Čuvena zelena jabuka iz Australije

 

Granny Smith, kod nas često pisana i kao Greni Smit, jedna je od najprepoznatljivijih sorti jabuke na svetu. Intenzivno zelena pokožica, veoma čvrsto i hrskavo meso i izrazito osvežavajući kiselkast ukus učinili su je gotovo sinonimom za zelenu jabuku.

Sorta potiče iz Australije, gde ju je u drugoj polovini XIX veka pronašla Maria Ann Smith u mestu Eastwood, danas delu Sidneja. Stablo je već rađalo 1868. godine, a sorta je upravo po Mariji, koju su u poznijim godinama zvali „Granny Smith“, dobila ime.

Granny Smith je kasna sorta sa dugim vegetacionim periodom. Stablo je snažno i rodno, a plod krupan, čvrst i izuzetno pogodan za transport i dugotrajno čuvanje. Za razliku od slatkih sorti poput Gale ili Fudžija, Granny Smith zadržava izraženu kiselost čak i kada je potpuno zreo.

Osnovna namena je sveža potrošnja, ali zbog čvrstine mesa i kiselosti predstavlja odličnu jabuku za kolače, pečenje, sokove i različite vrste prerade. Može se koristiti i za proizvodnju rakije od jabuke, posebno kao komponenta kupaže u kojoj doprinosi kiselinom i svežinom.

Poreklo sorte Granny Smith

Granny Smith je nastao u Eastwoodu kod Sidneja, u australijskoj državi Novi Južni Vels.

Maria Ann Smith, rođena Sherwood, doselila se sa suprugom Thomasom Smithom iz Engleske u Australiju 1838. godine. Porodica se bavila voćarstvom, kao i mnogi drugi stanovnici tada poznatog voćarskog područja Ryde.

Prema najstarijoj sačuvanoj lokalnoj priči, Maria Smith je 1868. godine pokazala susedima neobično stablo jabuke koje je izniklo pored potoka na njenom imanju. Verovala je da je sejanac nastao iz ostataka francuskih jabuka koje je koristila u domaćinstvu.

National Fruit Collection Granny Smith vodi kao sortu porekla French Crab × nepoznati roditelj.

Međutim, istorija oprašivanja nije dokumentovana dovoljno precizno da bi se drugi roditelj mogao utvrditi. Zato je najbezbednije Granny Smith opisivati kao slučajni sejanac nepotpuno poznatog roditeljstva.

Maria Ann Smith nije doživela svetski uspeh svoje jabuke

Maria Smith umrla je 1870. godine, samo nekoliko godina nakon što je njeno neobično stablo počelo da privlači pažnju.

Sorta je nastavila da se razmnožava među lokalnim voćarima. Kao „Smith's Seedling“ izlagana je 1890. godine na poljoprivrednoj izložbi Castle Hill, a naredne godine „Granny Smith's seedlings“ osvojile su nagradu u kategoriji jabuka za kuvanje.

Godine 1895. stručnjak Ministarstva poljoprivrede Novog Južnog Velsa Albert H. Benson preporučio je Granny Smith kao sortu pogodnu za izvoz i pokrenuo njeno šire gajenje u državnoj eksperimentalnoj stanici u Bathurstu.

Od lokalnog slučajnog sejanca počelo je širenje sorte koja će kasnije postati jedna od najpoznatijih australijskih poljoprivrednih priča.

Zašto se zove Granny Smith?

Ime je dobila po Mariji Ann Smith.

„Granny“ znači baka, a naziv Granny Smith predstavljao je lokalni nadimak žene na čijem je imanju pronađeno prvobitno stablo.

Zbog toga ime sorte nije marketinški izmišljeno kasnije. Direktno je povezano sa osobom koja ju je otkrila i sa istorijom voćarstva područja Ryde.

U Eastwoodu se i danas održava Granny Smith Festival posvećen Mariji Smith i čuvenoj zelenoj jabuci.

Botanička pripadnost

Granny Smith pripada gajenoj jabuci Malus domestica Borkh.

To je klasična diploidna komercijalna sorta jabuke.

Kao i druge sorte jabuke, vegetativno se razmnožava kalemljenjem ili okuliranjem kako bi nova stabla sačuvala osobine originalnog genotipa.

