokožice i gorka pega, mada intenzitet zavisi od uslova proizvodnje i skladištenja.

UC Davis posebno navodi da su krupni plodovi sa mladih i vrlo bujnih stabala pod većim rizikom od gorke pege.

To je još jedan primer važnosti pravilne ravnoteže ishrane, naročito kalcijuma, i kontrole bujnosti stabla.

Gala za svežu potrošnju

Osnovna namena Gale je sveža potrošnja.

Upravo tu najbolje dolaze do izražaja njene ključne prednosti – hrskavost, sočnost, slatkoća i prijatan aromatični karakter.

Relativno manja veličina ploda u odnosu na pojedine druge komercijalne sorte nije nužno mana za potrošača, posebno kada je plod ujednačen i kvalitetno obojen.

Gala za sok

Gala može biti dobra sirovina za sok od jabuke.

Zbog visoke slasti daje prijatan i mekan profil. Međutim, pošto nema veoma visoku kiselost, za kompleksniji sok može biti zanimljiva u kombinaciji sa sortama koje daju više kiseline ili intenzivniju aromu.

Takva kupaža omogućava bolji odnos slasti, svežine i mirisa.

Gala za rakiju od jabuke

Gala može da se koristi i za proizvodnju rakije od jabuke, naročito kada postoje plodovi koji zbog kalibra ili izgleda nisu pogodni za stonu prodaju, ali su potpuno zdravi.

Za destilaciju je važnija unutrašnja zrelost nego spoljašnja boja.

Potpuno zreli plodovi mogu imati dobru količinu fermentabilnih šećera, dok slatki profil sorte predstavlja solidnu osnovu za alkoholnu fermentaciju.

Gala ipak nije tradicionalna rakijska sorta jabuke niti postoje razlozi da joj unapred pripisujemo specifičan i izrazito snažan karakter sortne rakije.

Gala u kupaži za rakiju

Za rakiju Gala može biti posebno zanimljiva u kupaži sa drugim sortama jabuke.

Njena slast i sočnost mogu doprineti alkoholnom potencijalu i punoći sirovine, dok kiselije ili aromatičnije sorte mogu doprineti svežini i kompleksnosti destilata.

Takav pristup često ima više tehnološkog smisla nego insistiranje na jednoj stonoj sorti samo zbog njenog komercijalnog imena.

Berba za rakiju

Plodove za rakiju ne treba brati u istoj fazi kao Galu namenjenu višemesečnom skladištenju.

Za destilaciju je poželjna puna tehnološka zrelost, kada je veći deo skroba pretvoren u šećere, a aroma potpuno razvijena. Plodovi mogu biti sitniji ili imati estetske nedostatke, ali ne treba koristiti trulo ili plesnivo voće.

Kvalitet rakije ne nastaje korišćenjem „otpada“, već korišćenjem zdravog voća koje iz tržišnih razloga nije namenjeno stonoj prodaji.

Gala u Srbiji

Gala se veoma dobro prilagodila uslovima Srbije.

Istraživanje Instituta za voćarstvo Čačak na četiri klona zaključilo je da agroekološki uslovi zapadne Srbije u potpunosti odgovaraju njihovom gajenju. U tom ogledu Gala Must i Galaxy izdvojili su se prema rodnosti, krupnoći i kvalitetu ploda.

Istraživanja u centralnoj Šumadiji i Mačvi takođe potvrđuju dobru proizvodnu vrednost Gale i njenih klonova na podlozi M9.

Danas je upravo mogućnost plasmana tokom avgusta, pre glavne berbe Zlatnog i Crvenog delišesa, jedna od njenih važnih tržišnih prednosti.

Zašto postoji toliko klonova Gale?

Osnovna Gala je veoma sklona nastanku spontanih mutacija u boji pokožice.

Ako na jednoj grani stabla mutacija dovede do ranijeg ili intenzivnijeg formiranja antocijana, proizvođač može tu granu vegetativno razmnožiti i dobiti novi klon.

Tokom decenija na taj način izdvojene su desetine Gala selekcija.

Klonska selekcija zato nije promenila osnovnu sortu, već je prvenstveno prilagođavala njen izgled sve strožim zahtevima tržišta.

Značaj Gale u savremenom voćarstvu

Gala je dobar primer sorte koja je uspela da istovremeno odgovori i proizvođačima i velikom broju potrošača.

Relativno rano sazrevanje otvara sezonu kvalitetnih komercijalnih jabuka. Stablo rano prorodi i veoma je produktivno, dok plod nudi ono što veliki broj kupaca traži – hrskavost, mnogo soka i izraženu slast.

Njene slabosti su manja prirodna krupnoća, potreba za intenzivnim proređivanjem, osetljivost na nekoliko značajnih bolesti i kod nekih klonova problem sa nedovoljnim obojenjem ili pucanjem.

Upravo zbog toga današnja Gala nije rezultat samo jedne dobre sorte, već više decenija klonske selekcije i precizne tehnologije gajenja.

