Bugarska sorta dunje krupnog ploda i izuzetne rodnosti

 

Trijumf je bugarska sorta dunje, Cydonia oblonga Mill., stvorena u Plovdivu ukrštanjem sorti Pazardžijska jabukolika i Češka. Pripada grupi poznih sorti i poznata je po veoma krupnim plodovima, visokoj rodnosti i dobroj pogodnosti za različite vidove prerade. U savremenim ogledima u Srbiji pokazala je vrlo zanimljive osobine i kao sirovina za proizvodnju rakije.

Trijumf je posebno važan zato što se kod njega dobra proizvodna svojstva ne zasnivaju samo na tradicionalnim opisima. Sorta je tokom poslednjih decenija detaljno ispitivana na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde su analizirani rodnost, bujnost, biologija oplodnje, osobine ploda, hemijski sastav, čuvanje i pogodnost za proizvodnju destilata. U četvorogodišnjem ogledu u beogradskom području Trijumf je imao najveći prosečan prinos među osam ispitivanih sorti, dok je u posebnom istraživanju rakije dao veoma dobar alkoholni randman.

Poreklo Trijumfa

Trijumf je stvoren u Bugarskoj.

Bugarski pomološki izvori dosledno navode roditeljsku kombinaciju Pazardžijska jabukolika × Češka.

Sorta je selekcionisana u Plovdivu, tada jednom od najvažnijih centara bugarskog voćarstva. U bugarskim sortnim opisima navodi se kao standardna domaća sorta uvedena tokom druge polovine 20. veka. Pazardžijska jabukolika je stara bugarska sorta dunje, dok se za sortu Češka u bugarskim izvorima navodi da je verovatno unesena iz Češke.

Ista roditeljska kombinacija korišćena je i u stvaranju sorte Hemus, ali Trijumf i Hemus nisu ista sorta. Razlikuju se po vremenu sazrevanja, obliku ploda, biološkim osobinama i drugim proizvodnim karakteristikama.

Trijumf ili Triumph?

U bugarskom originalu naziv se piše Триумф, dok se u međunarodnoj literaturi najčešće sreće oblik Triumph.

U srpskom Registru priznatih sorti koristi se oblik Trijumf. Isti oblik zato je najprirodniji za upotrebu na srpskom jeziku.

Sorta se i dalje nalazi u zvaničnom sortimentu Republike Srbije pod vrstom Cydonia oblonga Mill.

Trijumf u Srbiji

Iako nije domaća srpska sorta, Trijumf je već dovoljno dugo prisutan u našem sortimentu da je predmet ozbiljnih domaćih istraživanja.

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu proučavao ga je zajedno sa sortama Leskovačka, Vranjska, Morava, Pazardžijska, Hemus, Asenica i Portugal.

Istraživanja su obuhvatila biologiju oplodnje, fenologiju, rast, rodnost, morfologiju i hemijski sastav plodova, skladištenje i proizvodnju rakije.

U stručnom pregledu srpskog voćarstva iz 2024. Trijumf se, zajedno sa Asenicom i Hemusom, navodi među sortama koje se nalaze u novijim zasadima dunje u Srbiji.

Stablo Trijumfa

Tradicionalni bugarski opisi Trijumf karakterišu kao sortu umerene bujnosti koja formira približno loptastu krošnju i dobro se razgranava.

Rezultati iz Srbije pokazuju da bujnost može biti značajna.

U četvorogodišnjem ogledu na Radmilovcu sorte su pokazale velike razlike u vegetativnom rastu, a Trijumf je pripadao grupi sorti koje su istovremeno razvijale snažno stablo i davale veoma visoke prinose.

Razlike između tradicionalnog opisa „umereno bujan“ i rezultata pojedinačnih ogleda nisu neobične.

Na konačnu bujnost dunje snažno utiču podloga, zemljište, raspoloživost vode, razmak sadnje, opterećenost rodom i klimatski uslovi.

Zato bujnost Trijumfa nije apsolutna osobina koja će biti identična u svakom zasadu.

Rano stupanje u rod

Bugarski sortni opisi navode da Trijumf rano počinje da rađa i da ima veoma dobru rodnost.

Ova osobina potvrđena je i u srpskim ogledima. U četvorogodišnjem istraživanju od 2010. do 2013. Trijumf je imao najviši prosečan prinos među ispitivanim sortama.