Sadnjom semenke Granny Smitha ne dobija se nova prava Granny Smith jabuka. Dobija se genetički novi sejanac sa kombinacijom osobina majke i polenskog roditelja.

Stablo Granny Smitha

Stablo je bujno i uspravnog rasta.

Zvanični australijski sortni opis posebno navodi snažnu bujnost i uspravan habitus. To je važna osobina pri izboru podloge i sistema gajenja.

Na snažnoj generativnoj podlozi Granny Smith može formirati veoma veliko stablo, dok se u savremenim intenzivnim zasadima najčešće kombinuje sa slabobujnim klonskim podlogama poput M9.

Konačna bujnost zavisi od podloge, zemljišta, navodnjavanja, ishrane, rezidbe i količine roda.

Granny Smith rađa i na jednogodišnjem drvetu

Jedna od važnih sortnih osobina je sposobnost formiranja roda i na jednogodišnjem drvetu. To izričito navodi australijski Department of Primary Industries.

Ova osobina utiče na način rezidbe. Ako se jednogodišnji porasti previše agresivno uklanjaju ili skraćuju bez razumevanja rodnog potencijala sorte, može se nepotrebno odstraniti deo budućeg roda.

Cilj rezidbe treba da bude održavanje ravnoteže između mladog rodnog drveta, dobro osvetljene krošnje i kontrole bujnosti.

Podloge

U intenzivnoj proizvodnji Granny Smith se vrlo često gaji na M9 i njenim klonovima.

Takva kombinacija omogućava manje stablo, ranije stupanje u rod, gustu sadnju, lakšu berbu, jednostavniju zaštitu i kvalitetnije osvetljavanje plodova.

Međutim, M9 zahteva sistem naslona, navodnjavanje i pažljivo vođenu ishranu.

Upravo na M9 EMLA gajena su stabla Granny Smitha u istraživanju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu o optimalnom trenutku berbe i čuvanju plodova.

Cvetanje

Granny Smith se najčešće svrstava u srednju do srednje kasnu grupu cvetanja, uz određena odstupanja između klimatskih područja.

Australijski zvanični sortni opis navodi srednji period cvetanja, dok američke tabele u pojedinim područjima sortu svrstavaju nešto kasnije.

Ova razlika nije neobična. Fenologija cvetanja zavisi od trajanja zimskog mirovanja, akumulacije hladnih jedinica, temperatura tokom proleća i konkretnog lokaliteta.

Zbog toga je mnogo važnije proveriti preklapanje cvetanja sorti u konkretnom području nego se osloniti samo na opštu grupu cvetanja.

Da li je Granny Smith samooplodan?

Ne.

Granny Smith je samobesplodna sorta jabuke.

Njegov genotip samoinkompatibilnosti je S3S23.

To znači da je za pouzdano zametanje potreban polen genetički kompatibilne druge sorte koja cveta u odgovarajuće vreme.

Pčele i drugi oprašivači imaju ključnu ulogu u prenošenju polena.

Dobri oprašivači za Granny Smith

Kod izbora oprašivača nije dovoljno da dve sorte samo istovremeno cvetaju.

Poželjno je proveriti i njihove S-alele. Granny Smith ima S3S23.

Primeri genetički potpuno kompatibilnih komercijalnih sorti su:

Gala – S2S5
Fudži – S1S9
Crveni delišes – S9S28

Ove sorte sa Granny Smithom ne dele nijedan S-alel.

Granny Smith i Zlatni delišes

Zlatni delišes se često navodi kao dobar oprašivač Granny Smitha.

Međutim, postoji jedna važna genetička nijansa. Golden Delicious ima S2S3, dok Granny Smith ima S3S23. Dakle, dele S3 alel.

To znači da su delimično kompatibilni, a ne potpuno kompatibilni. Deo polena Zlatnog delišesa može uspešno oploditi Granny Smith, ali drugi deo neće biti kompatibilan.

U ozbiljnom komercijalnom zasadu zato nije idealno osloniti se isključivo na ovu kombinaciju ako postoje potpuno kompatibilne alternative.

Rodnost

Granny Smith ima visok potencijal rodnosti.

