Rana italijanska kruška atraktivnog ploda i odličnog ukusa

 

Karmen, odnosno međunarodno Carmen, savremena je italijanska sorta kruške nastala planskim ukrštanjem sorti Dr. Jules Guyot i Bella di Giugno. Stvorena je u Forliju, u okviru poznatog italijanskog programa oplemenjivanja kruške, sa ciljem dobijanja rane sorte koja će istovremeno imati krupan i privlačan plod, dobar ukus, visoku rodnost i bolje osobine čuvanja od velikog broja tradicionalnih letnjih krušaka.

Karmen se upravo po toj kombinaciji osobina razlikuje od mnogih starih ranih sorti. Plod je srednje krupan do krupan, izduženo kruškolik, zelenožute osnovne boje sa atraktivnim crvenim rumenilom. Meso je svetlo, fino, čvrsto, sočno i aromatično, sa prijatnom slatkoćom i osvežavajućom kiselinom.

Posebna prednost sorte je rana berba. U Italiji dospeva približno 20–25 dana pre Viljamovke, dok se u Srbiji u praksi najčešće bere tokom jula, uz određeno pomeranje termina prema lokalitetu i godini.

Karmen je prvenstveno stona kruška, namenjena svežoj potrošnji, ali kvalitetno i potpuno zrelo voće može se koristiti i za sokove, kompote, voćne kaše i druge vrste prerade. Može se koristiti i za rakiju od kruške, mada po toj nameni nema tradiciju i sortnu reputaciju kakvu ima Viljamovka.

Poreklo sorte Karmen

Karmen je nastala 1980. godine u Italiji, u tadašnjem Istituto Sperimentale per la Frutticoltura u Forliju, instituciji čiji je program oplemenjivanja kruške danas deo italijanskog CREA.

Roditeljska kombinacija je Dr. Jules Guyot × Bella di Giugno.

Sejanac koji će kasnije postati Karmen izdvojen je 1989. godine i ispitivan pod selekcionom oznakom ISF FO 80-18-69. Sorta je komercijalno počela da se širi oko 2000. godine, a evropska zaštita sorte dobijena je 2006. godine.

Karmen zato pripada relativno novoj generaciji evropskih sorti kruške, za razliku od Viljamovke, Košije, Abate Fetel ili Konferansa, čije poreklo seže znatno dalje u prošlost.

Ko je stvorio Karmen?

Sorta je nastala u programu oplemenjivanja Instituta za voćarstvo u Forliju.

Sa njenim stvaranjem i selekcijom posebno je povezan italijanski oplemenjivač Lorenzo Rivalta, jedan od ključnih stručnjaka višedecenijskog programa stvaranja novih sorti kruške u Forliju.

Taj program započeo je 1968. godine, a osim Karmen dao je i sorte kao što su Tosca, Turandot, Norma, Aida, Bohème i Falstaff. CREA danas Karmen zvanično navodi među komercijalno uvedenim sortama nastalim u programu oplemenjivanja kruške u Forliju.

Kako je Karmen dobila ime?

Ime Carmen prati tradiciju oplemenjivačkog centra u Forliju da novim sortama daje imena poznatih opera.

Tako su iz istog programa nastale sorte Tosca, Norma, Turandot, Aida, Bohème i Carmen.

Naziv Karmen odnosi se na čuvenu operu Georgesa Bizeta, a ne na geografsku oblast ili osobu povezanu sa poreklom sorte.

Roditelji Karmen

Oba roditelja Karmen pripadaju ranim evropskim kruškama.

Dr. Jules Guyot, kod nas često Gijotka, francuska je rana letnja sorta poznata po ranom sazrevanju i sočnom plodu.

Bella di Giugno, odnosno Junska lepotica, veoma je rana kruška italijanskog sortimenta.

Njihovim ukrštanjem oplemenjivači su želeli da zadrže vrlo ranu zrelost, ali dobiju privlačniji, krupniji i kvalitetniji plod sa boljim mogućnostima transporta i čuvanja.

