Bugarska sorta dunje krupnog ploda i visoke otpornosti na erviniju

 

Hemus je bugarska sorta dunje stvorena u Plovdivu ukrštanjem sorti Pazardžijska jabukolika i Češka. Pripada grupi kvalitetnih bugarskih sorti koje su poslednjih decenija privukle veliku pažnju proizvođača u Srbiji, prvenstveno zbog dobre rodnosti, krupnog ploda, odličnih osobina za preradu i veoma značajne poljske otpornosti prema bakterioznoj plamenjači.

Plod Hemusa je krupan do veoma krupan, široko kruškolik do gotovo jabukolik, sa zelenožutom pokožicom koja u punoj zrelosti postaje svetložuta do limunžuta. Meso je kremastobelo, nežno, umereno sočno, slatko-nakiselo i karakteristične arome dunje.

Posebno važna osobina je mala izraženost kamenih ćelija u mesu, zbog čega je Hemus prijatniji za neposrednu potrošnju od mnogih tradicionalnih sorti dunje.

Sorta sazreva uglavnom početkom oktobra i može se dobro čuvati tokom jeseni i početka zime. Pogodna je za kompote, džemove, želee, sokove, voćne kaše i druge proizvode, a zbog dobrog sadržaja rastvorljivih materija i izražene dunjine arome veoma je zanimljiva i za proizvodnju dunjevače.

Poreklo sorte Hemus

Hemus je bugarska sorta dunje, stvorena u Institutu za voćarstvo u Plovdivu.

Prema bugarskim pomološkim izvorima nastala je ukrštanjem Pazardžijska jabukolika × Češka.

Pazardžijska jabukolika je stara lokalna bugarska sorta, dok se za Češku u bugarskim izvorima navodi da je lokalno održavana sorta verovatno svojevremeno preneta iz Češke.

Hemus pripada važnoj grupi bugarskih sorti dunje

Uz Hemus, u bugarskom oplemenjivanju posebno mesto imaju Asenica i Trijumf.

Sve tri sorte proširile su se i izvan Bugarske i već dugo se ispituju u Srbiji.

Njihov značaj dodatno je porastao nakon pojave bakteriozne plamenjače, koja predstavlja jedan od najozbiljnijih problema savremene proizvodnje dunje.

Hemus i Trijumf posebno su privukli pažnju zbog veoma dobre reakcije prema ovoj bolesti.

Stablo Hemusa

Stablo je srednje bujno, mada na plodnim zemljištima i snažnim podlogama može razviti prilično snažnu krošnju.

Grane imaju poluuspravan do rašireniji položaj, pa odraslo stablo može formirati relativno široku i dobro obraslu krošnju.

U domaćim ogledima Hemus je bio značajno bujniji od Leskovačke, ali nije pripadao najbujnijim ispitivanim sortama.

Bujnost zavisi od podloge, zemljišta, vode, rezidbe, starosti i opterećenja rodom.

Hemus u ogledu na Radmilovcu

Jedno od najvažnijih istraživanja za naše uslove sprovedeno je na Oglednom dobru Radmilovac Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Od 2010. do 2013. godine upoređivane su Leskovačka, Vranjska, Morava, Pazardžijska, Hemus, Asenica, Portugal i Trijumf.

Sva stabla bila su kalemljena na dunju MA, posađena na razmaku 4,5 × 3 m.

Hemus je u tom četvorogodišnjem periodu ostvario prosečno oko 48,3 kg ploda po stablu, odnosno oko 35,7 tona po hektaru u konkretnom sistemu gajenja.

Ove brojke ne predstavljaju prinos koji svaki proizvođač može očekivati, već potvrđuju da Hemus u našim uslovima ima dobar proizvodni potencijal.

Rana rodnost

Hemus se u bugarskim pomološkim opisima navodi kao sorta koja relativno rano ulazi u rod.

To predstavlja značajnu prednost u savremenom zasadu, jer se period do ekonomskog roda skraćuje. Rana rodnost ipak mora biti pravilno regulisana.

Mlado stablo koje prerano nosi previše plodova može usporiti razvoj krošnje i korenovog sistema.

Zato u prvim godinama ne treba težiti maksimalnom prinosu po svaku cenu.

Cvetanje

Hemus cveta srednje rano u okviru dunje.