Takav rezultat je posebno značajan jer Trijumf nije poređen samo sa slabije produktivnim sortama, već i sa vrlo rodnim kultivarima kao što su Portugal, Asenica i Morava.

Rodnost Trijumfa u Srbiji

U ogledu na Radmilovcu prosečan prinos Trijumfa tokom četiri godine iznosio je 67,4 kg po stablu.

Preračunato na korišćeni sklop zasada, prosečna vrednost iznosila je približno 49,9 t/ha. Po pojedinim godinama prinos po stablu kretao se od približno 39,9 do čak 104,5 kg.

Ovi brojevi ne predstavljaju očekivani ili garantovani prinos Trijumfa u svakom komercijalnom zasadu. Oni predstavljaju rezultat konkretnog četvorogodišnjeg ogleda u beogradskom voćarskom području.

Njihova prava vrednost je u tome što potvrđuju veoma visok proizvodni potencijal sorte.

Trijumf i Leskovačka

Poređenje sa Leskovačkom posebno je zanimljivo jer je ona najvažnija sorta dunje u Srbiji.

U pomenutom četvorogodišnjem ogledu Leskovačka je prosečno dala 29,1 kg po stablu, dok je Trijumf dao 67,4 kg.

Međutim, Leskovačka je bila znatno slabije bujna, pa je po efikasnosti prinosa u odnosu na veličinu stabla razlika bila mnogo manja.

To pokazuje da se sorte ne mogu procenjivati samo prema kilogramima po stablu.

Trijumf ima veoma veliki ukupni proizvodni potencijal, dok kompaktnije sorte mogu imati drugačiji odnos veličine stabla i prinosa.

Cvetanje

Bugarski izvori Trijumf opisuju kao rano do srednje rano cvetajuću sortu.

U četvorogodišnjem fenološkom istraživanju osam sorti dunje na Radmilovcu cvetanje celog ispitivanog sortimenta odvijalo se uglavnom tokom treće dekade aprila i prve dekade maja. Tačan kalendarski datum početka cvetanja nije stalan.

Može se značajno pomerati između godina u zavisnosti od temperatura tokom zime i ranog proleća.

Trijumf nije samooplodna sorta

Kod Trijumfa je pitanje oplodnje posebno važno zato što se na pojedinim komercijalnim internet stranicama može pronaći tvrdnja da je sorta samooplodna.

Kontrolisana naučna istraživanja sprovedena u Srbiji pokazala su suprotno. Trijumf je klasifikovan kao samobesplodan, odnosno self-incompatible.

U trogodišnjem ogledu samooprašivanje Trijumfa dalo je svega 3,19% inicijalno zametnutih plodova, dok na kraju ispitivanja nije ostao nijedan plod – konačno zametanje bilo je 0%.

Kod slobodnog oprašivanja konačno zametanje dostiglo je 24,30%, što je bilo najviše među osam ispitivanih sorti.

Ovo je veoma snažan dokaz da je prisustvo kompatibilnog polena od velikog značaja za redovnu rodnost Trijumfa.

Oprašivanje Trijumfa

Bugarski pomološki izvori kao odgovarajućeg oprašivača tradicionalno navode sortu Portugal. U detaljnijim bugarskim opisima navode se i Asenica, Hemus i Trimoncijum.

Važnije od samog trgovačkog spiska oprašivača jeste ono što pokazuju kontrolisana istraživanja: Trijumf pri slobodnom oprašivanju zametne višestruko više plodova nego pri samooprašivanju.

Istraživanja biologije oplodnje dodatno su pokazala da je pojava inkompatibilnih polenovih cevčica mnogo izraženija pri samooprašivanju nego pri otvorenom oprašivanju. Savremeni rad iz 2023. ponovo je Trijumf svrstao među samobesplodne sorte.

Polen Trijumfa

Zanimljivo je da samobesplodnost Trijumfa nije posledica lošeg polena.

Naprotiv. U istraživanjima mikrosporogeneze i klijavosti polena Trijumf i Asenica izdvojili su se među sortama sa najpravilnijom mejozom i najvećom klijavošću polena.

To znači da Trijumf može davati kvalitetan polen, ali sopstveni polen nije efikasan za njegovo sopstveno oplođenje zbog genetski uslovljene inkompatibilnosti.