Karmen je upravo u tom pogledu predstavljala veliki napredak u odnosu na veliki broj starijih ranih krušaka.

Botanička pripadnost

Karmen pripada evropskoj gajenoj kruški Pyrus communis L.

Vegetativno se razmnožava kalemljenjem, pa sva prava stabla sorte Karmen treba da potiču od vegetativno umnoženog sortnog materijala.

Seme iz ploda Karmen neće dati novu Karmen krušku, već genetički novi sejanac.

Stablo i bujnost

Stablo Karmen je srednje bujno do bujno, sa izraženijom tendencijom uspravnog rasta.

Italijanski podaci iz oplemenjivačkog centra u Forliju opisuju ga kao srednje do jače bujno, sa uspravnim habitusom.

Ovo je važno pri izboru podloge. Na sejancu divlje kruške stablo može razviti značajnu bujnost, dok se na vegetativnim podlogama dunje može znatno lakše kontrolisati i prilagoditi intenzivnom zasadu.

Konačna veličina stabla zavisi od podloge, zemljišta, navodnjavanja, ishrane, rezidbe i opterećenja rodom.

Karmen dobro podnosi kalemljenje na dunju

Jedna od značajnih proizvodnih prednosti je dobra kompatibilnost sa podlogama dunje.

Italijanska ispitivanja navode dobru afinitetnu kompatibilnost Karmen sa dunjom, a sorta rano počinje da rađa i kada je kalemljena na dunju i kada je na generativnoj podlozi kruške.

To je značajno za savremene intenzivne zasade.

Podloge poput dunje MA, BA29 i drugih odgovarajućih klonskih podloga mogu omogućiti manja stabla, ranije stupanje u rod i veću gustinu sadnje.

Izbor ipak mora biti prilagođen tipu zemljišta i sadržaju kreča.

Rano stupanje u rod

Karmen rano ulazi u rodnost.

To je bio jedan od ciljeva njenog stvaranja i jedna od osobina zbog kojih je privukla pažnju proizvođača.

U italijanskim ogledima rano stupanje u rod zabeleženo je i na sejancu kruške i na podlogama dunje. Kod mladih stabala ipak ne treba forsirati maksimalan rod prerano.

Preveliko opterećenje može usporiti razvoj krošnje i ograničiti vegetativni rast koji je potreban za formiranje budućeg proizvodnog potencijala.

Rodnost

Karmen je visoko i prilično redovno rodna sorta.

U eksperimentalnim zasadima oplemenjivačkog centra u Forliju tokom perioda 2000–2011. zabeležena proizvodnja bila je približno 20% viša od Viljamovke u njihovim uslovima ispitivanja.

Tu brojku ne treba pretvarati u pravilo da će Karmen u svakom voćnjaku dati 20% više roda od Viljamovke. Prinos zavisi od podloge, broja stabala po hektaru, oprašivanja, zemljišta, vode, rezidbe i klimatskih uslova.

Podatak ipak veoma dobro pokazuje visok genetički potencijal rodnosti sorte.

Cvetanje

Karmen cveta srednje kasno, približno u isto vreme kao Viljamovka.

To navodi direktno italijanski oplemenjivački centar koji je sortu stvorio.

Vreme cvetanja je značajno jer omogućava dobro preklapanje sa nekoliko važnih komercijalnih sorti kruške. Naravno, kalendarski datum cvetanja nije isti u Italiji, Srbiji i drugim proizvodnim područjima.

Zavisi od zimskih i prolećnih temperatura, nadmorske visine i ekspozicije.

Da li je Karmen samooplodna?

Karmen ne treba planirati kao jedinu sortu u zasadu bez odgovarajućeg oprašivača.

Izvorni italijanski podaci za sortu izričito preporučuju druge sorte kao oprašivače, što znači da se u komercijalnoj proizvodnji oslanja na unakrsno oprašivanje.

Najbolji oprašivači za Karmen

Italijanski stručni izvori kao preporučene oprašivače navode Viljamovku, Konferans i Košiju.