Bugarski pomološki podaci navode približan period od druge polovine aprila do početka maja u tamošnjim klimatskim uslovima.

Datumi se, naravno, ne mogu direktno preneti na celu Srbiju. Temperatura tokom zime i proleća, nadmorska visina i lokalni položaj mogu pomeriti cvetanje više dana.

Dunja generalno cveta kasnije od kajsije, breskve i većeg dela šljive, pa prirodno izbegava deo najranijih prolećnih mrazeva.

To ipak ne znači da cvet ne može stradati od kasnijeg zahlađenja.

Da li je Hemus samooplodan?

Ne.

Hemus je samobesplodna sorta.

Ovo je danas veoma dobro dokumentovano i predstavlja važnu ispravku u odnosu na starije tekstove i pojedine rasadničke kataloge.

U trogodišnjem istraživanju reproduktivne biologije dunje konačno zametanje kod samooprašivanja Hemusa iznosilo je svega oko 0,46%.

Kod slobodnog oprašivanja konačno zametanje bilo je približno 19,1%.

Na osnovu indeksa samooplodnosti Hemus je jasno svrstan među self-incompatible, odnosno samobesplodne sorte.

Zato zasad Hemusa ne treba podizati kao jednosortni zasad bez odgovarajućih oprašivača.

Oprašivači za Hemus

U bugarskim pomološkim izvorima kao dobri oprašivači najčešće se navode Asenica, Trijumf i Portugalska.

U domaćoj proizvodnoj praksi često se navodi i Vranjska.

Najvažnije je da izabrani oprašivač ima dobro preklapanje perioda cvetanja sa Hemusom i da između sorti postoji kompatibilnost.

Za ozbiljan komercijalni zasad izbor i raspored oprašivača treba unapred planirati, a ne naknadno rešavati kada se pojavi slabije zametanje.

Polen

Hemus formira funkcionalan polen, ali sposobnost polena da klija ne znači da sopstvenim polenom može pouzdano da oplodi svoje cvetove.

Kod samobesplodnosti problem je u genetičkom mehanizmu kompatibilnosti polena i tučka.

To je razlog zbog kojeg zdravo i obilno cvetanje jednog stabla Hemusa ne garantuje visok rod ako u blizini nema odgovarajuće druge sorte.

Plod Hemusa

Hemus je poznat po krupnom do veoma krupnom plodu.

Klasični bugarski pomološki opisi često navode prosečnu masu oko 420–450 grama.

Takve vrednosti pokazuju genetički potencijal sorte, ali ne treba ih predstavljati kao standardnu masu svakog ploda. Savremena istraživanja u Srbiji daju znatno realniju sliku varijabilnosti.

U dvogodišnjem ogledu u okolini Čačka tokom 2023. i 2024. godine prosečna masa ploda Hemusa bila je oko 252,7 g. Razlika između približno 250 i više od 400 grama nije kontradikcija.

Krupnoća zavisi od opterećenja stabla, godine, vode, zemljišta, podloge, rezidbe i drugih proizvodnih uslova.

Oblik ploda

Plod je karakteristično široko kruškolik do jabukolik.

U bugarskim opisima često se koristi izraz zatupasto-kruškolik. Plod nije izrazito izdužen kao kod nekih tipično kruškolikih sorti dunje.

Širok je i relativno pravilan, a rebra uglavnom nisu jako izražena.

Takva forma predstavlja prednost kod mehaničkog pranja i prerade.

Boja pokožice

U trenutku berbe pokožica može biti zelenkastožuta, dok tokom potpune zrelosti i čuvanja prelazi u svetlolimunastu do žutu boju.

Površina je relativno glatka i prekrivena finim maljama. Malje na dunji su prirodna osobina pokožice i nemaju veze sa bolestima ili hemijskim tretmanima.

Kod potpuno zrelog ploda njihov intenzitet može biti manji.

Pokožica

Hemus ima relativno tanku i glatku pokožicu.

To doprinosi prijatnijem korišćenju ploda, ali znači i da se sa plodovima ne treba grubo postupati tokom berbe i transporta.

Neki komercijalni izvori navode odličnu transportabilnost, ali klasični bugarski opis je rezervisaniji i navodi da Hemus ne podnosi grubu manipulaciju i transport.