Ovo je važna razlika između loše vitalnosti polena i samobesplodnosti.

Trijumf ima dobar polen, ali ne prihvata pouzdano sopstveni polen.

Uticaj temperature na polen

Istraživanja osam sorti dunje pokazala su da temperatura veoma snažno utiče na klijanje polena i rast polenovih cevčica.

Na 8 °C prosečna klijavost polena ispitivanih sorti bila je svega oko 22,7%, dok je na 16 °C iznosila oko 62,6%, a na 24 °C približno 72,2%.

To pokazuje zašto vreme tokom cvetanja može snažno uticati na konačan rod čak i kod sorte sa kvalitetnim polenom.

Plod Trijumfa

Krupnoća ploda jedna je od glavnih osobina sorte.

Bugarski tradicionalni opis navodi prosečnu masu od približno 420 g.

Plod je najčešće pravilnog, zaobljeno-kruškastog oblika, relativno gladak i sa slabo izraženim rebrima.

Savremeno istraživanje u Srbiji praktično je potvrdilo ovaj opis. U ogledu na Radmilovcu prosečna masa ploda Trijumfa iznosila je 421,9 g.

To ga je svrstalo među dve sorte sa plodovima težim od 400 g u posmatranom istraživanju.

Dimenzije ploda

U istom srpskom istraživanju prosečne dimenzije ploda Trijumfa bile su dužina 84,5 mm i širina 94,3 mm.

Indeks oblika iznosio je 0,90, zbog čega su autori plod klasifikovali kao blago spljošten. Tradicionalni bugarski opisi koriste izraz zaobljeno-kruškast. Ova dva opisa nisu nužno u suprotnosti.

Oblik dunje može varirati u zavisnosti od godine, lokaliteta, broja semena, položaja ploda na stablu i uslova oplodnje.

Pokožica

Pokožica je tanka i u početku zelenkastožuta.

Sa sazrevanjem prelazi u izraženiju žutu boju. Bugarski opisi navode relativno malo malja na površini i slabo izražena rebra.

Upravo pravilnost, glatka površina i velika dimenzija ploda doprinose dobrom vizuelnom kvalitetu sorte.

Meso ploda

Meso Trijumfa opisuje se kao:

• žućkastobelo
• krto
• umereno do dobro sočno
• kiselkasto
• prijatno aromatično.

Bugarski detaljniji sortni opisi navode i odsustvo izraženih kamenastih granula u mesu.

U srpskom senzornom istraživanju Trijumf je pokazao vrlo dobru sočnost i relativno malu oporost.

Čvrstina ploda

U istraživanju iz 2018. čvrstina mesa Trijumfa iznosila je 5,3 kg/cm².

Od devet ispitivanih sorti samo Pazardžijska je imala mekše meso.

Autori su upravo Trijumf i Pazardžijsku izdvojili kao sorte čija manja čvrstina može predstavljati prednost za preradu.

To je važno kod dunje zato što izrazito tvrdo meso povećava mehaničke zahteve tokom usitnjavanja sirovine.

Senzorne osobine ploda

U senzornom testu plod Trijumfa dobio je:

• izgled – 8,0/10
• ukus – 7,0/10
• aroma – 6,5/10
• oporost – 1/3
• sočnost – 3/3.

Ocena 1 za oporost predstavljala je nizak nivo oporosti, dok je ocena 3 za sočnost predstavljala najviši nivo u korišćenoj skali.

Trijumf je zajedno sa Moravom imao najsočnije plodove među svim sortama u ogledu.

Autori su ga zbog kombinacije male oporosti i velike sočnosti svrstali među sorte pogodne i za konzumaciju ploda.

Kada sazreva Trijumf?

Trijumf je pozna sorta dunje.

Bugarski sortni opisi navode sazrevanje tokom druge polovine oktobra, najčešće oko sredine do poslednje trećine meseca.

U četvorogodišnjem istraživanju na Radmilovcu svih osam ispitivanih sorti sazrevalo je tokom oktobra.

U domaćoj praksi Trijumf se zato može očekivati posle ranijih sorti dunje, ali konkretan termin berbe zavisi od godine i lokaliteta.

Kasno sazrevanje je važna osobina

Pozno sazrevanje ima nekoliko posledica.