U pojedinim rasadničkim preporukama pojavljuje se i Tosca.

Za naše zasade najvažnije je da se period cvetanja stvarno preklapa na konkretnom lokalitetu.

Pčele i drugi insekti imaju ključnu ulogu u prenosu polena, pa ni najbolja sortna kombinacija ne daje pun potencijal ako tokom cvetanja nema dovoljno aktivnosti oprašivača.

Plod Karmen

Karmen daje srednje krupan do krupan plod.

Italijanski podaci navode prosečnu masu oko 190 grama. I domaći proizvođač Frueko za plodove iz Srbije navodi približno istu prosečnu masu oko 190 g.

U pojedinim godinama, uz dobro proređivanje i odgovarajuće uslove, pojedinačni plodovi mogu biti i krupniji.

Zato 190 g treba razumeti kao dobru orijentacionu prosečnu vrednost, a ne kao fiksnu masu sorte.

Oblik ploda

Plod je karakterističnog izduženog kruškastog oblika.

U italijanskoj literaturi opisuje se i kao calebassiforme, odnosno oblikom donekle podseća na Kaiser, sa izduženim telom i užim vratom.

Upravo taj oblik, zajedno sa crvenim rumenilom, razlikuje Karmen od velikog broja tradicionalnih ranih krušaka.

Plod je vizuelno veoma privlačan i lako prepoznatljiv na tržištu.

Pokožica

Osnovna boja pokožice u vreme berbe je zelenožuta.

Na osunčanoj strani razvija se intenzivno crveno rumenilo koje najčešće zahvata približno 20–30% površine ploda, mada kod pojedinačnih plodova može biti i znatno šire.

Na površini su vidljive relativno krupne lenticele.

Kako plod dozreva, osnovna zelena boja prelazi prema svetlijoj žutoj, a crveno rumenilo postaje još upečatljivije.

Zašto je crveno rumenilo važno?

Veliki broj ranih letnjih krušaka ima zelen ili žutozelen plod bez naročito atraktivne dopunske boje.

Karmen je upravo zbog kombinacije veličine, izduženog oblika i crvenog rumenila stvorila prepoznatljivu tržišnu nišu.

To je jedan od razloga zbog kojih je sorta ubrzo nakon uvođenja postala vrlo tražena u Italiji, a kasnije se proširila u druge zemlje.

Meso

Meso je belo do kremastobelo, fine teksture, čvrsto, sočno i aromatično.

Za ranu letnju krušku ima veoma dobru konzistenciju.

Upravo to je jedna od njenih najvećih prednosti u odnosu na sorte koje veoma brzo omekšavaju nakon berbe.

Karmen kombinuje dovoljno čvrstine za transport i manipulaciju sa prijatnim, sočnim mesom kada dostigne konzumnu zrelost.

Ukus

Ukus je sladak, ali sa jasno prisutnom osvežavajućom kiselinom.

Zbog toga Karmen nije jednostavno veoma slatka kruška.

Odnos šećera i kiselina daje joj življi i svežiji profil, što je posebno prijatno kod letnje sorte.

Rastvorljive suve materije

Hemijski sastav zavisi od lokaliteta, opterećenja rodom i vremena berbe.

U jednom višegodišnjem istraživanju Karmen je imala prosečno oko 12% rastvorljivih suvih materija, sa godišnjim vrednostima približno 11,2–12,8%.

U komercijalnim italijanskim opisima zrelih plodova mogu se pronaći i vrednosti oko 13,5 °Brix.

Razlika je normalna i pokazuje zašto za voćnu sortu ne treba navoditi jedan Brix kao nepromenljivu osobinu.

Kiselost

U istom istraživanju titrabilna kiselost Karmen kretala se približno oko 0,40–0,52%, sa višegodišnjim prosekom oko 0,45%.

To objašnjava njen karakterističan ukus.