Zato je preciznije reći da se plod može uspešno transportovati uz pažljivo rukovanje.

Meso

Meso je kremastobelo, nežno, krto i umereno sočno.

Jedna od njegovih posebno cenjenih osobina jeste mala izraženost kamenih ćelija odnosno sklereida. Kod mnogih dunja veliki broj sklereida stvara karakteristično tvrdu, zrnastu i grubu teksturu mesa.

Hemus je u tom pogledu prijatniji.

Zbog mekše i finije strukture može se lakše koristiti i u svežem stanju nego veliki broj klasičnih sorti dunje.

Ukus

Ukus je slatko-nakiseo, prijatan i karakterističan za dunju.

U punoj zrelosti sorta razvija izraženu aromu. Stručni opisi upravo naglašavaju balans slasti i kiseline.

Takav ukus je veoma povoljan za preradu, jer proizvod ne zavisi samo od šećera već zadržava prirodnu svežinu.

Rastvorljive suve materije

Najnovije ispitivanje Asenice, Hemusa i Leskovačke u okolini Čačka pokazalo je veoma interesantan rezultat.

Nakon 15 dana čuvanja na sobnoj temperaturi Hemus je imao najviši sadržaj rastvorljivih suvih materija, 16,27% među ispitivanim sortama.

U istom istraživanju imao je i najviši indeks zrelosti. Autori su na osnovu kombinacije fizičkih i hemijskih osobina Hemus ocenili veoma povoljno za svežu potrošnju i preradu.

To je posebno značajan podatak jer je dobijen u savremenom istraživanju u agroekološkim uslovima Srbije.

Promene nakon berbe

Dunja se razlikuje od velikog broja voćnih vrsta po tome što se njen kvalitet može značajno menjati tokom kratkog perioda nakon berbe.

Kod Hemusa je tokom petnaestodnevnog čuvanja zabeležen rast indeksa zrelosti i rast rastvorljivih suvih materija. Plod postaje organoleptički prijatniji i aroma se bolje razvija.

To ne znači da svaku dunju treba držati dve nedelje pre prerade.

Stepen zrelosti pri berbi, temperatura i zdravstveno stanje ploda moraju se uzeti u obzir.

Kada sazreva Hemus?

Hemus sazreva krajem septembra i početkom oktobra, odnosno uglavnom početkom oktobra u tipičnim uslovima regiona.

Bugarski pomološki izvori često navode period približno 5–10. oktobra.

U Srbiji termin može biti nešto raniji ili kasniji u zavisnosti od lokaliteta i godine.

Hemus u našim uslovima uglavnom sazreva od kraja septembra do prve polovine oktobra.

Berba

Za duže čuvanje plod se bere kada je dostigao fiziološku zrelost, ali je još dovoljno čvrst za manipulaciju.

Za neposrednu preradu može se čekati izraženija tehnološka zrelost.

Boja pokožice postepeno prelazi iz zelenožute prema svetložutoj, a razvija se i karakteristična aroma.

Kod dunje namenjene rakiji posebno je važno da se ne bere prerano samo zato što je plod dostigao odgovarajuću veličinu.

Čuvanje Hemusa

Hemus ima dobru sposobnost čuvanja.

Bugarski izvori navode da se u običnim uslovima pravilno ubrani plodovi mogu očuvati do kraja decembra ili januara. Posebno se ističe dobra sposobnost zadržavanja kvaliteta mesa bez pojave određenih fizioloških poremećaja koji mogu biti problem kod drugih sorti.

Ipak, dužina čuvanja zavisi od trenutka berbe, temperature, relativne vlažnosti vazduha, zdravstvenog stanja i mehaničkih oštećenja ploda.

Hemus i bakteriozna plamenjača

Ovo je jedna od najvažnijih osobina sorte.

Hemus pokazuje visok nivo poljske otpornosti prema bakterioznoj plamenjači koju izaziva Erwinia amylovora.

U bugarskim istraživanjima najvažnijih sorti dunje tokom tri godine upravo su Hemus i Trijumf izdvojeni sa visokim nivoom poljske otpornosti.

Rezultati su bili toliko značajni da su ove sorte kasnije korišćene u dugogodišnjem programu oplemenjivanja dunje na otpornost prema erviniji.