Plod ima dugu vegetacionu sezonu u kojoj može da razvije krupnoću, šećere i aromu.

Sa druge strane, u područjima sa kratkom toplom sezonom ili veoma ranim jesenjim mrazevima postoji veći rizik da puna zrelost ne bude postignuta.

Bugarski pomološki opis upravo zbog kasnog sazrevanja ne svrstava Trijumf među sorte za najhladnije položaje sa ranim jesenjim mrazevima.

Hemijski sastav ploda

Jedno od najkorisnijih savremenih istraživanja Trijumfa sprovedeno je 2018. godine na Radmilovcu.

Potpuno zreli plodovi imali su:

15,0% rastvorljivih suvih materija

8,41% ukupnih šećera

7,33% invertnih šećera

1,03% saharoze

0,71% ukupnih kiselina, izraženih kao jabučna kiselina.

Ove vrednosti predstavljaju konkretan ogled i ne treba ih tumačiti kao fiksan hemijski sastav svakog Trijumfa.

Zrelost, prinos, voda, temperatura i godina mogu značajno promeniti sastav ploda.

Šećeri

Sa 8,41% ukupnih šećera Trijumf se u pomenutom ogledu nalazio u srednjem do boljem delu ispitivanog sortimenta.

Posebno je zanimljiv sadržaj saharoze od 1,03%. Veću vrednost imala je samo sorta Hemus sa 1,08%, dok je Trijumf bio neposredno iza nje.

Za proizvodnju rakije mnogo je važnija ukupna količina fermentabilnih šećera nego samo saharoza, ali ovaj podatak dodatno pokazuje specifičan hemijski profil sorte.

Kiseline

Ukupna kiselost Trijumfa u ogledu iznosila je 0,71%.

To ga nije svrstalo ni među izrazito kisele ni među izrazito niskokisele sorte. Odnos šećera i kiselina veoma je važan za ukus dunje.

Kod Trijumfa je kombinacija umerene kiselosti, velike sočnosti i male oporosti dala relativno prijatan senzorni profil.

Zašto je Trijumf zanimljiv za preradu?

Trijumf ima nekoliko osobina koje su tehnološki korisne:

• veoma krupan plod
• velika rodnost
• relativno meko meso
• dobra sočnost
• malo izražena oporost
• solidan sadržaj rastvorljivih materija i šećera
• pravilniji oblik ploda.

U istraživanju fizičkih osobina upravo su Trijumf i Pazardžijska zbog manje čvrstine ocenjeni kao naročito pogodni za preradu.

Plod se tradicionalno koristi za kompote, džemove, slatko, žele, nektare i druge proizvode od dunje.

Trijumf za rakiju

Trijumf ima vrlo zanimljiv potencijal kao rakijska sorta dunje.

Najvažnije je što za ovu procenu postoje direktni podaci iz Srbije, a ne samo opšte tvrdnje da je „aromatična dunja dobra za rakiju“.

U naučnom istraživanju iz 2022. rakije su proizvedene od devet sorti dunje pod istim eksperimentalnim uslovima. Među njima se nalazio i Trijumf.

To omogućava mnogo ozbiljniju procenu njegovog tehnološkog potencijala.

Alkoholni randman Trijumfa

U eksperimentu je 100 kg ploda Trijumfa dalo količinu alkohola ekvivalentnu približno 9,28 litara rakije jačine 40% vol.

To je bio jedan od najvećih prinosa alkohola u celom ogledu.

Najveći randman imali su Leskovačka i Asenica sa po 9,88 litara 40% vol. na 100 kg ploda, dok je Morava dala 9,32 litra. Trijumf sa 9,28 litara bio je neposredno iza njih. Najnižu vrednost imao je Rea's Mammoth sa 7,20 litara.

Ovi rezultati pokazuju da Trijumf može imati veoma dobar alkoholni potencijal.

Kako je proizvedena eksperimentalna rakija?

U pomenutom istraživanju plod je nakon berbe ostavljen 14 dana na 16 °C kako bi dostigao odgovarajući stepen zrelosti.

Zatim je opran i usitnjen. Komini su dodati voda, pektolitički enzim, selekcionisani Saccharomyces cerevisiae kvasac i hraniva za kvasac, a pH je podešen na približno 3,4. Fermentacija je trajala 15 dana, nakon čega je izvedena dvostruka destilacija.