Kiselost je dovoljno prisutna da plod ne deluje jednostavno sladunjavo, ali nije toliko visoka da Karmen postane izrazito kisela kruška.

Kada sazreva Karmen?

Karmen je rana letnja sorta.

U svom izvornom području Emilia-Romagna bere se približno 20–25 dana pre Viljamovke. Italijanski izvori berbu najčešće smeštaju u prvu ili drugu polovinu jula, zavisno od lokaliteta i godine.

U Srbiji imamo i praktičnu potvrdu: domaći proizvođač Frueko navodi sredinu jula, odnosno približno 25 dana pre Viljamovke.

Karmen u Srbiji sazreva tokom jula, najčešće oko sredine do druge polovine meseca, približno tri nedelje pre Viljamovke.

Tačan datum zavisi od položaja, godine i podloge.

Berba

Plod za skladištenje i udaljeniji transport treba brati u berbenoj zrelosti, dok je još dovoljno čvrst.

Tokom dozrevanja meso omekšava, razvija se više arome, osnovna boja pokožice prelazi prema žutoj i ukus postaje puniji.

Kruške generalno ne treba ostavljati predugo na stablu do potpune mekane konzumne zrelosti, jer se najbolji kvalitet često postiže kada se uberu u fiziološki odgovarajućem trenutku i zatim dozrevaju nakon berbe.

Čuvanje Karmen

Za ranu krušku Karmen ima vrlo dobre mogućnosti čuvanja.

U naučnom istraživanju šest ranih sorti kruške, Karmen je nakon osam nedelja skladištenja na 2 °C još uvek zadržavala prihvatljive fizičko-hemijske i senzorne osobine. To je veoma važna prednost.

Mnoge veoma rane kruške imaju izuzetno kratak period čuvanja i moraju se prodati gotovo odmah nakon berbe.

Karmen proizvođaču daje znatno više vremena za distribuciju i plasman.

Transportabilnost

Karmen relativno dobro podnosi pakovanje, manipulaciju i transport.

Čvrstina mesa i pokožice jedna je od osobina zbog kojih se sorta uspešno proširila iz Italije i u udaljena proizvodna područja.

Američka ispitivanja takođe je opisuju kao sortu dobre izdržljivosti pri manipulaciji i transportu.

Naravno, plod u konzumnom stadijumu omekšava i zahteva pažljivije rukovanje nego plod upravo skinut u berbenoj zrelosti.

Zemljište

Karmen najbolje rezultate postiže na dubokim, plodnim i dobro dreniranim zemljištima.

Konkretan zahtev snažno zavisi od podloge.

Na dunji je korenov sistem plići i proizvodnja zahteva preciznije navodnjavanje i ishranu. Na sejancu kruške stablo je bujnije i razvija dublji korenov sistem.

Kod zemljišta sa mnogo aktivnog kreča treba posebno paziti na izbor podloge zbog rizika od hloroze.

Položaj

Za visok kvalitet ploda poželjni su sunčani i dobro provetreni položaji.

Sunčeva svetlost posebno doprinosi razvoju atraktivnog crvenog rumenila.

Previše zasenjeni plodovi ostaju zeleniji i manje atraktivni.

Istovremeno, otvorena krošnja smanjuje zadržavanje vlage i omogućava bolju pokrivenost pri zaštiti zasada.

Rezidba

Karmen ima tendenciju uspravnog rasta, pa rezidbom i savijanjem grana treba postepeno formirati povoljniji odnos vegetativnog i rodnog rasta.

Kod mladog stabla cilj nije samo ograničiti visinu. Potrebno je formirati kvalitetne rodne grane i obezbediti dobro osvetljenje.

Preterano jaka zimska rezidba može dodatno podstaći bujnost i formiranje velikog broja vertikalnih mladara.

Proređivanje plodova

Kod veoma dobrog zametanja može biti korisno proređivanje plodova.

Karmen prirodno ima dobar potencijal krupnoće, ali prevelik broj plodova smanjuje prosečan kalibar. Regulisanjem roda moguće je dobiti ujednačenije i krupnije kruške i istovremeno smanjiti iscrpljivanje stabla.