To Hemus čini posebno interesantnim za savremene zasade.

Da li je Hemus potpuno otporan na erviniju?

Ne treba koristiti izraz potpuno otporan.

Poljska otpornost znači da sorta u realnim uslovima pokazuje značajno manju pojavu i razvoj bolesti od osetljivih sorti. To nije isto što i genetički imunitet.

Pri veoma visokom infekcionom pritisku, povredama i povoljnim vremenskim uslovima za bakteriju infekcija i dalje može biti moguća.

Zato ni kod Hemusa ne treba zanemarivati higijenu zasada, kontrolu bujnosti, uklanjanje zaraženih delova i druge preporučene mere zaštite.

Hemus i Leskovačka

U Srbiji je poređenje sa Leskovačkom posebno važno.

Leskovačka ima veliki istorijski značaj i predstavlja jednu od naših najvažnijih tradicionalnih sorti dunje. Hemus, sa druge strane, privlači pažnju zbog kombinacije krupnog ploda, dobre rodnosti, finijeg mesa i bolje poljske otpornosti prema erviniji.

To ipak ne znači da je Hemus „bolja Leskovačka“. Radi se o dve različite sorte, sa različitim osobinama, namenom i vrednošću.

Za proizvođača je važnije razumeti te razlike nego jednostavno jednu sortu proglašavati zamenom za drugu.

Druge bolesti

Visoka poljska otpornost prema erviniji ne znači da Hemus ne može imati probleme sa drugim patogenima.

Dunju mogu ugroziti bolesti lista, ploda i drveta, kao i truleži tokom sazrevanja i čuvanja. Zato Hemus ne treba predstavljati kao sortu za koju zaštita nije potrebna.

Zdrav sadni materijal, provetrena krošnja, dobra higijena zasada i zaštita prema stvarnim uslovima ostaju osnov proizvodnje.

Zemljište

Hemus najbolje rezultate postiže na dubokim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima.

Dunja ima relativno velike potrebe za vodom tokom razvoja ploda, ali ne podnosi dugotrajno zadržavanje vode oko korena. Na vrlo krečnim zemljištima izbor podloge postaje posebno važan zbog rizika od hloroze.

Pre podizanja većeg zasada korisnije je uraditi analizu zemljišta nego birati podlogu samo na osnovu opštih preporuka.

Podloge

Hemus je ispitivan na nekoliko značajnih vegetativnih podloga za dunju, uključujući Quince Provence, MA, BA 29 i B 12.

Bugarska istraživanja rasadničke proizvodnje potvrđuju dobru kompatibilnost i mogućnost uspešnog formiranja sadnica na ovim podlogama.

U Srbiji su posebno zastupljene MA i BA 29. U četvorogodišnjem ogledu na Radmilovcu Hemus je bio kalemljen na podlogu dunja MA.

Izbor podloge treba prilagoditi zemljištu, raspoloživoj vodi, željenoj bujnosti i sistemu sadnje.

Rezidba

Hemus formira dobar broj kratkih rodnih grančica.

Cilj rezidbe je da se održi otvorena i dobro osvetljena krošnja, bez nepotrebnog zgušnjavanja.

To ima dvostruki značaj.

Dobra osvetljenost omogućava bolji kvalitet ploda, dok provetrena krošnja smanjuje vlažnost i stvara nepovoljnije uslove za razvoj bolesti.

Kod sorte koja dobro rađa posebno je važno postepeno obnavljati rodno drvo i održavati ravnotežu između rasta i prinosa.

Hemus za svežu potrošnju

Za razliku od velikog broja vrlo tvrdih i izrazito trpkih dunja, Hemus se može koristiti i za svežu potrošnju.

Razlog je relativno nežno meso, umerena sočnost i mala izraženost kamenih ćelija. Naravno, ni Hemus nema teksturu moderne stone jabuke ili kruške. I dalje je reč o dunji.

Ali među dunjama pripada grupi sorti čiji je plod organoleptički prijatniji i pogodniji za neposrednu konzumaciju nakon dostizanja odgovarajuće zrelosti.

Hemus za preradu

Prerada je jedna od najvažnijih namena sorte.

Plod se može koristiti za kompot, slatko, džem, pekmez, žele, nektar, sok i voćne kaše. Krupnoća olakšava preradu jer je za istu količinu mase potrebno obraditi manji broj plodova.