Zbog ovako kontrolisanog postupka razlike među dobijenim destilatima mogle su se mnogo pouzdanije povezati sa sortom nego kod poređenja rakija proizvedenih potpuno različitim tehnologijama.

Hemijski profil rakije od Trijumfa

Rakija od Trijumfa u ovom eksperimentu imala je specifičan sastav isparljivih jedinjenja.

Posebno se izdvojila po dve vrednosti. Imala je najveću koncentraciju aldehida među ispitivanim sortama 451,67 mg/l apsolutnog alkohola. Istovremeno je imala najmanje etil-acetata 313,69 mg/l apsolutnog alkohola.

Autori naglašavaju da su svi uzorci fermentisani i destilisani istim postupkom, pa su registrovane razlike u velikoj meri povezane sa genotipom sorte.

Da li veliki alkoholni randman znači i najbolju rakiju?

Ne nužno.

Istraživanje iz 2022. detaljno je analiziralo hemijski sastav rakija, ali nije dalo konačnu senzornu rang-listu svih devet destilata prema kojoj bi se moglo tvrditi da Trijumf daje najbolju rakiju.

Autori su zaključili da su se po ukupnom kvalitetu ploda naročito izdvojile Morava, Leskovačka i Asenica, dok su Leskovačka i Asenica dale najveći alkoholni randman.

Za Trijumf je zato najpreciznije reći da ima veoma dobar tehnološki potencijal za rakiju i visok alkoholni randman, ali dostupna istraživanja ne opravdavaju tvrdnju da je njegov destilat senzorno najbolji među sortama dunje.

Aroma Trijumfa i rakija

U senzornoj analizi svežeg ploda aroma Trijumfa ocenjena je sa 6,5/10.

To je bila dobra, ali ne najviša vrednost među ispitivanim sortama.

Morava i Rea's Mammoth dostigli su 8/10, dok je Asenica imala 7,5.

Ovaj podatak je važan jer pokazuje da krupnoća i rodnost sorte nisu isto što i maksimalan aromatski intenzitet.

Kod rakije konačni aromatski profil zavisi i od:

• stepena zrelosti
• fermentacije
• zdravstvenog stanja ploda
• destilacije
• odvajanja frakcija.

Dunja ima manje fermentabilnih šećera nego šljiva

Kod dunje je proizvodnja rakije tehnološki zahtevnija nego što veliki i aromatičan plod može sugerisati.

Naučni rad o devet sorti naglašava dve bitne osobine dunje relativno mnogo pektinskih materija i relativno malo fermentabilnih šećera.

Zbog toga su pravilno usitnjavanje, potpuno iskorišćenje šećera i uredna fermentacija posebno značajni kod rakije od dunje.

Trijumf je u pomenutom eksperimentu, uprkos tome, dao veoma dobar alkoholni randman.

Pektin i metanol

Pektin je prirodni sastojak dunje.

Tokom prerade iz pektinskih materija može nastajati metanol, zbog čega je njegov sadržaj jedan od važnih parametara kontrole rakije od dunje.

U eksperimentu sa Trijumfom i još osam sorti svi dobijeni destilati bili su u granicama propisa koje su autori koristili u vreme istraživanja.

To pokazuje da sortni potencijal treba posmatrati zajedno sa pravilno vođenom fermentacijom i destilacijom.

Berba za preradu

Trijumf sazreva kasno, pa se kod njega fiziološka i tehnološka zrelost razvijaju duboko u oktobru.

Za preradu nije dovoljno posmatrati samo promenu boje pokožice. Tokom sazrevanja kod dunje menjaju se rastvorljive suve materije, šećeri, kiseline, čvrstina i intenzitet arome.

U naučnom eksperimentu sa proizvodnjom rakije plod nije prerađen neposredno nakon skidanja sa stabla, već je dodatno dozrevao 14 dana pre prerade.

To pokazuje da je kod dunje stanje ploda u trenutku prerade veoma važan deo tehnološkog kvaliteta sirovine.

Čuvanje Trijumfa

Trijumf se veoma dobro pokazao i u domaćim ogledima čuvanja.

U istraživanju osam sorti plodovi su od 15. oktobra do 15. marta čuvani u hladnjači sa normalnom atmosferom na 0–2 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 80%.