Kod rane stone sorte krupan i vizuelno atraktivan plod ima posebno veliki tržišni značaj.

Bakteriozna plamenjača

Odnos Karmen prema bakterioznoj plamenjači – Erwinia amylovora zahteva oprez.

Postoje eksperimentalni rezultati u kojima je Karmen nakon veštačke inokulacije pokazala relativno nisku osetljivost u poređenju sa drugim ispitivanim sortama.

Međutim, u drugom ogledu u Kaliforniji tokom jake epidemije bakteriozne plamenjače stabla Karmen bila su ozbiljno oštećena i uklonjena iz daljeg prikupljanja podataka.

Zbog toga je ne treba označavati kao sortu otpornu na erviniju.

Reakcija očigledno zavisi od soja bakterije, podloge, klime, bujnosti stabla i infekcionog pritiska.

Čađava krastavost i druge bolesti

Pojedini izvori Karmen opisuju kao relativno tolerantnu prema nekim bolestima.

Kruška Karmen zahteva standardno praćenje i zaštitu od bolesti i štetočina kruške u skladu sa lokalnim uslovima. Posebno je važno koristiti zdrav i deklarisan sadni materijal.

Jedan dobar rezultat prema jednom patogenu nije dovoljan da sorta dobije opštu etiketu otpornosti.

Kruškina buva

Kruškina buva, odnosno vrste roda Cacopsylla, predstavlja jednog od važnijih štetnih organizama u intenzivnim zasadima kruške.

Za Karmen ne treba obećavati specifičnu otpornost bez dovoljno stabilnih podataka. U jednom višegodišnjem ispitivanju zabeležen je značajan napad kruškine buve uprkos relativno dobroj reakciji prema pojedinim bolestima.

To pokazuje zašto se zdravstvena vrednost sorte mora posmatrati po pojedinačnim štetnim organizmima.

Karmen za svežu potrošnju

Sveža potrošnja je glavna namena Karmen.

Rana berba omogućava joj da se pojavi na tržištu pre velikog dela glavnog sortimenta.

Plod je dovoljno krupan, vrlo atraktivan, sočan i aromatičan. Posebnu prednost predstavlja slatko-kiselkasti profil koji osvežava tokom letnjih meseci.

Zbog toga je Karmen pre svega moderna desertna letnja kruška.

Karmen za salate

Čvrsto meso i osvežavajuća kiselost čine je dobrom i za voćne i druge sveže salate.

Ne raspada se tako brzo kao vrlo mekane kruške, a crveno rumenilo daje presečenom plodu atraktivan izgled.

Domaći proizvođači je upravo za svežu potrošnju i salate navode kao osnovnu namenu.

Karmen za sok

Karmen se može koristiti za sok od kruške, naročito potpuno zreli plodovi koji nisu odgovarajućeg kalibra ili izgleda za stonu prodaju.

Njena prednost je prisustvo i šećera i osvežavajuće kiseline. To može dati življi sok od izrazito slatkih i niskokiselih sorti.

Međutim, Karmen nije prvenstveno selekcionisana kao industrijska sorta za sok, pa je ekonomski najvrednija kada kvalitetan plod završi u svežoj prodaji.

Karmen za kompot i preradu

Čvrsta struktura ploda omogućava upotrebu i za kompot, voćne kaše i druge vrste prerade.

Za termičku obradu može biti korisno što meso u početku ima dobru čvrstinu.

Potpuno zrelo voće je mekše i aromatičnije, pa izbor faze zrelosti treba prilagoditi proizvodu koji se želi dobiti.

Karmen za rakiju od kruške

Karmen može da se koristi i za proizvodnju rakije od kruške.

Ipak, važno je pravilno odrediti njeno mesto.

Karmen nije stvorena kao rakijska sorta i nema tradicionalnu reputaciju Viljamovke, koja je zbog svog intenzivnog aromatskog profila jedna od klasičnih svetskih krušaka za destilaciju.