Relativno pravilna površina i mala izraženost kamenih ćelija dodatno predstavljaju tehnološku prednost.

Savremeno istraživanje iz Čačka, u kojem je Hemus nakon kratkog čuvanja imao najviši sadržaj rastvorljivih suvih materija i najviši indeks zrelosti među tri ispitivane sorte, dodatno potvrđuje njegovu vrednost za preradu.

Hemus za rakiju od dunje

Hemus je veoma zanimljiva sirovina za proizvodnju dunjevače.

To nije zasnovano samo na rasadničkim opisima.

Hemus je bio jedna od devet sorti dunje uključenih u domaće kontrolisano istraživanje uticaja sorte na fermentaciju, alkoholni randman i kvalitet destilata.

U tom eksperimentu zajedno su proučavane Vranjska, Leskovačka, Morava, Pazardžijska, Hemus, Asenica, Portugalska, Trijumf i Rea's Mammoth.

Time imamo potvrdu da se tehnološka vrednost Hemusa za destilaciju ozbiljno istražuje i u našim uslovima.

Da li Hemus daje najviše rakije?

Ne.

To je važna razlika. U domaćem istraživanju najveći alkoholni randman imale su Leskovačka i Asenica, sa po 9,88 litara rakije jačine 40% vol. iz 100 kg ploda.

Hemus jeste bio tehnološki pogodna sorta za destilaciju, ali nije bio sorta sa najvećim alkoholnim randmanom u tom eksperimentu.

Zato nije korektno tvrditi da je Hemus „najbolja dunja za rakiju“ samo zato što u punoj zrelosti može imati visok sadržaj rastvorljivih materija.

Kvalitet rakije nije isto što i broj litara dobijenog alkohola.

Hemus i sadržaj šećera

Visokih 16,27% rastvorljivih suvih materija, izmerenih nakon petnaest dana čuvanja u novijem čačanskom istraživanju, veoma je zanimljiv rezultat.

Međutim, rastvorljive suve materije nisu isto što i fermentabilni šećeri.

Refraktometrijska vrednost obuhvata i druge rastvorljive materije prisutne u plodu.

Zato se iz vrednosti od 16,27% ne može direktno računati očekivani alkoholni randman kao da je ceo taj procenat šećer.

Za ozbiljnu proizvodnju potrebno je analizirati konkretnu sirovinu.

Pektin i rakija od Hemusa

Kao i druge dunje, Hemus sadrži značajnu količinu pektinskih materija.

Pektin je veoma koristan kod proizvodnje želea i nekih drugih prerađevina, ali kod proizvodnje rakije stvara dodatne tehnološke zahteve.

Dunja se teže usitnjava od mekšeg voća, a pektinska struktura otežava pripremu homogenog kljuka. Razgradnja pektina takođe je povezana sa nastankom metanola tokom fermentacije.

Zato pravilna priprema sirovine, izbor enzima kada se koriste, vođenje fermentacije i destilacije imaju veliki značaj.

Dozrevanje pre prerade

Kod Hemusa se nakon berbe mogu nastaviti korisne promene u plodu.

Novije istraživanje pokazuje povećanje rastvorljivih suvih materija i indeksa zrelosti tokom kratkog čuvanja.

Zato plod namenjen rakiji ne mora nužno biti prerađen istog trenutka kada je skinut sa stabla ako je ubran u odgovarajućoj fazi. Kontrolisano dozrevanje može doprineti boljoj aromatskoj i tehnološkoj zrelosti.

To ipak ne treba mešati sa nekontrolisanim stajanjem, truljenjem ili plesnivošću.

Fermentacija Hemusa

Za kvalitetnu dunjevaču važe ista osnovna pravila kao i za druge sorte, koristiti potpuno zreo i zdrav plod, dobro ga usitniti, što pre uspostaviti pravilnu alkoholnu fermentaciju i sprečiti razvoj neželjenih mikroorganizama.

Zbog relativno male količine soka i mnogo čvrstog tkiva dunja zahteva više pažnje pri pripremi kljuka nego šljiva ili grožđe.

Kvalitet sorte ne može nadoknaditi greške u fermentaciji.

Hemus u kupaži za dunjevaču

Hemus može biti zanimljiv i kao komponenta sortne kupaže dunja.