Australijski zvanični opis navodi obilno rađanje. Uz pravilno formirano stablo i dobru oplodnju može dati visoke prinose.

Međutim, kao kod većine rodnih sorti, preveliki broj plodova može smanjiti prosečnu masu jabuke, ujednačenost, kvalitet mesa, količinu šećera i formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu.

Zbog toga je regulisanje opterećenja važno i kod Granny Smitha.

Proređivanje

RHS posebno navodi da kod sorte može biti potrebno proređivanje plodova radi poboljšanja veličine i kvaliteta.

Kod prevelikog roda hranljive materije raspoređuju se na previše jabuka.

Pravovremeno proređivanje omogućava preostalim plodovima da dostignu bolji kalibar i ujednačeniju zrelost.

To je naročito značajno kada se Granny Smith proizvodi za stono tržište, gde se očekuje krupan i pravilno razvijen plod.

Plod Granny Smitha

Plod je srednje krupan do krupan.

Australijski zvanični opis označava ga kao krupan, visoko koničan plod, dok National Fruit Collection beleži od srednje krupnih do krupnih plodova u zavisnosti od sistema karakterizacije.

Krupnoća zavisi od podloge, starosti stabla, opterećenja rodom, dostupnosti vode, ishrane i proređivanja.

Zato jedna tačno navedena masa ne može biti univerzalna karakteristika sorte.

Oblik ploda

Plod je okruglast do visoko koničan, često blago zarubljeno-koničan.

National Fruit Collection beleži približne dimenzije od oko 69,6 mm visine i 72,1 mm širine u jednom sistemu karakterizacije.

Oblik je relativno pravilan i dobro prepoznatljiv kada se spoji sa karakterističnom zelenom bojom pokožice.

Zelena boja Granny Smitha

Najprepoznatljivija osobina sorte je intenzivno zelena pokožica.

Komercijalno kvalitetan Granny Smith bere se dok osnovna boja još ima karakterističan zeleni ton. Kako plod sazreva dalje, zelena boja postepeno prelazi prema zelenožutoj i žutoj.

Australijski izvor posebno navodi da kod veoma kasne berbe plod može postati žut i mastan na površini.

Zato potpuno žut Granny Smith nije standard kojem se teži kod stonog tržišta namenjenog dugom skladištenju.

Bele lenticele

Na zelenoj pokožici jasno se vide svetle lenticele, sitne tačkaste strukture kroz koje plod obavlja deo razmene gasova sa okolinom.

Kontrast beličastih lenticela i jarko zelene pokožice predstavlja jednu od vizuelnih karakteristika Granny Smitha.

Njihova brojnost i izraženost mogu varirati između plodova.

Može li Granny Smith dobiti crvenilo?

Može.

Na veoma osunčanoj strani kod pojedinih plodova može se pojaviti određeno rumenilo ili crvenkasta dopunska boja.

Međutim, izraženo crvenilo nije tipičan komercijalni izgled klasičnog Granny Smitha.

Postoji i posebna sorta odnosno hibrid poznat kao Red Granny Smith, koja nije jednostavno jako osunčani Granny Smith. National Fruit Collection je vodi kao Granny Smith × Jonathan.

Pokožica

Pokožica je čvrsta i relativno otporna na manipulaciju.

To je važna osobina za sortu namenjenu dugom skladištenju i transportu.

Međutim, zelena pokožica pokazuje i jednu slabost – lako se primećuju ožegotine, površinsko posmeđivanje i druga oštećenja.

Zbog toga spoljašnji izgled može predstavljati ozbiljan tržišni kriterijum.

Meso

Meso je beličasto do zelenkastobelo, veoma čvrsto, hrskavo i sočno.

Čvrstina predstavlja jednu od najvećih prednosti Granny Smitha.

Dobar plod pruža vrlo izražen otpor pri zagrizu i zadržava hrskavost znatno duže od velikog broja mekših sorti.

Ukus

Granny Smith je izrazito osvežavajuće kisela jabuka.

U odnosu na Galu ili Fudži ima znatno izraženiju kiselost i manje dominantan osećaj slasti. To ne znači da zreo plod nema šećera.

Njegov karakter proizlazi iz odnosa šećera i relativno visoke koncentracije organskih kiselina.