Kod Karmen je osnovna komercijalna vrednost u kvalitetnom stonom plodu.

Za rakiju su najzanimljiviji potpuno zreli i zdravi plodovi koji zbog kalibra, oblika ili površinskih nedostataka nisu namenjeni prodaji kao prva klasa.

Potencijal Karmen za destilaciju

Karmen ima fino i aromatično meso, ali nema dovoljno objavljenih sortno specifičnih istraživanja destilata da bi joj se unapred pripisivao određeni aromatski profil rakije.

Prednosti sirovine su sočnost, dobra zrelost, prisustvo fermentabilnih šećera i prijatna voćna aroma.

Konačan kvalitet mnogo više zavisi od pune zrelosti i tehnologije nego od atraktivnog izgleda ploda.

Berba za rakiju

Karmen namenjenu destilaciji treba ostaviti do pune tehnološke zrelosti.

To je kasnija faza od one u kojoj se voće bere za duži transport. Plod treba da razvije maksimalnu aromu i odgovarajući sadržaj šećera, ali mora ostati zdrav.

Kruška koja je potpuno zrela i mekša može biti odlična sirovina.

Trula i plesniva kruška nije.

Fermentacija

Pre fermentacije plodove treba sortirati i usitniti u homogenu masu.

Korisno je izmeriti stvarni sadržaj rastvorljivih suvih materija i pH kljuka.

Karmen ne treba fermentisati na osnovu pretpostavke da svaki plod ima 12 ili 14 °Brix, jer sadržaj šećera zavisi od godine i zrelosti. Kontrolisana fermentacija pomaže očuvanju sortnog voćnog karaktera.

Nakon završetka fermentacije destilaciju ne treba nepotrebno odlagati.

Karmen u kupaži za rakiju

Karmen može biti posebno interesantna u kupaži sa drugim sortama kruške.

Njena sočnost i osvežavajuća kiselina mogu doprineti balansu, dok izrazito aromatične sorte mogu doneti snažniji mirisni karakter.

U tom smislu kombinovanje sa Viljamovkom ili drugim kvalitetnim aromatičnim kruškama može imati tehnološkog smisla.

To ne znači da postoji jedna univerzalno najbolja kupaža – odnos treba određivati prema stvarnom sastavu i karakteru destilata.

Karmen u Srbiji

Karmen je danas prisutna i u komercijalnim zasadima u Srbiji.

Domaći proizvođači je gaje upravo zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnog ploda.

Jedan od domaćih proizvodnih opisa navodi berbu sredinom jula, plod prosečne mase oko 190 g i period plasmana od leta duboko u jesen zahvaljujući mogućnosti hladnog čuvanja.

Sorta je zanimljiva i zato što na tržište dolazi pre Viljamovke, kada je ponuda kvalitetnih domaćih krušaka još relativno ograničena.

Karmen u zvaničnom sortimentu Srbije

U registru Ministarstva poljoprivrede Srbije pojavljuje se naziv Karmen, što potvrđuje njeno prisustvo u zvaničnom domaćem sortimentu.

Za kupca sadnog materijala ipak je najvažnije da dobije deklarisanu sadnicu poznate sorte i podloge.

Kod intenzivnog zasada izbor podloge gotovo je jednako važan kao izbor same sorte.

Značaj sorte Karmen

Karmen je vrlo dobar primer uspešnog savremenog oplemenjivanja kruške.

Njeni roditelji su stare evropske rane sorte, ali potomak je dobio kombinaciju osobina koja bolje odgovara modernoj proizvodnji ranu zrelost, veći i privlačniji plod, crveno rumenilo, dobru rodnost, rani početak rodnosti, kvalitetno aromatično meso i bolju čuvljivost nego što je uobičajeno za veoma rane kruške.

Upravo zato je iz relativno novog italijanskog oplemenjivačkog programa uspela da se proširi u veći broj evropskih i svetskih proizvodnih područja.