U Srbiji već postoje komercijalne rakije proizvedene kombinovanjem Hemusa sa Leskovačkom. Takav pristup ima tehnološkog smisla.

Različite sorte mogu doprineti različitim odnosom šećera, kiseline, aromatskog potencijala i strukture ploda.

Odvojena fermentacija i destilacija sorti, pa tek zatim kupažiranje destilata, omogućava još veću kontrolu konačnog stila rakije.

Značaj Hemusa za savremeno voćarstvo

Hemus je dobar primer sorte čiji značaj nije zasnovan samo na krupnom plodu.

Njegova prava vrednost je kombinacija više osobina dobrog prinosa, krupnog ploda, kvalitetnog i relativno nežnog mesa, dobrog čuvanja, široke mogućnosti prerade i visoke poljske otpornosti prema bakterioznoj plamenjači.

Upravo ta kombinacija objašnjava zašto se sorta iz Bugarske proširila u proizvodnju Srbije i drugih zemalja regiona.

Za proizvođače dunjevače dodatnu vrednost predstavlja činjenica da se Hemus već nalazi u ozbiljnim domaćim tehnološkim istraživanjima i praktičnoj proizvodnji rakije.

Najvažnije osobine sorte Hemus

• Bugarska sorta dunje
• Stvorena u Institutu za voćarstvo u Plovdivu
• Roditelji Pazardžijska jabukolika × Češka
• Srednje bujno stablo
• Relativno rano ulazi u rod
• Dobar proizvodni potencijal
• Na Radmilovcu prosečno oko 48,3 kg po stablu u četvorogodišnjem ogledu
• U istom ogledu približno 35,7 t/ha
• Samobesplodna sorta
• Zahteva odgovarajućeg oprašivača
• Asenica, Trijumf i Portugalska navode se kao oprašivači
• Plod krupan do veoma krupan
• Tradicionalni opisi navode oko 400–450 g
• U novom ogledu u Čačku prosečna masa bila oko 252,7 g
• Široko kruškolik do jabukolik oblik
• Zelenožuta pokožica koja dozrevanjem postaje svetložuta
• Fina maljavost pokožice
• Kremastobelo meso
• Nežno i umereno sočno
• Slatko-nakiseli ukus
• Izražena aroma dunje
• Mala izraženost kamenih ćelija
• Pogodna i za svežu potrošnju
• Sazreva krajem septembra i početkom oktobra
• Dobro se čuva tokom jeseni i početka zime
• Nakon kratkog čuvanja može dodatno povećati tehnološku zrelost
• U novom ogledu dostigao 16,27% rastvorljivih suvih materija nakon 15 dana čuvanja
• Visoka poljska otpornost prema Erwinia amylovora
• Nije apsolutno imuna na bakterioznu plamenjaču
• Pogodna za kompote, džemove, želee, sokove i druge prerađevine
• Pogodna za proizvodnju dunjevače
• Uključena u domaća naučna istraživanja kvaliteta destilata

Česta pitanja o dunji Hemus

Odakle potiče Hemus?

Hemus je bugarska sorta dunje, stvorena u Institutu za voćarstvo u Plovdivu.

Kako je nastao Hemus?

Bugarski pomološki izvori navode ukrštanje Pazardžijske jabukolike i Češke dunje.

Da li je Hemus isto što i Asenica?

Ne. Hemus i Asenica su dve različite bugarske sorte dunje, iako su obe stvorene u Plovdivu i danas se gaje i u Srbiji.

Da li je Hemus samooplodan?

Ne. Savremena kontrolisana istraživanja jasno pokazuju da je Hemus samobesplodan. Konačno zametanje nakon samooprašivanja bilo je svega oko 0,46%.

Koje sorte oprašuju Hemus?

U bugarskim izvorima najčešće se navode Asenica, Trijumf i Portugalska, dok se u domaćoj proizvodnoj praksi često koristi i Vranjska.

Da li je Hemus rodna sorta?

Da. Ima dobar proizvodni potencijal. U četvorogodišnjem ogledu na Radmilovcu prosečan rod iznosio je oko 48,3 kg po stablu, odnosno približno 35,7 t/ha u konkretnom sistemu gajenja.

Koliko je krupan plod Hemusa?