Zato Granny Smith ostavlja mnogo svežiji, oštriji i živahniji ukus od tipično slatkih sorti.

Šećeri i kiselost

UC Davis kao pokazatelj kvalitetnog Granny Smitha navodi najmanje oko 12% rastvorljivih suvih materija, uz izraženu kiselost kao važnu komponentu ukusa.

Posebno vredne podatke imamo iz Srbije.

U istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 2008. godine sadržaj rastvorljivih suvih materija pri tri termina berbe bio je približno 12,8%, dok je titrabilna kiselost opadala sa oko 1,10% jabučne kiseline u najranijoj berbi na oko 0,74% u najkasnijoj.

Ovo lepo pokazuje šta se događa tokom sazrevanja. Kiselost postepeno opada, dok plod postaje organoleptički zreliji.

Kada sazreva Granny Smith?

Granny Smith je kasna sorta sa veoma dugim vegetacionim periodom.

U Australiji se bere tokom aprila i maja, što na južnoj hemisferi odgovara njihovoj jeseni. Na severnoj hemisferi berba je tokom jeseni.

U ogledu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 2008. godine ispitivane su berbe 23. septembra, 30. septembra i 7. oktobra, pri čemu je 30. septembar označen kao tadašnji komercijalni termin berbe u tom eksperimentalnom zasadu.

U domaćoj proizvodnji i rasadničkoj praksi za druge lokalitete često se navodi oktobar, uključujući drugu polovinu meseca.

Zašto termin berbe toliko zavisi od namene?

Jabuka koja treba da provede više meseci u hladnjači ne bere se u istoj fazi kao plod namenjen neposrednoj potrošnji.

Ranija berba daje čvršći plod pogodniji za dugo skladištenje, ali previše nezrela jabuka ima slabije razvijen ukus i mnogo je podložnija nekim fiziološkim poremećajima. Kasnija berba daje bolji ukus i nižu kiselost, ali plod brže omekšava tokom skladištenja.

Kod Granny Smitha upravo je pronalaženje optimalnog prozora berbe presudno za kvalitet.

Istraživanje Granny Smitha u Srbiji

Veoma kvalitetan domaći ogled sproveli su istraživači Univerziteta u Novom Sadu.

Granny Smith sa podloge M9 EMLA bran je:

23. septembra
30. septembra – komercijalni termin
7. oktobra

Na dan berbe rastvorljive suve materije bile su približno 12,8% kod sva tri termina, ali se kiselost smanjivala kako je berba odmicala.

Nakon šest meseci skladištenja kombinacija srednje i kasnije berbe sa odgovarajućim postberbenim tretmanom dala je najbolje rezultate ukupnog organoleptičkog kvaliteta.

Čuvanje

Izuzetna sposobnost čuvanja jedna je od najvećih prednosti Granny Smitha.

Granny Smith ima relativno malu proizvodnju etilena i sporo gubi čvrstinu u dobrim uslovima, što je jedan od razloga njegovog velikog skladišnog potencijala.

Upravo mogućnost da ostane čvrst i hrskav mesecima nakon berbe omogućila je njegov veliki međunarodni komercijalni značaj.

Površinsko posmeđivanje – superficial scald

Najvažniji fiziološki problem tokom dugog skladištenja Granny Smitha je superficial scald, odnosno površinsko posmeđivanje pokožice.

Sorta je veoma osetljiva na ovaj poremećaj. Nakon skladištenja na zelenoj pokožici mogu se pojaviti nepravilne smeđe površine, iako meso u početku može ostati zdravo.

Rizik je naročito visok kod prerano ubranog ploda, toplog i suvog vremena pre berbe, previsokog azota, niskog kalcijuma u plodu i dugotrajnog skladištenja.

Upravo zbog ove osetljivosti Granny Smith je često korišćen kao model sorta u istraživanjima tehnologije skladištenja.

Gorka pega

Granny Smith je vrlo podložan i gorkoj pegi – bitter pit.

Gorka pega je fiziološki poremećaj povezan sa nedovoljnom količinom kalcijuma u plodu.

Na površini se pojavljuju sitne udubljene tamne pege, a ispod njih tkivo postaje suvo i plutasto.