Njena primarna vrednost ostaje vrhunska rana stona kruška, dok prerada predstavlja dodatni način korišćenja potpuno zrelih plodova.

Najvažnije osobine sorte Karmen

• Italijanska sorta kruške
• Pripada vrsti Pyrus communis
• Stvorena u Forliju
• Ukrštanje izvršeno 1980. godine
• Roditelji Dr. Jules Guyot × Bella di Giugno
• Selekcionisana 1989. kao ISF FO 80-18-69
• Komercijalno uvedena oko 2000. godine
• Evropska zaštita sorte dobijena 2006.
• Ime prati tradiciju naziva poznatih opera
• Lorenzo Rivalta imao je ključnu ulogu u njenoj selekciji
• Stablo srednje bujno do bujno
• Uspravnog habitusa
• Dobra kompatibilnost sa podlogama dunje
• Rano stupa u rod
• Visoko i redovno rodna
• U ogledima u Forliju imala oko 20% veću proizvodnju od Viljamovke
• Cveta srednje kasno, približno sa Viljamovkom
• Za siguran rod treba odgovarajući oprašivač
• Preporučeni oprašivači uključuju Viljamovku, Konferans i Košiju
• Plod srednje krupan do krupan
• Prosečna masa oko 190 g
• Izduženo kruškast do blago kalebasast oblik
• Zelenožuta osnovna boja
• Atraktivno crveno rumenilo
• Krupne lenticele
• Meso belo do kremastobelo
• Fine teksture
• Čvrsto, sočno i aromatično
• Sladak ukus sa prijatnom kiselinom
• Rana letnja sorta
• Sazreva približno 20–25 dana pre Viljamovke
• U Srbiji se uglavnom bere tokom jula
• Za ranu sortu ima vrlo dobru sposobnost čuvanja
• U kontrolisanom istraživanju očuvala prihvatljiv kvalitet najmanje osam nedelja na 2 °C
• Ne treba je proglašavati otpornom na bakterioznu plamenjaču
• Primarno namenjena svežoj potrošnji
• Pogodna za salate, sokove i druge prerađevine
• Može se koristiti i za rakiju od kruške
• Nije tradicionalna rakijska sorta poput Viljamovke

Česta pitanja o kruški Karmen

Odakle potiče Karmen?

Karmen je italijanska sorta kruške, nastala u oplemenjivačkom programu Instituta za voćarstvo u Forliju, danas delu CREA.

Koje sorte su roditelji Karmen?

Roditelji su Dr. Jules Guyot i Bella di Giugno. Ukrštanje je izvršeno 1980. godine.

Ko je stvorio Karmen?

Karmen je nastala u programu oplemenjivanja kruške u Forliju, a sa njenom selekcijom posebno je povezan italijanski oplemenjivač Lorenzo Rivalta.

Kada je Karmen nastala?

Ukrštanje je izvršeno 1980., a perspektivni sejanac selekcionisan je 1989. godine kao ISF FO 80-18-69. Komercijalno širenje počelo je oko 2000. godine.

Kada je zaštićena sorta Karmen?

Evropska zaštita sorte dobijena je 2006. godine.

Zašto se zove Karmen?

Ime prati praksu oplemenjivačkog programa iz Forlija da novim sortama daje imena poznatih opera – Carmen, Tosca, Norma, Aida, Turandot i Bohème.

Da li je Karmen rana sorta?

Da. To je rana letnja kruška koja dospeva približno 20–25 dana pre Viljamovke.

Kada Karmen sazreva u Srbiji?

U našim uslovima uglavnom se bere tokom jula, najčešće oko sredine do druge polovine meseca, uz pomeranje termina u zavisnosti od lokaliteta i godine. Domaći komercijalni zasad navodi sredinu jula.

Da li Karmen sazreva u avgustu?

Na hladnijim položajima ili u pojedinim godinama berba može da se pomeri, ali stabilniji stručni podatak je da Karmen sazreva oko tri nedelje pre Viljamovke. Zato je ne treba generalno opisivati kao klasičnu srednjeavgustovsku sortu.