Trijumf i Asenica imali su najmanji relativni gubitak čvrstine ploda – približno 20%.

Kada su objedinjene sve posmatrane karakteristike, Leskovačka i Trijumf ocenjeni su kao sorte koje su pokazale najbolje osobine tokom skladištenja.

Ovaj rezultat je značajan jer Trijumf ima relativno nežnije meso, ali se uprkos tome dobro ponašao tokom produženog hladnog čuvanja.

Čuvanje u običnim uslovima

Tradicionalni bugarski sortni opisi navode da se plodovi Trijumfa u običnim uslovima mogu dobro održati do kraja decembra.

Navodi se i mala sklonost pojavi gorkih pega i mekog truljenja tokom tog perioda.

Ovi tradicionalni podaci dobro se uklapaju sa rezultatima kontrolisanog srpskog ogleda u hladnjači, gde je Trijumf takođe pripadao najboljim sortama za čuvanje.

Transport

Iako se dobro čuva, tradicionalni bugarski opis upozorava da plod zbog tanke pokožice nije naročito pogodan za grub transport.

To na prvi pogled deluje kao kontradikcija sa dobrim skladištenjem, ali nije.

Sposobnost čuvanja u kontrolisanim uslovima i otpornost na mehaničke udare tokom transporta predstavljaju dve različite osobine.

Krupna dunja sa tankom pokožicom može dobro zadržavati kvalitet tokom skladištenja, a ipak biti osetljiva na udarce i pritisak.

Trijumf i bakteriozna plamenjača

Jedan od najvažnijih zdravstvenih podataka o Trijumfu odnosi se na bakterioznu plamenjaču, koju izaziva Erwinia amylovora.

Dugogodišnja bugarska istraživanja izdvojila su sorte Hemus i Trijumf kao sorte sa:

visokim nivoom poljske otpornosti prema bakterioznoj plamenjači.

Ovi rezultati bili su dovoljno značajni da su Hemus i Trijumf korišćeni kao polazni materijal u desetogodišnjem bugarskom programu stvaranja novih otpornijih selekcija dunje.

Poljska otpornost ne znači imunost

Izraz „visoka poljska otpornost“ treba tumačiti precizno.

Ne znači da Trijumf ne može da se zarazi bakterijom Erwinia amylovora.

Znači da je u terenskim ispitivanjima pokazao znatno bolju sposobnost da ograniči bolest od osetljivijih genotipova.

Zato je pravilnije govoriti o visokoj tolerantnosti ili poljskoj otpornosti nego o apsolutnoj imunosti.

Zašto je otpornost na Erwiniju važna kod dunje?

Dunja pripada porodici Rosaceae i može biti veoma osetljiva na bakterioznu plamenjaču.

Bolest može zahvatiti:

• cvetove
• mladare
• grane
• pa i veće delove stabla.

Kod osetljivih sorti u povoljnim uslovima za patogen štete mogu biti veoma velike.

Zbog toga dokumentovana poljska otpornost Trijumfa predstavlja važnu proizvodnu osobinu, a ne samo sporednu pomološku zanimljivost.

Trijumf kao roditeljski materijal

Visoka rodnost i povoljna reakcija prema bakterioznoj plamenjači učinile su Trijumf zanimljivim i za oplemenjivanje.

Srpsko četvorogodišnje istraživanje zaključilo je da Trijumf i Portugal, zbog visokog proizvodnog potencijala, predstavljaju dobar početni materijal za stvaranje novih sorti dunje visoke rodnosti.

U Bugarskoj je Trijumf korišćen upravo u oplemenjivačkim programima usmerenim na otpornost prema Erwiniji.

To je dodatna potvrda njegovog genetičkog značaja.

Podloge

Trijumf je ispitivan na nekoliko vegetativnih podloga dunje.

Poljoprivredni univerzitet u Plovdivu proučavao je njegovu proizvodnju sadnica na podlogama Quince Provence, MA, BA 29 i B 12.

Sorta je mogla uspešno da se proizvodi na svim ispitivanim podlogama, dok su brzina prijema kalema i razvoj sadnica zavisili od kombinacije sorte, podloge i načina kalemljenja.

U srpskim višegodišnjim ogledima reproduktivnih i pomoloških osobina Trijumf je bio kalemljen na podlogu MA.