Ravnoteža ishrane, kontrola bujnosti i pravilno snabdevanje kalcijumom imaju veliki značaj u smanjenju problema.

Staklavost mesa

Granny Smith može razviti i watercore odnosno staklavost mesa.

Providna područja nastaju zbog promena u međućelijskim prostorima i nakupljanja rastvorenih materija, posebno kod vrlo zrelih plodova.

UC Davis Granny Smith svrstava među sorte sklone ovoj pojavi.

Jaka staklavost može smanjiti potencijal dugog čuvanja i dovesti do unutrašnjeg propadanja.

Sunčeve ožegotine

Zelena pokožica Granny Smitha čini ga posebno osetljivim na sunburn – sunčeve ožegotine.

Na direktno izloženoj strani ploda mogu nastati bele, žute, smeđe ili tamne površine.

Rizik se povećava tokom veoma toplog i vedrog vremena, naročito ako se plod nakon rezidbe ili savijanja grane naglo izloži direktnom suncu.

Zato letnju rezidbu treba sprovoditi pažljivo.

Čađava krastavost

Granny Smith nije otporan na čađavu krastavost jabuke.

Cornell i Pacific Northwest izvori vode ga kao osetljivu sortu prema Venturia inaequalis. Kod kišnih proleća i dugotrajnog vlaženja lista i ploda potreban je odgovarajući program zaštite.

Na zelenoj pokožici tamne kraste dodatno predstavljaju vrlo izražen estetski nedostatak.

Pepelnica

Granny Smith je osetljiv do veoma osetljiv na pepelnicu jabuke – Podosphaera leucotricha.

To potvrđuju i australijski zvanični sortni opis i Cornell IPM. Pepelnica posebno napada mlade listove, pupoljke i mladare.

Pravilna rezidba koja omogućava otvorenu krošnju pomaže boljem provetravanju i efikasnijoj zaštiti.

Bakteriozna plamenjača

Kod reakcije na Erwinia amylovora podaci između različitih eksperimenata donekle variraju.

Kanadski vodič svrstava Granny Smith među umereno osetljive sorte, dok je kontrolisano istraživanje Washington State University pokazalo od umereno do visoko izražene osetljivosti u zavisnosti od godine.

Zato sortu nije pravilno opisivati ni kao otpornu ni kao apsolutno najosetljiviju.

Klima

Granny Smith zahteva dugu vegetacionu sezonu da bi kvalitetno sazreo.

To je jedna od njegovih najvažnijih proizvodnih osobina. U previše hladnim područjima plod može ostati nedovoljno fiziološki zreo pre dolaska jesenjih mrazeva. Sa druge strane, ekstremno topli i vrlo sunčani položaji povećavaju problem sunčevih ožegotina.

Optimalan lokalitet zato mora omogućiti dugu jesen i dovoljno toplote za sazrevanje, uz kontrolu izloženosti ekstremnom sunčevom zračenju.

Zemljište

Kao i većini jabuka, Granny Smithu najviše odgovaraju duboka, plodna, dovoljno vlažna ali dobro drenirana zemljišta.

RHS preporučuje plodno, dobro drenirano zemljište na sunčanom položaju. Kod stabala na M9 posebno je važno redovno navodnjavanje jer relativno plitak korenov sistem ne može pouzdano da prati velike potrebe stabla tokom leta.

Istovremeno, prevelika količina azota može izazvati preteranu bujnost i nepovoljno uticati na kvalitet i fiziološku stabilnost ploda.

Granny Smith za svežu potrošnju

Granny Smith je prvenstveno stona jabuka.

Posebno je cenjena među ljudima koji preferiraju osvežavajuće, kiselije jabuke.

Najbolji plod ima kombinaciju čvrstog i hrskavog mesa, mnogo soka, izražene kiseline i dovoljno šećera da ukus ne bude neprijatno oštar.

Zbog čvrstine se veoma dobro seče i dugo zadržava strukturu.

Granny Smith za kolače

Ovo je jedna od njegovih najboljih namena.

Čvrsto meso se tokom termičke obrade ne raspada tako brzo kao kod mekših sorti, dok prirodna kiselost pruža odličan kontrast šećeru i masnoći u pitama, tartovima i drugim poslasticama.