Koliko je krupan plod Karmen?

Prosečna masa se najčešće navodi oko 190 grama, pa pripada srednje krupnim do krupnim kruškama.

Kakvog je oblika?

Plod je izduženo kruškast, sa užim vratom, a u italijanskoj pomologiji poredi se i sa karakterističnim oblikom sorte Kaiser.

Kakve je boje?

Osnovna boja je zelenožuta, dok crveno rumenilo najčešće pokriva približno 20–30% površine ploda.

Kakvog je ukusa Karmen?

Meso je fino, čvrsto, sočno i aromatično. Ukus je sladak, ali uz dovoljno kiseline da ostane osvežavajući.

Da li je Karmen samooplodna?

U komercijalnom zasadu na Karmen treba gledati kao na sortu kojoj je potreban odgovarajući oprašivač. Izvorni italijanski stručni podaci preporučuju Viljamovku, Konferans i Košiju.

Koji su dobri oprašivači za Karmen?

Najčešće se preporučuju Viljamovka, Konferans i Košija, uz uslov da se na konkretnom lokalitetu njihovo cvetanje dovoljno preklapa sa Karmen.

Da li Karmen rano počinje da rađa?

Da. Rano stupanje u rod jedna je od njenih značajnih proizvodnih prednosti, kako na sejancu kruške tako i na odgovarajućim podlogama dunje.

Da li je Karmen rodna?

Da. Ima visok potencijal rodnosti. U ogledima u Forliju u periodu 2000–2011. proizvodnja je bila približno 20% viša nego kod Viljamovke u istim eksperimentalnim uslovima.

Može li Karmen da se kalemi na dunju?

Da. Karmen pokazuje dobru kompatibilnost sa podlogama dunje, što je značajno za savremene guste zasade.

Može li Karmen dugo da se čuva?

Za ranu krušku – veoma dobro. Kontrolisano istraživanje pokazalo je da je nakon osam nedelja na 2 °C još zadržavala prihvatljive organoleptičke osobine.

Da li Karmen dobro podnosi transport?

Da. Čvrstina ploda i relativno dobra postberbena izdržljivost predstavljaju važne komercijalne prednosti sorte.

Da li je Karmen otporna na erviniju?

Ne treba je tako predstavljati. Postoje ispitivanja u kojima je pokazala relativno nisku osetljivost, ali i ogled u kojem je tokom snažne epidemije Erwinia amylovora ozbiljno oštetila stabla Karmen. Zato nema osnova za tvrdnju da je sorta otporna.

Da li je Karmen dobra za svežu potrošnju?

Da. To je njena glavna namena. Krupan atraktivan plod, sočnost, fina tekstura i balans slasti i kiseline čine je veoma kvalitetnom letnjom desertnom kruškom.

Da li je dobra za sok?

Da. Potpuno zreli plodovi mogu se koristiti za sok, posebno oni koji ne ispunjavaju estetske kriterijume za stonu prodaju.

Da li se Karmen može koristiti za rakiju?

Da. Zdrav i potpuno zreo plod može se koristiti za rakiju od kruške, ali Karmen nije tradicionalna rakijska sorta i nema dokumentovanu reputaciju kakvu u destilaciji ima Viljamovka.

Da li je Karmen bolja od Viljamovke za rakiju?

Ne postoji dovoljno naučnih podataka da bi se takva tvrdnja opravdala. Viljamovka ima mnogo dužu i bolje dokumentovanu tradiciju u proizvodnji izrazito aromatične rakije. Karmen je prvenstveno visokokvalitetna rana stona kruška.

Zašto je Karmen zanimljiva u Srbiji?

Zbog veoma rane berbe, krupnog i atraktivnog ploda, dobre rodnosti, crvenog rumenila i bolje čuvljivosti od mnogih ranih krušaka. Na tržište stiže nekoliko nedelja pre Viljamovke, što joj daje važnu komercijalnu prednost.