Hemus je krupnoplodna sorta. Tradicionalni opisi navode oko 400–450 g, ali je u istraživanju sprovedenom 2023. i 2024. u okolini Čačka prosečna masa iznosila oko 252,7 g. Krupnoća značajno zavisi od godine i opterećenja stabla.

Kakvog je oblika Hemus?

Plod je široko kruškolik, zatupasto-kruškolik do gotovo jabukolik.

Kakve je boje zreli plod?

U berbenoj zrelosti može biti zelenkastožut, a tokom pune zrelosti prelazi u svetložutu do limunžutu boju.

Kakvo je meso Hemusa?

Meso je kremastobelo, nežno, umereno sočno i slatko-nakiselo, sa karakterističnom aromom dunje. Posebna prednost je mala izraženost kamenih ćelija.

Može li Hemus da se jede svež?

Da. Zbog nežnijeg mesa i manje izraženih sklereida Hemus je pogodniji za svežu potrošnju od mnogih tradicionalnih sorti dunje, naročito nakon odgovarajućeg dozrevanja.

Kada sazreva Hemus?

Uglavnom krajem septembra i početkom oktobra, a u pojedinim uslovima berba se može produžiti u prvu polovinu oktobra.

Može li Hemus da se čuva?

Da. Pravilno ubrani zdravi plodovi mogu se dobro čuvati tokom jeseni i početka zime. Tradicionalni bugarski opisi navode čuvanje približno do decembra ili januara u odgovarajućim uslovima.

Da li je Hemus otporan na erviniju?

Hemus ima visok nivo poljske otpornosti prema bakterioznoj plamenjači. To je potvrđeno višegodišnjim bugarskim istraživanjima.

Da li to znači da Hemus ne može da dobije erviniju?

Ne. Poljska otpornost nije isto što i potpuni imunitet. Pri veoma velikom infekcionom pritisku bolest i dalje može predstavljati problem.

Da li je Hemus otporniji od Leskovačke na erviniju?

Hemus se upravo zbog dobre reakcije prema Erwinia amylovora često razmatra kao zanimljiva alternativa u područjima gde bakteriozna plamenjača predstavlja veliki problem. To ipak ne znači da Leskovačka nema druge veoma vredne osobine.

Koliko rastvorljivih suvih materija ima Hemus?

U novijem ogledu u okolini Čačka nakon 15 dana čuvanja izmereno je 16,27%, najviše među Hemusom, Asenicom i Leskovačkom u toj fazi ispitivanja.

Da li 16,27% znači isto toliko šećera?

Ne. Rastvorljive suve materije uključuju šećere, ali i druge rastvorljive sastojke ploda. Zato se ova vrednost ne može direktno koristiti kao procenat fermentabilnog šećera.

Da li je Hemus dobar za preradu?

Da. Veoma je pogodan za kompote, džemove, pekmeze, želee, sokove, nektare i druge proizvode od dunje.

Da li je Hemus dobar za rakiju?

Da. Hemus je vrlo zanimljiva sorta za proizvodnju dunjevače i bio je uključen u domaće kontrolisano istraživanje fermentacije i destilacije devet sorti dunje.

Da li Hemus daje najviše rakije?

Ne. U pomenutom domaćem istraživanju najveći alkoholni randman imale su Leskovačka i Asenica. Hemus jeste pogodna sirovina, ali ga nije opravdano proglašavati sortom sa najvećim randmanom.

Zašto je Hemus zanimljiv za dunjevaču?

Zbog dobre tehnološke zrelosti, izražene arome, povoljnog kvaliteta mesa i mogućnosti dostizanja visokog sadržaja rastvorljivih suvih materija. Konačan kvalitet rakije ipak zavisi i od zrelosti, fermentacije i destilacije.

Koje podloge mogu da se koriste za Hemus?

Hemus je ispitivan na Quince Provence, MA, BA 29 i B 12. U Srbiji su posebno značajne MA i BA 29, a izbor podloge treba prilagoditi zemljištu i sistemu proizvodnje.

Zašto je Hemus zanimljiv za savremene zasade u Srbiji?

Zbog kombinacije krupnog ploda, dobre rodnosti, kvalitetnog mesa, široke primene i potvrđene visoke poljske otpornosti prema bakterioznoj plamenjači.