Zato se Granny Smith u velikom delu sveta smatra jednom od klasičnih jabuka za kuvanje i pečenje.

Njegova istorija je takođe povezana sa kulinarskom upotrebom – već 1891. godine „Granny Smith's seedlings“ osvojile su nagradu u kategoriji jabuka za kuvanje.

Granny Smith za sok

Sorta je veoma interesantna za sok od jabuke.

Za razliku od Gale ili Fudžija, koje prvenstveno doprinose slasti, Granny Smith donosi:

• izraženu kiselost
• svežinu
• živost ukusa
• dobar balans slatkim sortama

Zato može biti odlična komponenta kupaže sokova.

Samostalni sok ima znatno izraženiji kiseli profil nego sok napravljen od većine modernih slatkih sorti.

Granny Smith za cider

Kiselost Granny Smitha može biti korisna i kod proizvodnje cidera.

Međutim, klasične cider sorte često poseduju specifične odnose tanina, kiselina i šećera koje Granny Smith nema.

Zato ga je bolje posmatrati kao sortu koja može doprineti kiselosti i svežini kupaže, a ne kao tipičnu tradicionalnu cider jabuku.

Granny Smith za rakiju od jabuke

Granny Smith može biti veoma zanimljiv za proizvodnju rakije od jabuke, posebno u kupažama.

Njegova glavna vrednost u takvoj sirovini nije ekstremno visok sadržaj šećera, već izražena kiselost i svežina.

Kod rakijske kupaže jedna sorta može doprineti fermentabilnim šećerima, druga aromom, a Granny Smith kiselinskom strukturom.

Takva sirovina može biti mikrobiološki stabilnija i dati življi voćni karakter od kljuka sastavljenog isključivo od veoma slatkih i niskokiselih jabuka.

Može li se napraviti sortna rakija od Granny Smitha?

Može.

Međutim, činjenica da je sorta poznata i skupa stona jabuka znači da namensko korišćenje prvoklasnog ploda za destilaciju najčešće nema ekonomsku logiku.

Mnogo zanimljiviju sirovinu predstavljaju zdravi, potpuno zreli plodovi odgovarajućeg hemijskog sastava koji zbog kalibra ili estetskih nedostataka nisu namenjeni stonom tržištu.

To ne znači da za rakiju treba koristiti otpad.

Truli, plesnivi ili ozbiljno oštećeni plodovi nisu kvalitetna sirovina za destilaciju.

Berba Granny Smitha za rakiju

Kod ploda namenjenog rakiji kriterijumi su drugačiji nego kod jabuke koja treba šest meseci da provede u hladnjači.

Za destilaciju je poželjna puna tehnološka zrelost, tačnije dovoljno razvijeni šećeri, smanjena ekstremna kiselost, razvijenija aroma i razgrađen veći deo skroba.

Zato se Granny Smith za rakiju može brati zreliji nego za veoma dugo skladištenje.

Plod ipak ne treba čekati do truljenja ili fiziološkog propadanja.

Fermentacija

Kod proizvodnje rakije plodovi se usitnjavaju u homogenu masu koja treba brzo da započne pravilnu alkoholnu fermentaciju.

Granny Smith prirodno ima relativno visoku kiselost, ali se pH i kiselost konkretne sirovine ipak moraju meriti, a ne pretpostavljati prema imenu sorte.

Sadržaj rastvorljivih suvih materija takođe treba proveriti refraktometrom.

Tek na osnovu realnih parametara moguće je ozbiljno voditi fermentaciju.

Destilat i sortna aroma

Od Granny Smitha ne treba unapred očekivati destilat koji miriše na zelenu jabuku samo zato što je pokožica ploda zelena.

Boja pokožice i aromatski sastav destilata nisu isto.

Konačan karakter zavisi od zrelosti, kvaliteta sirovine, kvasaca, temperature fermentacije, načina destilacije, izdvajanja frakcija i eventualnog odležavanja.

Granny Smith u oplemenjivanju

Granny Smith nije važan samo kao komercijalna sorta već i kao roditelj u oplemenjivanju jabuke.

Korišćen je u brojnim programima stvaranja novih sorti.