Najvažnije osobine sorte Gala

• Novozelandska sorta jabuke
• Stvorio je James Hutton Kidd
• Nastala oko 1934. godine
• Ime Gala dobila 1965. godine
• Roditelji Kidd's Orange Red × Golden Delicious
• Prvenstveno stona sorta
• Umerene do srednje bujnosti
• Rano ulazi u rod
• Vrlo rodna
• Dobro formira kratko rodno drvo
• Zahteva redovno proređivanje radi krupnoće ploda
• Samobesplodna
• S-genotip S2S5
• Cveta u srednjem periodu
• Plod srednje krupan
• U domaćim ogledima približno 143–184 g, zavisno od klona i uslova
• Oblik koničan do izduženo koničan
• Osnovna boja pokožice žuta
• Dopunska boja narandžastocrvena do intenzivno crvena
• Postoji veliki broj bolje obojenih klonova
• Meso žućkasto i finozrnasto
• Veoma hrskava
• Veoma sočna
• Izraženo sladak ukus
• Blaga do umerena kiselost
• U Srbiji se uglavnom bere tokom avgusta
• U ogledima kod Čačka berba klonova bila 23–26. avgusta
• U Topoli približno 20–21. avgusta
• Pogodna za kontrolisano čuvanje
• Može se čuvati oko četiri do pet meseci u odgovarajućoj kontrolisanoj atmosferi
• Sklona pucanju ploda u nepovoljnim vremenskim uslovima
• Osetljiva na čađavu krastavost
• Osetljiva na pepelnicu
• Osetljiva na bakterioznu plamenjaču
• Pogodna za svežu potrošnju i sok
• Može se koristiti za rakiju, naročito u kupaži sa drugim sortama

Česta pitanja o Gali

Odakle potiče Gala?

Gala potiče sa Novog Zelanda, gde ju je dobio James Hutton Kidd u Greytownu približno 1934. godine.

Koje sorte su roditelji Gale?

Gala je nastala ukrštanjem Kidd's Orange Red × Golden Delicious.

Kada je dobila ime?

Ime Gala dobila je 1965. godine, nakon višegodišnjeg ispitivanja selekcije koja je ranije bila označena kao D8.

Da li je Royal Gala isto što i Gala?

Royal Gala nije potpuno nova, genetički nezavisna sorta, već crvenije obojena spontana mutacija Gale, odnosno njen klon.

Da li su Galaxy i Gala Must takođe Gale?

Da. Galaxy i Gala Must pripadaju velikoj grupi klonova nastalih iz Gale i njenih ranijih mutacija. Domaća istraživanja potvrđuju njihove manje razlike u krupnoći, prinosu, sastavu i vremenu sazrevanja.

Da li je Gala samooplodna?

Ne. Gala je samobesplodna i ima S-genotip S2S5. Potreban joj je kompatibilan oprašivač koji cveta u približno isto vreme.

Mogu li Royal Gala i Galaxy međusobno da se oprašuju?

Na njih ne treba računati kao na dve genetički različite sorte. To su klonovi iste sortne osnove i imaju isti sistem samoinkompatibilnosti.

Kada sazreva Gala u Srbiji?

Gala se kod nas uglavnom bere tokom avgusta. U ogledima u Topoli klonovi su sazrevali oko 20–21. avgusta, a u Čačku približno 23–26. avgusta. Raniji klonovi i toplije godine mogu pomeriti početak berbe i ranije.

Koliko je krupan plod Gale?

Gala je srednje krupna jabuka. U domaćim ogledima prosečna masa različitih klonova kretala se približno od 143 do 184 g, uz velike razlike u zavisnosti od prinosa i tehnologije.

Zašto Gala često daje sitne plodove?

Zato što veoma dobro zameće i lako se preoptereti rodom. Ako se višak plodova ne proredi, hrana i voda raspoređuju se na preveliki broj jabuka i one ostaju sitnije.

Kakvog je ukusa Gala?

Gala je slatka, veoma sočna, hrskava i prijatno aromatična, sa relativno blagom kiselošću.

Koliko šećera ima Gala?

Vrednost zavisi od klona i uslova. U ogledu u Čačku sadržaj rastvorljivih suvih materija kod četiri klona prosečno je bio približno 13,1–15,1%.

Da li Gala može dugo da se čuva?

Da. U odgovarajućoj kontrolisanoj atmosferi može se čuvati približno četiri do pet meseci, uz očuvanje dobre čvrstine.

Da li Gala puca pred berbu?

Može. Sorta je poznata po sklonosti ka pucanju, naročito oko peteljke, kada nakon dužeg suvog perioda pred zrelost nastupe obilne padavine.

Da li je Gala otporna na bolesti?

Ne. Gala se ne smatra genetički otpornom sortom i može biti osetljiva na čađavu krastavost, pepelnicu i bakterioznu plamenjaču.

Koji klonovi Gale su ispitivani u Srbiji?

Institut za voćarstvo Čačak ispitivao je Royal Gala, Mondial Gala, Gala Must i Galaxy. Gala Must i Galaxy izdvojili su se u tom ogledu prema kombinaciji rodnosti, krupnoće i kvaliteta ploda.

Da li je Gala dobra za svežu potrošnju?

Da. To je njena osnovna namena i upravo kombinacija slasti, hrskavosti i sočnosti predstavlja njenu najveću vrednost.

Da li je Gala dobra za sok?

Da. Može dati veoma prijatan, sladak sok. Za izraženiju svežinu može se kombinovati sa kiselijim sortama jabuke.

Da li je Gala dobra za rakiju?

Može se koristiti za rakiju od jabuke, posebno potpuno zreli zdravi plodovi koji ne zadovoljavaju komercijalni kalibar. Zbog slatkog profila može biti zanimljiva i u kupaži sa kiselijim i aromatičnijim sortama.

Da li je Gala dobra sorta za uslove Srbije?

Da. Višegodišnja i dvogodišnja domaća istraživanja u Šumadiji, Mačvi i zapadnoj Srbiji potvrđuju njenu dobru proizvodnu vrednost, uz potrebu za pravilnim izborom klona, proređivanjem i odgovarajućom zaštitom.