Trijumf kao sorta za rakiju – šta zaista znamo?

Za razliku od mnogih opisa voćnih sorti u kojima se izraz „odlična za rakiju“ koristi bez dokaza, kod Trijumfa postoje konkretni eksperimentalni podaci.

Potvrđeno je da:

• ima krupan i sočan plod
• ima relativno meko meso pogodno za preradu
• u jednom srpskom ogledu sadrži oko 15% rastvorljivih suvih materija
• ima solidan sadržaj fermentabilnih šećera
• u kontrolisanoj proizvodnji daje visok alkoholni randman
• može dati hemijski ispravan destilat karakterističnog sortnog profila.

Nije, međutim, naučno potvrđeno da daje senzorno najbolju dunjevaču među sortama.

To je važna razlika između proizvodnog potencijala i konačnog senzornog kvaliteta rakije.

Trijumf u odnosu na Leskovačku za rakiju

Leskovačka je u Srbiji mnogo poznatija kao rakijska sorta.

U eksperimentu iz 2018. Leskovačka je imala:

16,2% rastvorljivih suvih materija

i 9,15% ukupnih šećera,

dok je Trijumf imao:

15,0% rastvorljivih materija

i 8,41% ukupnih šećera.

Leskovačka je zato u tom ogledu ostvarila nešto veći alkoholni randman – 9,88 naspram 9,28 litara rakije od 40% vol. na 100 kg ploda.

Trijumf je, međutim, bio mnogo krupniji i sočniji, uz znatno veću rodnost u ranijem četvorogodišnjem ogledu.

Dve sorte zato imaju različite proizvodne profile.

Trijumf u odnosu na Moravu

Morava se u eksperimentu iz 2018. izdvojila po hemijskom i senzornom kvalitetu ploda.

Imala je 16,8% rastvorljivih suvih materija i 9,76% ukupnih šećera, uz vrlo visoke senzorne ocene.

Trijumf je imao nešto manje šećera i slabije ocenjen intenzitet arome, ali se izdvojio velikom sočnošću i krupnoćom.

Alkoholni randman bio je gotovo identičan:

Morava – 9,32 l/40% vol. na 100 kg

Trijumf – 9,28 l/40% vol. na 100 kg.

Ovo je dobar primer koliko različiti putevi mogu dovesti do sličnog alkoholnog prinosa.

Najvažnije karakteristike sorte Trijumf

• Vrsta: dunja, Cydonia oblonga Mill.
• Naziv: Trijumf
• Međunarodni oblik: Triumph
• Poreklo: Bugarska
• Mesto stvaranja: Plovdiv
• Roditelji: Pazardžijska jabukolika × Češka
• Status u Srbiji: nalazi se u zvaničnom sortimentu
• Bujnost: umerena do jača, zavisno od podloge i uslova
• Krošnja: približno loptasta prema bugarskim sortnim opisima
• Stupanje u rod: rano
• Rodnost: veoma visoka
• Prosečan prinos u četvorogodišnjem ogledu u Srbiji: 67,4 kg po stablu
• Prosečan prinos u istom ogledu: približno 49,9 t/ha
• Cvetanje: rano do srednje rano
• Samooplodnost: samobesplodna sorta
• Konačno zametanje pri samooprašivanju u trogodišnjem ogledu: 0%
• Konačno zametanje pri slobodnom oprašivanju: 24,30%
• Polen: dobra klijavost
• Tradicionalno navedeni oprašivači: Portugal, Asenica, Hemus i Trimoncijum
• Plod: krupan
• Masa ploda u srpskom ogledu: 421,9 g
• Dužina ploda: 84,5 mm
• Širina ploda: 94,3 mm
• Oblik: zaobljeno-kruškast do blago spljošten
• Pokožica: tanka, zelenkastožuta do žuta
• Meso: žućkastobelo, krto i sočno
• Čvrstina mesa u jednom ogledu: 5,3 kg/cm²
• Oporost: niska
• Sočnost: visoka
• Sazrevanje: druga polovina oktobra
• Rastvorljive suve materije u jednom srpskom ogledu: 15,0%
• Ukupni šećeri: 8,41%
• Invertni šećeri: 7,33%
• Saharoza: 1,03%
• Ukupne kiseline: 0,71%
• Namena: sveža potrošnja i različiti vidovi prerade
• Pogodnost za rakiju: veoma dobra tehnološka svojstva
• Alkoholni randman u jednom kontrolisanom ogledu: 9,28 l rakije od 40% vol. na 100 kg ploda
• Skladištenje: u domaćem ogledu među najboljim sortama zajedno sa Leskovačkom
• Bakteriozna plamenjača: visok nivo poljske otpornosti, ali nije imuna
• Poseban značaj: visoka rodnost i vredan genitor u oplemenjivanju dunje

Česta pitanja o dunji Trijumf

Odakle potiče Trijumf?