Poznat primer je Lady Williams, za koju se Granny Smith navodi kao jedan od verovatnih roditelja, dok je Granny Smith ukrštan i sa Golden Deliciousom u oplemenjivačkom programu Instituta za voćarstvo u Čačku.

Njegova dobra čvrstina, kasna zrelost, skladišna sposobnost i karakterističan kvalitet ploda predstavljaju osobine zanimljive oplemenjivačima.

Zašto je Granny Smith opstao toliko dugo?

Sorta koja je pronađena pre više od 150 godina i dalje je lako prepoznatljiva na savremenom tržištu.

Razlog je što Granny Smith ima veoma jasan identitet. Dok veliki broj komercijalnih jabuka pripada crvenim ili žuto-crvenim tipovima, Granny Smith nudi nešto potpuno drugačije zelenu boju, izraženu kiselost, veliku hrskavost i izuzetnu sposobnost čuvanja.

Njegova posebnost nije samo istorijska.

To su osobine koje ga i danas čine teško zamenljivim u određenom delu tržišta.

Najvažnije osobine Granny Smitha

• Australijska sorta jabuke
• Pronađena u Eastwoodu u Novom Južnom Velsu
• Povezana sa Mariom Ann Smith
• Prvo stablo sigurno je rađalo 1868. godine
• Slučajni sejanac
• Tačno roditeljstvo nije potpuno poznato
• National Fruit Collection navodi French Crab × nepoznati roditelj
• Pripada vrsti Malus domestica
• Bujno i uspravno stablo
• Rađa i na jednogodišnjem drvetu
• Visok potencijal rodnosti
• Samobesplodna sorta
• S-genotip S3S23
• Gala, Fudži i Crveni delišes potpuno su kompatibilni primeri oprašivača
• Zlatni delišes je samo delimično kompatibilan zbog zajedničkog S3 alela
• Plod srednje krupan do krupan
• Okruglast do visoko koničan
• Pokožica intenzivno zelena
• U kasnoj zrelosti prelazi prema žutozelenoj i žutoj
• Izražene svetle lenticele
• Meso veoma čvrsto i hrskavo
• Veoma sočna jabuka
• Izraženo osvežavajuće kisela
• Kasna sorta
• U Srbiji se bere od kraja septembra kroz oktobar, zavisno od uslova i namene
• Odlično podnosi dugotrajno skladištenje
• Veoma osetljiva na površinsko posmeđivanje tokom čuvanja
• Sklona gorkoj pegi
• Može razviti staklavost mesa
• Osetljiva na sunčeve ožegotine
• Osetljiva na čađavu krastavost
• Osetljiva na pepelnicu
• Može biti značajno osetljiva na bakterioznu plamenjaču
• Odlična za svežu potrošnju
• Posebno dobra za kolače i pečenje
• Zanimljiva za sokove i cider kupaže
• Može se koristiti za rakiju, posebno u kupaži sa slađim i aromatičnijim sortama

Česta pitanja o Granny Smithu

Odakle potiče Granny Smith?

Granny Smith potiče iz Australije, iz mesta Eastwood kod Sidneja, gde je na imanju Marije Ann Smith prvobitno stablo već rađalo 1868. godine.

Ko je bila Granny Smith?

Bila je to Maria Ann Smith, voćarka poreklom iz Engleske koja se sa porodicom 1838. doselila u Australiju. Sorta je dobila ime po njenom nadimku.

Koje su roditeljske sorte Granny Smitha?

Tačno roditeljstvo nije potpuno potvrđeno. National Fruit Collection navodi French Crab × nepoznati roditelj, pa je najpreciznije sortu označiti kao slučajni sejanac nepotpuno poznatog porekla.

Da li je Granny Smith zelena i kada je potpuno zrela?

Da. Karakteristična zelena boja je sortna osobina. Sa veoma kasnim sazrevanjem plod ipak postepeno prelazi prema žutozelenoj i žutoj boji, a površina može postati masnija.

Da li je Granny Smith kisela jabuka?

Da. To je jedna od njenih osnovnih karakteristika. Ima izrazito osvežavajući kiselkast ukus, znatno kiseliji od Gale ili Fudžija.