Trijumf je bugarska sorta stvorena u Plovdivu.

Koji su roditelji sorte Trijumf?

Pazardžijska jabukolika i Češka.

Da li je Trijumf isto što i Hemus?

Nije. Obe sorte imaju isto navedeno roditeljsko poreklo, ali predstavljaju različite selekcije sa različitim osobinama.

Da li je Trijumf priznat u Srbiji?

Da. Trijumf se nalazi u zvaničnom sortimentu dunje Republike Srbije.

Da li je Trijumf samooplodan?

Ne. Kontrolisana istraživanja Univerziteta u Beogradu svrstala su ga među samobesplodne sorte.

Koliko je bilo zametanje pri samooprašivanju?

U trogodišnjem ogledu konačno zametanje nakon samooprašivanja bilo je 0%.

Koliko je bilo zametanje pri slobodnom oprašivanju?

Prosečno 24,30%, što je bilo najviše među osam ispitivanih sorti.

Da li Trijumf ima loš polen?

Ne. Naprotiv, u istraživanjima se izdvojio dobrom klijavošću polena. Problem je genetska samonekompatibilnost, a ne sterilnost polena.

Koje sorte mogu da ga oprašuju?

Bugarski pomološki opisi tradicionalno navode Portugal, Asenicu, Hemus i Trimoncijum, uz uslov da se njihovo cvetanje preklapa sa Trijumfom.

Da li je Trijumf rodna sorta?

Da. U četvorogodišnjem ogledu na Radmilovcu imao je najveći prosečan prinos među ispitivanim sortama.

Koliki je bio prinos?

Prosečno 67,4 kg po stablu, odnosno oko 49,9 t/ha u konkretnim uslovima ogleda.

Koliko je krupan plod?

U istraživanju iz Srbije prosečna masa iznosila je 421,9 g.

Kakav je oblik ploda?

Tradicionalno se opisuje kao zaobljeno-kruškast, dok je u jednom srpskom ogledu imao blago spljošten oblik.

Kakvo je meso?

Žućkastobelo, krto, relativno sočno, kiselkasto i prijatno aromatično.

Kada sazreva?

Uglavnom tokom druge polovine oktobra.

Da li je Trijumf pozna sorta?

Da. Spada u pozne sorte dunje.

Koliko šećera ima?

U jednom domaćem istraživanju plod je imao 8,41% ukupnih šećera i 15% rastvorljivih suvih materija. Te vrednosti zavise od godine i zrelosti.

Da li je dobra sorta za rakiju?

Da. Direktno istraživanje u Srbiji pokazalo je visok alkoholni randman i dobru tehnološku pogodnost za preradu.

Koliki alkoholni randman može dati?

U kontrolisanom ogledu dobijeno je približno 9,28 litara rakije od 40% vol. na 100 kg ploda.

Da li Trijumf daje najbolju dunjevaču?

Takav zaključak nije naučno potvrđen. Postoje pouzdani podaci o njegovom dobrom alkoholnom randmanu i hemijskom profilu destilata, ali ne i dokaz da je senzorno najbolja sorta za rakiju.

Da li je otporan na Erwiniju?

Bugarska terenska istraživanja pokazala su visok nivo poljske otpornosti prema Erwinia amylovora. To ipak nije potpuna imunost.

Da li se dobro čuva?

Da. U srpskom ogledu hladnog skladištenja Trijumf i Leskovačka pokazali su najbolje ukupne osobine među ispitivanim sortama.

Da li je pogodan samo za preradu?

Ne. Zbog velike sočnosti i male oporosti u istraživanjima je ocenjen kao pogodan i za konzumaciju ploda, iako je dunja kao vrsta mnogo značajnija za preradu.