Koliko šećera ima Granny Smith?

Vrednost zavisi od zrelosti i uslova proizvodnje. UC Davis kao pokazatelj dobrog kvaliteta navodi najmanje oko 12% rastvorljivih suvih materija. U ogledu u Novom Sadu pri berbi je izmereno približno 12,8%.

Kada se Granny Smith bere u Srbiji?

Termin zavisi od područja i namene ploda. U naučnom ogledu u Novom Sadu komercijalna berba 2008. bila je 30. septembra, dok se u domaćoj proizvodnoj praksi na drugim lokalitetima berba često proteže kroz oktobar. Najpreciznije je navesti period od kraja septembra kroz oktobar.

Da li je Granny Smith samooplodan?

Ne. Granny Smith je samobesplodna sorta i ima S-genotip S3S23. Potreban joj je kompatibilan oprašivač.

Koje sorte mogu da oprašuju Granny Smith?

Gala, Fudži i Crveni delišes predstavljaju primere potpuno kompatibilnih sorti prema poznatim S-genotipovima, pod uslovom da se cvetanje dovoljno preklapa.

Da li Zlatni delišes oprašuje Granny Smith?

Može, ali kombinacija nije potpuno kompatibilna. Granny Smith ima S3S23, a Zlatni delišes S2S3, pa dele S3 alel. Zbog toga je Golden Delicious delimično kompatibilan i nije idealno da bude jedini oprašivač.

Da li Granny Smith dobro rađa?

Da. Ima visok potencijal rodnosti, a australijski zvanični opis sortu označava kao obilno rodnu.

Da li treba proređivati plodove?

Da. Kod velikog zametanja proređivanje pomaže dobijanju krupnijih i kvalitetnijih plodova i sprečava preveliko iscrpljivanje stabla.

Da li Granny Smith dugo može da se čuva?

Da. Odlična sposobnost čuvanja jedna je od najvećih prednosti sorte. Kontrolisana atmosfera omogućava vrlo dugo očuvanje čvrstine i kiseline.

Šta je najveći problem tokom čuvanja?

Granny Smith je veoma sklon površinskom posmeđivanju pokožice – superficial scald, naročito kod prerano ubranog ploda i dugog skladištenja.

Da li Granny Smith dobija gorke pege?

Može i sorta je prilično osetljiva na bitter pit, posebno kod krupnih plodova sa mladih i bujnih stabala.

Da li Granny Smith može da izgori na suncu?

Da. Svetlozelena pokožica je relativno osetljiva na sunčeve ožegotine, posebno pri visokim temperaturama i nagloj izloženosti ploda jakom suncu.

Da li je Granny Smith otporan na bolesti?

Ne treba ga smatrati otpornom sortom. Osetljiv je na čađavu krastavost i pepelnicu, a u pojedinim istraživanjima pokazuje i značajnu osetljivost prema bakterioznoj plamenjači.

Da li je Granny Smith dobar za kolače?

Da. Čvrsto meso i izražena kiselost čine ga jednom od najboljih komercijalnih jabuka za pite, kolače i pečenje.

Da li je dobar za sok?

Da. Posebno je zanimljiv kao komponenta kupaže jer slatkim sortama daje kiselost, svežinu i bolju ravnotežu ukusa.

Da li se od Granny Smitha može praviti rakija?

Da. Potpuno zreli i zdravi plodovi mogu se koristiti za rakiju od jabuke. Sorta je naročito zanimljiva u kupaži sa slađim i aromatičnijim sortama, kojima doprinosi izraženijom kiselinskom strukturom.

Da li je Granny Smith dobar izbor za rakiju samostalno?

Može se napraviti sortna rakija, ali Granny Smith nije tradicionalno selekcionisan kao rakijska jabuka. Njegova najveća vrednost u destilaciji može biti upravo u balansiranju sirovine sastavljene od više sorti.

Zašto je Granny Smith i danas toliko popularan?

Zato što ima vrlo malo direktnih zamena. Kombinacija jarko zelene boje, izrazite kiselosti, snažne hrskavosti, čvrstine i odlične sposobnosti čuvanja daje mu veoma prepoznatljiv identitet i više od 150 godina nakon njegovog nastanka.